Za pravoslavne vernike sutra, 7. juna, su Duhovske, odnosno Trojičine zadušnice koje „padaju“ u subotu pred Duhove i pokretan su praznik jer se prilagođavaju datumu Vaskrsa. Takođe se nazivaju i Letnjim zadušnicama.
Zadušnice su hrišćanski pravoslavni praznik koji je posvećen sećanju na preminule. Praznuje se ne samo ukazivanjem poštovanja precima već i kroz velikodušnost i milostinju prema sirotinji i onima kojima je to potrebno.
Jedan od običaja koji se upražnjava tokom Zadušnica između ostalih je poseta grobnim mestima preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih „daća” na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način „hrani” duša naših upokojenih i da je to dar koji se njima ukazuje, međutim „daće” se ostavljaju, pre svega, da bi se nahranila sirotinja koja će, potom, pomenuti pokojnika u svojim molitvama.
Pomen i prisećanje na bliske preminule su najveći simbol i motiv iza praznika Zadušnice. Smatra se da je veoma važno na ovaj dan prisetiti se upokojenih voljenih osoba i upaliti im sveću na grobnom mestu ili u crkvi, ako nije moguće otići na groblje.
U toku godina praznuju se ukupno četiri datuma koji se nazivaju Zadušnicama. Ono što imaju zajedničko je da uvek „padaju“ u subotu, koja je simboličan dan u nedelji kada se inače posećuju grobna mesta voljenih preminulih i pale im se sveće.
Kleiva je govorila o svom nagrađenom delu „Lizalica iz Uagadugua“, koje je ponelo priznanje na takmičenju nordijskih knjiga za decu.
Književni susret ostavio je snažan utisak na učenike Osnovne škole „Đura Jakšić“, koji su došli u pratnji nastavnica srpskog jezika i književnosti, Marije Vojinović i Ivane Ignjatov.
Sličnog je mišljenja i Milana Čolak, učenica šestog razreda:
Gošća iz Norveške bila je oduševljena pažnjom i interesovanjem učenika.
Renaug Kleiva je autorka koja uspešno spaja poeziju, prozu i dramu. Pored knjiga za decu, piše i romane i kratke priče, a kao dramaturg se ističe svojom sklonošću ka eksperimentisanju. Dobitnica je i prestižne Nagrade norveških književnih kritičara. Sa njom je kao prevodilac i gost bio i Dragan Marković, generalni sekretar Društva prijateljstva Srbije i Norveške. On je đacima govorio o istoriji prijateljstva dva naroda i značajnim delima napisanim na tu temu.
Autorka je potpisivala knjige mladim čitaocima i poklonila Biblioteci svoje delo „Seti se da pomaziš mačku“. Njena knjiga „ Lizalica iz Uagadugua“, jedno od najčitanijih izdanja u kikindskoj biblioteci, retko se nađe na policama – što svedoči o njenoj popularnosti među mladima.
S. V. O.
– Kikinda je jedan od deset gradova pobratima sa norveškim gradovima. Sve je počelo nakon Drugog svetskog rata, kada su preživeli iz nacističkih logora u Norveškoj nastavili da održavaju veze sa ljudima koji su im pomagali, što je, vremenom, dovelo do saradnje i bratimljenja gradova. Ovde smo da razgovaramo o stipendijama za mlade koji studiraju norveški jezik u Norveškoj, kao i o poseti Gimnaziji u Sremskim Karlovcima gde je norveški prvi strani jezik. Takođe, norveški istoričar Mihael Stoke završava doktorski rad o stradanjima u Norveškoj, a mi želimo da približimo dve kulture – to je naša misija – poručio je Marković.
Predsednik Norveško-srpskog društva, Rolf Fjelestad iz pokrajine Nordland istakao je da je Srbija, a posebno Kikinda, mesto na koje se rado vraća.
Prilikom posete Narodnom muzeju, gosti su se sreli sa norveškim stipendistima, a u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predavanje o norveškoj dečjoj književnosti održaće poznata književnica Renaug Klejva. Ona će, tom prilikom, pokloniti više naslova norveških pisaca prevedenih na srpski jezik.
Na kraju prijema, domaćini i gosti razmenili su simbolične poklone i obećali da ovo neće biti poslednji susret, već korak ka novoj etapi prijateljstva i saradnje.
– Dobro smo ušle u susret pa je ostao žal zbog poraza, iako su Hrvatice baš jake i bile su favoritkinje protiv nas. Inače, u celini gledano, nisam zadovoljna svojim rezultatima na Svetskom prvenstvu i Ljiljana je mogla bolje, a Jelena je premalo odigrala za konačan sud – kaže Komanov.