May 25, 2026

Day: January 9, 2024

ribocuvari

Ribokradicama tokom praznika oduzeto 8 čamaca i 11 kilometara mreže

Jelena Trifunović January 9, 2024
Kontrolama ribolovnih područja kojima upravlja JVP „Vode Vojvodine”, tokom novogodišnjih i božićnih praznika, od ribokradica je zaplenjeno 11 kilometara nelegalno postavljenih mreža, odnosno 341 komad zabranjenog alata.
Pored toga, krivolovcima je oduzeto i 8 čamaca, a podneto je 7 prijava za nedozvoljen ribolov.
Akcije kontrole sprovedene su u saradnji sa pripadnicima MUP-a Srbije na područjima Dunava, Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i zaštićenih parkova prirode.
Ribočuvarska služba JVP „Vode Vojvodine”, u čijoj su nadležnosti pomenute ribolovne vode i zaštićena područja, prazničnim danima radila je pojačanim intenzitetom sa ciljem sprečavanja krivolova i nanošenja štete ribljem fondu.
Ovo je bila još jedna u nizu akcija koje je Ribočuvarska služba uspešno realizovala zahvaljujući savremenoj opremi u Monitornig centru pomoću koje se u svakom trenutku prati stanje na ribolovnim područjima kojima preduzeće gazduje.
Foto: fejsbuk Vode Vojvodine
525029_tan2023-12-2718512197-9_f

NATO opozicija udarila na Vučića zbog podrške Republici Srpskoj: “Dokle ćeš da podržavaš zločinačku tvorevinu, predsedniče?!”

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Posebno im bode oči to što predsednik Srbije Aleksandar Vučić intenzivno radi na održavanju veze srpskog naroda

Takozvana prozapadna srpska opozicija ponovo je udarila na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i to ni manje ni više nego zbog Republike Srpske.

Opozicija pod kontrolom stranih ambasada na sve načine pokušava da razjedini i podeli Srbe.

Posebno im bode oči to što predsednik Srbije Aleksandar Vučić intenzivno radi na održavanju veze srpskog naroda, ma gde da se nalazi.

Bašla Božović je zato osuo drvlje i kamenje po predsedniku Vučiću jer je čestitao Dan Republike Srpske, koju opozicija smatra “zločinačkom tvorevinom”.

– Vučić je i lično i sa svoje kule u Beogradu čestitao neustavni Dan Republike Srpske. Vučićev režim ruši suverenitet Bosne i Hercegovine, a kroz podršku 9. januaru, koji su ustanovili osuđeni ratni zločinci, nastavlja da podržava Dodikovu politiku secesionizma. Ovim se podriva mir – napisao je Balša Božović.

 

ba3f6040-21e2-4f69-b5ff-cb6fa97a0dc3

Sećanje na “Krvavi januar”

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Predstavnici boračkih organizacija, porodice ubijenih, gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan u prisustvu građana položili su vence na Zid plača” u dvorištu Kurije. Na ovaj način odata je počast rodoljubima ubijenim 3. i 9. januara 1942. godine, kada je Uredbom o odmazdi nemačih vlasti za jednog ubijenog Nemca streljano 50 Srba, a za jednog ranjenog streljano je 25. Ovom prilikom sveštenici Srpske pravoslavne crkve služili su parastos.

-Ovde smo da se pomolimo Bogu i da prevaziđemo razlike koje  su postojale dugo godina. Sa ljubavlju i poštovanjem sećamo se žrtve poginulih koju su podneli za narod i za grad, a da bi sačuvali obraz, dostojanstvo i dušu – rekao je sveštenik Miroslav Bubalo.

Dušan Tatić sa familijom došao je da oda počast stricu Miloradu Tatiću.

-Očev rođeni brat imao je 21 godinu kada je streljan. Na žalost, naša porodica izgubila je i Dušana koji je bio u logoru u Banjici i streljan je u Jajincima 14 meseci posle Milorada. Naša porodica je skupo platila cenu slobode – saznali smo od Dušana tatića.

Ocu Ljubomiru i njegovim roditeljima Milici i Milanu Markovu počast je odala Ružica Tatić (83).

-Moj otac Ljubomir Markov streljan je 9. januara u ondašnjem Karlovu, sadašnjem Novom Miloševu jer je bio u Zrenjaninu u zatvoru. Baka i deda, Milica i Milan Markov, streljani su u Kikindi i njihova imena su ispisana na „Zidu plača“. Otkada znam za sebe dolazim, a kako su mi pričali oca su iz kikindskog u bečkerečki zatvor prebacili 5. decembra 1941. godine, da bi posle mesec dana bio streljan – prisetila se Ružica.

Krvavi pir u dvorištu tadašnje Kurije počeo je 3. januara kada je streljano devet pripadnika Dragutinovačkog partizanskog odreda. On je nastavljen i 9. januara, kada su osećanja srpskog naroda vezana za Božić. Tada je streljano 30 Kikinđana.

-Kulturu sećanja podržavamo, sve žrtve pominjemo i svi zajedno sećamo se tragičnih događaja iz naše istorije. Odajemo poštovanje svakome ko je dao život da bi mi danas živeli u slobodi. Ne smemo da dozvolimo da nam se istorija ponavlja jer samo zajednički i složno možemo da gradimo kvalitetnu budućnost – precizirao je gradonačelnik Lukač.

Ovo je jedan od najtežih dana u istoriji Kikinde, rekao je Mladen Bogdan.

-Kikinda se seća svojih mučenika, heroja i ljudi koji su poginuli da bi mi danas bili slobodni. Svedoci smo da je sloboda izvojevana, a svi oni koji su učestvovali u tome nisu marili za svoje živote. Moramo da sačuvamo njihove tekovine i uspomenu na njih jer naš grad uvek je bio slobodarski – dodao je Mladen Bogdan.

Posle streljanja tela ubijenih 24 sata bila su obešena na Gradskom trgu. Iako su bili božićni praznici Nemci su zabranili da zvonjavu crkvenih zvona, da se ne bi protumačilo kao počast ubijenima.

 

 

lukac

Prvi stonoteniski kamp u Kikindi: Uvod u Memorijal „Zavišić-Vadleve”

Dejan Panić January 9, 2024

Gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, posetio je prvi stonoteniski kamp u našem gradu, kojeg u dvorani „Jezero” organizuje STK Galadska, a u  uvodu predstojećeg Memorijala „Zavišić-Vadleve”. Okupili su se dečaci i devojčice, osim naših kikindskih, i iz Tuzle (Bosna i Hercegovina), Novog Sada i Beograda.

– Kikinda je grad sporta i priprodno je da sve naše aktivnsoti u 2024. godini otpočnu uprvo sportom i da budu usmerene deci. Želimo da iskoristimo sve sportske potencijale u koje smo ulgali proteklih godina, a stoni tenis u Kikindi ima dugu i lepu tradiciju. Usto, sve ovo je sjajan uvod u Memorijal koji je na programu u subotu. Hoćemo da ova deca tokom sedam dana u našem gradu ponesu samo lepe uspomene, a da naš klub Galadska i dodatno unapredi već dobre rezultate koje postiže – rekao je Lukač.

Dejan Pudar, direktor SC „Jezero”, nadovezao se:

– Mi smo prezadovoljni, jer smo ugostili ove male stonotenisere. Uslovi u „Jezeru”, gotovo iz dana u dan, poboljšavaju se i to je vidljivo na svakom koraku, a ovaj kamp je još jedan dokaz za ovakvu tvrdnju. Ono što nas očekuje, kada je reč o nama iz „Jezera”, to su, sigurno je, nova ulaganja i dodatna i stalna poboljšanja infrastrukture.

Strahinja Mršić, predsednik i jedan od četvoro trenera u Galadskoj, napomenuo je:

– Kamp protiče u redu, a u subotu na Memorijalu očekujemo pored pomenutih učesnika kampa, brojne domaće stonotenisere, ali i igrače iz Rumunije i Mađarske. Deca naš sport ne vide preko televizije i retko ko nam dolazi u klub, a da mu roditelji ili rođaci nisu bili u našem sportu, a specifično je i to što se stonim tenisom mora početi baviti već u predškolkom uzrastu, ako se žele vrhunski rezultati. I odricanja su potom velika, bez šest sati gotovo svakodnevnih treninga nema velikih uspeha. Trenutno imamo 15 dece, a cilj nam je da u bliskoj budućnosti udvostručimo taj broj.

Gost iz Novog Sada Dušan Đukić, došao je kao trener u kamp.

– Uslovi su u Kikindi odlični, imamo 11 stolova, hala je izvanredna za stoni tenis, a kamp nam je višestruko bitan, a u ovom uzrastu ponajpre želimo da se deca druže i bolje upoznaju. Stoni tenis nije popularan sport kada gledamo medije, ali je izuzetno zabavan i dinamičan – istakao je Đukić.

Amar Jaganjac mlađani Tuzlak, jedan od najstarijih u kampu, predstavio se:

– Imam 15 godina, a stoni tenis treniram od pre škole, zahvaljujući rodici koja me uputila u ovaj sport, budući da je i ona bila stonoteniserka. Imam dobrih rezultata u stonom tenisu na nivou Bosne i Hercegovine, ali škola mi je i dalje prioritet pa ostaje da se vidi kako ću se dalje razvijati u ovom sportu – zaključio je Jaganjac.

416676285_386480697103473_2736748680067045939_n

Božićnim koncertom KUD „Mokrin“ započeo ovogodišnju sezonu

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Kulturno – umetničko društvo „Mokrin“ organizovalo je u ponedeljak, 8. januara, Božićni koncert na kom su nastupile sve sekcije društva. Kao i godinama ranije, Mokrinčani su koncertnu sezonu započeli nastupom pred domaćom publikom, istakao je predsednik KUD-a Živko Ugrenović.

-Badnje veče bilo je u znaku maskenbala i druženja, a na Božićnom koncertu predstavilo se svih 180 naših članova. Pored folklornih sekcija imamo i pevačke grupe i recitatorsku i dramsku sekciju – napomenuo je Ugrenović.

Na samom početku koncerta, kom je prisustvovao i predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, okupljenima je Božić čestitao sveštenik Bojan Stajić.

-Na nama je velika odgovornost, da čuvamo tradiciju i kulturni identitet naroda koji žive u našoj sredini. Trudimo se da našim članovima obezbedimo što bolje uslove za rad, da učestvuju na festivalima u zemlji i inostranstvu i da u najboljem svetlu predstavljamo Mokrin i Kikindu  – zaključio je Živko Ugrenović.

Podsetimo i da je početkom decembra prošle godine, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u Mokrinu su održani 14. „Susreti folklornog stvaralaštva“. Pored domaćina nastupili su i gosti KUD „Sveti Đorđe“ iz Stančeva, Folklorni ansambl „Doina“ iz Velikog Semikluša, KUD „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i KUD „Banat“ iz Novog Kneževca.

saobracajna+policija+(2)

Obavezno korišćenje zimske opreme na vozilima, napominju u MUP-u

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Zbog najavljenih većih snežnih padavina i značajno nižih temperatura iz Ministarstva unutrašnjih poslova apeluju na vozače da adekvatno pripreme svoja vozila za put i da obavezno koriste zimsku opremu.

Podsećamo da je u postojećim vremenskim uslovima, kada su na putu sneg, led ili poledica, obavezno korišćenje zimskih pneumatika, čija dubina šare ne sme biti manja od četiri milimetra, dok su na putevima van naselja obavezan deo zimske opreme i lanci za sneg ili
drugi uređaji za povećanje trakcije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe apeluje na vozače da brzinu kretanja vozila prilagode postojećim vremenskim uslovima, da drže veće odstojanje i da ne ugrožavaju sebe i druge učesnike u saobraćaju prebrzom vožnjom i nepropisnim preticanjem.

berba grozdja

Nikad više poljoprivrednika konkurisalo za mere podrške Grada

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Lokalna samouprava prošle godine raspisala je 20 javnih poziva u okviru sprovođenja politike ruralnog razvoja i podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za mere je ukupno izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara i kako su se mere raspisivale tako je i zainteresovanost poljoprivrednika bila veća, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj.

– Od 618 primljenih zahteva odobrena su 602 što je rekordan broj od kada se sprovodi program. Realizacija planiranih sredstava je iznad 95 procenata i to zahvaljujući činjenici što se oko svih mera dogovaramo sa, takozvanim malim, proizvođačima kojima su sredstva i namenjena. Program je namenjen opstanku poljoprivrede, uključivanju što većeg broja mladih i opstanku gazdinstava na selima. U velikoj meri podržavamo žene koje su nosioci gazdinstva – istakla je Miroslava Narančić.

Pošto su sve mere raspisane, uvidelo se da za dve nije bilo dovoljno zainteresovanih. Tako su sredstva preusmerena na pozicije u okviru kojih smo imali više zahteva u odnosu na raspoloživa sredstva  Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike.

-Subvencije su, u zavisnosti od mere, bile od 30 do 100 odsto. Podržali smo pčelarstvo i nabavku novih pčelinjih društava, izgradnju i opremanje objekata za tradicionalne zanate, zainteresovane za opremu za navodnjavanje i podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada, upravljanje rizicima, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, mlade u ruralnim sredinama, nabavku opreme za uzorkovanje i proizvodnju u mlekarstvu, voćarstvu, vinarstvu, alkoholnih pića, ceđenih ulja. Podržani su i matičenje životinja i  njihovo neškodljivo uklanjanje – dodala je naša sagovornica.

Najveća zainteresovanost bila je za veštačko osemenjavanje, plastenike, za bušenje bunara, navodnjavanje, pčelarstvo.

-Čak 13 udruženja građana javilo se sa odličnim idejama tako da je realizovano više projekata čiji je cilj razvoj poljoprivrede, ali  i povezanost sa životnom sredinom – kaže Miroslava Narančić.

Cilj je da se sva planirana sredstva potroše i da što više proizvođača bude obuhvaćeno.

-U toku je priprema programa za ovu godinu. Za mere podrške obezbeđeno je skoro 16 miliona dinara. Ove godine nećemo imati veliki broj mera nego ćemo iznose za mere povećati. Sve ono što nam poljoprivrednici sugerišu mi ćemo uvrstiti u program – precizirala je Miroslava Narančić.

 

 

 

Ewywf5cWYAAzd45

Bolno sećanje na krvavi januar: Fašisti u Banatu streljali 159 rodoljuba

Jelena Trifunović January 9, 2024

Adam Grosman, Peter Knies i Peter Bartl bila su trojica pripadnika nemačke poljske policije kojima se 24. avgusta 1941. godine izgubio svaki trag, nakon što su krenuli u velikokikindski atar. Nemačke policijske vlasti utvrdiće „napornim i dugotrajnim nastojanjima“ da su, vozeći se svojim biciklima na putu Velika Kikinda-Bašaid, naišli na pripadnike dragutinovačkog partizanskog odreda koji su ih ubili i zakopali u obližnjem kukuruzištu.  Njihovi leševi pronađeni su poslednjeg dana 1941. godine. Uslediće surova osveta.

Trećeg januara 1942. godine u parku pored Sokolane u centru Kikinde, prvo je organizovana pogrebna svečanost za pobijene Nemce, a potom javno streljanje u dvorištu Kurije. Zbog ubistva trojice nemačkih poljočuvara, pogubljena su devetorica rodoljuba iz Dragutinova i Beodre, među kojima je bio i komandant Odreda Lazar Pajić.

Na velikim crvenim plakatima, građanstvo je obavešteno o streljanju „komunističkih zlotvora“. Šestorica su bili partizani, a trojica su optuženi da su im pomagali i pružali sklonište. Kako bi dodatno zastrašili stanovništvo,  beživotna tela rodoljuba okačili su na vešala ispred pravoslavne crkve gde su visila 24 sata.

U popodnevnim satima, u zatvor Kurije, vraćen je transport kikindskih zatvorenika sa Banjice. Razloga za radost zbog povratka, ubrzo će se ispostaviti, nije bilo. Streljanje pripadnika dragutinovačkog odreda bilo je samo uvod u još svirepiji zločin.

Naredba o odmazdama predviđala je da za jednog ubijenog nemačkog vojnika, sledi smrtna kazna za 50 do 100 komunista. Paul Bader, vojni zapovednik, 22. decembra izdaje zapovest po kojoj će za jednog ubijenog Nemca biti streljano 50, a za ranjenog 25 partizana.

Kako streljanje 3. januara nije bilo u skladu sa zapovešću o odmazdama, za novo javno streljanje odabran je treći dan pravoslavnog Božića. Odsek javne bezbednosti zabranio je da se crkvena zvona oglašavaju od 9 do 11. januara kako se zvonjava ne bi protumačila kao pošta streljanim rodoljubima.

Da je na pomolu masakr, zloslutno su najavila vešala podignuta ispred Kurije osmog januara. Devetog januara pojavili su se plakati Upravnog odseka Podbanskog zvanja o streljanjima koja će uslediti istog dana u Kikindi, Mokrinu, Aranđelovu, Dragutinovu i Petrovgradu. Žrtve su 150 građana srpske i romske nacionalnosti, zarobljeni u racijama tokom jeseni 1941. godine: partizani, njihovi simpatizeri, ali i slobodarski opredeljeni ljudi koji nisu želeli da prihvate nemačku okupaciju. Na plakatu su ispisana imena sa kratkim opisom „krivice“: članstvo u SKOJ-u i KPJ, sakupljanje i prenošenje oružja, kurirska služba za partizane, skrivanje ilegalaca…

Krvava drama u dvorištu Kurije počela je u 10 časova. Pred streljački vod od 50 policajaca, izvođeni su u grupama od po deset- 25-godišnji student prava, 21-godišnji krojački pomoćnik, 56-godišnja domaćica, 47-godišnji baštovan, 36-godišnji poljoprivrednik… Izvršenje zločina praćeno je aplauzima i povicima iz gledališta. Kroz otvorene prozore Kurije, vojnici, policajci i civili posmatrali su streljanje, a neki od njih kao policijski komesar Anton Veber poveli su i svoju decu. Pobijeno je 30 antifašista-  21 Kikinđanin i 9 Mokrinčana. Pošto su žrtve 24 sata visile na vešalima, mobilisani Romi odneli su ih kolima iza katoličkog groblja kod železničke stanice i zakopali u zajedničku raku.

U svom izveštaju, sreski načelnik dr E. Kusing naveo je da su se streljani „junački držali“. Dok je prva grupa vikala oproštajne reči svojim ukućanima i rođacima, druga i treća su „klicale Sovjetskoj Rusiji i slično“.

Tog devetog januara 1942, fašisti su streljali po 30 rodoljuba u Kikindi, Mokrinu, Petrovgradu, Aranđelovu i Dragutinovu. U Banatskom Aranđelovu, za razliku od drugih mesta, žrtvama je bilo dozvoljeno da napišu oproštajna pisma.

Obeležavanje 9. januara

Polaganjem venaca i komemorativnim skupom ispred „zida plača” u dvorištu Kurije, danas se obeležava 82 godine od svirepog zločina i odaje pošta stradalim žrtvama.

sveti-arhidjakon-stefan

Danas se proslavlja Sveti Stefan i treći dan Božića

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu.  Slavi ga veliki  broj građana, a pošto pada na treći dan Božića, to je prva krsna slava u godini.

Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.

Kod Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i sakupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.

U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.