За православне вернике сутра, 7. јуна, су Духовске, односно Тројичине задушнице које „падају“ у суботу пред Духове и покретан су празник јер се прилагођавају датуму Васкрса. Такође се називају и Летњим задушницама.
Задушнице су хришћански православни празник који је посвећен сећању на преминуле. Празнује се не само указивањем поштовања прецима већ и кроз великодушност и милостињу према сиротињи и онима којима је то потребно.
Један од обичаја који се упражњава током Задушница између осталих је посета гробним местима преминулих (ако је то могуће), паљење свеће и остављање такозваних „даћа” на гробљу и у цркви, обично у виду куваног жита. Многи верују да се овим симболичним гестом на неки начин „храни” душа наших упокојених и да је то дар који се њима указује, међутим „даће” се остављају, пре свега, да би се нахранила сиротиња која ће, потом, поменути покојника у својим молитвама.
Помен и присећање на блиске преминуле су највећи симбол и мотив иза празника Задушнице. Сматра се да је веома важно на овај дан присетити се упокојених вољених особа и упалити им свећу на гробном месту или у цркви, ако није могуће отићи на гробље.
У току година празнују се укупно четири датума који се називају Задушницама. Оно што имају заједничко је да увек „падају“ у суботу, која је симболичан дан у недељи када се иначе посећују гробна места вољених преминулих и пале им се свеће.
Клеива је говорила о свом награђеном делу „Лизалица из Уагадугуа“, које је понело признање на такмичењу нордијских књига за децу.
Књижевни сусрет оставио је снажан утисак на ученике Основне школе „Ђура Јакшић“, који су дошли у пратњи наставница српског језика и књижевности, Марије Војиновић и Иване Игњатов.
Сличног је мишљења и Милана Чолак, ученица шестог разреда:
Гошћа из Норвешке била је одушевљена пажњом и интересовањем ученика.
Ренауг Клеива је ауторка која успешно спаја поезију, прозу и драму. Поред књига за децу, пише и романе и кратке приче, а као драматург се истиче својом склоношћу ка експериментисању. Добитница је и престижне Награде норвешких књижевних критичара. Са њом је као преводилац и гост био и Драган Марковић, генерални секретар Друштва пријатељства Србије и Норвешке. Он је ђацима говорио о историји пријатељства два народа и значајним делима написаним на ту тему.
Ауторка је потписивала књиге младим читаоцима и поклонила Библиотеци своје дело „Сети се да помазиш мачку“. Њена књига „ Лизалица из Уагадугуа“, једно од најчитанијих издања у кикиндској библиотеци, ретко се нађе на полицама – што сведочи о њеној популарности међу младима.
С. В. О.
– Кикинда је један од десет градова побратима са норвешким градовима. Све је почело након Другог светског рата, када су преживели из нацистичких логора у Норвешкој наставили да одржавају везе са људима који су им помагали, што је, временом, довело до сарадње и братимљења градова. Овде смо да разговарамо о стипендијама за младе који студирају норвешки језик у Норвешкој, као и о посети Гимназији у Сремским Карловцима где је норвешки први страни језик. Такође, норвешки историчар Михаел Стоке завршава докторски рад о страдањима у Норвешкој, а ми желимо да приближимо две културе – то је наша мисија – поручио је Марковић.
Председник Норвешко-српског друштва, Ролф Фјелестад из покрајине Нордланд истакао је да је Србија, а посебно Кикинда, место на које се радо враћа.
Приликом посете Народном музеју, гости су се срели са норвешким стипендистима, а у Народној библиотеци „Јован Поповић“ предавање о норвешкој дечјој књижевности одржаће позната књижевница Ренауг Клејва. Она ће, том приликом, поклонити више наслова норвешких писаца преведених на српски језик.
На крају пријема, домаћини и гости разменили су симболичне поклоне и обећали да ово неће бити последњи сусрет, већ корак ка новој етапи пријатељства и сарадње.
– Добро смо ушле у сусрет па је остао жал због пораза, иако су Хрватице баш јаке и биле су фавориткиње против нас. Иначе, у целини гледано, нисам задовољна својим резултатима на Светском првенству и Љиљана је могла боље, а Јелена је премало одиграла за коначан суд – каже Команов.