Na 17. međunarodnom plivačkom mitingu „Banja Luka open 2025”, s 53 kluba iz sedam država (Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija, Srbija), članovi Velike Kikinde osvojili su šest medalja.
Aleksa Kockar uzeo je na 50m leđno zlato u omladinskoj i apsolutnoj konkurenciji, a na 100m leđno zlato među omladincima i srebro u apsolutnoj. Teodora Stančić bila je bronzana na 200m delfin u apsolutnoj, a Matija Tornjanski na istoj deonici i disciplini u omladinskoj konkurenciji.
– Zbog nemogućnosti i drugih takmičara da svakodnevno treniraju u bazenu, nastupili smo samo s osmoro takmičara, osim pomenutih plivali su još: Teodora Ćurčin, Minja Balint, Mihailo Kiurski, Petar Savić i Marko Protić. U izrazito jakoj konkurenciji, isplatilo se svakodnevno putovanje na treninge u Bečej, jer je svako od naših plivača isplivao neko svoje najbolje vreme – napominju u PK Velika Kikinda.
D. P.
Dan: 26. maj 2025.
Kulturni centar, nekadašnji Dom omladine i pionira „Mladost“, otvoren je 25. maja 1985. godine. Značajan jubilej u ovoj ustanovi obeležen je mnogobrojnim aktivnostima, a kruna je bila svečana akademija „40 godina mladosti, ljubavi i kulture“.
-Kako su se vremena menjala, menjao se i naziv same ustanove, ali osnovna delatnost, proizvodnja programa za različiti uzraste, nije se menjala. Dom omladine postao je Kulturni centar Kikinda 2009. godine – istakao je v.d. direktor Marko Markovljev. – Naša ustanova prepoznata je po velikom broju programa. Mi nemamo specifičnu delatnost, kakvu imaju ostale ustanove kulture, jer je naša misija da stvaramo programe koji će spojiti sve kulturne delatnosti kojim će naši sugrađani imati veću, lepšu i ispunjeniju dušu.
Ovih dana završena je i rekonstrukcija zgrade u koju su prvi put uložena značajna sredstva od samog osnivanja.
-U protekle četiri godine uz pomoć lokalne samouprave, ali i na raznim konkursima, uspeli smo da obezbedimo sredstva za adaptaciju objekta. Zgrada Kulturnog centra treća je najstarija na Gradskom trgu i i uloženo je mnogo. Najviše novca bilo je opredeljeno za rekonstrukciju krova, dok smo od početka godine radili na rekonstrukciji unutrašnjosti. Nadam se da ćemo uspeti u nameri da rekonstruišemo fasadu objekta, što je i najskuplja stavka – dodao je Markovljev.
Obeležavanju značajnog jubileja prisustvovali su sugrađani, kao i predstavnici grada, na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom.
-Za ovih 40 godina značajan broj generacija prošao je kroz nekadašnji Dom omladine, a današnji Kulturni centar. Ova ustanova iznedrila je veliki broj talentovane dece i mladih, a uvek je vrata otvarala i za umetnike koji su dali svoj pečat i doprinos u stvaranju programa – rekao je gradonačelnik Bogdan. – Kulturni centar slavi 40. rođendan i to je čitav jedan radni vek tokom kog je uloženo puno rada, truda, ljubavi u kreiranje sadržaja i programa po kojima je prepoznat. Zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture unutrašnjost zgrada ima izgled kakav zaslužuje. U pregovorima smo sa pomenutim Ministarstvom da zajednički uđemo u projekat uređenja dvorišta.
Svečanu akademiju pratio je koncert horova „Atendite“ i „Kikindijanci“.
VITEZ KULTURNOG CENTRA
Povodom četrdesetogodišnjice dodeljene su plakete „Vitez Kulturnog centra“. Dobili su ih Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“ , Ljiljana Bogosavljev koja vodi kreativnu radionicu „Čarolija mašte“, Ingrida Vojvodić iz Baletske škole, dr Biljana Jeremić, dirigentkinja hora „Atendite“ i Branislav Ugrinov, novinar.
RADIONICE
Svečanoj akademiji prethodile su radionice na Gradskom trgu . Sugrađani su mogli da se upoznaju sa kreativnošću „Čarolije mašte“, kao i kako funkcionišu likovna „Stvaram ono što sanjam“ i mala likovna kolonija „Slikari Kikinde“.
I učenici Baletske škole održali su javni čas.
A.Đ.
Javno preduzeće „Toplana“, na Trgu srpskih dobrovoljaca, ispred broja 43, započelo je zamenu toplovoda. Pored ovog posla, uradiće se i priključak za NIS-ovu zgradu i objekat na broju 43 .
-Tokom grejne sezone utvrđeno je da je pomenuta trasa kritična jer je na ovoj lokaciji bilo tri havarije – saznajemo od v.d. diretora „Toplane“ Dušana Marjanovića – Kako su velike šanse da će i tokom naredne zime biti problema na ovoj deonici, rešili smo da zamenimo toplovod do podstanice. U ranijem periodu na ovoj deonici zamenjen je magistralni vod.
Mašinski deo radova biće završen do kraja nedelje.
-Nakon togla slede građevinski radovi, koji će zavisti od vremenskih uslova. Toplovod se menja iz sopstvenih sredstava i potrudićemo se da do kraja grejne sezone saniramo one najkritičnije tačke u gradu – precizirao je Marjanović.
A.Đ.
Po dojavi savesnih građana, u JP Kikinda dobili su informaciju da su psi upali u rupu na rubu naselja Strelište.
Nije bilo vremena za čekanje. Na teren su odmah izašli radnici službe zoohigijene. Uz mnogo strpljenja, pažnje i timskog rada, svi psi su spašeni i sada su na sigurnom.
Bravo za radnike zoohigijene koji na delu pokazuju požrtvovanost, profesionalizam i ljubav prema životinjama!
-Spremnost i efikasnost ovih radnika u obavljanju posla još jednom su nas podsetili koliko vredi imati tim sa srcem većim od prepreka. Ne zaboravite – ako vidite životinju u nevolji, pozovite. Vaš poziv ponekad može biti presudan- poručuju iz Javnog preduzeća Kikinda.
U Centru za stručno usavršavanje otvorena je izložba o ženama – istorijskim ličnostima i savremenim naučnicama. Naziv postavke u konferencijskoj sali Centra je „Žene u STEM-u“ (STEM – nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika).
– Izložba obuhvata priče o ženama koje su krojile svet, često uprkos vremenu, društvu i sredini u kojoj su živele ili žive, jednom rečju ovo je izložba o znamenitim ženama. Imamo 20 plakata sa njihovim fotografijama i biografijama. Među njima je, na primer, i Grejs Meri Hoper o kojoj su profesori matematike kod nas već realizovali radionicu. Ona je dala veliki doprinos razvoju računarstva i informatike. Počela je da radi na najmodernijim računarima za mornaricu SAD, razvila je programski jezik koji je razumeo engleske reči, iz kojeg se kasnije razvio jezik COBOL, koji se i danas koristi. Interesantno je i to da je ona prva upotrebila izraze „bagovanje“ i „zabagovati“, što označava problem u radu računara. To se dogodilo tako što je u računar, jednom prilikom, ušao moljac, što je vrsta bube (na engleskom: bug) – ispričao je Lazar Tripinović Popov, samostalni stručno-tehnički saradnik u Centru za stručno usavršavanje.
Zanimljive su i priče o Ketrin Džonson, fizičarki i matematičarki, koja je dala važan doprinos ranom svemirskom programu, posebno izračunavajući putanje leta mnogih svemirskih kapsula poput onih tokom misija „Merkur“ i „Apolo 11“, kao i o Samiri Mubareki – ona je, tokom pandemije COVID 19, uspešno vodila istraživanja sa ciljem da se izoluje virus SARS-CoV-2 i da se sekvencira njegov genom. Njeni rezultati pomogli su naučnicima da razviju nove terapije i vakcine u borbi protiv pandemije, dodao je Tripinović Popov.
Izložba je dostupna od 8 do 20 sati svakog dana do 30. juna, za sve sugrađane.
Sa postavkom će moći da se upoznaju i učesnici drugih programa u okviru „Maja – meseca matematike“. Sutra (utorak, 27. maj) će biti održane dve radionice za osnovce: „Crtanje i pisanje pomoću matematike“ i „Tablica množenja pomoću mikrobita“.
Još uvek ima mesta za program ESCAPE ROOM – „Tragači formule“ za starije od 14 godina , koji će biti održan u sredu, 28. maja, od 10 do 12 sati. Timovi će imati zadatak da reše osam STEM zagonetki, kako bi „pobegli“ iz laboratorije. Igra podstiče timsku saradnju, logičko razmišljanje i kreativnost, najavljuju u Centru. Srednjoškolci koji žele da učestvuju još uvek mogu da se prijave profesoru matematike u Gimnaziji, Draganu Ivetiću.
„Vitaminska matematika – brojanje do zdravlja“ na programu je 29. maja. Na ovoj radionici će učenici prvog razreda i starije grupe vrtića kombinovati učenje o vitaminima sa matematičkim veštinama.
U okviru nacionalne manifestacije „Maj mesec matematike 2025 – M 3“ koji organizuje Centar za promociju nauke u saradnji sa Matematičkim institutom SANU, domaćin svih navedenih aktivnosti je Naučni klub CSU. Ove godine moto je „Spojeni matematikom“, što ukazuje na integraciju matematike sa ostalim naučnim oblastima: tehnologijom, inženjerstvom i umetnošću.
S. V. O.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda. Jedan učesnik u saobraćaju zadobio je lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 625 hiljada dinara.
Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog: radnje vozilom (2), neprilagođene brzine kretanja (2) i nepostupanja po saobraćajnom znaku (1).
Podneto je 28 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat je 71 prekršajni nalog.
Iz saobraćaja je, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, isključeno 12 vozača, od kojih je osmoro zadržano do 12 sati, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila, odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je: 10 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 46 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 62 ostala prekršaja.
Njih osmoro, od ukupno 29 koji su maturirali 1965. godine, jedan dan se družili, evocirajući uspomene na presudno vreme odrastanja i formiranja sopstvene ličnosti kada su odabirali profesiju kojom će se baviti, a u kojoj su se kasnije skoro svi u širim okvirima afirmisali…
Svake godine sredinom maja okupe se u gradu u kojem su se školovali i formalno ozvaničili prvu profesionalnu stepenicu. Ukupno ih je 29 te presudne 1965. godine u kikindskoj Građevinskoj školi maturiralo. Tek osmoro ih se sada našlo u istoj učionici u kojoj su pre 60 leta poslednji put zajedno kao đaci čuli školsko zvono, pa se zaputili u nove obrazovne, radne i životne izazove. I sada došli iz različitih mesta da se vide, upitaju za zdravlje i evociraju uspomene na dane koji se zauvek pamte.
Naš sugrađanin Ratko Borovnica, pored direktorke Tehničke škole Milanke Halilović, našao se u neformalnoj ulozi domaćina. Raduje ga, veli, činjenica da su se svi njegovi školski drugari ostvarili u poslu kojim su se bavili, ili, poput njega, još ne pomišljaju na penzionisanje.
– Uspešne radne i životne karijere sve govore – definiše opštu karakteristiku svoje srednjoškolske generacije Borovnica, inače dugogodišnji direktor ovdašnjeg GP „Severni Banat“, a zatim preduzetnik u struci, uz to i istaknuti fudbalski radnik. – Iza svih su vredna dela, koja se pamte. Vreme teče, godine se nižu. Sve nas je manje, trinaestoro je preminulih, ali se ne damo…
Na svojevrsni čas nostalgičnog prisećanja na mladalačke izazove i iskušenja, a ponajviše neobuzdana radovanja, pristigla i jedna dama iz Pančeva, Ksenija Stojkov, nekadašnja Kikinđanka, koja se afirmisala kao projektant. Iz istog grada stigao je diplomirani pravnik Sveto Mišković, Novokozarčanin po rođenju, inače čuveni odbojkaš subotičkog Spartaka iz vremena kada je ovaj klub bio u eliti nekadašnje SFRJ. Uz njega su Miodrag Šogorov, nekadašnji čelni rukovodilac lokalnog građevinskog preduzeća, Karlo Štajn, poznati kuglaš, koji je radio u našem Molersko-farbarskom preduzeću, zatim Đura Ugrinov, inženjer geodezije, koji živi u Novom Sadu. Tu je i Dušan Rackov, koji je radni vek proveo u „Energoproduktu“, koji se, u vreme Pokreta nesvrstanih, afirmisao gradeći sa jugoslovenskim preduzećima grandiozne objekte širom Afrike.
Sa ovogodišnjeg susretanja nije izostao ni Zoran Obradović, vrhunski stručnjak u branši. Učesnik je realizacije brojnih neimarskih poduhvata širom države.Tek da se zna da je profesoru Hajdinu bio prvi asistent u projektovanju novosadskog Mosta slobode.
Okupljeni su, uz žaljenje što ih nisu videli, nabrojali one koji ovoga puta nisu mogli dođu u Kikindu. Pomenuli su Đerđa Gedla, biznismena u Nemačkoj, inače rođenog brata Karla Gedla, zatim Zlatka Mučala, jednog od graditelja hotela „Narvik“, koji živi u Subotici, pa Veroniku Kiralji, devojačko prezime Kerekeš, dugogodišnju direktorku subotičke Tehničke škole. Na kraju druženja usledilo je obećanje: „Vidimo se narednog maja“.
POMEN PROFESORIMA
U razgovoru u školi, a potom i na zakusci u kafani, pomenuti su preminuli drugari, trinaestoro njih. Nisu, u tom smislu, zaobiđene ni razredne starešina, prve dve godine Dušan Ilijašev, a druge dve Mile Smiljanski, niti direktor Nikica Gavrančić.
ZORANOVE BLAGOTVORNE MUKE
Maturanti iz „šezdeset i neke“, kao i svaki put kada se sretnu, prisetili su se svakodnevnog putešestvija njihovog omiljenog drugara Obradovića od kuće do škole i nazad. Primer za divljenje i pouku. Zoran je, naime, s porodicom živeo na salašu nedaleko od mosta „Devet grla“ udaljenog oko 10 kilometara od Mokrina. U mokrinsku osnovnu školu je išao pešice, svakodnevno prevaljujući po dvadesetak kilometara. Na isti način je, kao srednjoškolac, stizao do Mokrina, te vozom putovao do Kikinde, pa žurno koračao ka Građevinskoj školi i na isti način se vraćao na salaš. Takvo iskušenje u ranoj mladosti nije ga slamalo, nego dodatno jačalo.
M. Ivetić
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da je neophodno da se svi vrate na nastavu kako bi se omogućilo da se završi ova školska godina i upiše nova generacija studenata.
Stanković je rekao da se mnogi fakulteti pripremaju za vraćanje na nastavu i dodao da će u početku nastava da se izvodi onlajn, a da posle toga sledi i praksa.
Naveo je da dinamički plan za nadoknadu nastave moraju da utvrde same visokoškolske ustanove i da je Ministarstvo spremno da na svaki način pomogne i organizuje sve da ne propadne ova godina.
On je dodao da sada čekaju da dobiju planove nadoknade i da na osnovu toga definišu univerzitetski kalendar.
„Mi možemo da pomognemo organizacijom u tome i možemo da pomognemo na dva načina. Jedan je promena univerzitetskog kalendara, što se samo po sebi nameće, a drugo je stručno uputstvo koje se odnosi na sprovođenje upisa, ali to onda kada nastavu završimo“, kazao je Stanković.
Ministar je istakao da se u Zakonu, koji definiše pitanje konkursa, jasno navodi da se mora znati datum završetka akademske godine da bi se organizovao upis sadašnjih maturanata, odnosno budućih brucoša.
„Četiri meseca pre završetka školske godine, vi možete govoriti o upisu. Mi danas ne znamo, s obzirom na to da nije počelo nadoknađivanje nastave, kada se završava školska godina. I upravo zato ja insistiram da fakulteti što pre dostave svoje planove o dinamičkoj nadoknadi nastave“, naglasio je Stanković.
Kako dodaje, da bi se završio prvi semestar, potrebno je dve nedelje za nadoknadu, a neki fakulteti su već krenuli u proces završetka.
Nakon toga sledi nadoknada drugog semestra, kaže Stanković i dodaje da posle nadoknade drugog semestra sledi nadoknada ispitnih rokova – januarski, zatim idu februarski, martovsko-aprilski i junski rok.
„Postoji i julski rok. Najčešće se upis u regularnim okolnostima dešava između kraja junskog i početka julskog roka. Semestar traje između 12 i 15 nedelja u zavisnosti od toga da li imate ili nemate praktičnu nastavu. Veliki broj fakulteta tu praktičnu nastavu ima“, istakao je Stanković.
Komentarišući izjavu prorektora Beogradskog univerziteta profesora Dejana Filipovića da je upis brucoša moguć već u julu i da nema razloga da ih ministar uslovljava, Stanković je istakao da ne uslovljava njega niti bilo koga drugog, već da u Zakonu piše kako izgleda upis i kako se organizuje.
Ministar je istakao da nastava, ispiti i prelazak studenata iz jednu u drugu godinu nemaju alternativu.
„Ne mogu da dođu novi studenti u status studenta prve godine dok ne vidimo ko će iz prve godine otići u drugu godinu. Hajde da se uozbiljimo“, rekao je Stanković i dodao da je status mirovanja moguć samo kao pojedinačni status za nekog studenta, ali ne kao kolektivno mirovanje.
Stanković je naveo da će se za oko 10 dana znati pravo stanje stvari po pitanju toga koji fakulteti su još u blokadi, a koji rade.
„Ako govorimo o Beogradskom univerzitetu, postoje fakulteti koji su vrlo ozbiljno i odgovorno krenuli u proces obnavljanja nastave, odnosno zatražili su dozvole za izvođenje nastave onlajn. Neki od njih su i počeli“, rekao je ministar.
On je anveo da su fakulteti koji su već počeli sa radom Fakultet organizacionih nauka, Ekonomski fakultet, a u pripremi je da počne i Fakultet fizičke hemije, kao i Mašinski fakultet.
Kada je reč o Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Stanković navodi da se tu izgleda ide na varijantu da svi fakulteti koji su povezani sa njim, a to su Stomatološki, Veterinarski i Farmaceutski, krenu u isto vreme.
„Za njih je taj rok bio i koliko prekjuče, imajući u vidu složenost studija na tim fakultetima, jer tu postoji pored teorijske nastave i praktična nastava“, rekao je Stanković.
On je potvrdio da je tačna informacija da su se u ovom periodu mnogi studenti sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prebacivali na VMA.
Stanković kaže da je tačna i informacija koja se odnosi i na brojne migracije studenata na privatne fakultete, kao i apliciranja za studiranja u inostranstvu.
„Dešava se taj proces migracije na nivou srednjih škola. Ova obrazovna kriza, koja je, po mom dubokom sudu, najdublja obrazovna kriza i najozbiljnija obrazovna kriza u istoriji srpske države, ostavila je ozbiljne posledice. Obojena revolucija je bila nemilosrdna prema društvu, pre svega prema studentima, prema velikom broju nastavnika, prema tom odgovornijem delu nastavnika i studenata“, naglasio je Stanković.
Navodeći da među profesorima ima razumnih ljudi koji misle da je potrebno nastavu obnoviti, Stanković je istakao da postoje i oni koji sada zbog svojih egzistencijalnih prilika traže pomoć studenata.
„Ima svega i svačega, ali verujem u to da će na kraju svi biti ozbiljni i odgovorni, da će uprava Beogradskog univerziteta na čelu sa rektorom Vladanom Đokićem konačno iskoračiti sa jednom inicijativom obnove nastave. Obnova nastave je esencija opstanka Beogradskog univerziteta“, istakao je Stanković.
On je rekao da kao ministar i kao neko ko radi u visokom obrazovanju jedva čeka trenutak kada će biti ukinuta finansijska ograničenja koja se odnose na zarade zaposlenih u visokom školstvu.
„Jedva čekam da dođe do spajanja rada i zarade, pri čemu ta zarada po ovim novim izmenama i dopunama zakona nikada neće biti veća na visokoškolskim ustanovama nego što će biti onda kada počnu da rade. Dobiće i uvećane plate, dobiće i nadoknadiće im se ono što im nije bilo isplaćeno, onda kada bude realizovano ono što je propušteno. I to je ključna poruka“, naveo je Stanković.
Izvor: Tanjug
Elektrodistribucija Srbije (EDB) od 1. juna počinje sa primenom člana 197a Zakona o energetici o obračunskom periodu, koji u skladu sa evropskom praksom predviđa očitavanje brojila najmanje jednom godišnje a v. d. direktora EDB Biljana Komnenić je izjavila da je doneta odluka da se taj rok skrati, pa će se brojila očitavati jednom u tri meseca.
„Na osnovu iskustva, da bi bilo bolje i za korisnike i za nas doneli smo poslovnu odluku da se taj rok skrati tako da će EDS brojila očitavati jednom u tri meseca. Zakon predviđa i mogućnost da, ukoliko želi, korisnik sam dostavlja stanje i tako prihvati ulogu samočitača. Korisnici će od 1. do 6. u mesecu na više načina moći da pošalju stanje i sami kontrolišu svoju potrošnju električne energije“, rekla je ona.
U saopštenju EDS se navodi da je omogućeno slanje stanja brojila aplikacijom za mobilni telefon, imejlom, na sajtu EDS, telefonom, kao i na šalterima lokalnih elektrodistribucija.
Iz EDS ističu da je uveliko zaživela aplikacija ED Srbije sa više od 220.000 korisnika na mobilnim telefonima putem koje se može prijaviti stanje brojila, brzo i lako.
Posle instaliranja aplikacije izabere se svetlo plava ikonica „prijava stanja brojila“, zatim izabere opština, popune osnovni podaci i pošalju slike stanja brojila.
Detaljno uputstvo dostupno je u aplikaciji, na sajtu https://elektrodistribucija.rs/informacije/saopstenja#appuput i YouTube kanalu EDS https://youtu.be/UOqs2eBPDpg?si=cS2mxBNk-1d_x9Mq.
Korisnici mogu i na stranici https://elektrodistribucija.rs/prijava_ocitanih_stanja_online da prijave stanje i pronađu kontakte za slanje imejlom i telefonom.
Oni koji nisu vični novim tehnologijama od 1. juna mogu da prijave stanje i putem novoformiranog kontakt centra na besplatan broj telefona 0800 360 300.
Jednom u tri meseca radnici EDS očitaće brojila na terenu, a u periodu između dva čitanja, ukoliko korisnik ne prijavi stanje, primenjivaće se tačka 3. iz člana 197a Zakona o energetici a to znači da će se u kombinaciji sa istorijskim podacima o potrošnji korisnika i uz primenu algoritma i softverskih modela raditi procena potrošnje.
Iz Elektrodistribucije navode da je većina odredbi Zakona o energetici rađena po evropskom modelu, i u regionu i Evropskoj uniji i da se recimo u Nemačkoj i Češkoj brojila očitavaju jednom godišnje, negde se čitaju tromesečno ili na pola godine.
Kada je reč o korisnicima koji imaju ugrađena pametna brojila, njihovo stanje daljinski očitava isključivo EDS jednom mesečno.
Tanjug
Iz Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ pozivaju sugrađane na svoj tradicionalni koncert nastavnika ove škole.
Za đake i sve poštovaoce klasične muzike koncert će biti održan u sredu, 28. maja, od 18 sati, u svečanoj sali Narodnog muzeja.