najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Bojana Stamenov soul trio održaće koncert u petak, 18. avgusta u 21 sat. Džez i bluz pevačica zajedno sa Nenadom Paunovićem i Gaborom Gunfordom nastupiće na balkonu Kurije. Kako ističu u Turističkoj organizaciji grada cilj je da se promovišu balkoni na Trgu.
U slučaju lošeg vremena koncert će biti održan u Narodnom pozorištu, a ulazak se neće naplaćivati.
Na Međunarodnom letnjem festivalu igre „Summer Dance Now“ polaznici Izdvojenog odeljenja novosadske Baletske škole i Baletske školice Kulturnog centra osvojili su nekoliko nagrada – u Kikindu su doneli samo zlato
Festival igre održan je proteklog vikenda u Zrenjaninu, u okviru manifestacije „Dani piva“ i na njemu su polaznici kikindske Školice i Baletske škole nastupili sa tri grupne i jednom solo koreografijom, u pratnji nastavnice klasičnog baleta Ane Bujić i nastavnice gimnastike, Dragane Karanović.
Koreografija „Moana Dance“, u kategoriji mini, moderni balet, koju su izvele polaznice Baletske školice, nagrađena je zlatom i besplatnom kotizacijom za nastup na Kopaoniku.
Pripremna grupa Baletske škole osvojila je prvo mesto u modrenom plesu za koreografiju „Imagine“, kao i plaćenu kotizaciju za učešće na Festivalu plesa u Beču.
Drugoj pripremnoj grupi, koreografija „Geronimo“ obezbedila je dva prva mesta i nagrade – nastup na „Summer Dance Now 2024“ u Zrenjaninu i besplatnu kotizaciju za učešće na festivalu u Rimu.
Jedini dečak u Školi, Andrija Gligorin, učenik četvrtog razreda u klasi nastavnice klasičnog baleta Ingride Vojvodić Crnomarković, osvojio je prvo mesto za svoju solo koreografiju „This is me“. Ovim je Andrija obezbedio i besplatan nastup na festivalu plesa u Beču.
– Andrija je izveo svoju koreografiju i time je njegov uspeh još veći. Nadam se da će ova nagrada da ga podstakne da i dalje osvaja nagrade i da će nastaviti školovanje u Baletskoj školi, da će ostati u ovoj umetnosti – kaže nastavnica Ana Bujić.
Zlatnog dečaka i devojčice, sasvim izvesno, očekuju nova priznanja za trud i rad koji ulažu sa svojim nastavnicama, sve vreme uživajući u plesu.
Iz Kulturnog centra Kikinda podsećaju da je u toku upis u Baletsku školicu – za decu od 3 do 7 godina, i u Baletsku školu – Izdvojeno odeljenje novosadske Baletske škole u Kikindi, za uzrast od 8 do 11 godina. Školovanje u Baletskoj školi traje četiri godine. Prijave se primaju do polovine septembra. Broj telefona je 061 281 41 41.
Vladimir Šponja, debitovao je pobedom na klupi OFK Kikinde u povratničkoj srpskoligaškoj sezoni kluba iz Distričke ulice i to protiv Omladinca iz Novih Banovaca, kojeg su mnogi uoči starta videli kao favorita na kikindskom Gradskom stadionu. Kapiten Nebojša Đukić, iako nedovoljno oporavljen od povrede, ušao je u igru pola sata pre kraja i pogotkom u trećem minutu sudijske nadoknade doneo plen OFK Kikindi, a u poslednjim sekundama Aleksandar Mirkov još je trijumf i overio.
– Protiv Novobanovčana odigrali smo timski, momci su izgarali 90 minuta, a ja sam u samom finišu samo iskočio kao pojedinac i imao sreću da se nađem na pravom mestu pred mrežom gostiju. Ova naša podmlađena ekipa, s mladim trenerom, želi mnogo, puna je samopouzdanja i verujem zato da će i mnogo dobrog načiniti ove sezone – kaže Đukić.
Trener Šponja emotivno i temperamentno vodio je meč iz svoga prostora.
– Znali smo da pobedu protiv Novobanovčana možemo ostvariti jedino ako budemo taktički disciplinovani i maksmimalno požrtvovani i borbeni. Uspeli smo u tome, istrajali smo u nameri i na kraju zasluženo slavili protiv izuzetno kvalitetnog protivnika. Drago mi je i da je publika aktivno učestvovala u utakmici, prepoznavala je momente kada smo bili u podređenom položaju i bitno je uticala da ne klonemo duhom i dođemo do trijumfa. Niti jedan gost koji ove sezone bude dolazio u Kikindi ne može računati na sigurne bodove niti se ponašati kao favorit – napominje Šponja.
Naredni rival OFK Kikinde u Bečeju biće istoimeni klub.
– Bečejci su takođe dobro startovali, pobedili su na strani i to na vrlo teškom gostovanju, u Rumi kod Slovena. Pokazali su odmah na startu zašto su godinama stabilan srpskoligaš. Ovaj njihov tim ima nekoliko vrsnih i iskusnih igrača, tu su: Tomčić, Tomić, Kobiljski, Zeljković, odličan je golman Milovanov, potom dvostruki strelac u Rumi, Živkov… No, za nas ta utakmica predstavljaće veliki ispit zrelosti, jer ako želimo dobar plasman moramo imati i kontinuitet ne samo kvalitetnih igara već i osvajanja bodova – jasan je Šponja.
Slava sela, ujedno i crkvena slava u Sajanu će biti obeležena u nedelju, 20. avgusta. Programi proslave počeće dva dana ranije, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice, Zoltan Tot.
– U petak, od 19 sati, u prostorijama Mesne zajednice upriličićemo već tradicionalnu svečanost na kojoj dodeljujemo priznanja ljudima koji su svojim zalaganjem doprineli razvoju sela – napominje Tot.
U dvorištu Vatrogasnog doma, takođe u petak, od 21 sata, održaće se disko veče. Na istom mestu i u isto vreme, za subotu je zakazan retro-parti.
U nedelju, 20. avgusta, na dan kada je osveštana Crkva Svetog Stefana (Ištvana) Kralja, izgrađena 1880. godine, biće, od 11 sati, održana svečana misa. Prvi kralj Mađarske svetac je zaštitnik ovog mesta i na njegovu bistu u dvorištu Crkve biće položen venac.
U toku dana održava se i tradicionalni buč. Iz Mesne zajednice pozivaju prodavce da izlože svoje rukotvorine i proizvode na vašaru. Za više informacija mogu se obratiti Mesnoj zajednici na broj 0230/66-022, radnim danima od 6 do 14 sati.
Kulturno-umetničko društvo „Adi Endre“ će, u subotu, 26. avgusta, takođe organizovati proslavu Dana Svetog Ištvana.
Prema najavama izvođača radova na rekonstrukciji vodovodne mreže, u četvrtak, 17. avgusta, bez vode će, od 8 do 17 sati, ostati potrošači u sledećim ulicama u Kikindi:
– Cara Dušana – od ugla Čanadske do Karađorđeve ulice (uz mogućnost proširenja na Šabačku ulicu) i
– Dušana Vasiljeva – od ugla sa ulicom Braće Bogaroški do ulice Pere Segedinca.
Iz JP „Kikinda“ mole potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe i zahvaljuju na strpljenju i razumevanju.
Za sve dodatne informacije na raspolaganju je Pozivni centar: 422-760 i 062/88-44-888.
Prilikom radova na rekonstrukciji vodovodne mreže u Hajduk Veljkovoj došlo je do veće havarije, pa će potrošači u ovoj ulici, u delu od Branka Radičevića do Teodora Ilića Češljara, ostati bez vode danas od 11 sati.
Izvođač radova ne može u ovom trenutku da precizira koliko dugo će trajati sanacija kvara.
Cisterna sa vodom za tehničku upotrebu postavljena je na parkingu u ovoj ulici, saopšteno je iz JP „Kikinda“.
Folklorni ansambl Kulturno-umetničkog društva „Petar Kočić“ nastupiće na „Kikindskom letu“ u dvorištu „Kurije“ u četvrtak, 17. avgusta, od 20 sati. U slučaju lošeg vremena koncert će se održati u sali Narodnog pozorišta. Ulazak je besplatan.
Cena žive vage tovljenika trenutno iznosi 300 dinara, dok je je prasića od 500 do 550 dinara. Ovako visoke cene direktna su posledica afričke kuge svinja koja je registrovana u skoro svim okruzima u Srbiji, ističe vlasnik farme „Kovačević“, Dalibor Kovačević.
-Rast cena direktno je uslovljen činjenicom da nema svinja, a ni prasića jer nema prometa u mestima gde je registrovana afrička kuga svinja. Moja procena je da će živa vaga biti još skuplja kako dolazi jesen i zima. Sa sadašnjom cenom ima računa uzgajati svinje, a sa cenom koja je bila do pre samo dva meseca, bili smo u minusu – kaže Kovačević.
Na svojoj farmi naš sagovornik ima 18 krmača i pet nerasta. Trenutno ima 50, a do kraja meseca imaće 70 prasića. Uložio je u izgradnju novih prasilišta i uzgoj traženih rasa poput duroka, pijetrena, landrasa i jorkšira.
-Sve prasiće koje sada imam ostavljam za tov, do 20, 25 kilograma i tako ću ih prodavati. Protekla dva meseca bila je ogromna potražanja za malim prasićima koji su se kupovali za dalji uzgoj. Par sam prodavao za 15.000 dinara i javljali su mi se ljudi koji godinama nisu držali svinje jer im se nije isplatilo. Sada su ponovo rešili da tove svinje za svoje potrebe, imaju sve uslove, a postoji bojazan da neće biti svinjskog mesa pa žele da se obezbede na vreme – napominje Dalibor Kovačević.
Kovačević precizira i da se strogo pridržava biosigurnosnih mera. Na sve strane nalaze se dezobarijere, a u obore ne pušta nikoga, samo on je taj koji hrani i održava higijenu kod svinja.
Dan sela u Iđošu, 15. avgust, protekao je u znaku „Krofnijade“. Udruženja žena „Iđoš“ organizovalo je petu manigfestaciju, a ovo selo poznato je upravo po krofnama. Pored domaćica tu su bile i žene iz Boke, Sanada, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Nakova, Padeja, Novog Miloševa.
Članice udruženja penzionera „Treće doba“ iz Iđoša takođe su učestvovale u pravljenju krofni.
-Recept je od moje majke i bake. Potrebno je mleka i vode u istoj količini, so, šećer, kvasac, brašno i što se duže mese one su lepše. Krofne smo mi voleli kao deca, a vole ih i naša deca i unuci. Nekada su bile najslađe sa pekmezom, a sada se jedu sa eurokremom – istakla je Kristina Hanak iz udruženja „Treće doba“.
Kozarčanke, koje su poznate po pravljenju pita, oprobale su se i pravljenju krofni.
-Poznate smo po tome što pravimo pite krompiruše, ali ovu manifestaciju nismo želeli da propustimo jer i ona od zaborava čuva tradicionalno jelo. Kada se nešto sa voljom radi, mora da uspe. Volimo gastronomske susrete i druženja i rado im se odazivamo – istakla je Radmila Radulović iz udruženja žena „Novi Kozarci“.
Predsednica udruženja žena „Iđoš“ Biljane Đurđulov kazala je da je bilo više udruženja nego ranijih godina.
-Ispekle smo, zajedno sa gošćama, oko hiljadu krofni koje su imali prilku da probaju svi gosti našeg sela. Nema posebne tajne u pravljenju krofni. Potrebno je dobro brašno, a najvažnije je dobra ruka koja će sve to da umesi. Ljubav da se krofne prave takođe je važna. Nama je cilj da ovaj starinski specijalitet, po kom su Banaćanke poznatem, sačuvamo od zaborava – dodala je Biljana Đurđulov.
Manifestaciji je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je istakao značaj čuvanja običaja i tradicije.
-Krofne su jedan od zaštitnih znakova Banata i treba sačuvati ovo jelo od zaborava i naučiti mlađe generacije da ih prave. Svi ih volimo bilo da su sa šećerom, pekmezom ili bez ičega. Udruženje žena „Iđoš“ prepoznatljivo je po ovoj poslastici koja se pravi odavnina – kazao je Lukač.
Goran Stančul, član Saveta Mesne zajednice precizirao je da se „Dani sela“ obeležavaju uz bogat program.
-Sva udruženja u selu angažovana su ovih dana i svi imaju goste na svojim manifestacijama. Za „Dane sela“ Iđoš poseti veliki broj gostiju i svi mogu da nađu sadržaj za sebe od sporta, kulture, gastronomije. Pomažemo svim udruženjima i sva su značajna za društveni život u selu. Programe su podržali lokalna samouprava i mesna zajednica – rekao je Stančul.
Žiri, čiji je predsednik bio kuvar Radovan Subin, ocenjivao je izgled, strukturu testa, ukus i da li je testo dovoljno pečeno. Iđoške krofne poznate su po tome što su šuplje iznutra i tako se jedino u ovom mestu prave.
Udruženje za negovanje tradicije i običaja „Vreteno“ u sklopu obeležavanja Dana sela organizovalo je izložbu slika Smiljane Šalgo i etno bazar. Do crkvene slave, Preobraženja, 19. avgusta, planiran je „Kulinarski dan“ u parku, finale turnira u malom fudbalu, Bdenije u Pravoslavnoj crkvi, promocija knjige Živke Torbice. Proslava se završava u nedelju, 20. avgusta, manifestacijom „Hajdemo na bubalice – veče u šumi“.
Direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Šapcu Nikola Milutinović rekao je da je afrička kuga svinja isključivo bolest domaćih i divljih svinja i da se ona ne prenosi na čoveka, ali da postoji mogućnost da prouzrokuje velike materijalne štete jer je smrtnost stopostotna i virus se lako prenosi.
– Građani nema potrebe da brinu da će se razboleti i da će imati neke zdravstvene probleme. Mi preporučujemo da, ukoliko neko hoće da zakolje svinju u ugroženim područjima, pozove nadležnu veterinarsku službu da im uzme uzorak i onda mogu da je koriste za svoje potrebe”, izjavio je Milutinović za Tanjug, a prenosi RTV.
On je rekao da se žarišta otvaraju, kao i da je Veterinarski specijalistički institut sa tri tima konstantno na terenu.
– Imamo tri tima, imamo dobru saradnju sa veterinarskom službom na terenu, sa veterinarskom inspekcijom, jako bitnu sa lokalnim samoupravama koje nam daju logističku podršku i izlazimo istog dana ili eventualno sutradan da saniramo žarište na terenu. Najjače oružje u borbi protiv zaraznih bolesti i virusa je brzina delovanja – naveo je Milutinović.
Na pitanje da objasni kako svinjska kuga stiže iz jednog kraja u drugi, Milutinović je objasnio da ljudi koji su stacionirani uz tokove reka imaju naviku da puštaju svinje u šumu na takozvano “žirenje”, što dovodi do širenja kuge.
– Srećom, to je u malim individualnim gazdinstvima gde je nivo biosigurnosti na najnižem nivou. Svinje su tu, faktički, na otvorenom, ta gazdinstva su bila prva pogođena. Za sada velike farme koje imaju visoke nivoe biosigurnosti nisu pogođene i ja se nadam da do toga neće ni doći – rekao je Milutinović.
Komentarišući kako vlasnik može da se obezbedi ukoliko primeti kugu kod svinja, Milutinović je naveo da je potrebno voditi računa o tome ko ulazi u domaćinstvo, o dezinfekcionim barijerama, kao i da je potrebno presvlačenje odeće, jer virus može da ostane na odeći i obući.
– Oni prvo moraju da budu svesni da je to jako otporan virus koji lako ostaje na odeći, obući i vozilima. U delove domaćinstva gde su svinje ne sme svako da ulazi, tu mogu da pristupe ljudi koji hrane životinje. Potrebne su dezinfekcione barijere, kao i redovno presvlačenje odeće i obuće – istakao je Milutinović.
