Tеодор Иличин (24) из Кикинде од 2017. године школује се у Словенији и тренутно је је на мастеру из математичке физике. Основну школу „Јован Поповић“ завршио је као ђак генерације и прву и другу годину средње школе био ђак Гмназије „Душан Васиљев“. Од треће године средње школе је у Љубљани захваљујући стипендији у оквиру програма на енглеском језику, у Другој мариборској гимназији.
-Без претераног размишљања сам се пријавио за стипендирање, желећи само да се упоредим са вршњацима из других школа и да видим хоћу ли бити примљен. Тежина одлуке преда мном постала је јасна тек када сам добио потврдан одговор. Уз савете родитеља и пријатеља, али и много колебања, одлучио сам да ипак одем, јер искуство које могу да стекнем надокнађује све оно што губим прераним одласком од куће – прича нам Теодор.
По завршетку средње школе одлучио је да остане у Словенији и да упише студије физике. Иако ова наука није популарна међу младима Теодору је била привлачна.
-У средњој школи занимало ме је неколико наизглед потпуно опречних дисциплина: филозофија и књижевности, математика и физика… Међутим, од раних ђачких дана, било ми је јасно да ћу се бавити природним наукама или техником. Тешко је рећи зашто, да ли због личног афинитета или због тога што се у друштву, мора речи неправедно, више цене „праве“ науке. Сада не могу да кажем зашто сам се конкретно одлучио за физику. Можда зато што сам уживао у решавању задатака, а можда ми је било битно што је физика фундаментална наука. Данас знам, да када сам уписивао факултет нисам имао представу о томе шта значи бити физичар или да будем прецизан шта значи бавити се било чиме. Не кажем да ми је жао због пута који сам изабрао, напротив, имао сам среће и уживам у свом позиву. Хоћу само да кажем да је свака одлука у том узрасту вредна колико и бацање новчића – напомиње наш саговорник.
Теодор је завршио основне студије физике на Факултету за математику и физику у Љубљани. На питање да упореди струдирање у иностранству и код нас каже:
-Од почетка студија сам у иностранству, немам искуства са нашим високим образовањем и не могу добро да упоредим своје студирање. По ономе што сам сазнао у разговору са колегама из Србије, студирање је скоро исто, разлике су можда у техничким детаљима: броју испитних рокова, предиспитних обавеза и слично. Живимо у добу информација, литература је доступнија него икад и верујем да човек може да стекне исто знање у Србији, Словенији или Америци. Упркос томе, чини ми се да живот у иностранству омогућава другу врсту сазнања. Када се изблиза посматра друго, туђе друштво, човек јасније може да види шта је исто свуда, а које су разлике, шта је исто код Срба и Словенаца, шта је исконски људско, а шта су посебности једног окружења.
На истом факултету решио је да се усавршава. За мастер је избарао математичку физику, још један од предмета за који се његова генерација теже одлучује.
-Мастер студије на мом факултету су поприлично флексибилне, већина предмета су изборни и звање програма није толико битно. Поред математичке физике, занимају ме многе друге гране, тако да је скуп предмета које сам до сада слушао врло еклектичан, да не кажем некохерентан – рекао нам је Теодор.
Не сматра да се студије у Словенији много разликују по могућности да се стекне знање. Ипак његов факултет омогућава студентима нижих година „прави“ истраживачки рад на институту или на факултету.
-То подразумева рад на актуелним истраживачким проблемима и врло је корисно за студенте који размишљају о таквој каријери. То је можда предност у односу на места, где сличне могућности не постоје – рекао је Теодор.
О плановима млади физичар додаје:
-Нилс Бор, један од отаца квантне механике, рекао је: „Предвиђање је тешко, нарочито о будућности“. Не могу, дакле, ништа да тврдим са сигурношћу. Желео бих додуше да наставим да се бавим истраживачким радом. То значи докторске студије након завршеног мастера, можда у Љубљани, можда негде другде, не бих ништа да предвиђам – закључио је Иличин.
А.Ђ.
ПРОФЕСОР НА НЕКОЛИКО ДАНА
Теодор Иличин опробао се и као професор. Предавао је кратко време физику у Гимназији са својим некадашњим професорима.
-Предавао сам свега неколико дана, краће него што бих желео, због обавеза на факултету. Искуство је било занимљиво, напорније него што сам очекивао. Тек сада ми је јасан напор и труд који подразумева квалитетан педагошки рад. Тренутно ми каријера иде другим путем, али не бих имао ништа против, да се некад у животу бавим и преношењем стеченог знања – напомиње наш саговорник.
РАДО БИ СЕ ВРАТИО У СРБИЈУ
Иако нерадо предвиђа, Теодор нам је открио да би се радо вратио, када би наишла добра прилика.
-Тешко да бих у Кикинди могао да се бавим оним што ме занима, али волим свој родни град и волео бих да живим негде у близини – казао је Иличин.
