Year: 2026

dani-vina-najava

Покрајинска манифестација „Дани вина“, у суботу, 14. фебруара, биће организована 26. пут. Енолози и стручњаци пробали су рекордан број узорака вина – 210, који су оцењени у четири категорије: бело, розе,„шилер“ и црвено вино. Проглашени су победници, а сутра ће бити додељена признања и медаље.

Манифестација почиње у 12 сати, у Дому културе освећењем вина. Након тога домаћини и гости посетиће виноград Ивана Ђорђева, прошлогодишњег месног победника и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе биће додељена признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. Програм „Дана вина“ се организује под покровитељством Града.

А.Ђ.

 

candles-1851176-1280

Прве задушнице у 2026. години обилежавају се сутра, 14. фебруара, и називају се Зимске или Велике задушнице. Оне најављују припреме за почетак Часног поста, који ове године почиње 23. фебруара, у појединим крајевима познатије су као Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове.

За Велике задушнице везују се бројни обичаји, а народ се труди да их испоштује на што исправнији начин, како би показали поштовање према својим најмилијим преминулим људима.
На Зимске задушнице не обављају се тешки и кућни послови, јер се сматра да душе преминулих тога дана посећују своје домове, те би их узнемирили тешким, физичким радом.

На овај празник у кући се не пали ватра пре него се укућани врате са гробља. У српској народној традицији, ватра симболизује живе, а Задушнице су празник посвећен мртвима.

 

EU-Fridrih-mertz-Antweprn-Evropska-industrija-2026.
На Самиту Европска индустрија 2026. у Антверпу (Белгија), највиши представници Европске уније (ЕУ) желе брже дозволе, краће процедуре и пројекте који почињу одмах. Србија то већ годинама ради – али уз протесте, блокаде и оптужбе. Разлика? Изгледа, само географска ширина.

На Европском индустријском самиту у Антверпену немачки канцелар Фридрих Мерз изнео је предлог који би у Бриселу могао бити дочекан као нужна модернизација: ако администрација не одговори на захтев за инфраструктурни пројекат у одређеном року, пројекат би се сматрао – аутоматски одобреним.

Другим речима: мање папира, више багера.

Европа, како каже Мерз, нема луксуз да чека годинама док Кина за неколико месеци изгради соларне електране или индустријске комплексе. Циљ је конкурентност са Кином и САД, а решење је – скраћивање процедура и уклањање бирократије.

И ту настаје политички парадокс.

У Србији су управо такав приступ – убрзано одобравање, посебни закони за пројекте, флексибилне процедуре – годинама означавали као доказ ауторитаризма, кршења прописа и „рушења институција“. Због тога су блокирани мостови, раскрснице, факултети и градови.

Сада исти модел предлаже Европска унија. У Бриселу то данас зову реформом.

Посебно након несреће у Новом Саду 2024. године, протести су постали готово стални политички инструмент. Активисти су тврдили да држава убрзава пројекте науштрб безбедности и екологије, да се дозволе прескачу, а процедуре заобилазе. Међутим, Мерзов предлог практично уводи принцип познат у праву као „ћутање администрације значи одобрење“ – управо оно што су демонстранти у Србији наводили као пример неприхватљиве праксе.

Да ли ће блокаде сада бити организоване испред институција ЕУ, или ће принцип бити прихватљив чим долази из Брисела?

Европски лидери отворено кажу да без убрзања нема инвестиција. Без инвестиција нема индустрије. Без индустрије нема конкуренције са Кином. Укратко, без брзе администрације нема економије.

Србија је, барем у том делу, очигледно пожурила пре Европе.

Док Брисел тек тражи начин да смањи бирократију, Београд је већ годинама на том путу – уз политичку цену унутрашњих сукоба и протеста. Влада тврди да су пројекти кључ развоја, опозиција да су доказ нетранспарентности. Сада, када исти принцип постаје европска политика, којој адреси ће се обратити они који блокирају инфраструктурне пројекте? Јер ако ЕУ ради исто што и Србија, онда питање више није да ли је модел погрешан, већ зашто је у Србији био неприхватљив, а у Европи пожељан.

Одговор на то питање, за сада, нико од организатора блокада не даје.

Извор: Војводина уживо

iol

Како преноси портал Српски угао, У Швајцарској је оглас за посао на порталу „jobs.ch“ изазвао прави скандал почетком године, тражећи „вођу тима за медицинске сестре са срцем и умом – не Генерација З!“, чиме је експлицитно искључена цела генерација због наводног „менталитета боловања понедељком/петком“ и превеликог фокуса на балансирања између посла и приватног живота. Као што преноси швајцарски недељник „NZZ“, ово је ретка јавна манифестација фрустрације послодаваца према млађим радницима који су мање отпорни на стрес, склони брзим променама посла и захтевима за сталном подршком. Подаци показују да они брже налазе нове послове, али и да компаније све мање толеришу њихове „нове вредности“, што доводи до сукоба генерација на тржишту рада.

Извештај „NZZ-a“ истиче да је компанија одбила да коментарише, али да се претпоставља да је оглас заснован на конкретним искуствима са Генерацијом З, коју карактеришу стереотипи попут претераног нагласка на приватни живот, одбијања превеликог притиска и брзог губитка мотивације без сталних похвала. Јаел Мајер, представница ове генерације и суоснивач агенције „Зеам“ (маркетиншка агенција) , назвала је то „скандалозним“ и позвала на боље разумевање млађих, док Паскал Шајвилер из Alixio групе (ХР консултантска и услужна група) дипломатично примећује да се њихови ставови о раду не уклапају у очекивања старијих менаџера, посебно у контексту ранијег недостатка радне снаге када су млади били „презахтевни“.

Аналитички гледано, NZZ наводи податке из „Alixio“ барометра за 2026. годину, где млађи од 30 година брже налазе посао након отказа (у просеку за мање од 2 месеца, наспрам 4 за оне преко 50), али и да су ретко отпуштани (само 2% међу отпуштенима), што сугерише да послодавци не избегавају Генерацију З у потпуности, већ селективно критикују њихове „позитивне“ особине попут технолошке писмености и друштвене оријентације, које се често претварају у недостатак издржљивости. Са порастом незапослености у Швајцарској са 2,2% на 2,8% од 2022. до 2025. године, према „СЕЦО“ извештају, послодавци поново добијају предност, а анонимни извори из агенција за запошљавање признају „прикривену пристрасност“ према млађима, оптужујући их за тражење „савршеног посла“ без спремности на стрес.

Ово није ново – генерације у сукобу су константа, а NZZ подсећа да и Генерација З једног дана може постати „стара“ пред Генерацијом Алфа. Критички, ови стереотипи имају основа у реалности – подаци Рандстада показују да Ген З мења послодавце брже (просечан стаж у првих 5 година само 1,1 година, наспрам 2,9 за бејби бумере), што указује на недостатак лојалности и отпорности, уместо на „нову радну етику“. Уплићући сличне критике из ранијих анализа, попут оне о којима је раније писао портал Српски Угао која истиче да Ген З бира послове по комфору и очекује „мажење“ од послодаваца са сталним похвалама и емпатијом, док избегава мукотрпан рад и критику због васпитања без фрустрација и утицаја друштвених мрежа, види се глобални тренд где млађи виде рад као Инстаграм ‘феед’ пун лајкова, а не као процес грешака и понављања.

У Србији се Генерација З током студентских блокада факултета након трагедије у Новом Саду 2024. показала дубоко разједињеном и неспремном да схвати шире друштвене последице својих (не)акција. Они који су учествовали у блокадама факултета деловали су деструктивно – игнорисали су осећања породица жртава, реметили нормалан ток образовања и живота других студената, а фокусирали су се на сопствене захтеве без реалног разматрања колатералне штете коју су наносили друштву у целини. Са друге стране, већи део генерације остао је потпуно незаинтересован, пасивно посматрајући ситуацију са стране и бирајући линију мањег отпора, јер је било лакше без факултета и обавеза, иако им је таква апатија дугорочно штетила сопственом образовању и перспективи. Ова двојна слика – деструкција са једне и пасивност са друге стране – показује генерацију која још није развила осећај за колективну одговорност, солидарност или разумевање да личне удобности не смеју бити изнад основних друштвених потреба и емпатије према другима.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај швајцарски случај потврђује наше раније запажање да Генерација З, са својим захтевима за тренутним успехом и емоционалном подршком, угрожава стабилност тржишта рада, јер родитељи и дигиталне мреже стварају илузију да је посао забава без притиска. Уместо да се мазе, млади би требало да науче отпорност кроз мукотрпан рад, јер реалност није филтерисана слика – она захтева одговорност, а не брзо повлачење код прве критике, што доводи до флуктуације и смањења продуктивности у свим друштвима.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Фото: Илустрација Српски угао

ginko-naslovna

Још једна у низу блокадерско – згубиданских уличних акција, сада фракције лажних еколога и заштитника животне средине, догодила се у суботу, а имала је за циљ наставак исте препознатљиве праксе манипулација, ширења лажи и таргетирања људи који одговорно и савесно раде свој посао, поштујући све законе и прописе, наводи градоначелник Младен Богдан, поводом суботње акције орезивања стабала на Градском тргу.

– Викенд – акција “збораша”, у најмању руку речено, недовољно стручних и неупућених људи, требало је у очима јавности да представи њихову, тобоже, праведну и херојску борбу против бахате локалне самоуправе, креирајући лажну стварност дезинформацијама, а све опробаним уџбеничким методама покушаја спровођења обојене револуције ширењем страха и изазивањем емоција код људи.

– Да су се мало распитали и информисали, сазнали би због чега и који су разлози мере корективног орезивања стабала и како то доприноси њиховом очувању. Али то и није био циљ, него да се само направи добра прича која би била питка за, већ одавно, пропали и напуштени такозвани “Збор”, ради поновног покушаја регрутовања уличних бораца. Нити је стабло Гинко билобе извађено, нити је било у плану његово вађење, а камоли да је шачица од пар блокадера нешто “јуначки” спасавала, појашњава Богдан.

Пре орезивања

– Једино што су радили је ометање људи који су тог дана радили свој посао, да би, путем друштвених мрежа, наставили у свом маниру, вређајући раднике и надлежног секретара Секретаријата, правећи од себе праведне осветнике и “борце за систем”, којег су у време своје власти најмање поштовали. Дрво је орезано по свим прописима, ради његове и заштите безбедности пролазника и објеката.

После орезивања

– На месту је и даље где је и било и биће чувано и неговано. А што се тиче “великих еколошких бораца”, пуна су им уста екологије, а нешто их нисмо виђали да су имали било какве активности озелењавања, садње и одржавања дрвећа и зелених површина, нису се понудили да учествују ни у једној градској акцији, али су увек ту само када је потребно нешто спречити, успорити и зауставити. То је њихова политика, закључује први човек града.

 

FCC-8

Компанија ФЦЦ  КИКИНДА обавештава грађане да је дошло до минималних измена у распореду поделе канти за мешани амбалажни отпад у фебруару.

Корекције су уведене ради боље организације и како би се избегла евентуална кашњења у реализацији услуге и то:

09.02.2026 – 11.02.2026
Naziv ulice Dani za podelu
NEMANJINA ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak
GENERALA DRAPŠINA
VODICE
MORAVSKA
BANATSKA
KRALJA PETRA I
PUT ZA PRISTANIŠTE
MARKA MILJANOVA

 

12.02.2026 – 17.02.2026
Naziv ulice Dani za podelu
IVANA MILUTINOVIĆA petak, ponedeljak, utorak, sreda
KARAĐORĐEVA
DUŠANA VASILJEVA
ĐURE JAKŠIĆA
ŠABAČKA
BRAĆE SREDOJEV
ČANADSKA
SAVE TEKELIJE

 

18.02.2026 – 21.02.2026
Naziv ulice Dani za podelu
STEVANA SREMCA četvrtak, petak, ponedeljak, utorak
VAŠARIŠTE
MARIJE BURSAĆ
BRAĆE OPSENICE
MALI BEDEM
MIHAELA BONA
ŽIVKA BOGDANA
PARTIZANSKA i PARTIZ. SOKAČE
DANILA KOSIĆA
MILOŠA VELIKOG – neparna strana
SVETOZARA MILETIĆA

 

23.02.2026 – 26.02.2026
Naziv ulice Dani za podelu
CARA DUŠANA sreda, četvrtak, petak, ponedeljak
VESELINA KLJAJIĆA
KOSTE KRNIĆA
BRAĆE BOGAROŠKI
MILANA PETROVIĆA
OSLOBOĐENJA
BRAĆE ARSENOV
PERE SEGEDINCA

 

27.02.2026 – 03.03.2026
Naziv ulice Dani za podelu
MARKA KRALJEVIĆA utorak, sreda, četvrtak, petak
  od Ž. Zrenjanina,
do Iđoškog puta
KUMANOVSKA
  od Ž. Zrenjanina,
do Ž. Gavranova
NIKOLE FRANCUSKOG
  od Ž. Zrenjanina,
do V. Zirojevića
ŽARKA GAVRANOVA
VOJINA ZIROJEVIĆA

Напомена за грађане

Из компаније ФЦЦ подсећају грађане да канте са амбалажним отпадом износе искључиво према распореду који им је додељен приликом поделе канти, како би екипе могле на време да преузму правилно раздвојен отпад и како не би дошло до затрпавања посуда.

Поштовањем распореда доприносите ефикаснијем раду система и уреднијем окружењу.

Заједно градимо навике које остављају лепши свет генерацијама које долазе.

 

 

 

konjicko-udruzenje-4

Кикиндско коњичко удружење „Банат“ добитник је Посебне награде Града за неговање и очување коњичког спорта, признања које је први пут стигло у руке коњара, као потврда вишедеценијског рада, ангажовања у заједници и неговања традиције коњарства. Тим поводом, у простору удружења, разговарало се о раду клуба, спајању два удружења, школи јахања, раду са децом и плановима за будућност.

Председник удружења, Илија Рађеновић, истакао је да је вест о награди за њега била велико изненађење, али и част.

–Награда није лична, она је за цео клуб. Неко је препознао наш рад и труд и предложио нас. Заједно постојимо 30 година, сви смо ми у овоме дуго и сви смо пријатељи. Ово признање је дошло у праве руке – у руке свих мојих другара и колега коњара – казао је Рађеновић.

Награду, додаје, посвећује пре свега члановима клуба, али и породицама које, како каже, „трпе и подржавају“ овај захтеван спорт, као и младима који тек стасавају у клубу.

–Моје време се свело на клуб, школу јахања и погон 3, али породица има разумевања. Ова награда је и за младу децу нашег клуба, да виде да се сав овај рад исплати – нагласио је он.

Спајање као логичан корак

Кикиндско коњичко удружење „Банат“ данас функционише као јединствен клуб, након спајања некадашњег Коњичког клуба „Банат“ и Кикиндског коњичког удружења, до ког је дошло пре три године.

–Сели смо, договорили се и спојили у један клуб. Кикинда је мали град и било је најбоље да има један јак коњички клуб који ће га представљати. И пре спајања били смо пријатељи, заједно смо ишли на смотре и дружили се. Сада смо један тим и много боље функционишемо – објаснио је Рађеновић.

Он је нагласио да успех клуба није заслуга појединца, већ свих који су део удружења, укључујући и искусне коњаре који су читав живот посветили љубави према коњима.

Школа јахања и рад са децом

Један од најважнијих сегмената рада удружења је школа јахања, која окупља око 30 полазника, узраста од шест година па навише.

–Свако дете је добродошло да дође и проба. Код нас нема горње старосне границе. Деца уче да приступе коњу, да га негују, тимаре, стављају седло. Сви имају комплетну заштитну опрему – објаснио је Рађеновић.

Школу јахања воде, уз њега, и Јелена Зубанов и Ана Мркеља. Клуб тренутно у школи користи три коња, уз план да се још једна млада кобила ускоро укључи у рад.

 

Посебно место у активностима удружења заузима рад са децом са посебним потребама, који траје већ четири године, у сарадњи са „Нашом кућом“ и Школом „6. октобар“.

–Постоји посебна веза између коња и те деце, то се одмах осети. Возили смо их фијакерима, јахали су, дружење је било предивно. Њима је пажња јако потребна, а они то враћају на најлепши начин – рекао је Рађеновић.

Фијакери као део градског живота

У сарадњи са Туристичком организацијом, Коњичко удружење већ четири године организује и бесплатне недељне вожње фијакерима у летњем периоду.

–Фијакери су се после много година вратили на трг. Од маја до октобра, сваке недеље од 18 часова, грађани могу да се бесплатно провозају. Одзив је све већи, и грађани и туристи су одушевљени – поделио је Рађеновић.

Клуб је присутан и на свим већим градским манифестацијама, а подршку, како наглашавају, имају и од Града Кикинде и градоначелника.

Планови за будућност

У наредном периоду удружење планира да конкурише за средства за уређење сале која се налази у склопу клуба, као и да развија нове садржаје за децу.

–Планирамо мини-зоо врт, већ смо купили магарца и магарицу, имамо овце, а биће и пернате живине. Многа деца данас домаће животиње виде само на екранима. Најважније од свега нам је, ипак, да наши полазници иду на такмичења – они су будућност клуба – закључио је Рађеновић.

Коњарство без зараде, али са пуно љубави

Коњички спорт, истичу у удружењу, захтева велика улагања и не доноси материјалну добит. Сваки одлазак на смотру чланови финансирају сами, али, како кажу, љубав према коњима и заједништво надокнађују све трошкове. Бројни пехари који красе просторије клуба сведоче о резултатима, али и о пријатељству и међусобној подршци које су темељ рада Кикиндског коњичког удружења „Банат“.

Т. Д.

9564c84f-c290-4f75-a3c1-d9c09c9dee15

У објекту Дома здравља у Иђошу у току је адаптација унутрашњости сеоске амбуланте.  Након што је прошле године саниран кров који је прокишњавао, ове су издвојена средства за кречење простора и унутрашње уређење. Како напредују радови, који су у започели средином недеље, уверили су се градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Бојан Микалачки, директорица Дома здравља др Биљана Марковић и Иванка Грујић, председница Савета МЗ Иђошу.

Адаптацију простора поздравила је и мештанка Смиљана Карабаш, коју смо затекли у амбуланти.

-Уређење је било преко потребно и, сигуран сам да говорим у име већине мештана, драго ми је што се кречи и адаптира. У селу су махом старија домаћинства и сви често долазимо на прегледе. Сада, док трају радови, лекар ради од 16 до 20 часова, када мајстори који раде заврше са послом – сазнајемо од Смиљане Карабаш.

За потребе Дома здравља у буџету за ову годину издвојено је око 8,5 милиона динара.

-Наша установа има 18 објеката у граду и селима и сви су стари између 30 и 50 година и у сваком су неопходна улагања. У томе имамо значајну подршку локалне самоуправе и поред онога што је ургентно, помажу нам и у куповини неопходних медицинских апарата и опреме. И поред радова, успели смо да организујемо рад у амбуланти тако да је пацијентима лекар доступан – истакла је др Биљана Марковић.

На захтева мештана, али и запослених у амбуланти град је издвојио средства за санацију, додао је градоначелник Богдан:

-На нама је да ослушкујемо потребе свих наших суграђана и, у складу са потребама и њиховим иницијативама, да реагујемо правовремено. Квалитетнија и боља примарна здравствена заштита један је од приоритета и ми ћемо се потрудити да услови за рад буду што бољи. Свесни смо чињенице да је највећи проблем недостатак лекара опште праксе и заједно са Домом здравља трудимо се да привучемо младе докторе у нашу средину – прецизирао је први човек града.

И Иванка Грујић захвалила је локалној самоуправи и напоменула да су и Иђошани задовољни што се улаже у овај објекат.

-Очекујем да се радови ускоро заврше како би и рад амбуланте поново био онакав на који су мештани навикли. У плану за ову годину је да оформимо музеј старих предмета у оквиру Дома културе које сакупљамо. Више удружења бави се очувањем традиције и старих обичаја, а кроз музеј ће сви који дођу у наше село моћи да се упознају са њиховим радом.Осим тога у плану нам је да у оквиру месне библиотеке отворимо читаоницу која ће бити намењена свим становницима и окупљати све генерације – казала је Иванка Грујић.

У амбуланти у Иђошу осим примарне здравствене заштите раде и стоматолошка амбуланта и апотека.

 

trii-jerarha

Данас је слава Света три јерарха, празник хришћанских учитеља, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, чија су теолошка учења обележила византијску цркву 11. века.

Три васељенска учитеља, који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли своје савременике и које је Црква сврстала у ред светих. У православним храмовима тада се служе литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве.

По томе какви ветрови данас дувају, прогнозира се какво нас време чека током године. Верује се да ће година бити добра и богата уколико дува јужни ветар, а да “северац” доноси лошу годину с хладним временом. Источни ветар доноси несташице, а западни изобиље рибе и млека. Ако ветра нема, чека нас богата година.

 

policija+-+rotacija

Током претходног дана у Србији се догодило 77 саобраћајних незгода у којима није било погинулих, док је 38 особа повређено. На подручју Полицијске управе у Кикинди забележена је једна незгода са једним повређеним лицем.

Како је саопштено из Министарства унутрашњих послова, у току је међународна акција појачане контроле возача аутобуса и теретних возила, као и услова за њихово учешће у саобраћају.

За прва два дана трајања акције саобраћајна полиција контролисала је више од 3.200 возача теретних возила и аутобуса. Из саобраћаја су искључена три возача аутобуса и 43 возача теретних возила због тежих прекршаја.

Десет возача теретних возила затечено је под дејством алкохола, а двојица под дејством психоактивних супстанци. Због прекорачења дозвољеног времена управљања возилом и злоупотреба тахографа санкционисано је 50 возача аутобуса и 721 возач теретног возила.

Из полиције апелују на професионалне возаче да поштују прописе, посебно обавезе и ограничења у вези са временом управљања возилом, наводећи да непоштовање прописа, небезбедна вожња и управљање у стању умора често доводе до саобраћајних незгода са најтежим последицама.