Дан: ј. Ф 2024.

рибоцувари
Контролама риболовних подручја којима управља ЈВП „Воде Војводине”, током новогодишњих и божићних празника, од рибокрадица је заплењено 11 километара нелегално постављених мрежа, односно 341 комад забрањеног алата.
Поред тога, криволовцима је одузето и 8 чамаца, а поднето је 7 пријава за недозвољен риболов.
Акције контроле спроведене су у сарадњи са припадницима МУП-а Србије на подручјима Дунава, Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав и заштићених паркова природе.
Рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине”, у чијој су надлежности поменуте риболовне воде и заштићена подручја, празничним данима радила је појачаним интензитетом са циљем спречавања криволова и наношења штете рибљем фонду.
Ово је била још једна у низу акција које је Рибочуварска служба успешно реализовала захваљујући савременој опреми у Мониторниг центру помоћу које се у сваком тренутку прати стање на риболовним подручјима којима предузеће газдује.
Фото: фејсбук Воде Војводине
525029_тан2023-12-2718512197-9_ф

Посебно им боде очи то што председник Србије Александар Вучић интензивно ради на одржавању везе српског народа

Такозвана прозападна српска опозиција поново је ударила на председника Србије Александра Вучића, и то ни мање ни више него због Републике Српске.

Опозиција под контролом страних амбасада на све начине покушава да разједини и подели Србе.

Посебно им боде очи то што председник Србије Александар Вучић интензивно ради на одржавању везе српског народа, ма где да се налази.

Башла Божовић је зато осуо дрвље и камење по председнику Вучићу јер је честитао Дан Републике Српске, коју опозиција сматра „злочиначком творевином“.

– Вучић је и лично и са своје куле у Београду честитао неуставни Дан Републике Српске. Вучићев режим руши суверенитет Босне и Херцеговине, а кроз подршку 9. јануару, који су установили осуђени ратни злочинци, наставља да подржава Додикову политику сецесионизма. Овим се подрива мир – написао је Балша Божовић.

 

ба3ф6040-21е2-4ф69-б5фф-цб6фа97а0дц3

Представници борачких организација, породице убијених, градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан у присуству грађана положили су венце на Зид плача” у дворишту Курије. На овај начин одата је почаст родољубима убијеним 3. и 9. јануара 1942. године, када је Уредбом о одмазди немачих власти за једног убијеног Немца стрељано 50 Срба, а за једног рањеног стрељано је 25. Овом приликом свештеници Српске православне цркве служили су парастос.

-Овде смо да се помолимо Богу и да превазиђемо разлике које  су постојале дуго година. Са љубављу и поштовањем сећамо се жртве погинулих коју су поднели за народ и за град, а да би сачували образ, достојанство и душу – рекао је свештеник Мирослав Бубало.

Душан Татић са фамилијом дошао је да ода почаст стрицу Милораду Татићу.

-Очев рођени брат имао је 21 годину када је стрељан. На жалост, наша породица изгубила је и Душана који је био у логору у Бањици и стрељан је у Јајинцима 14 месеци после Милорада. Наша породица је скупо платила цену слободе – сазнали смо од Душана татића.

Оцу Љубомиру и његовим родитељима Милици и Милану Маркову почаст је одала Ружица Татић (83).

-Мој отац Љубомир Марков стрељан је 9. јануара у ондашњем Карлову, садашњем Новом Милошеву јер је био у Зрењанину у затвору. Бака и деда, Милица и Милан Марков, стрељани су у Кикинди и њихова имена су исписана на „Зиду плача“. Откада знам за себе долазим, а како су ми причали оца су из кикиндског у бечкеречки затвор пребацили 5. децембра 1941. године, да би после месец дана био стрељан – присетила се Ружица.

Крвави пир у дворишту тадашње Курије почео је 3. јануара када је стрељано девет припадника Драгутиновачког партизанског одреда. Он је настављен и 9. јануара, када су осећања српског народа везана за Божић. Тада је стрељано 30 Кикинђана.

-Културу сећања подржавамо, све жртве помињемо и сви заједно сећамо се трагичних догађаја из наше историје. Одајемо поштовање свакоме ко је дао живот да би ми данас живели у слободи. Не смемо да дозволимо да нам се историја понавља јер само заједнички и сложно можемо да градимо квалитетну будућност – прецизирао је градоначелник Лукач.

Ово је један од најтежих дана у историји Кикинде, рекао је Младен Богдан.

-Кикинда се сећа својих мученика, хероја и људи који су погинули да би ми данас били слободни. Сведоци смо да је слобода извојевана, а сви они који су учествовали у томе нису марили за своје животе. Морамо да сачувамо њихове тековине и успомену на њих јер наш град увек је био слободарски – додао је Младен Богдан.

После стрељања тела убијених 24 сата била су обешена на Градском тргу. Иако су били божићни празници Немци су забранили да звоњаву црквених звона, да се не би протумачило као почаст убијенима.

 

 

лукац

Градоначелник Никола Лукач са сарадницима, посетио је први стонотениски камп у нашем граду, којег у дворани „Језеро” организује СТК Галадска, а у  уводу предстојећег Меморијала „Завишић-Вадлеве”. Окупили су се дечаци и девојчице, осим наших кикиндских, и из Тузле (Босна и Херцеговина), Новог Сада и Београда.

– Кикинда је град спорта и припродно је да све наше активнсоти у 2024. години отпочну упрво спортом и да буду усмерене деци. Желимо да искористимо све спортске потенцијале у које смо улгали протеклих година, а стони тенис у Кикинди има дугу и лепу традицију. Усто, све ово је сјајан увод у Меморијал који је на програму у суботу. Хоћемо да ова деца током седам дана у нашем граду понесу само лепе успомене, а да наш клуб Галадска и додатно унапреди већ добре резултате које постиже – рекао је Лукач.

Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро”, надовезао се:

– Ми смо презадовољни, јер смо угостили ове мале стонотенисере. Услови у „Језеру”, готово из дана у дан, побољшавају се и то је видљиво на сваком кораку, а овај камп је још један доказ за овакву тврдњу. Оно што нас очекује, када је реч о нама из „Језера”, то су, сигурно је, нова улагања и додатна и стална побољшања инфраструктуре.

Страхиња Мршић, председник и један од четворо тренера у Галадској, напоменуо је:

– Камп протиче у реду, а у суботу на Меморијалу очекујемо поред поменутих учесника кампа, бројне домаће стонотенисере, али и играче из Румуније и Мађарске. Деца наш спорт не виде преко телевизије и ретко ко нам долази у клуб, а да му родитељи или рођаци нису били у нашем спорту, а специфично је и то што се стоним тенисом мора почети бавити већ у предшколком узрасту, ако се желе врхунски резултати. И одрицања су потом велика, без шест сати готово свакодневних тренинга нема великих успеха. Тренутно имамо 15 деце, а циљ нам је да у блиској будућности удвостручимо тај број.

Гост из Новог Сада Душан Ђукић, дошао је као тренер у камп.

– Услови су у Кикинди одлични, имамо 11 столова, хала је изванредна за стони тенис, а камп нам је вишеструко битан, а у овом узрасту понајпре желимо да се деца друже и боље упознају. Стони тенис није популаран спорт када гледамо медије, али је изузетно забаван и динамичан – истакао је Ђукић.

Амар Јагањац млађани Тузлак, један од најстаријих у кампу, представио се:

– Имам 15 година, а стони тенис тренирам од пре школе, захваљујући родици која ме упутила у овај спорт, будући да је и она била стонотенисерка. Имам добрих резултата у стоном тенису на нивоу Босне и Херцеговине, али школа ми је и даље приоритет па остаје да се види како ћу се даље развијати у овом спорту – закључио је Јагањац.

416676285_386480697103473_2736748680067045939_н

Културно – уметничко друштво „Мокрин“ организовало је у понедељак, 8. јануара, Божићни концерт на ком су наступиле све секције друштва. Као и годинама раније, Мокринчани су концертну сезону започели наступом пред домаћом публиком, истакао је председник КУД-а Живко Угреновић.

-Бадње вече било је у знаку маскенбала и дружења, а на Божићном концерту представило се свих 180 наших чланова. Поред фолклорних секција имамо и певачке групе и рецитаторску и драмску секцију – напоменуо је Угреновић.

На самом почетку концерта, ком је присуствовао и председник Скупштине Града Младен Богдан, окупљенима је Божић честитао свештеник Бојан Стајић.

-На нама је велика одговорност, да чувамо традицију и културни идентитет народа који живе у нашој средини. Трудимо се да нашим члановима обезбедимо што боље услове за рад, да учествују на фестивалима у земљи и иностранству и да у најбољем светлу представљамо Мокрин и Кикинду  – закључио је Живко Угреновић.

Подсетимо и да је почетком децембра прошле године, под покровитељством локалне самоуправе, у Мокрину су одржани 14. „Сусрети фолклорног стваралаштва“. Поред домаћина наступили су и гости КУД „Свети Ђорђе из Станчева, Фолклорни ансамбл „Доина из Великог Семиклуша, КУД „Светозар Марковић из Новог Сада и КУД „Банат из Новог Кнежевца.

саобрацајна+полиција+(2)

Због најављених већих снежних падавина и значајно нижих температура из Министарства унутрашњих послова апелују на возаче да адекватно припреме своја возила за пут и да обавезно користе зимску опрему.

Подсећамо да је у постојећим временским условима, када су на путу снег, лед или поледица, обавезно коришћење зимских пнеуматика, чија дубина шаре не сме бити мања од четири милиметра, док су на путевима ван насеља обавезан део зимске опреме и ланци за снег или
други уређаји за повећање тракције.

Министарство унутрашњих послова такође апелује на возаче да брзину кретања возила прилагоде постојећим временским условима, да држе веће одстојање и да не угрожавају себе и друге учеснике у саобраћају пребрзом вожњом и непрописним претицањем.

берба гроздја

Локална самоуправа прошле године расписала је 20 јавних позива у оквиру спровођења политике руралног развоја и подршке пољопривреди и руралном развоју. За мере је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара и како су се мере расписивале тако је и заинтересованост пољопривредника била већа, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој.

– Од 618 примљених захтева одобрена су 602 што је рекордан број од када се спроводи програм. Реализација планираних средстава је изнад 95 процената и то захваљујући чињеници што се око свих мера договарамо са, такозваним малим, произвођачима којима су средства и намењена. Програм је намењен опстанку пољопривреде, укључивању што већег броја младих и опстанку газдинстава на селима. У великој мери подржавамо жене које су носиоци газдинства – истакла је Мирослава Наранчић.

Пошто су све мере расписане, увидело се да за две није било довољно заинтересованих. Тако су средства преусмерена на позиције у оквиру којих смо имали више захтева у односу на расположива средства  Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике.

-Субвенције су, у зависности од мере, биле од 30 до 100 одсто. Подржали смо пчеларство и набавку нових пчелињих друштава, изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, заинтересоване за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада, управљање ризицима, очување биљних и животињских генетичких ресурса, младе у руралним срединама, набавку опреме за узорковање и производњу у млекарству, воћарству, винарству, алкохолних пића, цеђених уља. Подржани су и матичење животиња и  њихово нешкодљиво уклањање – додала је наша саговорница.

Највећа заинтересованост била је за вештачко осемењавање, пластенике, за бушење бунара, наводњавање, пчеларство.

-Чак 13 удружења грађана јавило се са одличним идејама тако да је реализовано више пројеката чији је циљ развој пољопривреде, али  и повезаност са животном средином – каже Мирослава Наранчић.

Циљ је да се сва планирана средства потроше и да што више произвођача буде обухваћено.

-У току је припрема програма за ову годину. За мере подршке обезбеђено је скоро 16 милиона динара. Ове године нећемо имати велики број мера него ћемо износе за мере повећати. Све оно што нам пољопривредници сугеришу ми ћемо уврстити у програм – прецизирала је Мирослава Наранчић.

 

 

 

Еwywф5цWYААзд45

Адам Гросман, Петер Книес и Петер Бартл била су тројица припадника немачке пољске полиције којима се 24. августа 1941. године изгубио сваки траг, након што су кренули у великокикиндски атар. Немачке полицијске власти утврдиће „напорним и дуготрајним настојањима“ да су, возећи се својим бициклима на путу Велика Кикинда-Башаид, наишли на припаднике драгутиновачког партизанског одреда који су их убили и закопали у оближњем кукурузишту.  Њихови лешеви пронађени су последњег дана 1941. године. Уследиће сурова освета.

Трећег јануара 1942. године у парку поред Соколане у центру Кикинде, прво је организована погребна свечаност за побијене Немце, а потом јавно стрељање у дворишту Курије. Због убиства тројице немачких пољочувара, погубљена су деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре, међу којима је био и командант Одреда Лазар Пајић.

На великим црвеним плакатима, грађанство је обавештено о стрељању „комунистичких злотвора“. Шесторица су били партизани, а тројица су оптужени да су им помагали и пружали склониште. Како би додатно застрашили становништво,  беживотна тела родољуба окачили су на вешала испред православне цркве где су висила 24 сата.

У поподневним сатима, у затвор Курије, враћен је транспорт кикиндских затвореника са Бањице. Разлога за радост због повратка, убрзо ће се испоставити, није било. Стрељање припадника драгутиновачког одреда било је само увод у још свирепији злочин.

Наредба о одмаздама предвиђала је да за једног убијеног немачког војника, следи смртна казна за 50 до 100 комуниста. Паул Бадер, војни заповедник, 22. децембра издаје заповест по којој ће за једног убијеног Немца бити стрељано 50, а за рањеног 25 партизана.

Како стрељање 3. јануара није било у складу са заповешћу о одмаздама, за ново јавно стрељање одабран је трећи дан православног Божића. Одсек јавне безбедности забранио је да се црквена звона оглашавају од 9 до 11. јануара како се звоњава не би протумачила као пошта стрељаним родољубима.

Да је на помолу масакр, злослутно су најавила вешала подигнута испред Курије осмог јануара. Деветог јануара појавили су се плакати Управног одсека Подбанског звања о стрељањима која ће уследити истог дана у Кикинди, Мокрину, Аранђелову, Драгутинову и Петровграду. Жртве су 150 грађана српске и ромске националности, заробљени у рацијама током јесени 1941. године: партизани, њихови симпатизери, али и слободарски опредељени људи који нису желели да прихвате немачку окупацију. На плакату су исписана имена са кратким описом „кривице“: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, сакупљање и преношење оружја, курирска служба за партизане, скривање илегалаца…

Крвава драма у дворишту Курије почела је у 10 часова. Пред стрељачки вод од 50 полицајаца, извођени су у групама од по десет- 25-годишњи студент права, 21-годишњи кројачки помоћник, 56-годишња домаћица, 47-годишњи баштован, 36-годишњи пољопривредник… Извршење злочина праћено је аплаузима и повицима из гледалишта. Кроз отворене прозоре Курије, војници, полицајци и цивили посматрали су стрељање, а неки од њих као полицијски комесар Антон Вебер повели су и своју децу. Побијено је 30 антифашиста-  21 Кикинђанин и 9 Мокринчана. Пошто су жртве 24 сата висиле на вешалима, мобилисани Роми однели су их колима иза католичког гробља код железничке станице и закопали у заједничку раку.

У свом извештају, срески начелник др Е. Кусинг навео је да су се стрељани „јуначки држали“. Док је прва група викала опроштајне речи својим укућанима и рођацима, друга и трећа су „клицале Совјетској Русији и слично“.

Тог деветог јануара 1942, фашисти су стрељали по 30 родољуба у Кикинди, Мокрину, Петровграду, Аранђелову и Драгутинову. У Банатском Аранђелову, за разлику од других места, жртвама је било дозвољено да напишу опроштајна писма.

Обележавање 9. јануара

Полагањем венаца и комеморативним скупом испред „зида плача“ у дворишту Курије, данас се обележава 82 године од свирепог злочина и одаје пошта страдалим жртвама.

свети-архидјакон-стефан

Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану.  Слави га велики  број грађана, а пошто пада на трећи дан Божића, то је прва крсна слава у години.

Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомученик. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.

Код Срба постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан. Најраширенији обичај је да се на Стевањдан износи божићна слама из куће, која се, због веровања у њену плодотворну моћ, прво пажљиво пометена и сакупљена, оставља у шталу, привредне објекте, воћњак или међу пчеле, ради подстицања рода или напретка.

У Војводини је традиција да сламу износе жене, тихо, да се не би чуло како одлази Божић. Оне метлу којом је божићна слама пометена, не користе током године, већ ради здравља чувају.

Don`t copy text!