Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине дао је сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње брзе саобраћајнице Осмех Војводине. Зелена дозвола односи се на деоницу од Србобрана до Новог Бечеја.
Реч је о шестој деоници (од укупно осам), дужине од 18,8 км, која почиње на граници општина Србобран/Бечеј и завршава се на граници општина Бечеј/Нови Бечеј. Подсетимо, пред сам крај прошле године донета су решења о сагласности на студије о процени утицаја на животну средину за још две деонице брзе саобраћајнице Осмех Војводине – од раскрснице са прикључком на индустријску зону Кула до административне границе са општином Србобран, и од административне границе са општином Врбас до административне границе са општином Бечеј.
Овим је дато зелено светло за наставак изградње брзе саобраћајнице од Бачког Брега до Српске Црње, која је почела крајем 2023. године у Бачком Брегу.
Већ више од три деценије новинар Александар Саша Филиповић препознатљиво је ТВ лице. Најпре нас је поздрављао са некад веома популарног НС плуса, потом и са неких од београдских телевизија, али је и даље највише везан за свој родни Нови Сад и Радио-телевизију Војводине. Нарочито су слушани његови радијски формати „Суботом са Сашом” и „Чувар ноћи”. Поред тога што га гледаоци препознају као типичног Војвођанина, Саша је и синоним за позитивну енергију и музичку носталгију. Као одличан познавалац регионалне музичке сцене, често је позиван да буде члан жирија на многим овдашњим престижним фестивалима.
Радо је виђен и релативно чест гост и у нашем граду, а своје повезнице с људима и догађајима из нашег краја, поделио је са читаоцима „Комуне“.
Познато је да у Кикинди имате доста пријатеља, колико често сте у нашем граду?
– У Кикинди сам био први пут захваљујући мом најбољем пријатељу, психологу и песнику Ненаду Адамову. Захваљујући његовом позиву сам видео ваш прелепи град, нисам пола века пре тога био, а упознао сам готово цео Медитеран – Турску, Грчку, јадранску ривијеру, цео простор бивше Југославије… Постоји једна анегдота везана за Кикинду. Таксисти су вам јако љубазни. али су ме сви мешали са неким од познатих личности. За неке сам био Александар Тимофејев, за неке Вања Булић, а за неке Миодраг Попов… Елем, већина је знала ко сам кад сам пружио прстић и рекао чаробну реч „Таблоид”. Имам доста познаника из Кикинде и пратилаца, мислим да ме Сосе и Лале баш воле…
Шта вам је прва асоцијација на Кикинду?
– Једном је то Весна Чипчић рекла за Кикинду да је то асоцијација за Војводину, мир, тишина, недељни ручак и на улици кошава носи кесе… То је тај мир који мислим да је Нови Сад изгубио…
Многи вас доживљавају као типичног Војвођанина, а ви волите и Далмацију. Колико су те две регије блиске?
– Ја мислим да сам панонски морнар, крадем стихове мог великог суграђанина Ђорђа Балашевића. Понашам се као типични Лала иако сам Бачванин. Дерњам се јер су ми родитељи пореклом из Тршића и Драгачева, а моја душа је душа јадранска. Као да сам био Далматинац у неком од претходних живота. Па наше море је пресушило па ја тражим своје море. Мада мислим да сам у неком од претходних живота био Далматинац. Видите како сам ја компликован микс као добар бачки ручак – има и супе и меса и соса и свега… Такав сам и ја, близанац, подзнак ован, Месец у лаву.
Фото: Приватна архива
Поменути Балашевић је у „Рингишпилу” певао „Све ми је равно ко (наш) северни Банат“. Да ли сте ви Новосађани стално равнодушни, као у тој песми, или некад проради темперамент?
– Ми рођени Новосађани смо као Индијанци, све нас је мање јер је велика миграција у граду. Типични Новосађани су стидљиви, уображени, са дистанцом, стара школа Аустроугарске. Признајем васпитање ми је такво, али по темпераменту сам јужњачке крви, што је понекад контрадикторно…
Јесте ли југоносталгични и сећате ли се неких кикиндских брендова из времена Југославије?
– Сећам се старих брендова Кикинде и сада видим колико је код вас још увек била квалитетна градња станова. Некад је све почињало из Кекенде…. И дивни лековити људи су овде долазили из Новог Сада.. Људи из Кикинде су прави Војвођани, људи посебног кова. Када причате о тим временима, причате о лексикону носталгије јер ја мислим да су била боља времена када смо слушали плоче, имали фиксни телефон и имали брендове које је знала цела бивша земља. Мени се ова нова времена не свиђају и стално плачем за старим. Промашио сам и век и годину…. „Зауставите земљу силазим”, лепо рече Милован Илић Минимакс у једном свом афоризму, а и група „Прљаво казалиште” на једном свом албуму.
Хоћемо ли ми новинари опстати и преживети мешање вештачке интелигенције у наш посао?
– Баш сам радио емисију на Радио Новом Саду где имам два успешна формата „Чувар ноћи” и „Суботом са Сашом”. Вештачка интелигенција ће моћи све – да напише новински текст, да одглуми водитеља, да отпева песму… Управо вештачка интелигенција ми је спевала песму и све је супер… Али заборавља се да људе чини душа. И то наша душа панонска Е, то вештачка интелигенција нема.. Већ су нас упропастиле мреже, мобилни телефони, вештачка интелигенција, певања на ауто тјун, глупи текстови у фолк и поп музици. Мислим да је спас проналажење своје мирне луке у временима лудила и враћању старим, добрим, временима, тамо је све остављено шта треба човечанству. Нова времена доносе само суперћелијске олује, чудне вирусе и безличност вештачке интелигенције…
Познато је да је Лепа Брена почела каријеру у Кикинди, а овај град је имао и Лепу Лану, ви сте много пута с њима разговарали.
-Посебна прича је везана за Лепу Брену. Њу сам чекао пуних 18 година, да добијем интервју. А знам да су њени почеци везани за Кикинду и феноменалне наступе које је имала по хотелима. Много сам туговао и што нисам био на градском тргу у Кикинди кад је Неда Украден отерала кишу, али сам гледао тај концерт преко интернета и ронио сузе сто нисам био са вама у Кикинди. Зора је сванула, суза је из ока канула… И на крају Гордана Адамов је била код мене у „Таблоиду” да исприча причу да је „Ванземаљац” прави мушкарац и да ли је то неки Босанац. Било је то једно од фантастичних гостовања, пошто је Гордана Адамов издавала прелепе ЛП плоче за Југотон, када је била верзија Мерлинке пре Тајчи у домаћем шоу бизнису и Захар јој је правио супер песме.. Још и данас радо слушам те плоче. А за „Таблоид” се и ваш суграђанин Ненад Адамов јављао специјално из „Тере” и то је било једно од наших најгледанијих јављања.
КУД „Башаид“ у недељу, 8. јуна, организује концерт дечијих и извођачких ансамбала. У Дому културе почетак је заказан за 20.30 сати.
Поред домаћина учествују и КУД „Милан Ајваз“ из Српског Крстура и КУД „Јован Аћимац“ из Кумана. Улазак се наплаћује 200 динара.
Већ наредне недеље, 15. јуна, на популарном излетишту Дударница биће организовано такмичење у кувању свињског гулаша „Котлић 2025“. Скуп такмичара је у 9, а надметати почиње у 10 сати. Екипе добијају 2,5 килограма меса за припрему гулаша.
Док се крчка традиционално јело најављена су и такмичења у испијању пива, надвлачењу конопца, брзом круњењу клипа кукуруза и скакање у џаковима.
Министар пољопривреде Драган Гламочић најавио је нове правилнике и уредбе, који би требало да утичу на увоз меса и млечних производа. На паковању ће бити истакнута земља порекла и датум производње меса, а биљни сиреви разврстаће се у засебну категорију, одвојену од млечних.
За месо које је увезено у Србију мораће да се зна порекло, у којој је земљи обрађено, као и колико је старо. Како кажу из националне организације потрошача Србије, најскупље ће бити свеже месо, а на паковању ће јасно бити обележено оно које је замрзнуто неколико дана.
-Право онога ко купује је да зна на којој фарми је узгајано, да ли је била природна испаша или се третирало неким другим стварима и ко је то одвезао, која кланица је обрадила у којој смени је обрађено, ко је дистрибуирао, а ко је продавао – наводе у поменутом Министарству.
Обављаће се и провера натписа, као и величина фонта којим су написане информације о производу.
Нове промене регулисаће тржишни надзор, а савет потрошачима је да пријаве, уколико примете да неко не поштује декларацију.
Наш суграђанин, Жељко Зељковић, власник „Сапунџијске радње Зељковић“ ушао је у финале такмичења за најпредузетника 2025. дневног листа „Блиц“ и „3 Банк“ банке.
Стручни жири одабрао је петоро најбољих, а коме ће припасти вредне новчане награде одлучују читаоци, гласањем на линку „Блица“.
Шансу за вредне награде имају мали предузетници до пет запослених, који су успели да обезбеде посао за себе и своје породице. Зељковић, Кикинђанима добро познат по производњи квалитетних сапуна, свој породични посао започео је, од нуле, пре више од две деценије.
Зељковић са ћерком Саром
– Сапуне правимо ручно, у питању је стари занат, сертификован у Министарству трговине. Од почетка је породични посао у којем су и моја супруга Драгана и ћерке Уна и Сара – каже Зељковић. – Почели смо са основним сапуном и до сада се асортиман проширио на десет врста са лековитим травама. Сапуни су потпуно природни и, према искуствима купаца, лече екцем и себореју, помажу и код псоријазе, суштина је у томе да кожа после употребе ових сапуна дуго остаје хидрирана, што је веома важно за њено здравље.
Додаје да је, после тржишта Војводине, брзо освојио и регион, земље бивше државе, а данас своје квалитетне и чувене сапуне извози и на друге континенте. Скромно објашњава да успехом сматра већ и сам пласман у најбољих пет предузетника у Србији.
Проглашење победника – најпредузетника, биће 12. јуна, а „3 Банк” ће наградити прва три места вредним новчаним наградама.
Кандидати за јунаке микро бизниса за 2025 су, поред нашег суграђанина и: фирма за производњу и продају убруса од папира из Сомбора „Ники М”, „Намештај МАКА” из Пријепоља, кројачка радионица „Анхел” из Лајковца, и физиотерапеутска ординација из Београда „ИНЛОЦЦО”.
Након запаженог одјека епизода Ефекат лептира и Ефекат црног лабуда, продукција Центра за друштвену стабилност представља трећу епизоду документарног серијала Досије НВО, под насловом: Ефекат Шредингерове мачке.
Користећи снажну метафору квантне суперпозиције, пројектни тим Центра за друштвену стабилност доноси нову слику државе Србије, приказане као мачке затворене у експерименталној кутији.
Наша држава је у овој позицији истовремено и стабилна и угрожена, и демократска и под притиском, и независна и изложена спољним утицајима. Све док кутија не буде отворена, питање њеног стања остаје без одговора.
У новој епизоди биће обрађена улога фондација СХАРЕ и ТРАГ, које се представљају као промотери људских права и грађанског активизма, док у позадини делују у складу са интересима страних центара моћи. Ко их финансира, како функционишу и коју агенду спроводе – биће питања на која ће се дати одговор у новом наставку серијала.
Ефекат Шредингерове мачке разматра сложен механизам савременог меког деловања, информационе манипулације и обојених стратегија страних центара моћи, који потпут радиоактивног атома у експерименталној кутији могу да убију мачку која се у њој налази.
Кутија је и даље затворена. Али питање остаје: да ли је мачка – жива или мртва?
Сазнајте у новој епизоди серијала Досије НВО, данас на телевизији Прва у 19:00 часова и Телевизији Б92 у 22:15 часова.
По налогу Секретаријата за инспекцијске послове Градске управе, започета је санација сметлишта на више локација, ради побољшања квалитета живота свих грађана и решавања једног од највећих еколошких проблема када је у питању заштита животне средине.
-Овим путем желимо да нагласимо значај очувања животне средине и да подстакнемо свест свих грађана да само заједничким залагањем можемо и морамо да се изборимо са овим изазовом. Апелујемо на све суграђане из града и села да, кућни и други отпад који је због своје природе и састава сличан отпаду из домаћинства, одлажу у посуде за сакупљање отпада и то у контејнере и типске стандардизоване канте, чији је изглед дефинисан актом Града. Важно је и да одлагање опасног материјала предају на место које је одређено за селективно сакупљање опасног отпада или овлашћеном правном лицу за сакупљање опасног отпада. Кабасти отпад као што је стари намештај, тепици, баштенски отпад збрињава извођач радова у складу са Програмом на који је дата сагласност локалне самоуправе. Оно може уклонити кабасти отпад по позиву и то на терет корисника услуге – кажу у поменутом Секретаријату.
Забрањено је померање посуде за сакупљање отпада са места које је за ту намену одређено, одлагање опасног отпада, као и истрошених батерија и акумулатора, отпадног уља, отпадних гума, отпада од електричних и електронских производа, отпадних возила у посуду за сакупљање отпада, паљење комуналног, биоразградивог и другог отпада, бацање горећих предмета у посуде за сакупљање отпада, бацање комуналног отпада и другог отпада који се не сматра комуналним отпадом попут: шута, земље, грађевинског материјала, намештаја, кућних апарата, делова санитарне опреме и слично.
Забрањено је и одлагање и депоновање шута, вишка земље и другог отпада са градилишта на просторима који за то нису предвиђени стварањем дивљих депонија и одлагањем на местима која нису за то предвиђена.
Прекршиоци помунтих х забрана казниће се новчаном казном, у складу са поменутом Одлуком и то правно лице у фиксном износу од 150.000 динара, одговорно лице у правном лицу у фиксном износу од 25.000, предузетник у фиксном износу од 75.000 и физичко лице у фиксном износу од 25.000 динара.
Из Секретаријата за инспекцијске послове позивају грађане да, вођени свешћу о заједничкој одговорности, поштују прописана правила у вези са сакупљањем, одлагањем и управљањем отпадом, јер се на тај начин доприноси очувању животне средине и одржавање јавнеу хигијене, а избегавају се и законске санкције.
Поводом славе манастира Свете Тројице у Кикинди, 9. јуна, Његово Високопреосвештенство митрополит банатски господин Никанор служиће Свету архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и монаштва Српске православне цркве.
Дочек митрополита је у 7.45 сати. Литургија почиње у 8 часова, након чега ће бито славска Литија, резање славског колача и избор кума за наредну годину.
Слава манастира, задужбине Меланије Гаичић, је други дан Духова. Постоји веровање да када загрми и спрема се олуја звона која се чују из овог манастира терају невреме и град. Зато и данас када долази невреме монахиње звоне из манастира.
Наш град данас је, први пут, домаћин републичког такмичења у Малим олимпијским играма, манифестације у редовном календару Министарства просвете, која у фокус ставља најмлађе ученике основних школа и њихову физичку активност кроз игру спретности и тимски рад.
У Културно-спортски центар „Језеро“ стигло је 26 најбољих школских екипа из целе Србије – укупно 338 малих такмичара, ученика нижих разреда основних школа који су, претходно, прошли четири нивоа надметања.
Такмичење је свечано отворено дефилеом учесника, којима се први обратио градоначелник Младен Богдан.
– Кикинда је град успешних спортиста и богате културе, и веома је опредељен да што више популаризује спорт код деце и младих. Желимо да их подржимо да се што више укључују у здраве активности и здрав начин живота, да стекну пријатеље у спортским догађајима и на путовањима. Град ће их увек подржавати да учествују на такмичењима и да имају најбоље услове за бављење спортом – поручио је Богдан.
Подршку манифестацији дао је и председник Савеза за школски спорт Србије и Светске федерације за школски спорт, Жељко Танасковић.
– Веома сам задовољан што сам у средини која препознаје значај спорта у развоју деце. Ово је један од најбољих пројеката Савеза јер нема класичног такмичења – деца кроз игру, дружење и забаву развијају тимски дух и навике које ће им значити целог живота. Полигони на којима се надметају доступни су свима и дају им прилику да се афирмишу кроз забаву. У оваквом амбијенту стварају се праве вредности – истакао је Танасковић.
Гостопримство Кикинде као домаћина нагласио је Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину.
– Веома нам је драго да угостимо оволико деце из свих крајева Србије, победнике окружних олимпијада. Ми смо град спорта, Кикинда није успутна дестинација, код нас се долази с намером. И овога пута намера је да подржимо школски спорт, и то ћемо увек чинити. После игара, деца ће прошетати градом и дружити се – рекао је Аћимов.
Јелена Крвопић, координаторка Савеза за школски спорт Србије, објаснила је структуру такмичења.
– Ово је једно од најлепших такмичења у календару Министарства. Нашу Кикинду представља екипа четвртака из ОШ „Јован Поповић“. Мале олимпијске игре подржавају кретање, што је најважније у развоју деце. Полигони су прилагођени узрасту: најлакши за прваке, а све изазовнији за старије. Деца их савладавају што брже и са што мање грешака – рекла је Крвопић.
Међу учесницима су били и четвртаци Дуња Кресоја и Бојан Ковачевић, који су представљали школу-домаћина.
– Били смо други на такмичењу у Новом Саду, а прошле године нисмо стигли до овог нивоа. Најтеже је кад се пролази четвороношке између чуњева – то је компликовано јер не смеју да се сруше – поделили су своје утиске.
Такмичењу су се, други пут на државном нивоу, придружили и трећаци из ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Сомбора: Ана Катачић, Асја Цвијић, Мина Бенчек и Настасја Пиплица.
– Прошле године смо били четврти, недостајало нам је неколико секунди до трећег места. Сада смо победили у Сомбору и у Новом Саду. Можда ћемо данас поправити прошлогодишњи резултат. У екипи нас је 12, пола девојчица, пола дечака. Трчимо, прескачемо, гађамо мету лоптицом – све на полигону. Није тешко, само је важно да смо заједно – кажу у глас.
Мале олимпијске игре у Кикинди показале су да свако дете може да буде победник – када превазиђе препреку и подели радост успеха са својим тимом, у чему и јесте највећа вредност оваквих манифестација.
Ових дана је у издању Културног центра Кикинда из штампе изашла дуго очекивана монографија посвећена стваралаштву Браце Азарића. Приређивач овог капиталног дела је Марко Љубичић и у питању је друго, знатно допуњено издање претходне монографије о овом новокоразачком сликару, која је пре петнаестак година изашла под окриљем Библиотеке „Јован Поповић“.
На преко стотину страна, на квалитетном папиру, уџбеничког формата, ову књигу „Из сна и сећања“ је, како и стоји у поднаслову, Брацо посветио супрузи Илони. Осим аутобиографских записа, у овој публикацији се налазе и запажања о Азарићевом сликарству и неких од најеминентнијих кикиндских, па и регионалних уметника, између осталих: Милутина Дедића, Драгана Јовановића Данилова, Миленка Михаљчића, Јована Вељиног Мокринског, Саше Радојчића, Зорана М. Мандића, Драгана Батинића, Радована Влаховића, Спасоја Граховца, Радивоја Шајтинца…
Најтеже је бити признат у својој средини и мени је баш посебно драго што је Културни центар Кикинда препознао моју уметност као вредну једног оваквог догађаја, каже овај уметник.
Свечана промоција монографије заказана је за петак 20. јуна. Програм ће пратити пригодна изложба Азарићевих слика, а уз то биће постављен и видео бим, који ће све време трајања програма приказивати богато Брацино ликовно стваралаштво. Програм почиње у 19 сати у великој Сали Културног центра Кикинда.
Проглашење победника – најпредузетника, биће 12. јуна, а „3 Банк” ће наградити прва три места вредним новчаним наградама.
У Културно-спортски центар „Језеро“ стигло је 26 најбољих школских екипа из целе Србије – укупно 338 малих такмичара, ученика нижих разреда основних школа који су, претходно, прошли четири нивоа надметања.
Такмичење је свечано отворено дефилеом учесника, којима се први обратио градоначелник Младен Богдан.
Подршку манифестацији дао је и председник Савеза за школски спорт Србије и Светске федерације за школски спорт, Жељко Танасковић.
Гостопримство Кикинде као домаћина нагласио је Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину.
Јелена Крвопић, координаторка Савеза за школски спорт Србије, објаснила је структуру такмичења.
Међу учесницима су били и четвртаци Дуња Кресоја и Бојан Ковачевић, који су представљали школу-домаћина.
Такмичењу су се, други пут на државном нивоу, придружили и трећаци из ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Сомбора: Ана Катачић, Асја Цвијић, Мина Бенчек и Настасја Пиплица.
– Прошле године смо били четврти, недостајало нам је неколико секунди до трећег места. Сада смо победили у Сомбору и у Новом Саду. Можда ћемо данас поправити прошлогодишњи резултат. У екипи нас је 12, пола девојчица, пола дечака. Трчимо, прескачемо, гађамо мету лоптицом – све на полигону. Није тешко, само је важно да смо заједно – кажу у глас.
