najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Kuglašice Kike kao domaće u Novom Bečeju, u osmom kolu Superlige Srbije savladale su 7:1 (3.134:2.394) ekipu kragujevačke Mladosti. Peta je to pobeda petoplasiranih Kikinđanki, a narednoga vikenda gostovaće u Novom Sadu, sastavu Bačke koja je stepenik iznad naše ekipe.
KIKA 0230: Vujasin 504, Francuski 520, Santo 520, Komanov 511, Draganov 524, Frenc 555.
Kup Vojvodine održan je u Novom Bečeju, na kojem je karatistkinja kikindskog Feniksa, pionirka Dunja Nađalin osvojila zlato u katama, Nikola Skakić bronzani je kao i Milan Dragišić, a Jelena Kličić osvojila je odličje istoga sjaja u borbama, u kategoriji do 34 kilograma.
U konkurenciji nada, Adriana Ćurčin bila je najbolja u katama, Mia Vašalić srebrna je, a Una Terzin zlatna u borbama do 39 kg. Milana Terzin prva je u brobama (do 44 kg), a Stefan Sili drugi je u katama. Još su srebrnu medalju uzeli kao miks-tim u uzrastu nada: Vašalić, Ćurčin i Sili.
Rukometaši Kikinde, večeras u „Jezeru”, rutinski su dobili 35:26 tim Lavova iz Beograda u osmom kolu severno-centralne grupe drugoga ranga nadmetanja i na taj način ostali u vrhu tabele.
MRK KIKINDA: Balaban, Majkić 1, Lisica 5, Georgijevski 2, Trninić, Marković, Gamber 2, Miškov, Vrgović, M. Panić 2, L. Panić 1, Milošević, Tatari 5 (1), Stojanović 2, Jovanović 5, Bošković 10.
Rukometašice kluba s imenom grada, u istom rangu, ali jedinstvenom, još jedanput su, po deveti put u isto toliko mečeva, ubedljivo poražene, ovoga puta na svom terenu od Srema iz Sremske Mitrovice, bilo je 19:34, te su prikovane za dno lestvice
ŽORK KIKINDA: Žak, Nunić, Pantović, Bjelić 2(1), Gavrilov 3, Matić, Stevanović, Stepanović, Popadić 1, Kovačić, N. Čubrilo, Knežev 5, Berta 8, A. Čubrilo.
U Prvoj ligi Vojvodine igrali su rukometaši mokrinske Crvene zvezde koji su kao domaći 34:28 bili bolji od Banatskog Karlovca i polako se pomeraju ka sredini tabele.
CRVENA ZVEZDA: Đukić, Ivetić 1, Gavrilov, Dukatarov 2, Markuš, Vekić 9, Golić 1, Trnić 2, Kovač 5(1), Kozlovački 10(3), Blažić 2, Ladičorbić 2, Maluckov.
Devojke ŽRK Mokrina 32:27, u Drugoj ligi Vojvodine, pobedile su u Sonti istoimeni tim i učvrstile blizu vrha.
ŽRK MOKRIN: Golić 2, Stojšić 1, Kokanov 1, Brkin 15(8), Ladičorbić 4, M. Kecić 1, Pešić, Jovanović, D. Kecić 1, Bajkin 6, Božin 1, Milosavljev.
U narednom kolu Kikinđani će u goste Inđiji, Kikinđanke ORK Beogradu, Mokrinčani će u Temerin u goste Mladost TSK-u, a Mokrinčanke će čekati drugi ekipu Temerina.
Na jesenjem oproštaju od domaćeg terena, Kikinđani su peticom ispratili goste iz Rume: OFK Kikinda – 1. maj 5:1. U prvom napadu Benke je sve odradio, poslužio Veljka Lolića koji je u 25 sekundi izbliza ubacio loptu za rano vođstvo OFK Kikinde. Golman domaćih Oparnica istakao u 15. minutu, odbranivši težak šut, ali to je bilo sve od Rumljana u prvom delu, a dva minuta kasnije Mirkov je na suprotnoj strani uzdrmao stativu gostiju.
Sredinom prvoga dela Dušan Radovanović prišunjao se i ukrao loptu Rumljanima blizu stative, lagano dupliravši prednost. Bio je 22. minut, a tri minuta kasnije Lolić je iskosa zakoračio u kazneni prostor i lepo pogodio suprotan ugao za 3:0. Dva minuta pred odmor isti igrač stigao je do svoga prvog het-trika u seniorskoj karijeri. Prethodno je ga je idealno poslužio Radovanović.
Asistent kod četvrtog gola svoje ekipe i sam se još jedanput upisao među strelce. U 55. minutu pogodio je Nišlija s poludistance za 5:0, a kada se činilo da će Sremci možda i dvocifrenom razlikom biti ispraćeni kući, trener domaćina Šponja promešao je karte, odjedanput uveo četiri zamene na teren, nije više OFK Kikinda bila ekipa iz prvih sat vremena igre i gosti su to iskoristili u 65. minutu.
Sviračević je postigao počasni gol, iskoristivši neodlučnost Lukića i Kecmana. Do kraja, po lošem vremenu, svi su jedva čekali kraj, a jedini detalj vredan pomena bio je pokušaj Popeskova, kada je gađao u stativu gostiju.
OFK KIKINDA: Oparnica, Lukić, Mojsilović (Kecman), Benke, Mirkov, Ivanović (Popeskov), Dukić, Rafael (Čeman), Barbul (Jarić), Lolić (Molnar), Radovanović.
VOJVOĐANSKI „ISTOK”
Deo utakmica pretposlednjeg kola Vojvođanske lige „Istok”, danas je takođe bio na rasporedu, a od naših ekipa igrale su dve. U Banatskom Velikom Selu, Kozara je savladala 2:1 (Petrović, Kočiš) Mladost iz Omoljice, a na samom kraju, u sudijskom dodatku, opšta tuča na terenu i četiri crvena kartona – po dvojici igrača iz obe ekipe. Još je ruskoselska Crvena zvezda poražena 1:0 u Žitištu od Begeja. Sutra, od 13 sati, novokozaračka Sloboda gostovaće u Starčevu – Borcu, a ŽAK će na Vašarištu dočekati Polet iz Idvora.
Sa 17. Međunarodnog festivala „Školjkice“ u Novom Sadu sestre Hana i Petra Todorić još jednom su donele priznanja u naš grad. U konkurenciji učesnika iz Rusije, Ukrajne Azerbejdžana, Estonije, Mađarske, Bugarske, Švedske, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Hana Todorić osvojila je drugo mesto sa pesmom „Tajna prve ljubavi“, dok je Petra bila treća sa kompozicijom „Strahinja“.
Festival „Školjkice“ ima za cilj predstavljanje zemalja učesnica, njihove kulture, umetnosti i tradicije kroz savremeno stvaralaštvo za decu i omladinu. Sad već tradicionalno, od 2006. godine, održava se u prvoj polovini novembra. Za vreme festivalskih dana, održavaju se dve polufinalne večeri na kojima nastupaju svi učesnici iz Srbije i iz inostranstva, a na finalnoj večeri nastupaju najbolji izvođači iz obe polufinalne večeri. Međunarodni žiri čine renomirani stručnjaci, producenti i direktori festivala iz zemlje i inostranstva.
Poseban akcenat stavlja se na promociju interkulturalnosti, kao i multinacionalnog i multikulturnog društva u Vojvodine kroz predstavljanje savremenog dečijeg umetničkog stvaralaštva i stvaralaštva dece predstavnika nacionalnih manjina. Festival je uvršten u kalendar svetske asocijacije festivala “WAF”.
Zbog radova na mreži, u nedelju, 12. novembra, bez struje će ostati potrošači u Kikindi i u dva sela.
Od 8 do 12 sati struje neće biti u: Nakovu, u Banatskom Velikom Selu – deo od centra prema Nakovu, i u Kikindi, u sledećim ulicama:
– Teremijski drum
– Vinogradska
– Strelište
– Stara klanica
– Železnički novi red
– Nikole Tesle
– Oslobođenja
– Braće Arsenov
– Milana Petrovića
– Ivana Milutinovića
– Jovana Popovića
– Nikole Pašića, od Vojvode Putnika do Kralja Petra I
– Karađorđeva
– Jaše Tomića, od Kralja Petra I do Dositejeve
– Dušana Vasiljeva
– Čanadska
– Šabačka
– Braće Sredojev
– Save Tekelije, od Generala Drapšina do Stevana Sremca
– Mali bedem
– Braće Opsenice
– Marije Bursać
– Vašarište
– Stevana Sremca
– Cara Dušana
– Braće Bogaroški, od Save Tekelije do Oslobođenja
– Đure Jakšića
– Svetozara Miletića
– Generala Drapšina od brojeva 43 i 54 do Oslobođenja
– Kralja Petra I od brojeva 23 i 26 do Oslobođenja
– Dositejeva, od Semlačke do Nikole Tesle
– Vojvode Putnika, od Nikole Pašića do Nikole Tesle
– Braće Laković, od Semlačke do Nikole Tesle
– Jugovićeva, od Nikole Pašića do Nikole Tesle
– Jugovićevo sokače
– Koste Kljajića
– Veselina Kljajina
– Milana Petrovića
– Pere Segedinca.
Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu venac na Spomenik Kralju Petru Prvom Karađorđeviću položili su predstavnici Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920, Organizacije rezervnih vojnih starešina, Srpskih ratnih veterana i Srpskih nacionalnih četnika „Petar Mrkonjić“.
O Kralju Petru Prvom Oslobodiocu i o značaju praznika govorio je profesor istorije Lazar Demić, potpredsednik Gradskog odbora Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920. On je podsetio da je ovo najmlađi praznik u Republici.
– Kada je, 1918. godine, stvoren nov koncept državnog uređenja, nije imalo smisla obeležavati ga. Sile pobednice proslavljale su ga svo vreme kao dan posvećen veteranima. Kada je Republika Srbija postala samostalna država 2012. godine, stvoreni su uslovi da i mi Dan primirja obeležavamo kao državni praznik – rekao je profesor Demić. – Treba reći i da je, možda, naše mesto bilo skrajnuto u tom ratu u kojem je Srbija bila na strani pobednika. Srpski narod je izgubio 1,3 miliona vojnika, mada ne postoje precizni podaci o tome. Nažalost, ovde su bile takve političke okolnosti da su i Kikinđani, poštujući državu u kojoj su živeli, ratovali na stari Austrougarske, ali su se mnogi i predali na Ruskom frontu. Značajno je da nas je Prvi svetski rat ujedinio, tada su Srbi postali kompaktni dolazeći sa svih frontova – Balkanskog, Italijanskog, Solunskog, na kojima su dali su veliki doprinos. Zato je i važno da se ovaj praznik ukoreni u našem narodu.
Iako je, neposredno pre početka Prvog svetskog rata svoja ovlašćenja preneo na sina Aleksandra, Kralj Petar Prvi otišao je na front. Posle pobeda na Ceru i Kolubari 1914, nakon ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlje. Albanska golgota oslabila je zdravlje ostarelog kralja. Ipak, doživeo je da dočeka konačnu pobedu, oslobođenje Srbije i stvaranje nove države nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.
U Kikindi je, prema podacima iz 1825. godine živelo 12.344 stanovnika. Od toga je blizu 80 odsto bilo pravoslavnih Srba. To stanovništvo osećalo je potrebu da ima svoju kulturnu instituciju. Pripremi i izvođenju prvog pozorišnog komada kumovao je Joakim Vujić, otac srpskog teatra. Naime, 1834. godine na putovanju za Peštu, Vujić je došao u Kikindu i zadržao se jedno vreme kod svojih prijatelja, prote Vasilija Stojanovića i učitelja Arkadija Petrovića.
Pod uticajem i po nagovoru Joakima Vujića, kikindski studenti prava, Nika Petrović i Luka Lisulov, sakupili su družinu i počeli sa pripremama pozorišnog komada Jovana Sterije Popovića „Svetislav i Mileva”.
Avgusta 1834. grupa Kikinđana izvodi premijeru pozorišnog komada na srpskom jeziku u prostoriji kafane „Kod zlatnog pluga”. Izvođenje ovog dela obradovalo je Kikinđane, sala je bila prepuna, a gledaoci su srdačno pozdravili izvođače. Često je izvođenje predstave prekidano aplauzima i zahtevano ponavljanje pojedinih scena.
– Značaj izvođenja ovog Sterijinog dela nije samo u tome što je to u Kikindi bila prva pozorišna predstava na srpskom jeziku u izvođenju kikindskih diletanata, već je to bilo jedno od retkih izvođenja ovog dela u prvoj njegovoj verziji. Delo je štampano kao Sterijin prvenac 1827. godine u Pešti. Sve do 1834. dakle sedam godina nakon objavljivanja, drama se nije pojavljivala na sceni. Kikindska pozorišna družina ju je prva izvela. Posle Kikinđana, 1838. godine „Svetislava i Milevu” igra leteće diletantsko pozorište iz Novog Sada, koje ovo delo izvodi 1840. i u Zagrebu i Bečeju, a iste godine igraju ga i učenici učiteljske škole u Somboru. U prvoj verziji ovaj Sterijin prvenac igran je svega 4 ili 5 puta i to uvek bez znanja i učešća autora. Tek 15 godina posle, nakon prelaska u Beograd, Sterija uočava nedostatak drame, prerađuje je, pa ovo delo, pored izvođenja u beogradskom Teatru na dumruku, doživljava veliki uspeh i u drugim pozorištima. Tako ga je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada stavilo na repertoar odmah po osnivanju (1861) a bilo je na repertoaru sve do 1884. godine. Ali Kikinđani konačnu verziju nikada nisu videli. Prva pozorišna družina nije ni sačekala drugu verziju ove drame, a i studenti prava, Petrović i Lisulov, otišli su na nastavak studija. Potonje družine za ovo delo nisu bile zainteresovane- navodi u knjizi „Pozorišni život kikindskih Srba”, autor Sava Savin.
Deceniju kasnije u Kikindi su se našla dva čoveka, ljubitelja kulture, i krenulo se u osnivanje pozorišne družine. Jedan je bio Nikola pl. Stojanović, kikindski senator, rodoljub, kulturni mecena, direktor kikindskih škola i osnivač srpske čitaonice, a drugi Ljubomir Jovanović, bivši sekretar kneza Mihajla Obrenovića, koji se, nakon svrgavanja kneza, doselio u Kikindu zajedno sa više državnih činovnika.
U jesen 1844, godine, pod uticajem Ljubomira Jovanovića, a pod pokroviteljstvom senatora Nikole pl. Stojanovića, osnovana je nova pozorišna družina nazvana Društvo ljubitelja umetnosti i srpske narodnosti. Društvo je radilo pod okriljem Srpske čitaonice, a Srpska pravoslavna crkvena opština odredila mu je godišnju pomoć od 600 forinti, s tim da su članovi društva obavezni da nedeljom i u dane crkvenih praznika poje u crkvi. Od magistrata nisu dobijali nikakvu novčanu pomoć, već su od vlasti dobili samo dvoranu u krčmi „Kod belog krsta” koju je u zakup držao Filip Deker, a opština je o svom trošku dvoranu prilagodila za izvođenje pozorišnih predstava.
Početak rada društva bio je težak. U nedostatku novca, nije se lako dolazilo do potrebne opreme za pripremanje i prikazivanje predstava. Trebalo je obezbediti dekor, rekvizite, kostime. Građani Kikinde i okolnih mesta – ljubitelji pozorišta- otvorili su svoje stare ormane, dolove i šifonjere, te su družinu snabdevali potrebnim kostimima i rekvizitima. Problem su predstavljali i neuki i nevešti glumci- diletanti koji nisu mogli mnogo da nauče takođe neukog reditelja Sergija Birimca, po struci bogoslova i pravnika. Zato se rodila ideja da se angažuje reditelj profesionalac. U Beču je pronađen slobodan reditelj, poreklom iz Moravske, koji je angažovan da radi u društvu sa platom od 250 forinti. Pod njegovim nadzorom i u njegovoj režiji počele su intenzivne pripreme pozorišnih komada. Za svega nekoliko meseci glumci, inače već talentovani, toliko su napredovali da su mogli stupiti i na veče, na glasu poznate pozornice, što se kasnije zaista i dešavalo, svedočili su savremenici.
– Društvo je sa prikazivanjem predstava počelo 1845. godine. Ulaz je bio besplatan, pa je dvorana uvek bila puna gledalaca. Pored činovinka, zanatlija, trgovaca, lekara, na predstave su dolazili i seljaci i spahije, a nije bio redak slučaj da dolaze i stanovnici okolnih mesta: Mokrina, Iđoša, Bašaida, pa čak i Crnje. Za svoj rad izvođači predstava- diletanti, bili su plaćeni po 100 forinti u srebru mesečno. Ljubomir Jovanović i Petar Protić bili su najistaknutiji glumci, a komponovali su i melodije za pojedine pozorišne komade.
Društvo je imalo i svoj orkestar koji je izvodenje predstava pratio u živo, jer je skoro svaka predstava bila sa pevanjem, ili je bar orkestar svirao pre početka predstave i u pauzama, a obično je po završetku bila održana igranka. Repertoar je bio šarolik. Igrali su se komadi: „Boj na kosovu”, „Hajduci”, „Gospodar i rob”, „Strelci”, „Kir Janja”, „Zidanje Ravanice”, „Zaljubljenici”, „Spomen Lukijanu Mušickom” i dr. Neki od izvođača bili su Ljubomir Jovanović, Arkadije Stanković, Jelena Popović, Milka Putnik, Lazar Kirić, Olga Po- pović, Jelena Tapavica…- piše hroničar kikindskog pozorišta Sava Savin Moca.
U jesen 1846, društvo se nalazilo u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, pa su počeli da naplaćuju ulaznice. Tada je interesovanje za predstave počelo naglo da opada. Predstava, Spomen Lukijanu Mišickom” izvedena je pred vrlo malim brojem gledalaca, pa se prestalo sa daljim izvođenjem.
Uskoro je preminuo mecena društva Nikola pl. Stojanović, što je označilo početak raspada društva. Filip Deker od opštine je zahtevao da se prestane sa izvođenjem predstava u gostionici čiji je on bio zakupac i da se ona vrati u predašnje stanje. Sve ove okolnosti dovele su do toga da ova pozorišne družina prestane sa radom i da skoro celokupan ansambl ode iz Kikinde. S obzirom na uvežbanost glumaca i stečeno solidno iskustvo, nije im bilo teško da nadu utočište u nekim putujućim družinama pa čak i u stalnim pozorištima.
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ekipa „Veterani 1994” učestvovala je na humanitarnom turniru u Žombolju, na kom su prikupljena sredstva za pomoć jednom dečaku iz Rumunije.
Turnir je organizovao Rotari klub iz Žombolja. Učestvovalo je sedam ekipa iz Rumunije i Srbije.
Učešće po ekipi je bilo 200 eura. Organizacija je bila odlična, a posle fudbalskih susreta upriličen je ručak za sve učesnike gde su podeljene i nagrade.
Ekipa „Veterani 1994” iz Kikinde zauzela je treće mesto.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, 11. novembar je državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se praznuje neradno.
Praznik se obeležava u znak sećanja na dan kada su, 1918. godine, u železničkom vagonu u Kompijenju, u severnoj Francuskoj, Sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom koje je bilo na snazi do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919.
Prvi svetski rat (Veliki rat ili Svetski rat), jedan od najvećih ratova u istoriji, trajao je od 1914. do 1918. godine. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila. Pod oružjem je bilo više od 70 miliona ljudi, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano. Posledice rata su 15 miliona ubijenih, 20 miliona ranjenih, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i privreda.
Od 2012. godine Dan primirja u Srbiji je i neradni dan Ovaj državni praznik se u Republici Srbiji proslavlja od 2012. godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine. Simbol praznika je cvet retke biljke ugrožene vrste „Natalijina ramonda”, nazvane po kraljici Srbije Nataliji Obrenović, supruzi kralja Milana. Taj cvet, po navodima u literaturi, raste na planini Kajmakčalan gde je, u Prvom svetskom ratu, pod komandom vojvode Živojina Mišića srpska vojska vodila žestoke borbe protiv Bugarske, tokom pripreme za proboj Solunskog fronta i oslobađanje okupirane Srbije.
Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.
