Кикиндско коњичко удружење „Банат“ добитник је Посебне награде Града за неговање и очување коњичког спорта, признања које је први пут стигло у руке коњара, као потврда вишедеценијског рада, ангажовања у заједници и неговања традиције коњарства. Тим поводом, у простору удружења, разговарало се о раду клуба, спајању два удружења, школи јахања, раду са децом и плановима за будућност.
Председник удружења, Илија Рађеновић, истакао је да је вест о награди за њега била велико изненађење, али и част.
–Награда није лична, она је за цео клуб. Неко је препознао наш рад и труд и предложио нас. Заједно постојимо 30 година, сви смо ми у овоме дуго и сви смо пријатељи. Ово признање је дошло у праве руке – у руке свих мојих другара и колега коњара – казао је Рађеновић.
Награду, додаје, посвећује пре свега члановима клуба, али и породицама које, како каже, „трпе и подржавају“ овај захтеван спорт, као и младима који тек стасавају у клубу.
–Моје време се свело на клуб, школу јахања и погон 3, али породица има разумевања. Ова награда је и за младу децу нашег клуба, да виде да се сав овај рад исплати – нагласио је он.
Спајање као логичан корак
Кикиндско коњичко удружење „Банат“ данас функционише као јединствен клуб, након спајања некадашњег Коњичког клуба „Банат“ и Кикиндског коњичког удружења, до ког је дошло пре три године.
–Сели смо, договорили се и спојили у један клуб. Кикинда је мали град и било је најбоље да има један јак коњички клуб који ће га представљати. И пре спајања били смо пријатељи, заједно смо ишли на смотре и дружили се. Сада смо један тим и много боље функционишемо – објаснио је Рађеновић.
Он је нагласио да успех клуба није заслуга појединца, већ свих који су део удружења, укључујући и искусне коњаре који су читав живот посветили љубави према коњима.
Школа јахања и рад са децом
Један од најважнијих сегмената рада удружења је школа јахања, која окупља око 30 полазника, узраста од шест година па навише.
–Свако дете је добродошло да дође и проба. Код нас нема горње старосне границе. Деца уче да приступе коњу, да га негују, тимаре, стављају седло. Сви имају комплетну заштитну опрему – објаснио је Рађеновић.
Школу јахања воде, уз њега, и Јелена Зубанов и Ана Мркеља. Клуб тренутно у школи користи три коња, уз план да се још једна млада кобила ускоро укључи у рад.
Посебно место у активностима удружења заузима рад са децом са посебним потребама, који траје већ четири године, у сарадњи са „Нашом кућом“ и Школом „6. октобар“.
–Постоји посебна веза између коња и те деце, то се одмах осети. Возили смо их фијакерима, јахали су, дружење је било предивно. Њима је пажња јако потребна, а они то враћају на најлепши начин – рекао је Рађеновић.
Фијакери као део градског живота
У сарадњи са Туристичком организацијом, Коњичко удружење већ четири године организује и бесплатне недељне вожње фијакерима у летњем периоду.
–Фијакери су се после много година вратили на трг. Од маја до октобра, сваке недеље од 18 часова, грађани могу да се бесплатно провозају. Одзив је све већи, и грађани и туристи су одушевљени – поделио је Рађеновић.
Клуб је присутан и на свим већим градским манифестацијама, а подршку, како наглашавају, имају и од Града Кикинде и градоначелника.
Планови за будућност
У наредном периоду удружење планира да конкурише за средства за уређење сале која се налази у склопу клуба, као и да развија нове садржаје за децу.
–Планирамо мини-зоо врт, већ смо купили магарца и магарицу, имамо овце, а биће и пернате живине. Многа деца данас домаће животиње виде само на екранима. Најважније од свега нам је, ипак, да наши полазници иду на такмичења – они су будућност клуба – закључио је Рађеновић.
Коњарство без зараде, али са пуно љубави
Коњички спорт, истичу у удружењу, захтева велика улагања и не доноси материјалну добит. Сваки одлазак на смотру чланови финансирају сами, али, како кажу, љубав према коњима и заједништво надокнађују све трошкове. Бројни пехари који красе просторије клуба сведоче о резултатима, али и о пријатељству и међусобној подршци које су темељ рада Кикиндског коњичког удружења „Банат“.
Т. Д.
