Кикинђанка Андријана Гајин добитница је Градског признања „Меланија Николић Гаичић“ за 2022. годину, за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Андријана има и хумано занимање, она је медицинска сестра на Одељењу хемодијализе у Општој болници. Хуманитарним радом бави се пуних осам година, од када је њена потреба да помаже другима постала и њен начин живота.
– Почело је тако што сам учествовала у акцијама прикупљања помоћи, уплаћивала новац и помагала колико сам могла. Све се интензивирало када се прикупљала помоћ за малу Калину. Сама сам организовала акције на Фејсбуку – лицитације и наградне игре. Активирала сам суграђане тако што сам улазила редом – у пицерије, цвећаре… Испричам им о својој хуманитарној акцији и некада добијем пицу и два пића, букет цвећа, услугу у фризерском салону, нешто што ће бити поклон у наградној игри. Позовем, затим, на Фејсбуку, своје пријатеље да учествују, да донирају минимум 200 динара, или да уз то и пошаљу СМС, уколико прикупљамо новац за неког преко Фондације Александар Шапић. Свако добије свој број и онда, уживо, такође на Фејсбуку, извлачимо добитника награде. Дешавало се да немам шта да понудим као награду, онда сама, кад добијем плату, купим нешто ново, на пример пеглу за косу, организујем наградну игру и прикупимо новац – прича Андријана.
После акције за Калину, прикупљао се новац за малу Тису, а у међувремену и за многе у Фондацији Александра Шапића. Нажалост, увек има неког коме је потребна помоћ, али и много дивних људи који су спремни да помогну, каже Андријана.
– У првој наградној игри имала сам само пет учесника и била сам пресрећна. Сада их, увек, има више од сто. Људи се јављају, сами нуде своје производе и услуге, и акције се стално одвијају. Невероватно је колико има хуманих људи који често не желе ни да их наведем као донаторе. За Дамјана Петрова сакупили смо 26 хиљада динара, сада смо сакупљали новац, храну и лекове за једну девојчицу која болује од целикалије.
Ово је само део активности јер Андријана је стално у акцији. На Фејсбуку има готово три хиљаде пријатеља. Биланс свих доброчинстава готово је немогуће извести – поклања се у роби, услугама, новцу, СМС порукама. Андријана каже да је успела да израчуна да је, само у протекле две године, сакупљено и упућено најугроженијима, милион динара у новцу од наградних игара и продаје ствари, и у хуманитарним СМС порукама.
Најважније од свега је што дародавци, донатори, сви хумани људи који учествују у Андријаниним наградним играма и акцијама, увек тачно знају коме је и колико новца, ствари, намештаја, лекова, хране, отишло. Андријана све документује и поставља на свој Фејсбук профил како би све информације биле доступне и, разуме се, како би оправдала поверење свих добрих људи које окупља око себе. Ту су, такође, и сва имена доброчинитеља, осим оних који дарују анонимно.
Прошле године је, уз помоћ пријатеља и многих племенитих људи, остварила можда и највећи подухват. За породицу Мијатовић, комплетно је реновирала и опремила стан који је у простору некадашње бициклане био неуслован за самохраног оца са децом.
– Познајем девојчицу из те породице јер је школска другарица моје ћерке – каже Андријана. – Чим сам видела у каквим условима живе, предложила сам њеном оцу да помогнем. Много дивних људи се одазвало и помогло, од обезбеђивања смештаја за породицу док трају радови, до беле технике и намештаја. Прочуло се за акцију и људи су се сами јављали, донирали новац и ствари, иселили и уселили намештај, кречили, малтерисали, радили све што је било потребно – прича Андријана.
Ова млада доброчинитељка признаје да ништа не би било могуће без подршке породице. Андријана има две девојчице, Маријану и Анђелу, које се већ укључују у њен хуманитарни рад.
– Помажу ми супруг Бора и сестра близнакиња, Маријана, без њих ништа не бих успела – признаје Андријана.
Често, каже, донације превазилазе њене физичке могућности, као када је, пред Нову годину, добила да испразни две куће и сав намештај из њих поклони у хуманитарне сврхе. Тада у помоћ прискачу пријатељи.
– Не посустајем јер ме подржавају добри људи. Кад год сам помислила да не могу више, добијала сам неки поклон за наградну игру – и наставила даље. И на радном месту наилазим на подршку. Посао, наравно, не трпи, а моја главна сестра, Верица Каналаш, заиста има пуно разумевања. Моје колегинице такође анонимно одвајају новац, кад год могу.
Поред прикупљања помоћи на друштвеној мрежи, новогодишњих пакетића за социјално 
угрожену децу и малишане у болници, Андријана има још много идеја – организовала је и уличне акције продаје, али и мало радости за своје хумане пратиоце, као што је међусобно даривање жена или oсмомартовски ручак у ресторану и поклоне за жене слабијег материјалног стања.
– За мене је ово душевна храна, не могу да станем – каже Андријана. – Верујем да ме, у свему што радим, подстиче тужна животна прича моје мајке која је оболела веома млада. Зато смо и сестра и ја данас медицински радници и имамо потребу да помажемо.
Андријанина потреба одавно је и мисија. Њена хуманост улепшала је животе многих породица и покренула многе племените људе који су, сигурна је Андријана, свуда око нас.
