најчитанији портал Севернобанатског округа
Бојана Стаменов соул трио одржаће концерт у петак, 18. августа у 21 сат. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем и Габором Гунфордом наступиће на балкону Курије. Како истичу у Туристичкој организацији града циљ је да се промовишу балкони на Тргу.
У случају лошег времена концерт ће бити одржан у Народном позоришту, а улазак се неће наплаћивати.
На Међународном летњем фестивалу игре „Summer Dance Now“ полазници Издвојеног одељења новосадске Балетске школе и Балетске школице Културног центра освојили су неколико награда – у Кикинду су донели само злато
Фестивал игре одржан је протеклог викенда у Зрењанину, у оквиру манифестације „Дани пива“ и на њему су полазници кикиндске Школице и Балетске школе наступили са три групне и једном соло кореографијом, у пратњи наставнице класичног балета Ане Бујић и наставнице гимнастике, Драгане Карановић.
Кореографија „Moana Dance“, у категорији мини, модерни балет, коју су извеле полазнице Балетске школице, награђена је златом и бесплатном котизацијом за наступ на Копаонику.
Припремна група Балетске школе освојила је прво место у модреном плесу за кореографију „Imagine“, као и плаћену котизацију за учешће на Фестивалу плеса у Бечу.
Другој припремној групи, кореографија „Geronimo“ обезбедила је два прва места и награде – наступ на „Summer Dance Now 2024“ у Зрењанину и бесплатну котизацију за учешће на фестивалу у Риму.
Једини дечак у Школи, Андрија Глигорин, ученик четвртог разреда у класи наставнице класичног балета Ингриде Војводић Црномарковић, освојио је прво место за своју соло кореографију „This is me“. Овим је Андрија обезбедио и бесплатан наступ на фестивалу плеса у Бечу.
– Андрија је извео своју кореографију и тиме је његов успех још већи. Надам се да ће ова награда да га подстакне да и даље осваја награде и да ће наставити школовање у Балетској школи, да ће остати у овој уметности – каже наставница Ана Бујић.
Златног дечака и девојчице, сасвим извесно, очекују нова признања за труд и рад који улажу са својим наставницама, све време уживајући у плесу.
Из Културног центра Кикинда подсећају да је у току упис у Балетску школицу – за децу од 3 до 7 година, и у Балетску школу – Издвојено одељење новосадске Балетске школе у Кикинди, за узраст од 8 до 11 година. Школовање у Балетској школи траје четири године. Пријаве се примају до половине септембра. Број телефона је 061 281 41 41.
Владимир Шпоња, дебитовао је победом на клупи ОФК Кикинде у повратничкој српсколигашкој сезони клуба из Дистричке улице и то против Омладинца из Нових Бановаца, којег су многи уочи старта видели као фаворита на кикиндском Градском стадиону. Капитен Небојша Ђукић, иако недовољно опорављен од повреде, ушао је у игру пола сата пре краја и поготком у трећем минуту судијске надокнаде донео плен ОФК Кикинди, а у последњим секундама Александар Мирков још је тријумф и оверио.
– Против Новобановчана одиграли смо тимски, момци су изгарали 90 минута, а ја сам у самом финишу само искочио као појединац и имао срећу да се нађем на правом месту пред мрежом гостију. Ова наша подмлађена екипа, с младим тренером, жели много, пуна је самопоуздања и верујем зато да ће и много доброг начинити ове сезоне – каже Ђукић.
Тренер Шпоња емoтивно и темпераментно водио је меч из свога простора.
– Знали смо да победу против Новобановчана можемо остварити једино ако будемо тактички дисциплиновани и максмимално пожртвовани и борбени. Успели смо у томе, истрајали смо у намери и на крају заслужено славили против изузетно квалитетног противника. Драго ми је и да је публика активно учествовала у утакмици, препознавала је моменте када смо били у подређеном положају и битно је утицала да не клонемо духом и дођемо до тријумфа. Нити један гост који ове сезоне буде долазио у Кикинди не може рачунати на сигурне бодове нити се понашати као фаворит – напомиње Шпоња.
Наредни ривал ОФК Кикинде у Бечеју биће истоимени клуб.
– Бечејци су такође добро стартовали, победили су на страни и то на врло тешком гостовању, у Руми код Словена. Показали су одмах на старту зашто су годинама стабилан српсколигаш. Овај њихов тим има неколико врсних и искусних играча, ту су: Томчић, Томић, Кобиљски, Зељковић, одличан је голман Милованов, потом двоструки стрелац у Руми, Живков… Но, за нас та утакмица представљаће велики испит зрелости, јер ако желимо добар пласман морамо имати и континуитет не само квалитетних игара већ и освајања бодова – јасан је Шпоња.
Слава села, уједно и црквена слава у Сајану ће бити обележена у недељу, 20. августа. Програми прославе почеће два дана раније, каже председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот.
– У петак, од 19 сати, у просторијама Месне заједнице уприличићемо већ традиционалну свечаност на којој додељујемо признања људима који су својим залагањем допринели развоју села – напомиње Тот.
У дворишту Ватрогасног дома, такође у петак, од 21 сата, одржаће се диско вече. На истом месту и у исто време, за суботу је заказан ретро-парти.
У недељу, 20. августа, на дан када је освештана Црква Светог Стефана (Иштвана) Краља, изграђена 1880. године, биће, од 11 сати, одржана свечана миса. Први краљ Мађарске светац је заштитник овог места и на његову бисту у дворишту Цркве биће положен венац.
У току дана одржава се и традиционални буч. Из Месне заједнице позивају продавце да изложе своје рукотворине и производе на вашару. За више информација могу се обратити Месној заједници на број 0230/66-022, радним данима од 6 до 14 сати.
Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ ће, у суботу, 26. августа, такође организовати прославу Дана Светог Иштвана.
Према најавама извођача радова на реконструкцији водоводне мреже, у четвртак, 17. августа, без воде ће, од 8 до 17 сати, остати потрошачи у следећим улицама у Кикинди:
– Цара Душана – од угла Чанадске до Карађорђеве улице (уз могућност проширења на Шабачку улицу) и
– Душана Васиљева – од угла са улицом Браће Богарошки до улице Пере Сегединца.
Из ЈП „Кикинда“ моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе и захваљују на стрпљењу и разумевању.
За све додатне информације на располагању је Позивни центар: 422-760 и 062/88-44-888.
Приликом радова на реконструкцији водоводне мреже у Хајдук Вељковој дошло је до веће хаварије, па ће потрошачи у овој улици, у делу од Бранка Радичевића до Теодора Илића Чешљара, остати без воде данас од 11 сати.
Извођач радова не може у овом тренутку да прецизира колико дуго ће трајати санација квара.
Цистерна са водом за техничку употребу постављена је на паркингу у овој улици, саопштено је из ЈП „Кикинда“.
Фолклорни ансамбл Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ наступиће на „Кикиндском лету“ у дворишту „Курије“ у четвртак, 17. августа, од 20 сати. У случају лошег времена концерт ће се одржати у сали Народног позоришта. Улазак је бесплатан.
Цена живе ваге товљеника тренутно износи 300 динара, док је је прасића од 500 до 550 динара. Овако високе цене директна су последица афричке куге свиња која је регистрована у скоро свим окрузима у Србији, истиче власник фарме „Ковачевић“, Далибор Ковачевић.
-Раст цена директно је условљен чињеницом да нема свиња, а ни прасића јер нема промета у местима где је регистрована афричка куга свиња. Моја процена је да ће жива вага бити још скупља како долази јесен и зима. Са садашњом ценом има рачуна узгајати свиње, а са ценом која је била до пре само два месеца, били смо у минусу – каже Ковачевић.
На својој фарми наш саговорник има 18 крмача и пет нераста. Тренутно има 50, а до краја месеца имаће 70 прасића. Уложио је у изградњу нових прасилишта и узгој тражених раса попут дурока, пијетрена, ландраса и јоркшира.
-Све прасиће које сада имам остављам за тов, до 20, 25 килограма и тако ћу их продавати. Протекла два месеца била је огромна потражања за малим прасићима који су се куповали за даљи узгој. Пар сам продавао за 15.000 динара и јављали су ми се људи који годинама нису држали свиње јер им се није исплатило. Сада су поново решили да тове свиње за своје потребе, имају све услове, а постоји бојазан да неће бити свињског меса па желе да се обезбеде на време – напомиње Далибор Ковачевић.
Ковачевић прецизира и да се строго придржава биосигурносних мера. На све стране налазе се дезобаријере, а у оборе не пушта никога, само он је тај који храни и одржава хигијену код свиња.
Дан села у Иђошу, 15. август, протекао је у знаку „Крофнијаде“. Удружења жена „Иђош“ организовало је пету манигфестацију, а ово село познато је управо по крофнама. Поред домаћица ту су биле и жене из Боке, Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Падеја, Новог Милошева.
Чланице удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша такође су учествовале у прављењу крофни.
-Рецепт је од моје мајке и баке. Потребно је млека и воде у истој количини, со, шећер, квасац, брашно и што се дуже месе оне су лепше. Крофне смо ми волели као деца, а воле их и наша деца и унуци. Некада су биле најслађе са пекмезом, а сада се једу са еурокремом – истакла је Кристина Ханак из удружења „Треће доба“.
Козарчанке, које су познате по прављењу пита, опробале су се и прављењу крофни.
-Познате смо по томе што правимо пите кромпируше, али ову манифестацију нисмо желели да пропустимо јер и она од заборава чува традиционално јело. Када се нешто са вољом ради, мора да успе. Волимо гастрономске сусрете и дружења и радо им се одазивамо – истакла је Радмила Радуловић из удружења жена „Нови Козарци“.
Председница удружења жена „Иђош“ Биљане Ђурђулов казала је да је било више удружења него ранијих година.
-Испекле смо, заједно са гошћама, око хиљаду крофни које су имали прилку да пробају сви гости нашег села. Нема посебне тајне у прављењу крофни. Потребно је добро брашно, а најважније је добра рука која ће све то да умеси. Љубав да се крофне праве такође је важна. Нама је циљ да овај старински специјалитет, по ком су Банаћанке познатем, сачувамо од заборава – додала је Биљана Ђурђулов.
Манифестацији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је истакао значај чувања обичаја и традиције.
-Крофне су један од заштитних знакова Баната и треба сачувати ово јело од заборава и научити млађе генерације да их праве. Сви их волимо било да су са шећером, пекмезом или без ичега. Удружење жена „Иђош“ препознатљиво је по овој посластици која се прави одавнина – казао је Лукач.
Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице прецизирао је да се „Дани села“ обележавају уз богат програм.
-Сва удружења у селу ангажована су ових дана и сви имају госте на својим манифестацијама. За „Дане села“ Иђош посети велики број гостију и сви могу да нађу садржај за себе од спорта, културе, гастрономије. Помажемо свим удружењима и сва су значајна за друштвени живот у селу. Програме су подржали локална самоуправа и месна заједница – рекао је Станчул.
Жири, чији је председник био кувар Радован Субин, оцењивао је изглед, структуру теста, укус и да ли је тесто довољно печено. Иђошке крофне познате су по томе што су шупље изнутра и тако се једино у овом месту праве.
Удружење за неговање традиције и обичаја „Вретено“ у склопу обележавања Дана села организовало је изложбу слика Смиљане Шалго и етно базар. До црквене славе, Преображења, 19. августа, планиран је „Кулинарски дан“ у парку, финале турнира у малом фудбалу, Бденије у Православној цркви, промоција књиге Живке Торбице. Прослава се завршава у недељу, 20. августа, манифестацијом „Хајдемо на бубалице – вече у шуми“.
Директор Ветеринарског специјалистичког института у Шапцу Никола Милутиновић рекао је да је афричка куга свиња искључиво болест домаћих и дивљих свиња и да се она не преноси на човека, али да постоји могућност да проузрокује велике материјалне штете јер је смртност стопостотна и вирус се лако преноси.
– Грађани нема потребе да брину да ће се разболети и да ће имати неке здравствене проблеме. Ми препоручујемо да, уколико неко хоће да закоље свињу у угроженим подручјима, позове надлежну ветеринарску службу да им узме узорак и онда могу да је користе за своје потребе”, изјавио је Милутиновић за Танјуг, а преноси РТВ.
Он је рекао да се жаришта отварају, као и да је Ветеринарски специјалистички институт са три тима константно на терену.
– Имамо три тима, имамо добру сарадњу са ветеринарском службом на терену, са ветеринарском инспекцијом, јако битну са локалним самоуправама које нам дају логистичку подршку и излазимо истог дана или евентуално сутрадан да санирамо жариште на терену. Најјаче оружје у борби против заразних болести и вируса је брзина деловања – навео је Милутиновић.
На питање да објасни како свињска куга стиже из једног краја у други, Милутиновић је објаснио да људи који су стационирани уз токове река имају навику да пуштају свиње у шуму на такозвано “жирење”, што доводи до ширења куге.
– Срећом, то је у малим индивидуалним газдинствима где је ниво биосигурности на најнижем нивоу. Свиње су ту, фактички, на отвореном, та газдинства су била прва погођена. За сада велике фарме које имају високе нивое биосигурности нису погођене и ја се надам да до тога неће ни доћи – рекао је Милутиновић.
Коментаришући како власник може да се обезбеди уколико примети кугу код свиња, Милутиновић је навео да је потребно водити рачуна о томе ко улази у домаћинство, о дезинфекционим баријерама, као и да је потребно пресвлачење одеће, јер вирус може да остане на одећи и обући.
– Они прво морају да буду свесни да је то јако отпоран вирус који лако остаје на одећи, обући и возилима. У делове домаћинства где су свиње не сме свако да улази, ту могу да приступе људи који хране животиње. Потребне су дезинфекционе баријере, као и редовно пресвлачење одеће и обуће – истакао је Милутиновић.
