Yеар: 2025

добри-самарицанин

Верници Српске православне цркве данас обележавају празник Светог Јована Милостивог, познатог по раду за сиромашне и по ставу „ко тебе каменом, ти њега хлебом“.

Рођен на Кипру у кнежевској породици, Јован је рано остао без жене и деце, што га је усмерило ка животу милосрђа и служења ближњима. Као патријарх Александријски, предан је био идеји да се непријатељу не треба светити, већ му треба узвратити добротом, у складу са новозаветним учењем.

Народни обичај који прате овај дан наглашавају опроштај, помоћ онима у невољи и чињење добрих дела. Верници верују да ће ко пронађе милосрђе у срцу, примити благостање и унутрашњи мир.

На данашњи дан – мање слављен у званичним церемонијама, а више у духу личног обраћања – позив је јасан: ако неко тражи помоћ, будите спремни да је пружите. У времену када брзи живот често губи хуманост, Свети Јован Милостиви подсећа да и једно добро дело може бити прекретница.

1024пx-Велика-народна-скупстина-1918

У Новом Саду, 25. новембра 1918. године, пред окупљених 757 посланика из 211 општина Бачке, Баната и Барање – међу којима су били Срби, Буњевци, Словаци, Русини, Хрвати и Немци – усвојена је историјска одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Овај датум означио је крај вишедеценијске управе Аустроугарске у региону и истовремено је омогућио становништву Војводине да, користећи право на самоопредељење, изрази своју вољу за животом у заједници са Србијом. Важност те одлуке огледа се не само у промени политичког статуса региона већ и у јачању дуговечних културних и националних веза које Војводину повезују са Србијом.

Посебно занимљива је компонента тог скупа – право гласа су тог дана имале и жене: њих седам из различитих општина учествовало је у одлучивању, што је у то време било реткост у Европи. На тај начин Велика народно-скупштинска одлука није била само политички чин већ и симболички корак ка већој инклузивности.

Данас, присаједињење се памти као камен-темељац за формирање јужнословенске државе – Краљевина Срба, Хрвата и Словена – и као кључни тренутак у стабилизацији северних граница  Србије.

полизеи-3772469-1280

Према годишњем извештају Савезне полиције Немачке, 2024. године забележено је 2.967 напада на службенике – више од осам дневно. Реч је о инцидентима од гуркања и претњи до тешког физичког насиља.

Напади су најчешће подразумевали песнице, ударце ногом, пљување, угризе, ударце главом и нагуравање. У свакој осмој ситуацији коришћени су предмети попут флаша, камења или другог импровизованог оружја, што додатно повећава ризик по полицајце на већ напетим и прометним локацијама.

Статистика показује да просечан починилац има 33 године, да су у скоро 80 одсто случајева починиоци мушкарци и да више од половине нема немачко држављанство. Званични подаци, међутим, бележе само држављанство, а не и „миграциону позадину“, па остаје нејасно да ли је реч о новије пристиглим мигрантима или генерацијама које су одрасле у немачком друштву. У ширим безбедносним статистикама примећује се и раст насилних дела међу малолетницима, али они не чине већину нападача.

Криминалистичка статистика бележи пораст кривичних дела усмерених против припадника полиције, док покрајине упозоравају да су напади, претње и увреде достигли ниво који утиче на свакодневни рад служби и интерес за овај позив. Синдикати говоре о „развезаности насиља“ и траже бољу опрему и брже судске поступке, док Министарство унутрашњих послова најављује додатне програме обуке и заштите.

Поглед редакције портала Српски Угао

Бројке о нападима на полицију показују оно што политички говор често прикрива толерише се спој слабе интеграционе политике, потцењивања улоге полиције и релативизације насиља, све док статистика не постане гласна да би се игнорисала. Иако подаци показују да већину напада почине одрасли мушкарци и да је више од половине нападача без немачког држављанства, држава не нуди јасну слику да ли је реч о новим мигрантима или генерацијама које су стасавале у постојећем систему. Уместо расправе зашто се униформа више не поштује као некада, јавност добија супротстављене пароле. У таквој клими насиље постаје део свакодневице, а поверење у институције и осећај безбедности грађана нестаје.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Колунѕија

Културни центар организује јединствен музички догађај који ће љубитељима класичне музике пружити ретку прилику да уживо чују једног од најзначајнијих српских виолиниста – маестра Јована Колунџију. Поклон концерт биће одржан у суботу, 6. децембра, са почетком у 19 часова, у свечаној сали Народног музеја Кикинда.

Колунџија, признат као један од највећих виртуоза виолине у земљи и региону, наступиће уз клавирску пратњу Наде Колунџије, што овом концерту даје посебну уметничку вредност. Организатори истичу да је улаз бесплатан, те позивају све суграђане да искористе прилику да присуствују врхунском музичком догађају.

Концерт се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Т. Д.

пензионери-5

Од 1. јануара 2026. године жене у Србији суочиће се са новим условима за одлазак у старосну пензију. Према важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању, старосни услов за жене поново се помера навише. За одлазак у пуну старосну пензију морати да имају навршених 64 године живота и најмање 15 година стажа.

Ово је део постепеног повећања границе које ће трајати до 2032, када ће услови за мушкарце и жене бити изједначени. Они који желе ранији одлазак могу користити превремену пензију са 60 година живота и 40 година стажа, али уз трајно умањење од највише 20,4%.

За пуну старосну пензију постоје две могућности 65 година живота  и 15 година стажа (општи услов за све, важи већ сада, али жене су у прелазном периоду) и 45 година стажа, без обзира на године живота, пол или категорију осигурања.

Право на превремену пензију имају сви који испуне 60 година живота и најмање 40 година стажа.

туристицка-најбоље-из-војвводине

Туристичкој организацији града  продужен је престижни сертификат „Најбоље из Војводине“, који је ове године заслужило 18 добитника широм покрајине. Кикинда је први пут стекла ово значајно признање 2021. године, а овогодишње продужавање потврђује да је град и даље препознат као туристички и културни бренд са високим стандардима квалитета. Сертификат је први пут добила и сарачка радња „Ронто“ из Кикинде, власника Александра Ронта, за производе од коже.

Признања су уручили председница Покрајинске владе Маја Гојковић и покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић.

Директорка Туристичке организације Кикинде, Јасмина Орашанин, нагласила је да продужетак сертификата представља потврду континуираног рада и посвећености у развоју туристичке понуде:

-Ова награда нам је подстрек да наставимо да унапређујемо програме и представимо Кикинду у најбољем светлу, како домаћим, тако и страним посетиоцима.

И градоначелник Кикинде Младен Богдан изразио је задовољство успехом локалне туристичке организације.

 

-Поносни смо што се Кикинда поново сврстала међу најбоље у Војводини. Ово признање је јасан сигнал да наш град има снажан туристички потенцијал и да смо на добром путу његовог даљег развоја – прецизирао је први човек града.

Ознака „Најбоље из Војводине“ додељује се на период од три године и намењена је производима, услугама, манифестацијама и туристичким програмима који испуњавају високе критеријуме аутохтоности, квалитета и препознатљивости. Представници покрајинских институција истакли су да је циљ ове ознаке да промовише најбоље што Војводина нуди — у туристичком, гастрономском, културном и манифестацијском смислу — те да подстакне локалне заједнице да још снажније развијају своје потенцијале.

Продужетак сертификата  доноси и додатне бенефите, укључујући учешће на значајним покрајинским и међународним туристичким манифестацијама, што доприноси већој видљивости и промоцији Кикинде. Ово признање представља важан корак напред за Туристичку организацију Кикинде и потврђује њену улогу у унапређењу туризма и културне сцене града и региона.

Дани-ТП-2025-(8)

У Банатском културном центру у Новом Милошеву 22. новембра свечано су отворени 26. Дани Теодора Павловића, традиционална манифестација посвећена једном од кључних обновитеља и реформатора Матице српске. Централни догађај отварања било је уручење Награде „Теодор Павловић“ за животно дело и Награде за најбољу књигу овогодишњем двоструком лауреату, проф. др. Миливоју Ненину, дописном члану САНУ.

Отварању манифестације присуствовали су и говорили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и Радован Влаховић, оснивач манифестације и директор Банатског културног центра, који су упутили поздравне речи. О стваралаштву и научном доприносу лауреата говориле су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, док је награде уручила Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

Програм је употпуњен музичким наступом вокалне солисткиње Катарине Сочин, уз пратњу Светозара Одаџића на хармоници, а свечано вече водила је Наташа Бундало Микић.

Проф. др Миливој Ненин овогодишње признање за најбољу књигу добио је за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД „Просвјета“, Загреб, 2024), које је жири препознао као изузетно истраживачко, проницљиво и стилски препознатљиво остварење. Ненин (Лок, 1956) је истакнути књижевни историчар, критичар и есејиста аутор 26 књига и приређивач 43 издања. Његов научни рад обухвата широк спектар тема – од проучавања канонских аутора попут Милоша Црњанског, Иве Андрића и Милорада Павића, до поновног увођења у књижевни оптицај аутора који су деценијама били занемарени или потиснути, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Посебан допринос дао је изучавању књижевне периодике – „Крфски забавник“, „Књижевни Југ“, „Идеје“ – као и приређивању драгоцене преписке српских писаца. Као критичар познат је по прецизности, јасноћи и аргументованим полемикама, док се као проучавалац модерне и премодерне књижевности издвојио минуциозним увидима и способношћу да осветли запостављене токове српске књижевне традиције.

У образложењу жирија истиче се да је Ненину заједнички именитељ свих радова истраживачка страст, неуморно трагање за чињеницама и умеће да их представи читаоцима на приступачан и привлачан начин.

Дани Теодора Павловића одржавају се уз подршку Општине Нови Бечеј, у организацији БКЦ-а и Матице српске. Овогодишњи програм траје током новембра и децембра, на две локације: у БКЦ-у и у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ у Новом Милошеву. Манифестација је посвећена чувању успомене на Теодора Павловића, првог секретара Матице српске, уредника Летописа и родоначелника српске журналистике.

Т. Д.

 

пхото-2025-11-23-18-12-09-696x392.јпг.пагеспеед.це-.wптфW2нЕцг.јпг

На медијском тржишту Србије од данас званично почиње са радом Документарна ТВ, прва специјализована дигитална платформа посвећена документарном, серијском и филмском програму који на аутентичан начин обрађује националну историју, глобална питања и савремене друштвене процесе.

Канал доноси ексклузивни садржај који комбинује темељиту аналитичност, веродостојну архиву и визуелно модерну ТВ продукцију.

Програмска шема обликована је око јасне идеје: знање које инспирише и истина која траје.

Документарна ТВ фокусира се на садржаје који разумеју идентитет, традицију и развој Србије, пружајући гледаоцима прецизно документоване приче. Кроз емисије и серијале о националној историји, релевантне анализе и разговоре без цензуре, канал жели да отвори простор за разумљиво, директно и аргументовано информисање.

Посебно место заузима сегмент путописног и културног програма, који води гледаоце кроз скривена места Србије, инспиративне приче о људима, локалним заједницама и природним драгоценостима које често остану неоткривене.

Поред националних тема, Документарна ТВ прати и глобална дешавања. Гледаоци ће имати приступ најважнијим међународним причама, уз аналитички приступ који појашњава контекст и последице догађаја, без сензационализма и површних тумачења.

Најбоље приче – екранизоване. Највећи догађаји – документовани. Највеће судбине – испричане.

Богата архива, оригиналне домаће продукције и ексклузивни страни документарци чине срж програмског концепта канала. Сваки формат пажљиво је биран да унапреди разумевање света, историје и друштва, али и да инспирише нове генерације гледалаца.

Са модерним дизајном, јасном уређивачком политиком и фокусом на објективну документарну форму, Документарна ТВ жели да уведе нови стандард на домаћу сцену – стандард у којем аргументи имају предност над наративима, а чињенице над манипулацијама.

Покретањем овог канала почиње ново поглавље за домаће документарно новинарство.

Као платформа која верује у слободу мишљења, истраживачки приступ и културу памћења, Документарна ТВ најављује „ново доба“ – доба у којем се храбро супротставља наметнутим наративима и отвара простор за истину која траје.

Документарна ТВ са поносом истиче да је део породице коју је окупила највећа телекомуникациона и медијска кампања Телеком Србија, а програм Документарне ТВ ће гледаоци моћи да прате на ИРИС платформи на 130 каналу, као и на СУПЕРНОВА платформи на 30 каналу, премијерно од 16 часова.

 

 

 

позористе-1

Поводом великог јубилеја – 75 година од оснивања, Народно позориште Кикинда 2. децембра приређује богат програм којим ће обележити свој вишедеценијски рад, уметнички развој и дугу традицију аматерског и професионалног театра у нашем граду.

Вршилац дужности директора, Бране Марјновић, подсетио је да је 2. децембра 1950. године Скупштина општине донела одлуку о оснивању аматерског позоришта, као и да је кикиндска сцена 1992. године добила статус професионалног театра. Он је истакао да хронолози бележе изузетно богат позоришни живот у Кикинди и пре званичног оснивања, те да су још крајем 18. века немачки студенти на овим просторима извели прве представе.

-Срећа је што наша кућа води озбиљну архиву о представама и људима који су својим радом обележили позориште. Од осамдесетих година имамо и аудио-визуелне записе, што је драгоцен материјал за обележавање овог јубилеја – рекао је Марјановић. Он је нагласио да је постојање професионалног позоришта у граду величине Кикинде привилегија коју треба чувати, јер она сведочи о трајном улагању у културу.

Како истичу у позоришту, за јубилеј пажљиво је осмишљен програм који ће окупити публику, глумце и сараднике у вечери посвећеној времену, стварању и људима који су градили кикиндску сцену.

Из маркетинг службе позоришта, Милена Живков представила је детаљан програм.

-Почињемо у 18 часова изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је припремила позната костимографкиња Татјана Радишић, која ће уједно и отворити изложбу. Од 19.30 часова, следи пројекција кратког филма са избором најзначајнијих сцена из претходних представа, док ће од 20 часова публику очекивати јединствен програм – разговор са свим глумцима ансамбла на великој сцени. Разговор ће модерирати глумица Тања Марков Крижан, која ће са колегама поделити анегдоте и приче „иза сцене“. Свечано вече биће заокружено у 21 час доделом признања и повеља Народног позоришта заслужним појединцима, сарадницима, члановима ансамбла и особљу које не видимо на сцени, али чији је рад од суштинског значаја – објаснила је Живков.

Марјановић је открио и да ће бити додељена повеља за животно дело – личности која је дала немерљив допринос развоју позоришта, најпре у аматерском, а затим и у професионалном периоду.

-Ово позориште је годинама било једно од најбољих у Југославији, награђивано на фестивалу у Хвару а касније и у Требињу. Да није било снажне аматерске екипе, не би било основа ни за каснији професионални статус – истакао је Марјановић, напомињући да се имена добитника за сада држе у тајности.

Улаз на све програме је бесплатан, а из позоришта поручују да желе да 2. децембар буде дан када ће се грађани Кикинде окупити око своје сцене и заједно прославити важан јубилеј.

Т. Д.