Дан: 15. фебруар 2024.

Сретење, односно 15-ти фебруар, у нововековној српској историји један је од најзначајнијих датума. Дан државности Републике Србије обележава се 15. и 16. фебруара у знак сећања на два преломна историјска догађаја, подизање Првог српског устанка 1804. и потписивање Сретењског устава 1835. године

На Сретење Србија обележава и Дан уставности и Дан војске, указује у разговору за „Комуну” историчар Срђан Сивчев и подсећа да је овај датум слављен још у Краљевини Србији, али не у оваквом формату.

– Сретење се славило до 1914. односно 1918. године, до формирања заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Био је обележаван као један од најзначајнијих датума за српску историју. Када је створена Краљевина СХС више се не прича о Сретењу, значају овог датума за српски народ, све је усмерено ка југословенству, заједничким цртама које су спајале српски, хрватски и словеначки народ, да би након Другог светског рата и успостављања комунистичке власти у ФНРЈ и каснијој СФРЈ, тек тада овај датум био скрајнут- наводи Сивчев.

Срби су подигли устанак против Турака на Сретење 1804. године и то је почетак борбе за српску државу.  На његовим основама грађена је будућа слобода Србије. Са друге стране, Сретењски устав донет 1835. био је изузетно либералан и демократски за то време. Његов творац Димитрије Давидовић, дипломата и политичар, израдио га је по узору на француски и белгијски устав. То је први Устав у Србији и један од првих у Европи који је установио поделу власти на законодавну, извршну и судску, што представља темељ сваке демократије.

Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања, пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство. Поређења ради у Хабзбуршкој монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49, а у Русији до 1861.године.

–  Србија је овим уставом постала једна од првих држава у Европи у којој је законски укинут феудализам. У Србији није било више крупних велепоседника баш из тог разлога јер није дошло до акумулације капитала. Сељак је можда имао мањи комад земље, али је био слободан. Читав тај период од 1804. до 1835 назван је српска револуција, а тај термин је сковао немачки историчар Леополд фон Ранке подвлачећи паралелу од оружане борбе па до борбе у мирнодопским условима- за економску, политичку, културну аутономију. Сретењски устав је био на снази свега 55 дана, првенствено због противљења великих сила- Турске, Аустрије и Русије, њихових унутрашњих неприлика и уређења, због чега су се прибојавале таквог правног акта. Иако је био кратког века, одређене његове тековине су преживеле као што су Скупштина, Државни савет, додуше са мањим ингеренцијама. Такође, и када је наредни устав ступио на снагу, феудализам више никада није враћен- истиче наш саговорник.

Скупштинском одлуком је 2001. године Сретење проглашено за Дан државности и обележава се од 2002. године.

– Датум је установљен у атмосфери отклона од југословенске и комунистичке прошлости и рекао бих да је мудро изабран јер симболизује јединство. Сажима у себи патриотску, слободарску, демократску и социјалну ноту. То потврђује и чињеница да у јавности није било полемика о томе да ли је добро изабран датум, јер заиста има уједињујући карактер, на понос је и левичарима и десничарима- закључује Сивчев.

Централна манифестација у Орашцу

У Орашцу је почела централна државна церемонија поводом Дана државности Србије коју предводи потпредседник Владе Србије и министар одбране, као изасланик председника Републике, Милош Вучевић.

Ј. Ц.