Year: 2026

ogradjeni-objekti-(1)

У центру града неколико објеката ограђено је жутом траком како би пролазници избегли да пролазе испод њих. Надлежна комунална инспекција издала налог да се поједине зграде ограде, а на основу пријава грађана и станара у тим објектима, истакао је градоначелник Младен Богдан.

-Примећено је да отпадају делови фасада на појединим зградама на Градском тргу. Како не би била угрожена безбедност пролазника, ти објекти су обезбеђени, а суграђанима је на тај начин сигнализирано да поведу рачуна када пролазе поред њих. Све зграде које су ограђене жутом траком су у приватном власништву и град нема надлежност над њима. Њима управљају управници зграда уз стамбене заједнице.

Како наводи први човек града, како би се што пре дошло до најбољег решења, организован је састанак са комуналним инспекторима и управницима зграда.

-Свима је важно да се проблеми отклоне и већ су покренути први кораци да се зграде санирају. Подсетићу да је већина објеката под заштитом, као споменици културе, тако да неће бити ни лако ни једноставно да се обаве неопходни грађевински радови. Све што је до локалне самоуправе урадиће се како би суграђани који живе у овим зградама, а потом и пролазници били сигурни и безбедни – закључио је Младен Богдан.

А.Ђ.

muzicka-nastavnici-koncert-(5)

У свечаној сали Народног музеја у Кикинди у четвртак, са почетком у 18 часова, биће одржан концерт који традиционално организује неформална група музичара са ученицима и наставницима Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. Публици ће бити представљен разноврстан програм под називом „Права уметност остаје за вечност“.

На концерту ће наступити наставници и ученици школе, као и гости, у више инструменталних и вокалних извођења.

Међу учесницима су Срђан Стојановић (виолина) са композицијом „Прича срца мог“, Ксенија Батанчев, наставница соло певања, са делима „Три пут ти чукна“ Коњовића и руском народном песмом „Уралска рјабинушка“, као и Стеван Срдић, наставник гитаре.

Публика ће чути и Владимира Ковачевића (клавир) са композицијом „Чаробњак из Оза“, Вању Бадрљички, ученицу соло певања, са песмом „Киша“ групе Пребанда, као и трио две виолине и клавир.

У програму су и Јована Вујанић (саксофон) са делом „Serenade varie“ Робера Клериса, Никодин Гајски (гитара), Матија Француски (кларинет) са композицијом „Divertimento il Trovatore“ Луиђија Басија, као и Душан Дакић, наставник соло певања, са композицијом „Elegia“ (Caruso).

Предвиђени су и наступи дуа – виолина и клавир са композицијом „New York, New York“, као и певачког дуа Дакић–Батанцев са песмом „Све док је твога благог ока“ И. Бајића. У програму учествују и Дана Чубрило (поезија), Љиљана Шивчев (клавир) и Сташа Радак (саксофон) са делом „Andante et allegro“ Андреа Шајлеа.

 

havarija-toplovod-(1)

Због радова на санацији хаварије у дворишту Универекспорта код градске пијаце, данас од 10 часова, без грејања ће остати више објеката у централном делу града. Завршетак радова очекује се у поподневним сатима.

Како је саопштило ЈП „Топлана“ Кикинда, прекид у испоруци топлотне енергије односи се на кориснике у улици ОШ „Фејеш Клара“, ТЦ Пијаце, Војводе Путника 21–23, као и на Војводе Путника 1 (зграда „Микинице“).

Нормализација испоруке очекује се по окончању интервенције током поподнева. Из „Топлане“ наводе да ће корисници бити благовремено обавештени уколико дође до измена у планираном року завршетка радова.

pozoriste1

На великој сцени Народног позоришта, у суботу у 20 часова, биће изведена представа „ Љубавно писмо“. Улаз је бесплатан, а извођење се организује под слоганом „С љубављу за љубав“.

Комад је рађен по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, док режију потписује Драган Остојић.

policija-9

Претходног дана на путевима у Србији догодиле су се 93 саобраћајне незгоде, у којима је повређено 39 особа, док су на подручју Полицијске управе у Кикинди забележене две незгоде са два повређена лица. Тим поводом, полиција је упутила апел грађанима да доследно користе сигурносни појас.

Како се наводи у саопштењу Полицијске управе у Кикинди, сигурносни појас је законска обавеза за возаче и све путнике у возилу, али и једна од најважнијих мера личне безбедности у саобраћају .

Према доступним истраживањима, појас користи око 80 одсто возача и путника на предњим седиштима, док је на задњим седиштима тај проценат свега 20 одсто. Ови подаци, како се истиче, указују на потребу за повећањем свести о значају везивања појаса на свим местима у возилу.

Из полиције подсећају да сигурносни појас значајно смањује ризик од тешких повреда и смртног исхода у саобраћајним незгодама, како код возача, тако и код путника. Посебно се наглашава да деца морају бити правилно везана и превожена у одговарајућим сигурносним седиштима.

-Пре него што покренете возило, уверите се да су сви везани. Сигурносни појас спашава животе – вежите се, јер безбедност почиње од вас – наводи се у апелу Полицијске управе у Кикинди.

leonhard-niederwimmer-building-7092747-1280
Како пише “Српски угао”, немачки градови и општине налазе се усред најтеже финансијске кризе од завршетка Другог светског рата. Растућа социјална потрошња, високи расходи за запослене и пад пореских прихода гурају локалне буџете све дубље у минус. Последице већ осећају грађани, а без темељне реформе односа између савезне владе, покрајина и општина, ситуација прети да измакне контроли.

Прошле године дефицит градова и општина у територијалним покрајинама достигао је око 31 милијарду евра, што је највећи минус у историји Савезне Републике. „Градови ово више не могу да издрже“, упозорава Буркхард Јунг, градоначелник Лајпцига и председник Удружења немачких градова, истичући да се земља налази у највећој општинској финансијској кризи у послератном периоду.

Криза је посебно изражена у структурно слабим регионима, попут Рурске области, где је привредна база ослабљена, а број дуготрајно незапослених висок. Ипак, ни раније богате општине на југу земље више нису поштеђене. Након суфицита од укупно 41 милијарду евра између 2015. године и 2022. године, резерве су у последње три године потпуно потрошене.

Последице су већ видљиве. У Хајделбергу су смањена средства за бригу о деци, укинуте поједине аутобуске линије, а културне установе су повећале цене улазница. У Килу је уведено замрзавање буџета, док је у Магдебургу забрањено попуњавање слободних радних места. Паркирање, порези и таксе поскупели су широм земље.

Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Слаба економија смањила је приходе, па је порез на трговину прошле године пао на 61,7 милијарди евра. Иако су укупни приходи општина од 2022. године до 2025. године порасли за око 12%, расходи су порасли двоструко брже. Општине данас сносе око четвртину свих државних расхода, а добијају тек 14 одсто укупних пореских прихода.

Поглед редакције портала Српски Угао

Највећи терет представљају трошкови запослених и социјална потрошња. Број запослених у општинама порастао је за 300.000 у последњих десет година, док су социјални расходи достигли више од 90 милијарди евра годишње. Посебно расту издаци за децу и младе, помоћ особама са инвалидитетом и трошкови дуготрајне неге, који општине годишње оптерећују са више од пет милијарди евра.

Пише: Стефан Стојановић

istorijski-arhiv-promocija-

Историјски архив Кикинда организује промоцију монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, која ће бити одржана у петак, 13. фебруара, у 18 часова, у „Галерији Нова“ Народног музеја Кикинда.

О књизи ће говорити аутор Срђан Сивчев, као и лектор Виктор Шкорић. Промоција је намењена свима који се интересују за локалну историју и друштвени ангажман жена у Великој Кикинди, а улаз је слободан.

597813036-1439912154805984-3218649181677145360-n

Гала концерт Академског друштва за неговање музике „Гусле“ под називом „Првих 150 година“, како смо раније писали, биће одржан у хали КСЦ „Језеро“ у недељу, 15. фебруара, у 17 сати. Велики јубилеј, поред тога што је значајан за нашу средину, важан је за читаву земљу, али и окружење, навео је на конференцији за новинаре директор Зоран Петровић.

-У историји културних друштава у Срба „Гусле“ раде без прекида и под непромењеним именом. За све ово време, од 1876. године, мењао се начин рада и прилагођавао, али основна мисија остала је иста – рад са децом и младим људима. Сваке године поставимо себи циљ да будемо бољи него што смо били, а да при том подижемо квалитет. Свечарски концерт, али и слава друштва, биће прилика да скоро сви чланови нашег друштва, и садашњи и некадашњи, заједно буду на сцени – истакао је Петровић.

На концерту се очекује велики број гостију и уважених званица. Обележавање почиње светом архијерејском Литургијом коју ће у 9 часова служити митрополит банатски Никанор у цркви Светог Николе. На самом почетку концерта резаће се славски колач, а кум је протојереј Бобан Петровић.

-Програм ће трајати око три сата, али биће динамичан и богат. Учествује око 500 искључиво наших чланова који су део живота провели у друштву. Сви који су могли, а живе ван Кикинде, па чак и ван Србије, биће део свечарске атмосфере. Од најмлађих чланова од три, па до оних најстаријих са око шездесетак година, са пуно воље и љубави учествују у припремама – додао је уметнички руководилац Игор Попов.

Посетиоци ће имати прилику да виде оно што је у „Гусалама“ настајало у последњих 100 година.

-Потрудили смо се да да оркестар, певачке групе, али и фолклорни ансамбли изведу сегменте онога што су стварали руководиоци друштва пре нас. На сцени ћемо подсетити на игре које су поставили кореографи Средоје Попов, Младен Чуданов, Силвестер Гаће, Бранислав Цуцић, Мира Лукач и ја. Учествују све наше секције јер „Гусле“ су наши чланови који су градили друштво током првих 150 година – прецизирао је Попов.

Покровитељи концерта су град Кикинда, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, а велика захвалност упућена је и запосленима у КЦС „Језеро“ и волонтерима Црвеног крста.

А.Ђ.

 

 

 

 

PLAKAT-NAJAVA

У галерији Теrrа у среду, 11. фебруара, у 19 часова, биће отворена изложба „Срце од папира“ Јошкина Шиљана. Поставка доноси цртеже и радове у комбинованој техници на папиру, настале 2025. године, кроз које уметник истражује материјал као простор слободе, покрета и експеримента.

Јошкин Шиљан (Небојша Стојковић), рођен 1953. године у Пироту, један је од најзначајнијих савремених српских уметника. Активно се бави сликарством од 1987. године, а од 1994. излаже самостално и групно у земљи и иностранству. Добитник је бројних признања, међу којима су „Златна палета“ УЛУС-а (2006), Велика награда 14. Бијенала наивне и маргиналне уметности (2009), Главна награда за сликарство на папиру ОСТЕН (2016) и „Златни ОСТЕН“ за цртеж (2018).

Изложба „Срце од папира“ фокусирана је на папир као крхку и тактилну подлогу која омогућава лаку трансформацију форме и значења. Шиљан папир користи за колажирање, цепање и писање, градећи радове са више визуелних и наративних слојева. Посебно место заузимају покретљиве лутке од папира, неконвенционално изложене, које отварају простор за слободно и вишеслојно тумачење. Радови на овој поставци настају спонтано, као непосредна реакција на тренутак, и крећу се између естетске и филозофске димензије, одбијајући стандардизацију и чврсте оквире.

Изложба ће бити отворена до 14. марта.

police-2122394-1920

Према писању Дневника, мушкарац из Кикинде, М. О. (35), сумњичи се да је 7. августа 2024. године на новосадској плажи „Официрац“ непримерено додиривао малолетног дечака, сазнаје наш портал из објављеног текста.

Како се наводи, случај је пријављен новосадској полицији од стране оца оштећеног дечака, након чега је осумњичени убрзо ухапшен. Против њега се води судски поступак пред Основним судом у Новом Саду, а јавност је искључена из дела процеса.

Суд је продужио меру забране приближавања и комуникације осумњиченом, која може трајати до 8. маја 2026. године, а наредно рочиште заказано је за 12. март ове године.

Према извештају, малолетник је тог дана био на плажи када му је пришао непознати мушкарац, почео да разговара и, како се сумња, дотицао га по задњици и гениталијама. Дечак је успео да побегне и одмах све пријави оцу.

Полиција је брзо интервенисала, пронашла и привела осумњиченог. Он је негирао да је починио кривично дело недозвољене полне радње.

Извор: Дневник