На 17. међународном пливачком митингу „Бања Лука опен 2025”, с 53 клуба из седам држава (Босна и Херцеговина, Италија, Мађарска, Словенија, Хрватска, Северна Македонија, Србија), чланови Велике Кикинде освојили су шест медаља.
Алекса Коцкар узео је на 50м леђно злато у омладинској и апсолутној конкуренцији, а на 100м леђно злато међу омладинцима и сребро у апсолутној. Теодора Станчић била је бронзана на 200м делфин у апсолутној, а Матија Торњански на истој деоници и дисциплини у омладинској конкуренцији.
– Због немогућности и других такмичара да свакодневно тренирају у базену, наступили смо само с осморо такмичара, осим поменутих пливали су још: Теодора Ћурчин, Миња Балинт, Михаило Киурски, Петар Савић и Марко Протић. У изразито јакој конкуренцији, исплатило се свакодневно путовање на тренинге у Бечеј, јер је свако од наших пливача испливао неко своје најбоље време – напомињу у ПК Велика Кикинда.
Д. П.
Дан: 26. мај 2025.
Културни центар, некадашњи Дом омладине и пионира „Младост“, отворен је 25. маја 1985. године. Значајан јубилеј у овој установи обележен је многобројним активностима, а круна је била свечана академија „40 година младости, љубави и културе“.
-Како су се времена мењала, мењао се и назив саме установе, али основна делатност, производња програма за различити узрасте, није се мењала. Дом омладине постао је Културни центар Кикинда 2009. године – истакао је в.д. директор Марко Марковљев. – Наша установа препозната је по великом броју програма. Ми немамо специфичну делатност, какву имају остале установе културе, јер је наша мисија да стварамо програме који ће спојити све културне делатности којим ће наши суграђани имати већу, лепшу и испуњенију душу.
Ових дана завршена је и реконструкција зграде у коју су први пут уложена значајна средства од самог оснивања.
-У протекле четири године уз помоћ локалне самоуправе, али и на разним конкурсима, успели смо да обезбедимо средства за адаптацију објекта. Зграда Културног центра трећа је најстарија на Градском тргу и и уложено је много. Највише новца било је опредељено за реконструкцију крова, док смо од почетка године радили на реконструкцији унутрашњости. Надам се да ћемо успети у намери да реконструишемо фасаду објекта, што је и најскупља ставка – додао је Марковљев.
Обележавању значајног јубилеја присуствовали су суграђани, као и представници града, на челу са градоначелником Младеном Богданом.
-За ових 40 година значајан број генерација прошао је кроз некадашњи Дом омладине, а данашњи Културни центар. Ова установа изнедрила је велики број талентоване деце и младих, а увек је врата отварала и за уметнике који су дали свој печат и допринос у стварању програма – рекао је градоначелник Богдан. – Културни центар слави 40. рођендан и то је читав један радни век током ког је уложено пуно рада, труда, љубави у креирање садржаја и програма по којима је препознат. Захваљујући помоћи Министарства културе унутрашњост зграда има изглед какав заслужује. У преговорима смо са поменутим Министарством да заједнички уђемо у пројекат уређења дворишта.
Свечану академију пратио је концерт хорова „Атендите“ и „Кикиндијанци“.
ВИТЕЗ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Поводом четрдесетогодишњице додељене су плакете „Витез Културног центра“. Добили су их Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ , Љиљана Богосављев која води креативну радионицу „Чаролија маште“, Ингрида Војводић из Балетске школе, др Биљана Јеремић, диригенткиња хора „Атендите“ и Бранислав Угринов, новинар.
РАДИОНИЦЕ
Свечаној академији претходиле су радионице на Градском тргу . Суграђани су могли да се упознају са креативношћу „Чаролије маште“, као и како функционишу ликовна „Стварам оно што сањам“ и мала ликовна колонија „Сликари Кикинде“.
И ученици Балетске школе одржали су јавни час.
А.Ђ.
Јавно предузеће „Топлана“, на Тргу српских добровољаца, испред броја 43, започело је замену топловода. Поред овог посла, урадиће се и прикључак за НИС-ову зграду и објекат на броју 43 .
-Током грејне сезоне утврђено је да је поменута траса критична јер је на овој локацији било три хаварије – сазнајемо од в.д. диретора „Топлане“ Душана Марјановића – Како су велике шансе да ће и током наредне зиме бити проблема на овој деоници, решили смо да заменимо топловод до подстанице. У ранијем периоду на овој деоници замењен је магистрални вод.
Машински део радова биће завршен до краја недеље.
-Након тогла следе грађевински радови, који ће зависти од временских услова. Топловод се мења из сопствених средстава и потрудићемо се да до краја грејне сезоне санирамо оне најкритичније тачке у граду – прецизирао је Марјановић.
А.Ђ.
По дојави савесних грађана, у ЈП Кикинда добили су информацију да су пси упали у рупу на рубу насеља Стрелиште.
Није било времена за чекање. На терен су одмах изашли радници службе зоохигијене. Уз много стрпљења, пажње и тимског рада, сви пси су спашени и сада су на сигурном.
Браво за раднике зоохигијене који на делу показују пожртвованост, професионализам и љубав према животињама!
-Спремност и ефикасност ових радника у обављању посла још једном су нас подсетили колико вреди имати тим са срцем већим од препрека. Не заборавите – ако видите животињу у невољи, позовите. Ваш позив понекад може бити пресудан- поручују из Јавног предузећа Кикинда.
У Центру за стручно усавршавање отворена је изложба о женама – историјским личностима и савременим научницама. Назив поставке у конференцијској сали Центра је „Жене у STEM-у“ (STEM – наука, технологија, инжењерство, математика).
– Изложба обухвата приче о женама које су кројиле свет, често упркос времену, друштву и средини у којој су живеле или живе, једном речју ово је изложба о знаменитим женама. Имамо 20 плаката са њиховим фотографијама и биографијама. Међу њима је, на пример, и Грејс Мери Хопер о којој су професори математике код нас већ реализовали радионицу. Она је дала велики допринос развоју рачунарства и информатике. Почела је да ради на најмодернијим рачунарима за морнарицу САД, развила је програмски језик који је разумео енглеске речи, из којег се касније развио језик COBOL, који се и данас користи. Интересантно је и то да је она прва употребила изразе „баговање“ и „забаговати“, што означава проблем у раду рачунара. То се догодило тако што је у рачунар, једном приликом, ушао мољац, што је врста бубе (на енглеском: bug) – испричао је Лазар Трипиновић Попов, самостални стручно-технички сарадник у Центру за стручно усавршавање.
Занимљиве су и приче о Кетрин Џонсон, физичарки и математичарки, која је дала важан допринос раном свемирском програму, посебно израчунавајући путање лета многих свемирских капсула попут оних током мисија „Меркур“ и „Аполо 11“, као и о Самири Мубареки – она је, током пандемије COVID 19, успешно водила истраживања са циљем да се изолује вирус SARS-CoV-2 и да се секвенцира његов геном. Њени резултати помогли су научницима да развију нове терапије и вакцине у борби против пандемије, додао је Трипиновић Попов.
Изложба је доступна од 8 до 20 сати сваког дана до 30. јуна, за све суграђане.
Са поставком ће моћи да се упознају и учесници других програма у оквиру „Маја – месеца математике“. Сутра (уторак, 27. мај) ће бити одржане две радионице за основце: „Цртање и писање помоћу математике“ и „Таблица множења помоћу микробита“.
Још увек има места за програм ESCAPE ROOM – „Трагачи формуле“ за старије од 14 година , који ће бити одржан у среду, 28. маја, од 10 до 12 сати. Тимови ће имати задатак да реше осам STEM загонетки, како би „побегли“ из лабораторије. Игра подстиче тимску сарадњу, логичко размишљање и креативност, најављују у Центру. Средњошколци који желе да учествују још увек могу да се пријаве професору математике у Гимназији, Драгану Иветићу.
„Витаминска математика – бројање до здравља“ на програму је 29. маја. На овој радионици ће ученици првог разреда и старије групе вртића комбиновати учење о витаминима са математичким вештинама.
У оквиру националне манифестације „Мај месец математике 2025 – М 3“ који организује Центар за промоцију науке у сарадњи са Математичким институтом САНУ, домаћин свих наведених активности је Научни клуб ЦСУ. Ове године мото је „Спојени математиком“, што указује на интеграцију математике са осталим научним областима: технологијом, инжењерством и уметношћу.
С. В. О.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се пет саобраћајних незгода. Један учесник у саобраћају задобио је лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 625 хиљада динара.
Саобраћајне незгоде догодиле су се због: радње возилом (2), неприлагођене брзине кретања (2) и непоступања по саобраћајном знаку (1).
Поднето је 28 захтева за покретање прекршајног поступка и издат је 71 прекршајни налог.
Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 12 возача, од којих је осморо задржано до 12 сати, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила, односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је: 10 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 46 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.
Њих осморо, од укупно 29 који су матурирали 1965. године, један дан се дружили, евоцирајући успомене на пресудно време одрастања и формирања сопствене личности када су одабирали професију којом ће се бавити, а у којој су се касније скоро сви у ширим оквирима афирмисали…
Сваке године средином маја окупе се у граду у којем су се школовали и формално озваничили прву професионалну степеницу. Укупно их је 29 те пресудне 1965. године у кикиндској Грађевинској школи матурирало. Тек осморо их се сада нашло у истој учионици у којој су пре 60 лета последњи пут заједно као ђаци чули школско звоно, па се запутили у нове образовне, радне и животне изазове. И сада дошли из различитих места да се виде, упитају за здравље и евоцирају успомене на дане који се заувек памте.
Наш суграђанин Ратко Боровница, поред директорке Техничке школе Миланке Халиловић, нашао се у неформалној улози домаћина. Радује га, вели, чињеница да су се сви његови школски другари остварили у послу којим су се бавили, или, попут њега, још не помишљају на пензионисање.
– Успешне радне и животне каријере све говоре – дефинише општу карактеристику своје средњошколске генерације Боровница, иначе дугогодишњи директор овдашњег ГП „Северни Банат“, а затим предузетник у струци, уз то и истакнути фудбалски радник. – Иза свих су вредна дела, која се памте. Време тече, године се нижу. Све нас је мање, тринаесторо је преминулих, али се не дамо…
На својеврсни час носталгичног присећања на младалачке изазове и искушења, а понајвише необуздана радовaња, пристигла и једна дама из Панчева, Ксенија Стојков, некадашња Кикинђанка, која се афирмисала као пројектант. Из истог града стигао је дипломирани правник Свето Мишковић, Новокозарчанин по рођењу, иначе чувени одбојкаш суботичког Спартака из времена када је овај клуб био у елити некадашње СФРЈ. Уз њега су Миодраг Шогоров, некадашњи челни руководилац локалног грађевинског предузећа, Карло Штајн, познати куглаш, који је радио у нашем Молерско-фарбарском предузећу, затим Ђура Угринов, инжењер геодезије, који живи у Новом Саду. Ту је и Душан Рацков, који је радни век провео у „Енергопродукту“, који се, у време Покрета несврстаних, афирмисао градећи са југословенским предузећима грандиозне објекте широм Африке.
Са овогодишњег сусретања није изостао ни Зоран Обрадовић, врхунски стручњак у бранши. Учесник је реализације бројних неимарских подухвата широм државе.Тек да се зна да је професору Хајдину био први асистент у пројектовању новосадског Моста слободе.
Окупљени су, уз жаљење што их нису видели, набројали оне који овога пута нису могли дођу у Кикинду. Поменули су Ђерђа Гедла, бизнисмена у Немачкој, иначе рођеног брата Карла Гедла, затим Златка Мучала, једног од градитеља хотела „Нарвик“, који живи у Суботици, па Веронику Кираљи, девојачко презиме Керекеш, дугогодишњу директорку суботичке Техничке школе. На крају дружења уследило је обећање: „Видимо се наредног маја“.
ПОМЕН ПРОФЕСОРИМА
У разговору у школи, а потом и на закусци у кафани, поменути су преминули другари, тринаесторо њих. Нису, у том смислу, заобиђене ни разредне старешина, прве две године Душан Илијашев, а друге две Миле Смиљански, нити директор Никица Гавранчић.
ЗОРАНОВЕ БЛАГОТВОРНЕ МУКЕ
Матуранти из „шездесет и неке“, као и сваки пут када се сретну, присетили су се свакодневног путешествија њиховог омиљеног другара Обрадовића од куће до школе и назад. Пример за дивљење и поуку. Зоран је, наиме, с породицом живео на салашу недалеко од моста „Девет грла“ удаљеног око 10 километара од Мокрина. У мокринску основну школу је ишао пешице, свакодневно преваљујући по двадесетак километара. На исти начин је, као средњошколац, стизао до Мокрина, те возом путовао до Кикинде, па журно корачао ка Грађевинској школи и на исти начин се враћао на салаш. Такво искушење у раној младости није га сламало, него додатно јачало.
М. Иветић
Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да је неопходно да се сви врате на наставу како би се омогућило да се заврши ова школска година и упише нова генерација студената.
Станковић је рекао да се многи факултети припремају за враћање на наставу и додао да ће у почетку настава да се изводи онлајн, а да после тога следи и пракса.
Навео је да динамички план за надокнаду наставе морају да утврде саме високошколске установе и да је Министарство спремно да на сваки начин помогне и организује све да не пропадне ова година.
Он је додао да сада чекају да добију планове надокнаде и да на основу тога дефинишу универзитетски календар.
„Ми можемо да помогнемо организацијом у томе и можемо да помогнемо на два начина. Један је промена универзитетског календара, што се само по себи намеће, а друго је стручно упутство које се односи на спровођење уписа, али то онда када наставу завршимо“, казао је Станковић.
Министар је истакао да се у Закону, који дефинише питање конкурса, јасно наводи да се мора знати датум завршетка академске године да би се организовао упис садашњих матураната, односно будућих бруцоша.
„Четири месеца пре завршетка школске године, ви можете говорити о упису. Ми данас не знамо, с обзиром на то да није почело надокнађивање наставе, када се завршава школска година. И управо зато ја инсистирам да факултети што пре доставе своје планове о динамичкој надокнади наставе“, нагласио је Станковић.
Како додаје, да би се завршио први семестар, потребно је две недеље за надокнаду, а неки факултети су већ кренули у процес завршетка.
Након тога следи надокнада другог семестра, каже Станковић и додаје да после надокнаде другог семестра следи надокнада испитних рокова – јануарски, затим иду фебруарски, мартовско-априлски и јунски рок.
„Постоји и јулски рок. Најчешће се упис у регуларним околностима дешава између краја јунског и почетка јулског рока. Семестар траје између 12 и 15 недеља у зависности од тога да ли имате или немате практичну наставу. Велики број факултета ту практичну наставу има“, истакао је Станковић.
Коментаришући изјаву проректора Београдског универзитета професора Дејана Филиповића да је упис бруцоша могућ већ у јулу и да нема разлога да их министар условљава, Станковић је истакао да не условљава њега нити било кога другог, већ да у Закону пише како изгледа упис и како се организује.
Министар је истакао да настава, испити и прелазак студената из једну у другу годину немају алтернативу.
„Не могу да дођу нови студенти у статус студента прве године док не видимо ко ће из прве године отићи у другу годину. Хајде да се уозбиљимо“, рекао је Станковић и додао да је статус мировања могућ само као појединачни статус за неког студента, али не као колективно мировање.
Станковић је навео да ће се за око 10 дана знати право стање ствари по питању тога који факултети су још у блокади, а који раде.
„Ако говоримо о Београдском универзитету, постоје факултети који су врло озбиљно и одговорно кренули у процес обнављања наставе, односно затражили су дозволе за извођење наставе онлајн. Неки од њих су и почели“, рекао је министар.
Он је анвео да су факултети који су већ почели са радом Факултет организационих наука, Економски факултет, а у припреми је да почне и Факултет физичке хемије, као и Машински факултет.
Када је реч о Медицинском факултету Универзитета у Београду, Станковић наводи да се ту изгледа иде на варијанту да сви факултети који су повезани са њим, а то су Стоматолошки, Ветеринарски и Фармацеутски, крену у исто време.
„За њих је тај рок био и колико прекјуче, имајући у виду сложеност студија на тим факултетима, јер ту постоји поред теоријске наставе и практична настава“, рекао је Станковић.
Он је потврдио да је тачна информација да су се у овом периоду многи студенти са Медицинског факултета Универзитета у Београду пребацивали на ВМА.
Станковић каже да је тачна и информација која се односи и на бројне миграције студената на приватне факултете, као и аплицирања за студирања у иностранству.
„Дешава се тај процес миграције на нивоу средњих школа. Ова образовна криза, која је, по мом дубоком суду, најдубља образовна криза и најозбиљнија образовна криза у историји српске државе, оставила је озбиљне последице. Обојена револуција је била немилосрдна према друштву, пре свега према студентима, према великом броју наставника, према том одговорнијем делу наставника и студената“, нагласио је Станковић.
Наводећи да међу професорима има разумних људи који мисле да је потребно наставу обновити, Станковић је истакао да постоје и они који сада због својих егзистенцијалних прилика траже помоћ студената.
„Има свега и свачега, али верујем у то да ће на крају сви бити озбиљни и одговорни, да ће управа Београдског универзитета на челу са ректором Владаном Ђокићем коначно искорачити са једном иницијативом обнове наставе. Обнова наставе је есенција опстанка Београдског универзитета“, истакао је Станковић.
Он је рекао да као министар и као неко ко ради у високом образовању једва чека тренутак када ће бити укинута финансијска ограничења која се односе на зараде запослених у високом школству.
„Једва чекам да дође до спајања рада и зараде, при чему та зарада по овим новим изменама и допунама закона никада неће бити већа на високошколским установама него што ће бити онда када почну да раде. Добиће и увећане плате, добиће и надокнадиће им се оно што им није било исплаћено, онда када буде реализовано оно што је пропуштено. И то је кључна порука“, навео је Станковић.
Извор: Танјуг
Електродистрибуција Србије (ЕДБ) од 1. јуна почиње са применом члана 197а Закона о енергетици о обрачунском периоду, који у складу са европском праксом предвиђа очитавање бројила најмање једном годишње а в. д. директора ЕДБ Биљана Комненић је изјавила да је донета одлука да се тај рок скрати, па ће се бројила очитавати једном у три месеца.
„На основу искуства, да би било боље и за кориснике и за нас донели смо пословну одлуку да се тај рок скрати тако да ће ЕДС бројила очитавати једном у три месеца. Закон предвиђа и могућност да, уколико жели, корисник сам доставља стање и тако прихвати улогу самочитача. Корисници ће од 1. до 6. у месецу на више начина моћи да пошаљу стање и сами контролишу своју потрошњу електричне енергије“, рекла је она.
У саопштењу ЕДС се наводи да је омогућено слање стања бројила апликацијом за мобилни телефон, имејлом, на сајту ЕДС, телефоном, као и на шалтерима локалних електродистрибуција.
Из ЕДС истичу да је увелико заживела апликација ЕД Србије са више од 220.000 корисника на мобилним телефонима путем које се може пријавити стање бројила, брзо и лако.
После инсталирања апликације изабере се светло плава иконица „пријава стања бројила“, затим изабере општина, попуне основни подаци и пошаљу слике стања бројила.
Детаљно упутство доступно је у апликацији, на сајту https://elektrodistribucija.rs/informacije/saopstenja#appuput i YouTube kanalu EDS https://youtu.be/UOqs2eBPDpg?si=cS2mxBNk-1d_x9Mq.
Корисници могу и на страници https://elektrodistribucija.rs/prijava_ocitanih_stanja_online да пријаве стање и пронађу контакте за слање имејлом и телефоном.
Они који нису вични новим технологијама од 1. јуна могу да пријаве стање и путем новоформираног контакт центра на бесплатан број телефона 0800 360 300.
Једном у три месеца радници ЕДС очитаће бројила на терену, а у периоду између два читања, уколико корисник не пријави стање, примењиваће се тачка 3. из члана 197а Закона о енергетици а то значи да ће се у комбинацији са историјским подацима о потрошњи корисника и уз примену алгоритма и софтверских модела радити процена потрошње.
Из Електродистрибуције наводе да је већина одредби Закона о енергетици рађена по европском моделу, и у региону и Европској унији и да се рецимо у Немачкој и Чешкој бројила очитавају једном годишње, негде се читају тромесечно или на пола године.
Када је реч о корисницима који имају уграђена паметна бројила, њихово стање даљински очитава искључиво ЕДС једном месечно.
Танјуг
Из Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ позивају суграђане на свој традиционални концерт наставника ове школе.
За ђаке и све поштоваоце класичне музике концерт ће бити одржан у среду, 28. маја, од 18 сати, у свечаној сали Народног музеја.