Kikinđanka Andrijana Gajin dobitnica je Gradskog priznanja „Melanija Nikolić Gaičić“ za 2022. godinu, za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo. Andrijana ima i humano zanimanje, ona je medicinska sestra na Odeljenju hemodijalize u Opštoj bolnici. Humanitarnim radom bavi se punih osam godina, od kada je njena potreba da pomaže drugima postala i njen način života.

– Počelo je tako što sam učestvovala u akcijama prikupljanja pomoći, uplaćivala novac i pomagala koliko sam mogla. Sve se intenziviralo kada se prikupljala pomoć za malu Kalinu. Sama sam organizovala akcije na Fejsbuku – licitacije i nagradne igre. Aktivirala sam sugrađane tako što sam ulazila redom – u picerije, cvećare… Ispričam im o svojoj humanitarnoj akciji i nekada dobijem picu i dva pića, buket cveća, uslugu u frizerskom salonu, nešto što će biti poklon u nagradnoj igri. Pozovem, zatim, na Fejsbuku, svoje prijatelje da učestvuju, da doniraju minimum 200 dinara, ili da uz to i pošalju SMS, ukoliko prikupljamo novac za nekog preko Fondacije Aleksandar Šapić. Svako dobije svoj broj i onda, uživo, takođe na Fejsbuku, izvlačimo dobitnika nagrade. Dešavalo se da nemam šta da ponudim kao nagradu, onda sama, kad dobijem platu, kupim nešto novo, na primer peglu za kosu, organizujem nagradnu igru i prikupimo novac – priča Andrijana.

Posle akcije za Kalinu, prikupljao se novac za malu Tisu, a u međuvremenu i za mnoge u Fondaciji Aleksandra Šapića. Nažalost, uvek ima nekog kome je potrebna pomoć, ali i mnogo divnih ljudi koji su spremni da pomognu, kaže Andrijana.

– U prvoj nagradnoj igri imala sam samo pet učesnika i bila sam presrećna. Sada ih, uvek, ima više od sto. Ljudi se javljaju, sami nude svoje proizvode i usluge, i akcije se stalno odvijaju. Neverovatno je koliko ima humanih ljudi koji često ne žele ni da ih navedem kao donatore. Za Damjana Petrova sakupili smo 26 hiljada dinara, sada smo sakupljali novac, hranu i lekove za jednu devojčicu koja boluje od celikalije.

Ovo je samo deo aktivnosti jer Andrijana je stalno u akciji. Na Fejsbuku ima gotovo tri hiljade prijatelja. Bilans svih dobročinstava gotovo je nemoguće izvesti – poklanja se u robi, uslugama, novcu, SMS porukama. Andrijana kaže da je uspela da izračuna da je, samo u protekle dve godine, sakupljeno i upućeno najugroženijima, milion dinara u novcu od nagradnih igara i prodaje stvari, i u humanitarnim SMS porukama.

Najvažnije od svega je što darodavci, donatori, svi humani ljudi koji učestvuju u Andrijaninim nagradnim igrama i akcijama, uvek tačno znaju kome je i koliko novca, stvari, nameštaja, lekova, hrane, otišlo. Andrijana sve dokumentuje i postavlja na svoj Fejsbuk profil kako bi sve informacije bile dostupne i, razume se, kako bi opravdala poverenje svih dobrih ljudi koje okuplja oko sebe. Tu su, takođe, i sva imena dobročinitelja, osim onih koji daruju anonimno.

Prošle godine je, uz pomoć prijatelja i mnogih plemenitih ljudi, ostvarila možda i najveći poduhvat. Za porodicu Mijatović, kompletno je renovirala i opremila stan koji je u prostoru nekadašnje biciklane bio neuslovan za samohranog oca sa decom.

– Poznajem devojčicu iz te porodice jer je školska drugarica moje ćerke – kaže Andrijana. – Čim sam videla u kakvim uslovima žive, predložila sam njenom ocu da pomognem. Mnogo divnih ljudi se odazvalo i pomoglo, od obezbeđivanja smeštaja za porodicu dok traju radovi, do bele tehnike i nameštaja. Pročulo se za akciju i ljudi su se sami javljali, donirali novac i stvari, iselili i uselili nameštaj, krečili, malterisali, radili sve što je bilo potrebno – priča Andrijana.

Ova mlada dobročiniteljka priznaje da ništa ne bi bilo moguće bez podrške porodice. Andrijana ima dve devojčice, Marijanu i Anđelu, koje se već uključuju u njen humanitarni rad.

– Pomažu mi suprug Bora i sestra bliznakinja, Marijana, bez njih ništa ne bih uspela – priznaje Andrijana.

Često, kaže, donacije prevazilaze njene fizičke mogućnosti, kao kada je, pred Novu godinu, dobila da isprazni dve kuće i sav nameštaj iz njih pokloni u humanitarne svrhe. Tada u pomoć priskaču prijatelji.

– Ne posustajem jer me podržavaju dobri ljudi. Kad god sam pomislila da ne mogu više, dobijala sam neki poklon za nagradnu igru – i nastavila dalje. I na radnom mestu nailazim na podršku. Posao, naravno, ne trpi, a moja glavna sestra, Verica Kanalaš, zaista ima puno razumevanja. Moje koleginice takođe  anonimno odvajaju novac, kad god mogu.

Pored prikupljanja pomoći na društvenoj mreži, novogodišnjih paketića za socijalno ugroženu decu i mališane u bolnici, Andrijana ima još mnogo ideja – organizovala je i ulične akcije prodaje, ali i malo radosti za svoje humane pratioce, kao što je  međusobno darivanje žena ili osmomartovski ručak u restoranu i poklone za žene slabijeg materijalnog stanja.

– Za mene je ovo duševna hrana, ne mogu da stanem – kaže Andrijana. – Verujem da me, u svemu što radim, podstiče tužna životna priča moje majke koja je obolela veoma mlada. Zato smo i sestra i ja danas medicinski radnici i imamo potrebu da pomažemo.

Andrijanina potreba odavno je i misija. Njena humanost ulepšala je živote mnogih  porodica i pokrenula mnoge plemenite ljude koji su, sigurna je Andrijana, svuda oko nas.