Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да ће факултети који надокнаде наставу добити квоте за упис нове генерације студената и да ће моћи да спроведу упис, а да факултети који не спроведу надокнаду и изгубе годину неће моћи да спроведу упис нових студената.
Станковић је гостујући на К1 телевизији, рекао да ће факултети који не уђу у „чамац за спасавање“, избрисати себе са академске мапе и упозорио да понестаје времена и да на факултетима треба да буду озбиљнији и одговорнији када је реч о роковима.
„Може још да се купе карте, али мислим да их понестаје. Мислим да понестаје времена. Предуго све ово траје, а улог је огроман – опстанак образовања. Има још оних који живе у неком специфичном политичком стању које спаја фантазму и неки инат и бег од одговорности за ово што је урађено протеклих месеци“, рекао је Станковић.
Оценио је да је време да свако ко је на универзитету, без обзира како је политички опредељен, подвуче црту истичући да је приоритет свих приоритета да Србија има функционалан високошколски систем.
Станковић је рекао да је онлајн настава изнуђено и привремено решење за ову школску годину и да је последица околности у којима се налазимо.
„Тако је како је, боље и онлајн настава, боље можда и већа динамика када говоримо о испитним роковима, али да студентима и друштву, просто универзитет, одужи своју дуг, а то је да пренесе знање и верификује то знање код студената“, казао је Станковић.
Говорећи о роковима да факултети надокнаде наставу, Станковић је рекао да се планови надокнаде разликују од факултета до факултета и да факултети који имају теоријску наставу уз мало већи напор воље и ангажовање наставника и студента на раду на онлајн платформама, могу брже то да заврши.
„Разговарао сам са људима са Математичког факултета, њихови интензивни курс којим би највећи део градива прве године завршили, траје десет недеља. Они су већ започели и већ им се то на одређени начин исплати, јер држава свакога ко је спреман да надокнади наставу правично награди зарадом која му припада. Ми желимо политику чистих рачуна“, казао је Станковић.
Нагласио је да они који буду желели да остану део процеса проблема да ће бити „избачени из чамца за спасавање“ и да ће те институције саме себе расформирати.
Упозорио је да су поједини факултети пред озбиљним финансијским и организационим изазовима који могу угрозити њихов опстанак и указао да се финансирање факултета базира на броју нових студента, као и да већ постоје дугови одређених институција.
„Ако немате нове студенте, и немате основе да добијате новац, како ће да преживе. Медицински факултет има 1000 страних студента чија школарина кошта више хиљада евра. Неиспоручена услуга подразумева захтев за компензацију. Уз затезне камате. Ко покрива тај дуг? Да ли имају толике сопствене приходе да могу да компензују ту штета? Домаћи студенти који су, такође, на самом финансирању, а који нису добили услугу, могу да покрену то“, рекао је Станковић.
Он је казао да о томе треба да размишљају декани и управе факултета, а да је су министарство и влада стварају организационо-финансијски и нормативне претпоставке и нагласио да су спремни да помогну сваком факултету.
Станковић је рекао да, упркос блокадама, велики број високошколских установа наставља са радом, да у Крагујевцу раде сви факултети, да у Новом Саду у континуитету ради Учитељски факултет, а у Суботици се настава одвија на мађарском језику.
Додао је да новосадски универзитет има 13 факултета, од којих седам већ функционише, док је још један факултет на путу да проради.
Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлајн наставу.
Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.
„Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.
Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлајн наставу.
Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.
„Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.
Додао је да би, да су факултети одмах прихватили мораторијум од 120 дана што је био предлог на првом састанку премијера Ђура Мацута и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића, до сада надокнадили трећину или четвртину наставе и да би можда био организован и један испитни рок.
Међутим, како каже, поједине високошколске институције одбиле су ову понуду, што је Станковић оценио као пропуштену прилику за стабилизацију система, а да је сваки изгубљени дан нови удар на академску заједницу, али и на будућност студената.
Он је још једном апеловао на раздвајање образовања од политичке нагласивши да смо на ивици да нам нешто пропадне, а то се после јако тешко саставља.
„Може да се састави, али су ризици и трошкови много већи и опасност много већа да то не успе. Боље да сачувамо постојеће и да га постепено унапређујемо. Да избегнемо замку конфронтације, која има итекако дневно-политичку арому, где се прелази из приче о одбрани аутономије универзитета у контранапад у односу на владу, на министарство, на председника Републике“, рекао је Станковић.
(Извор: РТВ)
– Ове године такмичиле су се четири екипе у категорији подмлатка – ученика основних школа, док су се две екипе надметале у категорији реалистичког приказа повреда, стања и обољења. Основци из школа „Миливој Оморац“ из Иђоша, „Васа Стајић“ из Мокрина, и „Жарко Зрењанин“ и „Јован Поповић“ из Кикинде, показали су своје знање, брзину и сналажљивост – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.
Најуспешнији су били ученици из Мокрина, који ће представљати кикиндски Црвени крст на покрајинском такмичењу у Новом Саду, заказаном за 28. јун.
– И данас имамо леп догађај и велики успех кикиндских младих спортиста. Био сам и сведок како су се спремали, присуствовао сам њиховом тренингу и видео колико им је све то значило да се припреме. Тада, када смо причали, пожелели смо им да освоје нека највећа одличја, а они су се вратили с бронзом, иако могу да кажем да су за мене шампиони, за мене су златни. Свако ко уради нешто велико, ми желимо да то уважимо и да покажемо да град мисли на њега односно на њих и да им се захвалимо на томе што промовишу свој град на најбољи могући начин, а када је спорт у питању то је промоција нечег најбољег и здравог начина живота – рекао је Богдан.
Тренер Милан Радосавчев надовезао се.
Капитен малих кикиндских одбојкаша Филип Макивић додао је:
