Аугуст 2023 | Паге 25 оф 25 | Кикиндски портал

Православци данас обележавају Светог Илију Громовника

Igor Crnogorac Аугуст 2, 2023

Православни верници 2. августа обележавају Светог Пророка Илију. Илиндан је обележен црвеним словом, а у народу је познат и као Илија Громовник.

На овај дан организују се вашари у многим градовима и селима, а Свети Илија иначе спада у најпоштованије светитеље међу Србима и то раме уз раме са Светим Николом и Светим Ђорђем.

Прослављање Светог Илије укорењено је дубоко у традицију српског народа. Оно што је за Словене био Перун – то је за Србе Свети Илија. Стари Срби су преласком у хришћанство многе особине свог бога Перуна који је, иначе, управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију.

Према предању, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.

Кад на Светог Илију пуцају громови, народ верује да то светац гађа ђаволе па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, како народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.

Свети Илија Громовник пада у најсушније и најтоплије доба године. Верује се да Свети Илија одлучује где ће бити суша, а где ће падати киша. Због тога се сматра да на Светог Илију не треба радити у пољу, нити улазити у винограде како се не би навукао гнев светитеља. Од давнина чува се изрека: “Од Светог Илије, сунце све милије”, што значи да се од данас време мења и да више неће бити врелих дана.

На иконама се Свети Илија представља како на ватреним колима иде на небо. Приказује се још и како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Искључење воде за уторак

Aleksandra Djuran Аугуст 1, 2023

Због реконструкције водоводне мреже, у среду, 2. августа, од 8 до 17 сати воде неће имати потрошачи у Доситејевој улици у Кикинди, од продајног објекта „Кувар Милан” до раскрснице са Семлачком.Из ЈП „Кикинда“ најављују да постоји могућност да ће без воде остати и потрошачи у улици Бранка Радичевића, од Доситејеве до Војводе Путника (стара пијаца) и потрошачи на тргу од угла Доситејеве према „Јетелу”..

Неопходно је да становници овог дела града обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760.

Позив за категоризацију угоститељских објеката са смештајем

Igor Crnogorac Аугуст 1, 2023

Министарство туризма и омладине указало је на проблем повећаног незаконитог поступања физичких лица који угоститељске услуге смештаја пружају супротно одредбама Закона о угоститељству. Ради сузбијања сиве економије и пада њеног удела у укупној привредној активности у Србији, потребно је да физичка лица изврше категоризацију угоститељских објеката у којима пружају услуге смештаја, наводи се у саопштењу из Градске управе Кикинда.

Законом о угоститељству прописана је обавеза угоститеља који пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности (кућа, апартман и соба) и објектима сеоског туристичког домаћинства, да изврши категоризацију тих објеката.

Захтев за категоризацију подноси се преко еТуристе. Из Министарства позивају сва физичка лица која поступају супротно Закону да се, у што краћем року, обрате јединици локалне самоуправе и поднесу захтев за категоризацију угоститељског објекта за смештај (куће, апартмана, соба или сеоског туристичког домаћинства).

По добијању решења о категоризацији, угоститељски објекат и угоститељ ће бити евидентирани у систему еТуристе и моћи ће да наставе са пружањем угоститељских услуга смештаја на законит начин.

Физичко лице у наведеним категорисаним објектима угоститељске услуге може да пружа непосредно или преко посредника који може бити само правно лице или предузетник. У случају посредовања, физичко лице и посредник закључују међусобни уговор који се доставља органу јединице локалне самоправе.

У супротном, на основу члана 92. став 1. тачка 9) наведеног закона физичко лице је прекршајно одговорно, а запрећене казне се крећу у распону од 150.000 до 350.000 динара.

За све додатне информације и пружање стручне помоћи контакт је путем мејла gradska.uprava@kikinda.org.rs или на телефеон 064/3178204.

Такође, могуће је обратити се и Министарству туризма и омладине, на мејл turizam@mto.gov.rs или eturista@mto.gov.rs, као и на телефоне: 011/3149670 и 011/3139671.

Две фирме из Кикинде помажу у санирању последица невремена

Igor Crnogorac Аугуст 1, 2023

Молби из Града за помоћ у отклањању последица невремена у Бачкој Паланци и Новом Саду у којима је причињена највећа штета, одазвале су се фирма „Икић – остали завршни радови“ и „Минс Ф Груп“ из Кикинде. Обе фирме поседују дизалице са корпама, алате и раднике обучене за захтеване послове.

Никола Икић каже да је невреме у Новом Саду направило немерљиву штету и да ће отклањање последица трајати још дуго.

– Од суботе свакодневно радимо – у Руменки, Кисачу, Новом насељу, Ветернику, Лиману, Подбари. Уклањамо делове стабала који су пали на куће, инсталације, саобраћајнице. Мислим да ће бити посла још 10-15 дана – каже Икић.

Радници „Минс Ф Групе“ прво су притекли у помоћ у Бачкој Паланци.

– Отклањали смо проблеме са струјом у Бачкој Паланци и селима, радили смо и више од 16 сати дневно. Друга екипа је била ангажована у Дунавском парку у Новом Саду и настављамо тамо да помажемо у сарадњи са „Градским зеленилом“ које је носилац посла – изјавио је Зоран Мутуц, стручни консултант у овој фирми .

Невреме са орканским ветровима брзине и до сто километара на сат, које је погодило делове наше земље 19. и 21. јула, нажалост је однело и четири живота, а у седам градова и општина у држави проглашена је ванредна ситуација.

Светлана и Адријана из „Наше куће” награђене на фото-конкурсу

Jelena Trifunović Аугуст 1, 2023

Кориснице Центра за пружање услуга социјалне заштите, Светлана Калинов и Адријана Арсић, и њихова љубав према фотографији и природи, награђене су на најлепши начин.

На фото конкурсу „Свет кроз наш објектив~ Удружења грађана Златиборског округа – Чајетина, у категорији Природа, Светланина фотографија „Шумски лепотан” освојила је трећу награду, док је Адријанина фотографија „Нектар живота” награђена специјалном наградом. Светлана и Адријана, заједно са другим корисницима услуге дневни боравак, интересовање према фотографисању негују и унапређују кроз активности фото радионице Центра.

Докле ће рате стамбених кредита расти?

Jelena Trifunović Аугуст 1, 2023

На основу макроекономских прогноза, закључак је да се рате за стамбене кредите неће значајније смањивати до половине 2025. године, када би требало да дође до силазног тренда, каже за Кикиндски портал Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације у Београду.

Европска централна банка је рефентну каматну стопу повећала на 4,25 %. Свака промена референтне каматне стопе ЕЦБ утиче на каматну стопу на међубанкарске позајмице – еурибор, а висина еурибора кључна је за висину месечне рате за отплату стамбених кредита у Србији.

Тренутна вредност еурибора је безмало 4 одсто. Та вредност последњи пут је забележена током економске кризе 2008. године. Шестомесечни еурибор (6М) износи 3,945 одсто, док тромесечни еурибор 3,587 одсто (3М).

Све указује да ће каматне стопе остати високе до друге половине 2025. године, каже за наш портал Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације у Београду.

– Када ЕЦБ повиси своју референтну каматну стопу, а она то чини константно од половине прошле године како би обуздала инфлацију, еурибор расте, а како су српске банке и стамбени кредити готово у потпуности везани за евре, расте и камата за кредит. Код неких стамбених кредита рата је порасла и за 60 одсто. Уколико дође до смањења инфлације у еурозони, доћи ће до спуштања и еурибора, као и рата за кредите- напомиње Јевтовић.

Кретање референтне каматне стопе зависиће од постизања циља ЕЦБ који подразумева осигурање стабилности цена и циљане инфлације од два одсто. Тренутно је инфлација далеко од циљане вредности, па се користи подизање референте каматне стопе као најефикаснији механизам у њеном обуздавању.

Према пројекцијама ЕЦБ, инфлација у 2023. години износиће 5,4%, у 2024. години 3%, а онда ће се приближити у 2025. циљаној и бити 2,2%. На основу макроекономских прогноза, закључак је да се рате на стамбене кредите неће значајније смањивати до половине 2025. године, када би требало да дође до силазног тренда.

И након смањења, не би требало очекивати да буду на нивоу као у периоду од 2016. до половине 2022. године, јер је тада еурибор био на историјском минимуму.

Еурибор највећу вредност имао 2008. године

Највиша забележена вредност еурибора била је у септембру 2008. године и износила је 5,37. Наредних месеци, еурибору је падала вредност тако да је 2010. године износио 0,99. Негативна вредност еурибора забележена је 2016. године и и задржала се до маја прошле године. Стагнацију на најнижој вредности, имао је 2018. када је износио – 0,189 одсто.

Монтх: Ф 2023