Seniori Severnog Banata izgubili su na domaćem terenu, rezultatom 0:3, od Stražilova iz Sremskih Karlovaca, osmi im je to poraz u sezoni, uz četiri pobede, osmi su na lestvici trećeg stepena nadmetanja – lige 11 vojvođanskih klubova, a u narednom kolu slobodni su.
Iz ovog odbojkaškog kluba i informacija o uspehu pretpionira (na slici), koji su se, nakon svih pet pobeda u grupi, plasirali u četvrtfinale Prvenstva Vojvodine.
D. P.
Year: 2026
U 13. kolu Superlige Kika 0230 zabeležila je 11. pobedu u sezoni, slavila je 8:0 (3.198:3.619) u Kragujevcu protiv Mladosti, a Snežana Šibul postavila je lični rekord, tu je i rekord celog sastava Kike kao ekipni, a u isto vreme to je i ekipni rekord kragujevačke kuglane. Drugoplasirane Kikinđanke u narednom kolu, u Novom Bečeju, čekaće novosadsku Bačku.
KIKA 0230: Čisar 605, Kresoja 595, Šibul 621, Čorba 565, Frenc 642, Komanov 591.
D. P.
Znaju se finalisti ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova. U nadmetanjima održanim danas (nedelja) stiglo se do šest najboljih od ukupno 134 gusana, koliko se takmičilo u tri kategorije.
-U kategoriji seniora u finalu su gusan Tajson Mirka Ristića, prošlogodišnji pobednik u kategoriji dvogodaca i Kobra -Svemirac vlasnika Miloša Đukića. Kada je reč o dvogocima ove godine Miroslav Čeleketić bori se protiv samog sebe. Oba njegova guska Kapetan Kuka i Profesor pobedila su svoje protivnike u polufinalu. Kod mladih su do samog kraja došli gusan Slobodana Krišana i Pegaz Davora Ladičorbića – saznajemo od Živice Terzića, predsednika udruženja „Belo pero“.
Nadmetanja u polufinalu nisu izneverila mnogobrojne gledaoce i ljubitelje „belih gladijatora“ koji su se vatreno borili za ljubav ženki, što je i prirodni nagon u ovo doba godine. Sva su trajala duže od 10 minuta. Finale je u nedelju, 22. februara.
-Predstoje dogovori na kojoj lokaciji će tačno biti finale. Za sada je zasigurno da će se organizovati u delu sela Breg, a preostaje da se izmeri razdaljina kako bi se odigralo na sredokraći između mesta stanovanja seniorskih finalista– naveo je naš sagovornik.
Finale počinje u 10 časova. Najpre će biti revijalno nadmetanje pa finale mladih, potom sledi još jedna revijalna borba, pa finale dvogodišnjaka, da bi pre glavnog, seniorskog finala usledila još jedno revijalno nadmetanje. Očekivanja su da će finale najstarijih takmičara početi između 12 i 12.30 sati.
-Postoji mogućnost da ove, jubilarne godine, posetioci odgledaju revijalni meč starih šampiona Cezara i Makota Nagana vlasnika Aleksandra i Milan Maluckova odnosno Milana Držića. Cezar je desetogodišnjak i ima titulu šampiona i vicešampiona, dok Makoto Nagano ima 14 godina bio je šampion lige mladih i bio je u finalu seniora.
A.Đ.
Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“ u nedelju, 15. februara, u 17 sati u KSC „Jezero“, svečanim Sretenjskim koncertom obeležiće svoju slavu i veliki jubilej 150 godina postojanja i rada. Pripreme za proslavu počele su, kako navodi umetnički rukovodilac Igor Popov, pre godinu dana, a intenzivirane su u proteklim mesecima.
Pozivu Popova, od milošte zvanog trenera, odazvala se velika većina igrača koji su uspeli da se usklade sa obavezama i da dolaze na probe.
-Predstojeći koncert najveći je koji ikada društvo organizovalo. Učestvovaće 500 igrača i članova orkestra, a program će biti takav da pokaže šta je sve sa godinama rađeno i koliko je truda uloženo da se očuva nematerijalno kulturno nasleđe koje imamo. Posebno ističem činjenicu da su svi učesnici Kikinđani, bez ijednog gosta sa strane, koji su najlepše godine proveli u „Guslama“. Svoje igračko umeće pokazaće dečije folklorne grupe, od najmlađih do najstarijih, izvođački ansambl, pevačke grupe, hor kao i igrači koji su raspoređeni po generacijama. Na sceni će biti donedavni članovi, sadašnji studenti, igrači koji u proseku imaju 30, 40 i 50 godina koji će biti i najstariji izvođači. Nismo zaboravili ni starije članove koji će biti naši počasni gosti. I u orkestru će biti instrumentalisti koji su svoje prve note odsvirali u „Guslama“. Javili su nam se članovi koji više ne žive u Srbiji, dali nam svoju podršku i obećali da će se potruditi da za Sretenje budu sa nama – saznajemo od Popova.
Oduvek su članovi ovog društva bili velika porodica.Igrati, svirati ili pevati u društvu prenosi se sa generacije na generaciju. Da je tako potvrđuju i supružnici Milana i Boban Isakov. Njih dvoje nastupaće sa najstarijim izvođačima i rekreativnim ansamblom. Na sceni će biti i njihovi sinovi Nikola i Nemanja, njihov kum Dragoslav Tanackov, a igraće i Bobanova rođena sestra Kristina i sestra od strica Ivana, kao i Milanine sestre od strica Dragana, Miroslava i Ljiljana. Još je puno primera porodičnih i kumovskih veza koje su nastale zahvaljujući „Guslama“.
-Drago nam je što ćemo svi zajedno dati doprinos značajnoj godišnjici društva – napominju Milana i Boban. – Puno je lepih uspomena, zajedničkih momenata i životnih trenutaka vezanih za „Gusle“. Ponosni smo na to što ćemo igrati svi iz porodice i doprineti svečarskoj atmosferi.
Na samom početku koncerta biće obredno rezanje slavskog kolača, a kum slave je protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana.
Koncert, kog nećemo nazvati spektaklom, nego svečarskim zasigurno će biti gala u svakom smislu te reči.
-Ni u jednom momentu za vek i po postojanja „Gusle“ nikada nisu izgubile vezu sa žiteljima i duhom našeg grada – istakao je direktor Zoran Popović. – Od kada je društva broj sekcija i članova iz godine u godinu raste. Mi smo društvo koje radi na dobrovoljnoj bazi. Naša misija je da decu i mlade ljude naučimo šta je tradicija i kako je sačuvati.
Petrović dodaje i da „Gusle“ u budućnosti vidi kao jedan od centara za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa naše zemlje, što je i započeto upisom „Malog kola“ u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Njegovo Visokopreosveštenstvo arhiepiskop vršački i mitropolit banatski Nikanor na dan koncerta, 15. februara, služiće Svetu arhijerejsku Liturgiju povodom 150 godina ADZNM „Gusle“. Služba počinje u 9 sati u crkvi Svetog Nikole.
Uz Maticu srpsku i Srpsku pravoslavni crkvu „Gusle“ su najstarije društvo u Srba koje radi pod istim nazivom i nikada nije prekidalo sa radom. Na inicijativu Jovana Pačua 1873. godine formiran je muški hor, a tri godine kasnije utemeljeno je pevačko društvo. Dve godine trajala je „borba“ sa Austrougarskim vlastima da „Gusle“ ne izgube nacionalni identitet.
A.Đ.
Kako portal “Srpski ugao” piše: Švajcarska medijska i politička scena sistematski demonizuje policiju, predstavljajući je kao rasističku i seksističku instituciju na osnovu pojedinačnih slučajeva i površnih izveštaja, prema kolumni Sebastijana Brilmana u Noje Cirher Cajtungu od 5. februara 2026. – još jedan primer kako se cela profesija žrtvuje za političke i medijske ciljeve.U Lozani su objavljena dva izveštaja koji optužuju policiju za rasizam i seksizam. Zaključak je hitna potreba za reformama. Ali glavni izveštaj se zasniva na ispitivanju jedva deset osoba i 14 dodatnih onlajn – anegdote, ne celovita slika za hiljade policajaca. Pre toga, smrt mladog vozača skutera posle potere izazvala je optužbe za rasizam, iako boja kože nije bila vidljiva. Gradska vlast je preuranjeno govorila o „strukturnom rasizmu“.
Slična situacija u Bernu, novinari su prikazali brutalno postupanje prema tražiocu azila kao slučaj sličan Džordžu Flojdu. Sud je oslobodio policajce – nije bilo krivičnog dela. U Bazelu je izveštaj doveo do smene skoro celog rukovodstva, iako parlament nije našao ozbiljne prekršaje.
Pojedinačni incidenti koriste se da se optuži čitav stalež. Levica, posebno Mladi socijalisti, naziva policiju „rasističkom institucijom“ i traži njeno ukidanje. Policajci svakodnevno rizikuju život, hapse kriminalce koji sutra izlaze, a dobijaju samo uvrede i optužbe. Mnogi napuštaju posao iz frustracije.
Policija mora biti pod nadzorom, ali generalizacija na osnovu anegdota nije pravda – to je hajka. Dok građani zavise od policije za bezbednost, mediji i politika pretvaraju je u glavnog krivca. Ovo nije kritika – ovo je uništavanje institucije koja štiti društvo.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Švajcarska pokazuje kako se lako stvori novi neprijatelj – dovoljno je uzeti pojedinačne slučajeve i pretvoriti ih u sistemski problem. Mi smo imali sličan problem dok su trajali protesti u Srbiji, konstantni napadi na policiju, vređanje i provokacije. Policija je takođe demonizovana, na ulici, svakoj raskrsnici na bilo kom zadatku. To je očigledan sistem po kom levica i ekstremisti napadaju. Policija posebno kod nas zaslužuje poštovanje, a ne stalnu hajku. Ne zaboravimo da nas je ona branila na Kosovu i Metohiji. Mnogo policajaca je stradalo od strane NATO-a i Albanskih ekstremista. Policija je uz vojsku garant bezbednosti i ponos nacije.
Izvor: Srpski ugao
Kako portal “NS Uživo” piše: Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi danas u Novom Sadu, gde je posetio sajam Zavičaja, a nakon toga na čuveni novosadski “Index” sendvič.
Predsednik je posetio mesto na kom se prodaje najpoznatiji sendvič u državi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svratio je na popularni “Index” sendvič – VIDEO
Na svom zvaničnom “Instagram” profilu predsednik je objavio:
– Jutarnji sendvič u Novom Sadu sa Milošem i njegovim sinovima Sad zajedno među Krajišnicima na vašaru – stoji u objavi.
View this post on Instagram
Još danas (nedelja) mogu da se podnesu prijave za upis bespravnih objekata po osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, Svoj na svome. U Gradskoj kući kancelarija broj 51, ulaz iz zlice Braće Tatić, biće otvorena do 15 časova.
Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda do sada je stiglo oko 2,3 miliona prijava građana. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je ranije da će građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte moći to da urade do 24. oktobra.
-Zakon građanima donosi pravnu sigurnost, pravnu vidljivost i ono što uvek volimo da kažemo – da konačno budu svoji na svome. Međutim, i država od toga ima koristi jer dobija jedan uređeni sistem, jednu preciznu evidenciju šta je sve izgrađeno na teritoriji Republike i ko su vlasnici tih objekata. Privreda takođe ima koristi, jer zakon doprinosi jednoj boljoj poslovnoj klimi i uređenom tržištu nekretnina – rekla je ministarka.
Rok za podnošenje prijava je bio 5. februar, ali je zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu produžen za još tri dana odnosno do 8. februara u ponoć.
Na repertoaru pozorišta „Lane“ danas (nedelja) je komad „Medvedova ženidba“. Lutarska predstava urađena je po tekstu Desanke Maksimović koji je adaptirala Gordana Rauški.
Predstava počinje u 17 sati.
Kulturno umetničko društvo „Eđšeg“ organizovalo je poklade. Običaj teranja zime organizuje se u periodu od Sveta tri kralja, 6. januara pa sve do Pepelne srede odnosno do početka velikog, četrdesetodnevnog, posta uoči Uskrsa.
-Ovo je događaj kojem se najviše raduju deca i prvenstveno njima je namenjen – istakla je Ramona Tot, predsednica KUD-a „Eđšeg“. – U okviru poklada običaj je da se deca maskiraju i u tome im puno pomažu mame i bake, vaspitačice i učiteljice. Veliku pomoć imali smo i od članova udruženja „Kekend“ koji su sa mališanima igrali narodne igre, kao i dečije igre koje su bile popularne u vreme kada su naše majke i bake bile male.
Tradicija poklada datira još iz paganskog perioda. Prema verovanjima, u poslednjim danima zime, kada su dani sve kraći, verovalo se da Sunce slabi i da tada oživljavaju zli duhovi koji su terani želeli igrom, povorkama i maskiranjem.
-Tradicija je i da se pali lutka „Kise“ i tada deca pevaju staru narodnu pesmu. Simbolično, na ovaj način teramo zimu i sve loše, a sa radošću dočekujemo proleće. Na dan poklada jedu se pokladske krofne koje su pripremile najstarije članice „Eđšega“ – pojasnila je Ramona Tot.
U pokladama su učestvovali učenici škole „Feješ Klara“ , mališani iz vrtića „Naša radost“, kao i đaci iz kikindskih škola kojima je mađarski izborni predmet.
-Učestvovalo 35 dece i ovakvi događaji koji su, za njih, zabavni, najbolji je način da deci približimo tradiciju i da ih naučimo kako su nekada živeli naši preci. Svi učesnici bili su maštoviti i kreativni – dodala Vivien Fazekaš iz udruženja „Kekend“.
Poklade su prvi put organizovane u Mađarskoj u 15. veku. Prema tradiciji, vreme poklada je bio period izbora partnera i venčanja, jer je bilo zabranjeno održavati venčanja i svadbe tokom velikog posta koji je dolazio nakon poklada. Poklade su se završavale utorkom pre Pepelne srede kada se održavala pokladna sahrana uz zvuke kontrabasa. Kontrabas se pre ponoći postavljao na najveći sto u krčmi, pokriven belom plahtom, a zatim su se oko njega zapalile sveće. U prisustvu sveštenika i ožalošćenih zvanica su pevali oproštajne note do ponoći.
A.Đ.
Kikinda – Dvorana: „Jezero”, Gledalaca: 250. Sudije: Marko Boričić i Dejan Marković (obojica Beograd). Sedmerci: MRK Kikinda 4(1), Dinamo 8(7). Isključenja: MRK Kikinda 6 minuta, Dinamo 8 minuta.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 3, Jokić, Lisica, Jovanović 3, Ćosić 1, Miškov, Todorov, M. Panić, Kitanović (odbrana), L. Panić 1, Kosanović 1, Petrović 5(1), Lazić, Kovačević 6, Gaćinović (15, sedmerac).
DINAMO: Ćirović (9 odbrana, 2 sedmerca), Maljević, Stanisavljević 4, Bogdanović 2, Perović 11(7), Perić, Tasić, Čabrilo 6, Mijatović (3 odbrane, sedmerac), Ilić 1, Mitrović, Rančić, Petrić 6, Feješ 1, Kolundžić 1, Čavić.
Igrač utakmice: Marko Perović (Dinamo).
Semafor: 3:5(9.), 5:5(11.), 8:10(20.), 11:11(24.), 15:19(39.), 16:22(44.), 17:26(50.), 20:31(59.).
Slično kao i minulog vikenda protiv Partizana, Kikinđani su i protiv Pančevaca na domaćem terenu u prvom delu bili ravnopravan rival, ali je potom u nastavku Dinamo znatno ranije, u odnosu na aktuelnog šampiona, prelomio utakmicu.
Tek u osmom minutu nastavka, Pančevci su prvi put stigli do viška od tri gola, a onda nakon što domaći nisu iskoristili sedmerac i do plus četiri. Usledio je period igre od pet minuta u kojem domaćin nije tresao mrežu i Pančevci su se lagano odlepili na osetniju razliku. Izvrstan je u ključnim trenutcima u drugom delu bio čuvar mreže Dinama Nikola Ćirović, možda je ponajpre on zaslužio da bude proglašen igračem utakmice, a na suprotoj strani, uz odličan procenat, nemilosrdano je pogađao, više s crte sedam metara, Marko Perović, na kraju izabran za najboljeg pojedinca.
Kod domaćih pak i pre finiša, govor tela odavao je da više nemaju snage, ni fizičke niti mentalne, za ravnopravan otpor favoritu, kao i da ne veruju u čudo da posle svega mogu iznenaditi goste. Tako je i bilo, u poslednjih 10 minuta Dinamo je ušao s prednošću od devet pogodaka i do kraja više nije bilo dileme, a konačan ishod značio je ujedno i najveću razliku tima iz Pančeva. Razumljivo je to kada se pogleda učinak Kikinđana u drugom delu igre u kojem su tek šest puta pogađali.
D. P.