фебруар 3, 2026

Dan: 2. april 2024.

1712082276913

Moda je promenljiva, stil je večan, istaknuto na izložbi „Mala lila haljina“

Aleksandra Djuran april 2, 2024 0

„Mala lila haljina“ naziv je izložbe haljina autorke Zorane Drašković Kovačević, višeg kustosa pedagoga Narodnog muzeja u Kruševcu. U Galeriji Kulturnog centra naredna tri dana sugrađani mogu da pogledaju izložbu haljina u privatnom vlasništvu od prve polovine dvadesetog veka do danas.

-Izložba sadrži 67 haljina iz privatnog vlasništva Kruševljanki, poneke Beograđanke, Požarevljanke. Na naš poziv odgovorile su 32 žene koje su donele haljine, njima drage, koje su nosile u posebnim životnim prilikama. Najstarija haljina je iz ranih šezdesetih godina prošlog veka, a najmlađa je sašivena prošle godine. Svaka od njih ima svoju istoriju i ručno je šivena – rekla je  Zorana Drašković Kovačević.

 

Izložene haljine neuporedive su po lepoti, značaju i trajanju. Najstarija među njima je vlasnice Svetlane Cece Krstić. Svečana haljina dugih rukava sa zlatnom trakom oko dekoltea, šivena je kod čuvene krojačice Zage u Kruševcu. Među njima je i duga plava heklana haljina ručni rad  tetke Milosije Đidić. Vlasnica Dara Virijević ju je nosila dva puta 1978. godine na apsolventskoj večeri Medicinskog fakulteta u Nišu, ali i 2012. na venčanju sina. Tu su i one kupljene u Švajcarskoj, Americi, Solunu, Istanbulu. Nošene za koncert Beogradske filharmonije, proslavu Dana žena, Dana republike, male i velike mature, nasleđene od mame, bake, čuvaju  u svojim naborima, karnerima, faltama svilama i čipkama dane i noći smeha, uzdaha, tajnih ljubavi, aplauza publike, svatova.

Autorka izložbe napominje da dugo sarađuje sa lokalnom zajednicom i da proteklu deceniju organizuje izložbe povezane sa građanskim životom.

-Ovo je petnaesta i jubilarna izložba i svaki put imamo sve više učesnika. Haljine su zapravo materijalizovana sećanja na lepšu stranu života – dodala je Drašković Kovačević.

Otvaranju izložbe prisustvovale su i zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar.

-Druga izložba u Kikindi produbila je saradnju Narodnog muzeja iz Kruševca i Kulturnog centra. Izložba je interesantna i veoma lepa. Moj utisak je da svaka haljina predstavlja životnu priču žene koja ju je nosila. Nisu važne haljine i modeli nego povod zbog kog je nastala – rekla je Valentina Mickovski.

A.Đ.

boks

Boks: Anđela Arađanin kadetska prvakinja Srbije

Dejan Panić april 2, 2024 0

Na pojedinačnom Prvenstvu Srbije za mlađe uzraste u Prokuplju, kadetkinja  kikindskog Odreda Anđela Arađaniin, osvojila je naslov prvakinje u kategoriji do 57 kilograma. Na taj način Kikinđanka je ušla i u reprezentativni program, naglašava trener Milan Škapik.

– Stanković, iz vranjskog kluba Srpska čast, bila joj je protivnica u polufinalu, a sudije su nakon tri brojanja prekidom u drugoj rundi dodelile pobedu Anđeli. Popularna Endži još je uverljivija bila u finalu, zbrisala je prekidom u prvoj rundi prošlogodišnju šampionku Milu Katić iz subotičkog Ultimat fajta. Inače, tokom više dana predstavilo se 240 najboljih boksera i bokserki mlađih uzrasta iz oko 100 klubova Srbije, a od naših boraca nastupio je još junior Željko Miklja, bio je sedmi u kategoriji do 47kg – kaže Škapik.

D. P.

kombo-dinko

Politički fenomen u Novom Sadu – Od čega i od koga novosadski opozicionari brane Dinka Gruhonjića?

Igor Crnogorac april 2, 2024 0

Na jučerašnjem političkom skupu ispred Rektorata u Novom Sadu okupili su se opozicioni političari, profesionalni demonstranti i deo profesora sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u cilju pružanja podrške govoru mržnje od strane Dinka Gruhonjića.

Postavlja se sasvim logično pitanje od koga i od čega okupljeni brane Dinka Gruhonjića?

U Novom Sadu se dešava jedan potpuno nezabeleženi politički fenomen gde deo opozicije i akademske zajednice podržava govor mržnje i napada studente koji se zalažu za mir i toleranciju.

Na ovaj način deo opozicije duboko zadire pre svega u autonomiju Univerziteta u Novom Sadu, dok sa druge strane direktno podržavaju skandalozne reči Dinka Gruhonjića.

Među prisutnima koji su davali podršku Dinku Gruhonjiću zbog govora mržnje bio je dugogodišnji predsednik LSV Nenad Čanak, zatim Brajan Brković iz pokreta Bravo, Radivoje Jovović i Mladen Cvijetić iz stranke Zajedno.

Podsećamo, studenti Univerziteta u Novom Sadu su 28. marta blokirali Filozofski fakultet gde su tražili smenu profesora Dinka Gruhonjića zbog govora mržnje. Blokada je okončana nakon pregovora tokom jučerašnjeg dana između rektora Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dejana Madića, prof. dr Borisa Dumnića dekana Fakulteta tehničkih nauka i prof. dr Patrika Drida dekana Fakulteta sporta i fizičke kulture i studenata.

(nsuzivo.rs)

Inovacije-(6)

Takmičenje i obuke za inovatore u oblasti tehnologije

Igor Crnogorac april 2, 2024 0

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji predstavljeno je danas u Gradskoj kući, na prvoj sednici Saveta Severnobanatskog upravnog okruga radi privlačenja što većeg broja pojedinaca da se prijave za učešće u ovom državnom projektu koji se realizuje od 2005. godine.

– Mogu da učestvuju svi, imali smo timove od đaka do penzionera, kao i članove Akademije nauka. Takmičenje nije ni na koji način ograničeno. Jedina ideja je da se otvore novi tržišni potencijali: za zamenu izvoza, za izvoz, za nadomeštanje nekih proizvoda, usluga, procesa ili softvera, za izmenu načina poslovanja. Bilo koja vrsta inovacije dolazi u obzir jer je to jedini način da dođemo u takozvanu održivu konkurentsku prednost – monopol koji je zasnovan na znanju, a ne na poziciji ili protekciji – rekao je prof. dr Vojin Šenk, koordinator takmičenja.

Iako je u pitanju takmičenje sa novčanim nagradama (prva je u iznosu od milion dinara), zadatak organizatora je da što više ljudi učestvuje u specijalizovanim obukama o tome kako na osnovu inovacija uspeti na tržištu, počevši od toga kako doći do ideje koja se suštinske razlikuje od drugih, dodao je prof. dr Šenk.

Od kada postoje takmičenje i obuke, samo finalisti su osnovali više od 90 preduzeća koja se i dalje razvijaju, a više od 11 hiljada ljudi prošlo obuke, u čemu i jeste najveća vrednost, rečeno je na skupu.

– Radimo na tome da sa ovim projektom upoznamo ljude u celom Okrugu, da znaju da imaju mogućnost da budu polaznici jednogodišnjeg seminara ili edukacija, i da nauče kako da, od inovativne ideje, dođu do realizacije. Lokalni preduzetnici imaju priliku da nauče neke nove metodologije, kao i da dobiju priliku za promociju – izjavio je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

Profesor Vladimir Nikić istakao je da, već treći put postoji i kategorija inovativno selo, namenjena stanovnicima sela koji imaju ideju i viziju kako bi njihovo mesto moglo da se razvija u budućnosti. Pravo učešća imaju predstavnici seoskih kompanija, poljoprivrednih gazdinstava i udruženja.

Sednici Saveta prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, regionalnih privrednih komora Kikinde i Subotice, udruženja preduzetnika i poljoprivrednih stručnih službi i, u ime domaćina, gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća Valentina Mickovski i Saša Tanackov.

Rok za prijavljivanje je 5. maj na sajtu www.inovacija.org. Projekat organizuje  Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u partnerstvu sa mnogobrojnim partnerima.

S. V. O.

gradska kuca

Uz aplikaciju „Moje mesto“ bolja komunikacija građana i lokalne samouprave

Aleksandra Djuran april 2, 2024 0

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, radi  što bolje komunikacije građana i organa državne uprave pripremila je, za implementaciju smartfon aplikaciju „Moje mesto“, kao još jedan vid bolje saradnje. Građani će moći da se obraćaju sa zahtevima, da prate vesti, učestvuju u anketama, prijavljuju probleme. Korišćenje aplikacije donosi još jedno pozitivno iskustvo, a ujedno i unapređenje prakse dosadašnje komunikacije lokalne samouprave sa sugrađanima.

Aplikacija „Moje mesto“ informisaće o vestima, aktuelnostima i komunalnim problemima koji se dešavaju, kako u Gradu Kikinda, tako i u drugim lokalnim samoupravamau našoj zemlji.
Vesti će se odnosti na  aktuelne događaje i druga dešavanja,  a građani će biti u mogućnosti da iniciraju donošenja odluka koje će pomoći u razvoju lokalnih samouprava. Putem ove aplikacije omogućeno im je da  učestvovuju u anketama, kao i  da prijave problema.

Biće im dostupne i  važne servisne  informacije o snabdevanju strujom, vodom i gasom, o
organizovanim događajima i slično. Aplikacija je  napravljena za decu i starije , nije potrebna registracije ili prijave i ne prikuplja  lične podatke.

svetski-dan-zdravlja-1

Merenje pritiska i šećera u krvi povodom Svetskog dana zdravlja

Aleksandra Djuran april 2, 2024 0

Povodom Svetskog dana zdravlja u ponedeljak, 8.aprila, od 9 do 11 časova u Crvenom krstu Kikinda, Dom zdravlja Kikinda i Crveni krst Kikinda realizuju akciju kontrole zdravlja sugrađana.

-Tema Svetskog dana zdravlja za ovu godinu je , „Moje zdravlje, moje pravo”. Ne samo da odražava potrebu za unapređenjem zdravstvene zaštite kao osnovnog ljudskog prava već i podstiče pojedince i zajednice da preuzmu aktivnu ulogu u zaštiti i promociji svog zdravlja. Pozivam sve sugrađane da dođu i prekontrolišu se. Brzo i efikasno će proveriti krvni pritisak i šećer u krvi, ali i dobiti savete kako da sačuvaju svoje zdravlje – istakla je sekretarka Crvenog krsta Danijela Bjeljac.

Istog dana, održava se i akcija dobrovoljnog davanja krvi u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine od 8.30 do 13 časova.

roj-2

Pred turneju grupe ROY: Hipici s rumunske granice

Jelena Trifunović april 2, 2024 0

Muzika iz hipi ere još ima svojih pristalica. To dokazuju i posećene svirke entuzijasta iz Banatskog Velikog Sela, grupe Roy. Prema njihovim rečima – poziva za svirke im ne manjka, a tako će biti i tokom leta. Već 6. aprila Roy će nastupiti u „Lion Pub” u Zrenjaninu.

Kao bend oni su nastali u zlokobnoj godini korone. Tad su još „gulili“ osnovnoškolske skamije u rodnom Velikom Selu. Od tad nisu samo sazreli kao ljudi, već i muzički. Okupio ih je multuinstrumentalista Milan Vašalić, mada bi preciznije bilo reći da ih je okupila ljubav prema hipi muzici i kulturi. Danas je Milan „samo“ bubnjar u bendu, a mlađima je prepustio glavnu reč. Oni su i vizuelno i muzički razigrani, usvirani i aranžmanski šareni, rečju: „flower-power“ ekipa. Sastav pored pomenutog Milana, čine njegov sin Vid na gitari, potom basista Stefan Polić (svi iz Banatskog Velikog Sela) i pevačica iz Kikinde Andrijana Zobenica, koja je tek neznatno starija od pomenutog gitarskog dvojca i taman s dovoljno životnog iskustva da se okuša i kao tekstopisac kad su u pitanju autorske stvari.

Mnogi se pitaju zašto su baš taj naziv odabrali za ime benda. Po jednima ime potiče od asocijacije na pčelinji roj i vrednoću i posvećenost koju imaju, po drugima ime je referenca na Roja Orbisona. Oni se na to samo zagonetno smeškaju i dodaju da im je kao pretežno cover, to jest reproduktivnom bendu, repertoar zasnovan uglavnom na onom što se naziva zlatna era hipi kulture, a to su Dženis Džoplin, Džimi Pejdž, Džo Galager, Džim Morison i ostali iz te eskadrile. Kad se pogleda koliko su posećeni nastupi ovog sastava, a imali su ih nekoliko desetina, stiče se utisak da je u pitanju prava renesansa hipi kulture, ne samo kroz vibracije koje emituju sa „stejdža“, već i po „transu“ u koji pada publika već nakon prvih taktova dobro znanih hitova s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih.

Deo repertoara Roy-a je naravno i Hendriks. Ovaj levoruki virtuoz je, znano je, svirao gitaru i zubima, a i momci iz Roy-a „grizu“ za svoju ideju. Kao deo opšte pop kulture dobro je poznata i fotografija Hendriksa u oblaku dima, međutim, on je posle prešao na nešto jače nadražaje i ubrzo, zbog viška radoznalosti, kao što je poznato, s gitare prešao da svira harfu u večnim lovištima. A to je, nažalost i zlehuda sudbina dobrog dela te hipi generacije. Ali, kad se govori o muzičkim uticajima koji su ostavili autori iz te ere, njihov opus je – kaže osnivač Roy-a Milan Vašalić – nepresušan. To je, podvlači, vrelo iz koga će se napajati još mnogo generacija.

Dakle, centralno uporište ovog severnobanatskog sastava su bitnici, rečju, učesnici „Vudstoka“ i njihova muzička zaostavština. Koncerti ovog severnobanatskog sastava, uz sve pomenuto, često su obojeni hipi ikonografijom, pa nije retka pojava da se za nastupe i obredno iscrtavaju po licu. Iako mladi, već su imali „gaže“ čak i u Nemačkoj u jednom prestižnom berlinskom klubu.

Već je rečeno da oni nisu samo cover tj. reproduktivni bend. Imaju i nekoliko svojih numera, a za pesmu „When you walk“, čiji su autori Vid Vašalić i Andrijana Zobenica, pre nekoliko godina snimljem je i video spot, a nedavno i još jedan. Isti autorski tandem potpisuje i novu autorsku numeru „Shadows in the night“.

Za ovo leto imaju već ugovoren veliki broj svirki, a paralelno rade i na vlastitom materijalu.

N. Savić

krpelj

Tretiranje krpelja u četvrtak, 4. aprila

Igor Crnogorac april 2, 2024 0

Sistemska akcija zaštite građana od krpelja koju sprovodi Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine na području Vojvodine, prvobitno zakazana za 3. april, odvijaće se, u Kikindi, u četvrtak, 4. aprila.

Suzbijanje krpelja sa zemlje biće rađeno insekticidom ICON10CS (preparatom nabazilambda-cihalotrina, u dozi od 0,18 l po hektaru).

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele,te da košnice zatvore ili  uklone najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. U slučaju neadekvatnih vremenskih uslova (kiša i vetar),tretmani će biti izvedeni  sledećeg dana.

Krpelji će biti tretirani na sledećim lokacijama:

– zelene površine na Trgu

– potez od Vatrogasnog doma do Mokrinskog groblja

– igralište u ulici Slobodanke Acigan

– Veliki park

– SC „Jezero“

– Staro jezero

– zelene površine u Naselju Nikola Francuski

– dva dečija igrališta kod ulice Sterije Popovića

– dečije igralište u A naselju

– Vodice

– Kvantaš

– Eko-staza, šetalište za pse

– Mikronaselje

– Stočna pijaca

– Migrantski centar

– prostor u ulici Danila Kosića

– Muzej „Tera“

– Strelište – prilaz

– Železnički novi red

– Peskara

– Simićev salaš

– mesto za održavanje vašara u Bašaidu.

Ukupno će biti tretirana 24 hektara.

Grad će, takođe, sprovesti dva redovna tretmana – jedan između 10. i 15. aprila i drugi neposredno pred prvomajske praznike.

ritejl-(2)

Zbog izrade priključka za ritejl park: Povremeno bez vode u delu Zmaj Jovine i Mihajla Pupina

Jelena Trifunović april 2, 2024 0

Prema poslednjim informacijama sa terena, odeljenje održavanja i izgradnje mreže JP „Kikinda“ je na terenu i rade na izradi priključka za novi ritejl park u Kikindi.

Povremeno će bez vode biti potrošači u Zmaj Jovinoj – od Mihajla Pupina do Partizanske i Mihajla Pupina od Zmaj Jovine do Uglješe Terzina u vremenskom intervalu od 10 do 14 časova.

Ukoliko vremenski uslovi ne dozvole da se završi kompletan posao danas, radovi će se odložiti za sutra.

JP „Kikinda“ zahvaljuje na strpljenju i razumevanju.

Don`t copy text!