Yеар: 2025

зелезницка-станица-1

Први пут у историји Кикинде обележено је страдање суграђана у бомбардовању железничке станице и насеља Бедем 22. новембра 1944. године. Венац је данас у 11 часова положен испред спомен плоче четрнаесторици железничара погинулих у Народноослободилачкој борби, њима у част и у знак сећања на 51 суграђанина који су изгубили животе тог дана.

 

Полагању венца присуствовало је двадесетак чланова СУБНОР-а Кикинда, два потомка страдалих и један очевидац догађаја. Венац је положио Саво Орељ, председник СУБНОР-а и покретач иницијативе да се овај датум по први пут званично обележи. Покренута је и иницијатива да се у холу Железничке станице постави посебна спомен-плоча посвећена жртвама бомбардовања.

Т. Д.

бака-зорка-7

У тишини тринаесте улице у Накову, стоји кућа која је до недавно била у прилично лошем стању. У њој већ двадесет пет година живи бака Зорка Тошев (67) са унуком Гораном, учеником седмог разреда и младим фудбалером клуба „Полет“, који је остао без оба родитеља.

– Његова мајка је преминула када је имао само три године. Још док је била болесна, замолила ме је да га чувам. Од тад је код мене, он је сада само мој и Божији – каже бака Зорка, чије лице открива умор, али и снагу која је води већ годинама.

Некада су у кући живели и син и супруг, али су обојица преминули. Тако је Горан остао без оба родитеља, али његова бака Зорка се није предавала – радила је у пекари, хладњачи, а увек је спремна и за сезонске послове. Са болесном кичмом и малом пензијом, успева да обезбеди унуку све што му треба: од књига и екскурзија, до ситних радости које детињство чине лепшим.

-Он је златно дете, скроман и пажљив. Кад се уписују за екскурзију, он ћути, неће да се пријави, јер зна да имамо мала примања. Али не могу да дозволим да остане код куће. Сналазим се како знам, само да он иде са другом децом – каже бака Зорка, гласом пуним поноса и туге.

Судбина им се променила у априлу ове године, када је екипа емисије „Радна акција са Тамаром“ дошла у њихов дом. Захваљујући иницијативи комшинице Тање, Зорка и Горан су пријављени у емисију и убрзо су добили вест која им је вратила наду.

Тим, на челу са Тамаром Грујић, реновирао је њихову стару швапску кућу за само пет дана. Нови подови, зидови, фасада, намештај, кухиња и купатило заменили су старе, оронуле зидове и влагу. Горан је добио своју собу, радни сто, лаптоп.

-Да нису дошли, ја то никад не бих могла да приуштим. Сад бар знам да ће кућа остати унуку у пристојном стању – каже бака, захвална екипи која им је, како каже, „вратила живот у кућу“.

Горан, миран и озбиљан дечак, сања да постане професионални фудбалер. Навија за Црвену звезду, а омиљени играч му је Кристијано Роналдо.

– Волим да живим са баком. Трудим се да је чувам, идем у продавницу, само још да научим да кувам – каже уз стидљив осмех.

Оно што је још неопходно урадити на кући је санација крова, на ком треба заменити старе црепове који прокишњавају.

– Ако се то не среди, све што је урађено пропашће. Кад дуне јак ветар, деси се да неколико црепова отпадне – каже Зорка, додајући да је јој је, поред огрева, то највећа брига.

Т. Д.

 

М

У Културном центру Кикинда, 26. новембра, професор Петар Вуца одржаће предавање под називом „Животни пут Милеве Марић”.

– Ово предавање је посвећено обележавању стопедесете годишњице рођења ове знамените жене и обухватиће целокупан Милевин животопис. Самим тим што је њен живот био занимљив, надам се да ће и предавање бити занимљиво свим посетиоцима који дођу у Културни центар- најављује Вуца.

Предавање почиње у 18 часова.

Н. С.

мокрин-слава-2025-(5)

Црквена и варошка слава Свети Архангел Михаило у Мокрину прослављена је свечано. У цркви је одржана света Литургија којој су присуствовали мештани, представници Савета Месне заједнице, градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Мирослав Дучић који је ове године био и кум славе.

-Захвалио бих се на указаној части да будем кум ове године и свим Мокринчанима честитам славу. Представници села и сви ми из локалне самоуправе имамо заједничку мисију, да допринесемо да се Мокрин развија и заједнички ћемо радити на томе– рекао је Дучић.

И градоначелник Младен Богдан честитао је свим мештанима славу села.

-Похвалио бих ангажовање Савета Месне заједнице на томе што су агилни и раде за своје село. Ова година била је пуна изазова, више него било која. Иако су поједини покушали, нису успели да нас зауставе да радимо и градимо, нису у томе успели. Још јаче и боље потрудићемо се да развијамо наш град и села, да Мокрин има лепши Варошки трг и Омладински дом, место окупљања будућности села. Сви којима је развој села на првом месту су ту, а на локалној власти је да пажљиво ослушкује захтеве мештана и да се заједно са њима потрудимо да радом и одговорним понашањем те захтеве и реализујемо – прецизирао је градоначелник Богдан.

Ово је била прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину. Све се ради у циљу унапређења живота мештана, а посебан фокус био је на удружењима која окупљају велики број деце, рекао је председник Горан Ристић.

-Ове године асфалтиран је део улице Бранка Радичевића. Радове је са четири милиона динара финансирала компанија НИС Нафтагас. У току је уградња пречистача пијаће воде као и део замене азбестних цеви кроз село и у наредних пар година очекујемо да ће се завршити замена на комплетном водоводу. Ових дана биће завршена комплетна документација са дозволама и пројектом за реконструкцију новог челичног крова на сали Омладинског дома. Локална самоуправа финансира их са 2,7 милиона динара, након чега ће започети уређење ентеријера коју финансира Месна заједница са 1,6 милиона динара. За следећу годину у овом простору у плану је замена плочица у сали, уређење фасаде и паркинг места испред саме зграде – навео је Ристић.

Овом приликом истакнуто је и да је годинама уназад највећи проблем дивља депонија која је сваке године све већа. Месна заједница је определила 200.000 динара за уређење, а до краја године средствима Покрајинског секретаријате за заштиту животне средине и града уложиће се 12 милиона динара за рекултивацију дела депоније. Следеће недеље почиње и насипање  некатегоризованих путева. Око 350 кубика чврстог материјала биће насуто на неколико локација у селу као и на прилазу вртићу, за шта ће се утрошити 990.000 динара.

-У наредној години планирамо да санирамо и део пешачких стаза и да изградимо нове. Наша жеља је и да израдимо пројекте за замену крова на Дому културе, за терен за мали фудбал и рукомет и за нову пијацу. Циљ је и да наше село добије амфитеатар и фонтану на  Варошком тргу и да проширимо вртић. Трудићемо се и да Вашариште постане лепше- закључио је Ристић.

Председник Савета МЗ Мокрин посебно се захвалио ДВД -у и КУД-у „Мокрин“. Чланови Добровољног ватрогасног друштва ове године учествовали су на државном првенству  са три екипе и освојили два трећа и једно друго место. Добровољно ватрогасно друштво окупља 80 деце и 40 одраслих и једно је од најмасовнијих у Мокрину.

Културно уметничко друштво и током ове године имало је значајан број наступа. На захтев градоначелника Младена Богдана, у најбољем светлу представили су своју државу, град и село гостовањем у братском граду Силистра у Бугарској.

А.Ђ.

 

скола-нови-козарци

Поводом Совембра, месеца посвећеног нашим малим, пернатим и изузетно корисним суграђанкама, Туристичка организација Кикинде и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој организују едукативну наставу за ученике трећег разреда основних школа.

Један такав час одржан је и у Основној школи „Иво Лола Рибар” у Новим Козарцима, где су ученици трећег разреда са пуно пажње и радозналости слушали занимљиве приче о совама — птицама које су Кикинду прославиле широм света. Ученици су показали одлично предзнање, а нова сазнања су додатно подгрејала њихову знатижељу.

Аника Мајкић, ученица трећег разреда, открила нам је да је већ имала прилику да сазна занимљивости о ушарама.

— Мој брат је учествовао на више такмичења поводом Совембра, па сам од њега чула много занимљивих ствари о ушарама. Сове су веома корисне птице и имају лепо перје — каже Аника.

Учитељ Филип Попадић истиче да се ова врста наставе одлично уклапа у предмет „Природа и друштво”.

– Деца стичу нова знања о совама и њиховим карактеристикама, о природном феномену по коме је Кикинда препознатљива, и заиста уживају у сваком новом открићу — каже учитељ.

Едукативна настава обухвата све школе, па деца имају прилику да на занимљив и интерактиван начин упознају свет сова, јединственог симбола нашег града.

цигра-родјендан-2025-(3)

Удружење „Чигра“ прославило је 23. рођендан. У просторијама Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа окупили су се корисници, њихови родитељи и пријатељи. Овом приликом најављено је и да је почела продаја слика насталих на ликовној колонији.

-Колонија „Хумани уметници за Чигру“ организована је девети пут. Учествовало је двадесетак  уметника који су нам оставили слике различитих формата и мотива. Новац који добијемо продајом утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју. Најважније нам је да уредимо фасаду која је у лошем стању  – истакла је Загорка Новаков, председница „Чигре“.

 

Колонија је финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град. Слике се могу погледати сваког дана, а помоћ који се прикупи овим путем помоћи ће да се створе бољи услови за рану стимулацију, групни рад, социо-едукативни и терапијски програм и радионице. Ово друштво континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.

-Обележиће се и 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом, а неће изостати ни традиционална изложба новогодишњих и божићних украса у удружењу – додала је Загорка Новаков.

Радионице у „Чигри“ организују три пута недељно. Ово друштво има 25 чланова од три до 50 година са којима ради тим стручних сарадника.

А.Ђ.

арандјеловдан

Српска православна црква данас слави Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатом као Аранђеловдан.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света.

На иконама се арханђео Михаило представља и са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер према народном веровању, он у часу смрти узима људску душу.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе Светог Михаила да се, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер се жито припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.

Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава, а да ли ће трпеза бити посна или мрсна, зависи од тога на који дан пада.

Верује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће се верницима испунити и највеће, најважније жеље, ако се помоле из душе, искрено и са захвалношћу.

Кутија-зеља-(8)

Деда Мраз ће, заједно са Снежном краљицом, и својим помоћницима, у недељу, 23. новембра у 17 сати, испред Градске куће донети „Кутију жеља“. Иако је догађај који са нестрпљењем очекују малишани био првобитно најављен за суботу, због прогнозиране кише и лошег времена, померен је за недељу.

Малишани су позвани да напишу писма са новогодишњим жељама и убаце их у „Кутију жеља“. Протеклих година, стизало је чак 6,000 писама у оквиру традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град.

Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће улепшати празнике деци како у граду, тако и у селима. Ово је већ тринаеста година да се организује једна од најлепших акција локалне самоуправе.

У писму је, поред жеље, потребно навести име и презиме детета, узраст, адресу становања и број телефона родитеља или старатеља, како би поклон стигао у праве руке.

вуциц-1-1024x512-1
Аустријска информативна емисија „Зеит им Билд“ (ЗИБ), централни телевизијски дневник јавног сервиса “ОРФ”, објавила је прилог у којем се преносе тешке оптужбе хрватског самопроглашеног истраживачког новинара Домагоја Маргетића на рачун председника Србије Александра Вучића.

„Зеит им Билд“ је деценијама водећи бренд информативног програма “ОРФ”, аустријског државног емитера. Управо зато начин на који је ова тема обрађена изазвао је посебну пажњу и оштре реакције.

У уводном делу прилога “ЗИБ” наводи да је Маргетић поднео пријаву миланском тужилаштву против Вучића због наводне „могуће умешаности“ у такозване „Сарајево-сафарије“ током опсаде Сарајева деведесетих година. Гледаоцу се затим у неколико кратких теза, сервира низ драматичних тврдњи, да су странци из Италије и других земаља наводно плаћали да би пуцали на ненаоружане цивиле, да постоје фотографије за које се тврди да „приказују младог Вучића у једном војном упоришту у Сарајеву“, те да су са тог положаја српски националисти и странци наводно пуцали на цивиле.

Све је упаковано у форму која даје тежину полузваничне оптужнице, иако је реч искључиво о тврдњама једног контроверзног појединца, без јавно предочених доказа, без правоснажних пресуда и без озбиљне новинарске провере.

„Зеит им Билд“ није анониман портал, нити приватни блог, већ ударни информативни програм аустријског јавног сервиса “ОРФ”, са огромном гледаношћу и снажним присуством на друштвеним мрежама. Од таквог медија очекује се највиши степен професионалне пажње, посебно када се ради о ратним темама, оптужбама за злочине и таргетирању шефова држава.

Домагој Маргетић је загребачки новинар чије је име одавно синоним за контроверзу, слободни „истраживач“ који је каријеру изградио на обради најосетљивијих ратних и политичких тема на ивици професионалних стандарда. Хашки трибунал га је још 2007. године правоснажно осудио за непоштовање суда, јер је на свом сајту објавио поверљиву листу заштићених сведока из процеса против Тихомира Блашкића и текстове у којима је откривао њихов идентитет, свесно кршећи судске налоге и доводећи те људе у потенцијалну опасност. Уместо новинарске одговорности према жртвама и сведоцима, Маргетић је поверљиве податке претварао у материјал за сопствене „ексклузиве“, а кроз године је више пута био у центру скандала, физичких напада, претњи и јавних сукоба, што га је учврстило у улози човека који по сваку цену, од најтежих тема прави личну позорницу, не презајући ни од играња са туђом безбедношћу ни од грубог развлачења осетљивих информација по медијима.

Поглед редакције портала Српски Угао

С обзиром на статус ЗИБ-а као дела ОРФ-а, над којим законски надзор има аустријска регулаторна власт КоммАустриа, уз стручну и оперативну подршку агенције РТР, Удружење новинара „Српски Угао“ одлучило је да реагује званичним путем. Упутило је притужбу надлежним телима за медије при РТР/КоммАустриа, на адресе предвиђене за жалбе и комуникацију са јавношћу.

У писму детаљно је описано на који начин је прилог ЗИБ-а прешао границу професионалног извештавања преношењем најтежих оптужби без доказа, ослањањем на један извор без кредибилитета, изостанком одговора нападнуте стране и потпуним игнорисањем начела претпоставке невиности. Истакнуто је да се тиме „злоупотребљава углед јавног сервиса ОРФ како би се публици представио једностран, политички обојен и дубоко необјективан садржај“.

Удружење од аустријског регулатора тражи да испита да ли је ЗИБ овим прилогом повредио обавезу објективног, непристрасног и уравнотеженог информисања, те да предузме све мере које су у његовој надлежности како би се спречило да се под окриљем јавног сервиса, шире пропагандне конструкције на штету Србије и њеног државног врха.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао