May 25, 2026

Year: 2025

post-1

Danas počinje Božićni post: vreme tišine, pokajanja i preobraženja duše

Tijana Despotovski November 28, 2025

Božićni post počinje danas i trajaće sve do najradosnijeg hrišćanskog praznika – Rođenja Hristovog. Za vernike, ovo nije samo vreme uzdržanja od određene hrane, već period dubokog unutrašnjeg preispitivanja, mirnijeg života i duhovnog buđenja.

Post se u crkvi smatra putovanjem ka smirenju: prilikom koga čovek usporava, osluškuje svoje misli, čini dobro, prašta i uči se ljubavi. Upravo zato je Božićni post jedan od najznačajnijih u godini – on priprema srce da dostojno čeka praznik Hristovog rođenja, donoseći u dom tišinu, mir i blagoslov.

Narednih 40 dana pružaju čoveku priliku oslobodi dušu od sebičnosti, pohlepe i srdžbe, kako bi njegovo srce postalo mesto gde može da prebiva Božja blagodat. Zato sveti podvižnici naglašavaju da je duhovni post – molitva, pokajanje, oproštaj i dela ljubavi – jednako važan, a često i važniji, od telesnog uzdržanja.

sednica-toza-konverzija-(12)

Za novog člana Gradskog veća predložen Bojan Mikalački- pred odbornicima danas i izvršenje budžeta u prvih devet meseci

Aleksandra Djuran November 28, 2025

Za danas, 28. novembar, predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov zakazao je 13. sednicu Skupštine grada. Na dnevnom redu je odluka o  usvajanju konsolidovanog izveštaja o izvršenju odluke o budžetu od januara do septembra. Ukupna planirana sredstva u 2025. godini su četiri milijarde i 112 hiljada dinara, a realizovana sredstva za prvih devet meseci iznose  dve milijarde 679 hiljada dinara odnosno 67 procenata.

Gradonačelnik Mladen Bogdan za novog člana Gradskog veća predložio je Bojana Mikalačkog iz Bašaida, diplomiranog inženjera menadžmenta. Dosadašnji član veća Aleksandar Aćimov podneo je ostavku na ovu funkciju, a njegovo mesto zauzeće Mikalački koji je u proteklih osam godina bio predsednik Mesne zajednice, a potom i Saveta MZ Bašaid. Bio je zaposlen i u Kompaniji „NIS“, a trenutno radi u Javnom preduzeću „Kikinda“.

Odbornici će razmatrati i donošenje odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji grada za utvrđivanje poreza na imovinu za 2026. godinu. Prosečnu cenu odgovarajuće nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa,na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. oktobra prošle do 30. septembra tekuće godine. Tu su i odluke o izmeni i dopuni odluke o javnom vodovodu, kao i o izmenama odluke o taksi prevozu putnika. Prema novom cenovniku start će biti 190 dinara umesto 127 koliko je bilo, a vreme čekanja naplaćivaće se 850 dinara i 150 dinara je skuplje u odnosu na raniju cenu.

Pred odbornicima će se naći i  odluke o donošenju izmena i dopuna plana generalne regulacije centralnog dela Kikinde i plana generalne regulacije severoistočnog dela grada, kao i rešenje o usvajanju plana rada gradskog Štaba za vanredne situacije za 2026. godinu.

Na sednici lokalnog parlamenta biće doneta rešenja o razrešenju i imenovanju članova upravnih, nadzornih i školskih odbora u pojedinim ustanovama kulture i obrazovanja.

A.Đ.

 

gusle-koncert-najava

Prednovogodišnji koncert pevačkih grupa „Gusala“ u nedelju u Narodnom muzeju

Aleksandra Djuran November 28, 2025

Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“, u nedelju u 17 sati, u svečanoj sali Narodnog muzeja organizuje prednovogodišnji akapela koncert pevačkih grupa.

U  koncertu učestvuju ženska pevačka grupa, vokalni i instrumentalni solisti, dueti, a publici će se predstaviti i tru dečije pevačke grupe. Članovi najstarijeg kulturnog srpskog društva predstaviće tradicionalne pesame uz prezentaciju starog i novog načina pevanja. Na sceni će biti pedesetak članova „Gusala“ koji su prošli i prolaze edukaciju u okviru škole pevanja ovog društva.

czsu-konkurs-1

Proglašeni najbolji dečji radovi na likovnom konkursu „Sova ušara – redovan gost našeg grada”

Tijana Despotovski November 27, 2025

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” danas su dodeljene nagrade najuspešnijim učesnicima likovnog konkursa za decu uzrasta od tri do šest godina, koji je Centar za stručno usavršavanje organizovao u okviru manifestacije „Sovembar“. Na konkurs je pristiglo više od 200 radova, a žiri je, zbog izuzetne kreativnosti najmlađih, imao težak zadatak da izabere najbolje.

Petoro mališana osvojilo je pojedinačne nagrade, dok je grupna nagrada pripala deci iz vrtića „Kolibri“.

Petra Pejić i Mila Simić podelile su grupnu nagradu sa svojim drugarima iz vrtića „Kolibri”.

-Mnogo volimo da crtamo sove. Znamo da one spavaju na drvetu i imaju uši – rekle su Petra i Mila.

Trogodišnja Petra Aćimov iz vrtića „Plavi čuperak“ dobitnica je pojedinačne nagrade.

-Moja sova je ljubičasta jer mi je to omiljena boja. Nacrtala sam ovu sovu sama u vrtiću. Brojaću sove na trgu sutra – podelila je sa nama Petra.

Dvogodišnji Aleksa Savić iz vrtića „Kolibri“ nosilac je i grupne i pojedinačne nagrade.

-Brat mi je pomogao da nacrtam ovu sovu. Koristio sam razne boje jer volim da crtam – ponosno je objasnio Aleksa.

Nagrade su uručile Mirjana Stepanov, direktorka Centra za stručno usavršavanje, i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam.

-Kao i svake godine, Sovembar je u toku, a sutra nas očekuje glavni i završni dan. Naša manifestacija se razlikuje od ostalih jer je bazirana na edukaciji – kako dočekati i zaštititi sove na Trgu, koje su odlučile da budu nemi posmatrači našeg grada. U program su uključene sve ustanove kulture, osnovne i srednje škole, ali i naši najmlađi,“ istakla je Mirkov i dodala da su radovi dece ove godine prevazišli očekivanja.

Kroz manifestaciju „Sovembar“, deca najmlađeg uzrasta uče o značaju očuvanja prirode, posebno o zaštiti ove jedinstvene ptice koja svake zime bira Kikindu kao svoj dom.

Mileva-1

Predavanje o Milevi Marić u Kulturnom Centru: Žena koja je pomerala granice nauke

Tijana Despotovski November 27, 2025

U Kulturnom centru Kikinda, u sredu uveče, održano je predavanje profesora fizike Petra Vuce povodom 150 godina od rođenja Mileve Marić, jedne od najznačajnijih, ali dugo potcenjenih žena u istoriji nauke. Predavač je posebno istakao koliko je Milevin životni put bio izuzetan za vreme u kom je živela – kao hroma devojčica koja se, uprkos brojnim preprekama, izborila za školovanje u oblastima rezervisanim isključivo za muškarce.

Mileva je već u detinjstvu pokazala izuzetnu darovitost za matematiku i fiziku, a njeni učitelji su je dovodili pred profesore da rešava složene zadatke. U Zagrebu je, zahvaljujući sopstvenoj upornosti, dobila dozvolu da pohađa nastavu iz fizike zajedno sa muškim učenicima, iako to devojkama tada nije bilo dozvoljeno. Kasnije je u Cirihu postala peta žena u istoriji koja je upisala fiziku na Politehnici, gde je upoznala Alberta Ajnštajna.

Uprkos ličnim tragedijama i životnim teškoćama, Mileva je ostala simbol upornosti, inteligencije i borbe za obrazovanje. Predavanje je podsetilo da je njen pravi doprinos nauci možda tiši nego što zaslužuje, ali njena hrabrost i put koji je otvorila generacijama žena ostaju neprocenjivi.

Poster-v4-50x70cm-sajt

MUP Srbije skreće pažnju da postoji izlaz iz nasilja u porodici

Aleksandra Djuran November 27, 2025

Kampanja „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“ zvanično je počela juče, 25. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, i trajaće do 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava.  Obeležava se u 1.700 organizacija u preko 100 država sveta

Ovaj period svake godine podseća na razmere i ozbiljnost nasilja nad ženama, ali i na hitnu potrebu za sistemskim delovanjem. Od početka 2025. godine u porodičnom nasilju ubijeno je 15 žena, što znači da na svakih 20 dana u Srbiji bude ubijena jedna žena.

Povodom kampanje MUP Srbije skreće pažnju da postoji izlaz iz nasilja u porodici i da svako prijavljeno nasilje može spasiti život.

volkswagen-7647805-1280

„VOLKSWAGEN“ SELI BUDUĆNOST U KINU: Nemačkoj ostaju otkazi

Jelena Trifunović November 27, 2025

Kriza u Volkswagenu i nemačkoj auto-industriji više nije tema za zatvorene sastanke.

Ona je postala vidljiva, opipljiva i sve teža. Dok se u Volfsburgu najavljuje ukidanje 35.000 radnih mesta do 2030. godine, kompanija ulaže tri milijarde evra u kineski Hefej, prvu lokaciju gde Volkswagen razvija kompletne modele bez nadzora iz centrale. Presedan koji govori više nego ijedan zvanični izveštaj.

Hefej, grad od deset miliona stanovnika, pretvoren je u novo razvojno jezgro jer se Volkswagen našao pod pritiskom kakav nije doživeo od svog osnivanja. Kina danas prodaje 13,4 miliona električnih automobila godišnje, dok Evropa ostaje na slabih 3,9 miliona. Ko želi da opstane, mora da igra po kineskim pravilima, a ne po nemačkom obrascu iz prošlog veka.

Volkswagen je izgubio ono što ga je godinama držalo nad vodom – sigurno kinesko tržište i velike profite. Istovremeno, američke carine pritiskaju rezultate, evropska potražnja pada, a kineski proizvođači preuzimaju inicijativu brzinom koju VW ne može da prati. Generalni direktor Oliver Blum deluje umorno, a kompanija deluje kao da stalno kasni za samom sobom.

Ni Audi nije izuzetak. Pet novih modela za kinesko tržište tokom druge polovine 2025. godine zvuči ambiciozno, ali deluje više kao pokušaj da se umiri tržište nego kao nova strategija. U isto vreme, grupacija tone u gubitke od preko milijardu evra, pre svega zbog Porschea, čiji su troškovi produžavanja života motorima sa unutrašnjim sagorevanjem postali ogroman teret.

Volkswagen danas više ne liči na lidera evropske industrije. Liči na kompaniju koja pokušava da pronađe izlaz dok joj se zidovi ruše. Hefej je zamišljen kao novi početak, ali za sada izgleda kao potez iz nužde.

Priča o Volkswagenu deluje poznato. Kada se decenijama živi od stare reputacije, a zanemari se tržište koje se menja iz dana u dan, završetak je uvek isti. Kompanija koja je nekada simbol pouzdanosti trpi posledice sopstvenih grešaka. Kritika je jednostavna – Volkswagen nije zakasnio u Kini zbog konkurencije, nego zbog sopstvene tvrdoglavosti. Kada gigant zaboravi da se prilagođava, tržište ga nemilosrdno podseti ko vodi igru.

Izvor: Srpski ugao

deponija-mokrin-(5)

(VIDEO) Čisti se deponija u Mokrinu: Najavljena oštrija kontrola i postavljanje video nadzora

Aleksandra Djuran November 27, 2025

U Mokrinu je u toku čišćenje divlje deponije na izlazu iz sela. Bespravno smetlište ruglo je sela i već 15 godina ona predstavlja problem. Značajna sredstva svake godine izdvajaju se za njeno uređenje, međutim, vrlo brzo nakon čišćenja, ponovo se na ovoj lokaciji stvori nova deponija.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Apel da se otpad ne odlaže na obodu sela još jednom su uputili gradonačelnik Mladen Bogdan i predsednik Saveta MZ Mokrin Goran Ristić koji su obišli radove. I pored svih napora, na licu mesta zatekli su ljude koji su na deponiju bacali veliku plastičnu burad.

-Divlja deponija zauzela je veliku površinu i ona je i najveći problem sa kojim se suočavamo – precizirao je Ristić. – Sada je već stigla do samog ulaza u selo i u toku je njeno čišćenje. Svake godine mesna zajednica utroši od 200.000 do 400.000 dinara za uređenje ovog prostora i već nakon nekoliko dana ona ponovo nikne. I pre tri godine iz gradskog budžeta uloženo je 11 miliona dinara za njeno uređenje. U planu je da postavimo kamere i na taj način sankcionišemo sve koji bacaju otpad u ovom delu sela i stanemo na put ovom ruglu.

U čišćenje deponije koje je u toku biće utrošeno 12 miliona dinara. Novac su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

-Nepropisno odlaganje smeća je dugogodišnji problem u Mokrinu. Znatna sredstva izdvajamo godinama unazad da uredimo deponiju koja se svake godine iznova stvara. Novac koji ulažemo u čišćenje mogli smo da utrošimo na druge projekte koji bi doprineli lepšoj životnoj sredini u selu. Osim domaćinstava i pojedine firme doprinele su da se ovaj prostor pretvori u ekološki problem. Nesavesni meštani ugrožavaju životnu okolinu u mestu u kom žive – istakao je prvi čovek grada.

Najavljene su i oštrije kontrole.

-Poljočuvarska i inspekcijske službe biće prisutnije na terenu, a pozivam i sve meštane da se svi zajedno potrudimo da živimo u lepšem okruženju. Važno je i da se prijave osobe koje bacaju smeće na divljoj deponiji. Bez prijave nadležne službe ne mogu adekvatno da reaguju i da sankcionišu sve koji nepropisno odlažu otpad i time ugrožavaju životnu okolinu. Na teritoriji grada organizuje se sezonsko odvoženje kabastog otpada, a započeli smo i sa primarnom selekcijom sve  u cilju da se smeće odlaže po propisima – zaključio je Mladen Bogdan.

Završetak radova očekuje se za desetak dana. Sav otpad sa deponije u Mokrinu koji se ukloni sa deponije najpre se ubacuje u mobilno postrojenje u kojem se komunalno smeće odvaja od zemlje i građevinskog otpada. Komunalni otpad potom se odvozi na deponiju u Kikindi.

A.Đ.

sadnja-idjos-(2)

(VIDEO) Vetrozaštitni pojas sa 5.700 sadnica niče između Iđoša i Mokrina

Aleksandra Djuran November 27, 2025

Na izlazu iz Iđoša, prema Mokrinu u toku je sadnja vetrozaštitnog pojasa. Oko 5.700 mladih stabala hrasta lužnjaka, lipe, topole, borova, drena, jorgovana biće zasađeno u više nivoa. Kako napreduje sadnja uverio se i gradonačelnik Mladen Bogdan, zajedno sa zaposlenima u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Vetrozaštitni pojas u dužini od dva kilometara koji niče značajan je za poljoprivrednike, ali i sve nas s obzirom na to da se iz godine u godinu trudimo da povećamo površine pod šumama na teritoriji grada. Sredstva u iznosu od 9,8 miliona dinara obezbedili su lokalna samouprava i Ministarstvo za zaštitu životne sredine kojem želim da se zahvalim što nas podržava  u svim velikim projektima. Podsetiću da pomenuto Ministarstvo finansira i izgradnju fekalne kanalizacije u naselju Strelište i Železnički Novi Red – precizirao je gradonačelnik Bogdan i najavio da će do kraja godine biti organizovano niz akcija u kojima će biti uključeni najmlađi.

Na opštinskim putevima drugog reda i u prethodnom periodu zasnovani su vetrozaštitni pojasevi, podsetila je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Pošumljavaju se i popunjavaju površine u naseljima i u ataru. Do kraja godine uredićemo parterne površine oko vrtića „Kolibri u Mikronaselju, Gradski trg, popunjavaćemo školske šume  koje smo podizali zajedno sa osnovcima u protekloj deceniji. Počeli smo sa Kikindom, a završili sa Bašaidom i tako obuhvatili sva naseljena mesta. I u Novim Kozarcima pošumićemo deo površina. Osim dece, edukujemo i poljoprivrednike, a puno toga radimo i sa lovcima – rekla je Miroslava Narančić.

Izvođač radova je rasadnik „Vikumak“ iz Iđoša, a vlasnik Radivoj Lagundžin ističe da je vreme za sadnju idealno.

 

-Višestruki je značaj vetrozaštitnih pojaseva. Smanjuju udare vetra i eroziju zemljišta, a šume privlače padavine i ptice, najviše grabljivice, koje love glodare koji štete usevima. Svakako su veoma važni za biodiverzitet i zdraviju sredinu. Vremenske prilike su takve da je hladno sa temperaturama u plusu i imali smo idealan raspored padavina te su uslovi za ovaj posao odlični – saznajemo od Lagundžina.

Sadnja će biti završena do 1. decembra.

A.Đ.

 

 

ofk-kikinda

Nakon jeseni u kojoj se premlada ekipa nije sramotila, u poslednjem kolu OFK Kikindu zadesio najteži poraz

Dejan Panić November 27, 2025

Gorak završetak jeseni za klub sa severa Banata. U poslednjem kolu prvog dela sezone srpskoligaške „Vojvodine”, OFK Kikinda je poražena u Vrbasu, i to visoko, sedam puta lopta je tresla mrežu našeg tima, pa će Kikinđanki zimovati na dnu tabele. Šef struke Vladimir Kitanović konstatuje da je njegov tim ne samo poražen već i ponižen.
– Teško je bilo šta reći nakon ovakvog kraha. Do crvenog kartona i penala, imali smo prilike, prečku i dve polušanse, ali kasnije, sa desetoricom i već zapečaćenom sudbinom u ovom susretu, ništa konkretnije nismo mogli učiniti. Još ako se u obzir uzme da smo igrali sa četvoricom dečaka, rođenih 2008. godine, jasno je da smo bili bez promila šansi za dostojan otpor. Žao mi je naše mlađarije, prerano je ogroman teret pao na njihova pleća – kaže Kitanović.
Kada se na ovakav način okonča polusezona nije baš uteha, ali mnogi su predviđali da će gotovo sve utakmice tokom jeseni ova ekipa OFK Kikinde završavati sličnim minusima. Analiza će tek uslediti, a, površno gledano, samo je protiv jesenjeg lidera Železničara, u Inđiji, tim sa severa Banata visoko poražen, 5:1, slično kao i u Rumi od Slovena, 4:0. Još je u Bačkom Jarku bilo 5:2.
– Jeste, u svim preostalim porazima bili smo konkurentni i do kraja u igri, malo je falilo deci da načine podvige više puta. I protiv lidera Železničara bili smo egal do 72. minuta, u Jarku primili gol iz penala, dva na kraju… – utučen je Kitanović.
D. P.

Rezultati 15. kola: Sloven – Mladost (BJ) 2:1, Vrbas – OFK Kikinda 7:0, Inđija – Železničar 2:2, Jedinstvo – Bačka 1:1, Sloboda – Naftagas 0:1, Omladinac – Dinamo 3:1, Hajduk – Sloga 4:2, Mladost (O) – Veternik 2:1.
POREDAK: Železničar 32, Hajduk 31, Naftagas 30, Mladost (BJ) 27, Jedinstvo 26, Dinamo 25, Sloven 22, Vrbas 21, Veternik 18, Omladinac 17, Sloboda 16, Sloga 16, Inđija 15, Bačka 14, Mladost (O) 12, OFK Kikinda 7.
U 16. kolu, marta 2026. godine, igraće: Jedinstvo – Železničar, Sloven – Hajduk, Sloga – Naftagas, Sloboda – Dinamo, Omladinac – Bačka, Inđija – OFK Kikinda, Vrbas – Veternik, Mladost (O) – Mladost (BJ).