Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da će fakulteti koji nadoknade nastavu dobiti kvote za upis nove generacije studenata i da će moći da sprovedu upis, a da fakulteti koji ne sprovedu nadoknadu i izgube godinu neće moći da sprovedu upis novih studenata.
Stanković je gostujući na K1 televiziji, rekao da će fakulteti koji ne uđu u „čamac za spasavanje“, izbrisati sebe sa akademske mape i upozorio da ponestaje vremena i da na fakultetima treba da budu ozbiljniji i odgovorniji kada je reč o rokovima.
„Može još da se kupe karte, ali mislim da ih ponestaje. Mislim da ponestaje vremena. Predugo sve ovo traje, a ulog je ogroman – opstanak obrazovanja. Ima još onih koji žive u nekom specifičnom političkom stanju koje spaja fantazmu i neki inat i beg od odgovornosti za ovo što je urađeno proteklih meseci“, rekao je Stanković.
Ocenio je da je vreme da svako ko je na univerzitetu, bez obzira kako je politički opredeljen, podvuče crtu ističući da je prioritet svih prioriteta da Srbija ima funkcionalan visokoškolski sistem.
Stanković je rekao da je onlajn nastava iznuđeno i privremeno rešenje za ovu školsku godinu i da je posledica okolnosti u kojima se nalazimo.
„Tako je kako je, bolje i onlajn nastava, bolje možda i veća dinamika kada govorimo o ispitnim rokovima, ali da studentima i društvu, prosto univerzitet, oduži svoju dug, a to je da prenese znanje i verifikuje to znanje kod studenata“, kazao je Stanković.
Govoreći o rokovima da fakulteti nadoknade nastavu, Stanković je rekao da se planovi nadoknade razlikuju od fakulteta do fakulteta i da fakulteti koji imaju teorijsku nastavu uz malo veći napor volje i angažovanje nastavnika i studenta na radu na onlajn platformama, mogu brže to da završi.
„Razgovarao sam sa ljudima sa Matematičkog fakulteta, njihovi intenzivni kurs kojim bi najveći deo gradiva prve godine završili, traje deset nedelja. Oni su već započeli i već im se to na određeni način isplati, jer država svakoga ko je spreman da nadoknadi nastavu pravično nagradi zaradom koja mu pripada. Mi želimo politiku čistih računa“, kazao je Stanković.
Naglasio je da oni koji budu želeli da ostanu deo procesa problema da će biti „izbačeni iz čamca za spasavanje“ i da će te institucije same sebe rasformirati.
Upozorio je da su pojedini fakulteti pred ozbiljnim finansijskim i organizacionim izazovima koji mogu ugroziti njihov opstanak i ukazao da se finansiranje fakulteta bazira na broju novih studenta, kao i da već postoje dugovi određenih institucija.
„Ako nemate nove studente, i nemate osnove da dobijate novac, kako će da prežive. Medicinski fakultet ima 1000 stranih studenta čija školarina košta više hiljada evra. Neisporučena usluga podrazumeva zahtev za kompenzaciju. Uz zatezne kamate. Ko pokriva taj dug? Da li imaju tolike sopstvene prihode da mogu da kompenzuju tu šteta? Domaći studenti koji su, takođe, na samom finansiranju, a koji nisu dobili uslugu, mogu da pokrenu to“, rekao je Stanković.
On je kazao da o tome treba da razmišljaju dekani i uprave fakulteta, a da je su ministarstvo i vlada stvaraju organizaciono-finansijski i normativne pretpostavke i naglasio da su spremni da pomognu svakom fakultetu.
Stanković je rekao da, uprkos blokadama, veliki broj visokoškolskih ustanova nastavlja sa radom, da u Kragujevcu rade svi fakulteti, da u Novom Sadu u kontinuitetu radi Učiteljski fakultet, a u Subotici se nastava odvija na mađarskom jeziku.
Dodao je da novosadski univerzitet ima 13 fakulteta, od kojih sedam već funkcioniše, dok je još jedan fakultet na putu da proradi.
Kako je rekao, u Beogradu je više od dve trećine fakulteta dobilo dozvolu za onlajn nastavu.
Stanković je rekao da se očekuje da i oni koji su do sada bili među najtvrđim protivnicima prelaska na onlajn model promene stav.
„Biće još nekih koji su bili radikalni u tom frontu odbijanja onlajn nastave, jer je to racionalno rešenje u datim okolnostima“, kazao je Stanković.
Kako je rekao, u Beogradu je više od dve trećine fakulteta dobilo dozvolu za onlajn nastavu.
Stanković je rekao da se očekuje da i oni koji su do sada bili među najtvrđim protivnicima prelaska na onlajn model promene stav.
„Biće još nekih koji su bili radikalni u tom frontu odbijanja onlajn nastave, jer je to racionalno rešenje u datim okolnostima“, kazao je Stanković.
Dodao je da bi, da su fakulteti odmah prihvatili moratorijum od 120 dana što je bio predlog na prvom sastanku premijera Đura Macuta i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, do sada nadoknadili trećinu ili četvrtinu nastave i da bi možda bio organizovan i jedan ispitni rok.
Međutim, kako kaže, pojedine visokoškolske institucije odbile su ovu ponudu, što je Stanković ocenio kao propuštenu priliku za stabilizaciju sistema, a da je svaki izgubljeni dan novi udar na akademsku zajednicu, ali i na budućnost studenata.
On je još jednom apelovao na razdvajanje obrazovanja od političke naglasivši da smo na ivici da nam nešto propadne, a to se posle jako teško sastavlja.
„Može da se sastavi, ali su rizici i troškovi mnogo veći i opasnost mnogo veća da to ne uspe. Bolje da sačuvamo postojeće i da ga postepeno unapređujemo. Da izbegnemo zamku konfrontacije, koja ima itekako dnevno-političku aromu, gde se prelazi iz priče o odbrani autonomije univerziteta u kontranapad u odnosu na vladu, na ministarstvo, na predsednika Republike“, rekao je Stanković.
(Izvor: RTV)
– Ove godine takmičile su se četiri ekipe u kategoriji podmlatka – učenika osnovnih škola, dok su se dve ekipe nadmetale u kategoriji realističkog prikaza povreda, stanja i oboljenja. Osnovci iz škola „Milivoj Omorac“ iz Iđoša, „Vasa Stajić“ iz Mokrina, i „Žarko Zrenjanin“ i „Jovan Popović“ iz Kikinde, pokazali su svoje znanje, brzinu i snalažljivost – rekla je sekretarka kikindskog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac.
Najuspešniji su bili učenici iz Mokrina, koji će predstavljati kikindski Crveni krst na pokrajinskom takmičenju u Novom Sadu, zakazanom za 28. jun.
– I danas imamo lep događaj i veliki uspeh kikindskih mladih sportista. Bio sam i svedok kako su se spremali, prisustvovao sam njihovom treningu i video koliko im je sve to značilo da se pripreme. Tada, kada smo pričali, poželeli smo im da osvoje neka najveća odličja, a oni su se vratili s bronzom, iako mogu da kažem da su za mene šampioni, za mene su zlatni. Svako ko uradi nešto veliko, mi želimo da to uvažimo i da pokažemo da grad misli na njega odnosno na njih i da im se zahvalimo na tome što promovišu svoj grad na najbolji mogući način, a kada je sport u pitanju to je promocija nečeg najboljeg i zdravog načina života – rekao je Bogdan.
Trener Milan Radosavčev nadovezao se.
Kapiten malih kikindskih odbojkaša Filip Makivić dodao je:
