најчитанији портал Севернобанатског округа
Поводом Међународног дана жена, честитку суграђанкама упутио је први човек града Никола Лукач:
-Поштоване даме, ви које сте увек биле и бићете стуб и ослонац човечанства, будите увек снажне и упорне, али и радосне и нежне као дар живота који доносите на свет. Срећан Вам 8. март, Међународни дан жена!- написао је градоначелник Никоla Лукач на свом инстаграм и фејсбук налогу.
Кикиндска Општа болница однедавно има новог лекара, а Кикинђани новог суграђанина.
Доктор Сами Хашим је радиолог из Дамаска. Захваљујући колегама и пацијентима, у нашем граду већ се осећа као код куће.
Веома је задовољан условима за рад и стицање искуства у кикиндској болници. За сада не планира нове дестинације, штавише, у изгледу је да ће још неке себи блиске људе довести у наш град.
Доктора Самија препознаћете по осмеху, а одмах затим по стручности, професионалности и изузетном односу према пацијентима.
Посетили смо га на његовом радном месту.
Тиса Фелбаб завршава Основну школу „Свети Сава“ и носилац је Светосавске повеље Школе, Вукове дипломе и специјалних диплома из енглеског језика и из хемије. Ова тринаестогодишњакиња има и јединствену страст, помало неуобичајену за њену генерацију. Тиса много воли да чита и већ три године је књижевни критичар Издавачке куће „Лагуна“.
– Мама је видела да „Лагуна“ тражи децу да пишу приказе књига. Прва књига за коју сам написала критику је „Девојчице узвраћају ударац“ Роберта Такарича. После неколико дана јавила ми се уредница и понудила ми да напишем још један приказ. Тако је све почело – прича Тиса.
Уредница, али и читаоци, препознали су Тисин таленат да изрази своје утиске о књизи. Међутим, љубав према писаној речи код ове девојчице развијала се од најранијег узраста.
– Родитељи су ми читали књиге када сам била мала. Чим сам научила да читам, почела сам сама да узимам књиге из библиотеке. Мислим да има деце која јако воле да читају, али их је много мање од оних који не читају уопште – објашњава Тиса. – Волим да читам фантастику. Недавно сам завршила читање серијала „Стаклени престо“, за који пишем приказ.
Тиса каже да ће уписати Гимназију јер још увек није сигурна у то чиме ће да се бави. Једино што је сасвим извесно, каже, јесте то да ће и даље писати књижевну критику.
– Поред тога што могу да читам различите књиге, на тај начин и вежбам писање и могу да изразим своја осећања људима које ће то занимати. Наставници у школи и другари ми често приђу и кажу да су прочитали неку од мојих критика и да им се свиђа, што ми прија. Јаве ми се и писци, што ме посебно обрадује. Александра Филиповић поклонила ми је своју књигу пошто је прочитала мој приказ њеног романа „О крилима и чудима”. Писац из Кикинде, Срђан Тешин, дао ми је своју књигу „Лука каже”, како бих написала критику о њој. Посебну захвалност дугујем и Маријани Љиљак, наставници у Школи за менталну аритметику „BrainOBrain”, коју сам завршила пре две године.
Упориште Тисине креативности свакако је њена породица. Она је и узор свом млађем брату Аљоши који каже да себе у будућности види као професионалног рукометаша.
Ова млада књижевна критичарка до сада је написала педесетак приказа. Признаје да би волела и сама да напише књигу. Уз то, воли и да слика, па је њено усмерење ка уметности већ сада сасвим извесно.
У свету писане речи или неке друге креативне стварности, тринаестогодишња Тиса Фелбаб уобличава своју сјајну будућност. И сигурним корацима већ стиже до ње.
Пошта Србије другу годину заредом организује национални наградни конкурс „100 успешних пословних жена”, овога пута намењен предузетницама из руралних и неградских подручја, чиме наставља да подржава женско предузетништво и поклања пажњу унапређењу положаја жена на тржишту рада.
Под слоганом “Најбоље тек долази”, конкурс почиње данас и трајаће до 8. априла.
Са циљем оснаживања и промоције женског предузетништва широм наше земље, овогодишњи конкурс намењен је оснивачицама и законским заступницама малих предузећа и удружења у руралним подручјима и осталим неградским срединама са територије целе Србије.
За 100 најбољих кандидаткиња по оцени стручне Комисије, Пошта Србије ће обезбедити националну видљивост њиховог пословања кроз бесплатан огласни простор у више од 1.500 пошта широм Србије.
Победнице и њихово пословање ће поред представљања у брошури која ће бити доступна без накнаде корисницима поштанских услуга, као и у онлајн брошури, бити представљене и на мониторима у поштама, на корпоративном сајту и званичним профилима Поште на Инстаграму, Фејсбуку, Линкедину и Youtube каналу, чиме ће њихови бизниси постати видљивији и боље позиционирани на националном тржишту роба и услуга.
Критеријуми за оцењивање су, између осталог, успешност презентованих пословних активности или пословне идеје, награде у области пословања или стваралаштва, друштвено-одговорне активности.
Детаљне информације о условима конкурса и начину пријаве доступне су на интернет адреси http://preduzetnice.posta.rs, док је за додатна питања на располагању имејл адреса konkurspreduzetnice@posta.rs.
Трибина посвећена 245. годишњици учитељства у Србији одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Декан Учитељског факултета у Сомбору, историчар, проф. др Саша Марковић, претходно је учествовао у представљању ове високе школе средњошколцима у Кикинди.
У вечерњем програму истакнута је чињеница да је у Србији веома рано препознат значај просветитељстрва. Прва српска учитељска школа, „Норма“, основана је 1. маја 1778. године у Сомбору.
– Мисија просветитељства је да спасава и чува идентитет народа у времену безумља и дигитализације – рекао је професор Марковић. – Један од највећих изазова је како да просветитељство и критичко промишљање човек прихвати и да му школство то понуди. Кроз читаву историју политичке елите овде су, углавном, неговале идеју да Срби буду необразовни или полуобразовани, како не би угрожавали виталне интересе оних који владају.
Профитабилни ум, идеја о потрошачком менталитету, такође су супротстављени постепености, трезвеном промишљању и стрпљењу, што је веома важно за младе, али и све мање популарно међу њима, оценио је професор Марковић.
– Просвета данас има много мањи значај него што је то неопходно. Она је једини начин опстанка јер је најважније стварање интелектуалне и сазнајне вредности. Ако не негујемо образовање и не држимо корак у његовој актуелизацији, прети опасност да будемо асимиловани, да изгубимо идентитет у глобализацији. Просвети треба одредити много битнију улогу у друштву, треба неговати просветне раднике и чувати њихов статус.
Професор Марковић изучава историју образовања, али и политичку и историју идентитета, као и културу и развој политичке мисли на простору Војводине.
Аутор је 12 монографија и данас је кикиндској библиотеци на поклон донео три своја дела: „Српски учитељ у Угарској 1778-1918.“, „Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића“ и „Национално без одијума – поглед без претензија“.
На захтев публике, у Народном позоришту поново ће гостовати дуо-драма “Зашто и како убити мужа”.
Представа је рађена по мотивима књиге Антонија Амурија на тему брачних односа и одликује је жива интеракција с публиком.
Играју Наташа Аксентијевић и Пеђа Дамњановић. Друго гостовање овог комада заказано је за суботу, 18. март, за 20 сати.
Представљање Педагошког факултета из Сомбора уприличено је у Културном центру где су средњошколци имали прилику да се ближе упознају са овом високообразовном установом. Факултет уписује сторинак студената, а поред постојећа три смера, у процесу акредитације је још један.
-Педагошки факултет у Сомбору је најстарија институција у Срба која образује учитеље. Традицију чува од 1778. године- указао је декан факултета проф. др Саша Марковић. – Факултет уписује учитеље, васпитаче и библиотекаре, a у процесу акредитације је смер дигитално образовање. Новоизграђени дом „Зоран Ђинђић“ је одмах поред факултета. Уписујемо 70 одсто буџетских места,а за самофинансирајуће студенте су најниже школарине у држави и могу се платити у ратама. Услови за студенте су одлични, само је потребан мотив код младих да се определе за просвету. Одлучујући мотиви су човекољубље и да воле књиге- указао је декан факултета проф. др Саша Марковић.
Присутне је поздравила и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.
-Учитељски позив је, по мени, један од најплеменитијих и свако ко има жељу да позитивно утиче на систем вредности код деце, требало би да размотри могућности које пружа овај факултет. Кикинда ће имати знатан одлив учитељског кадра. У наредних пет година, 28 учитеља одлази у пензију и ово је могућност да млади упишу факултет и добију сигуран посао. Да бисмо мотивисали младе да постану учитељи, размишљамо и о додели посебних стипендија- напоменула је Мицковски.
Министарство за бригу о селу недавно је расписало нови јавни позив за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа за окућницом. Путем овог конкурса, сеоске куће на територији Града Кикинде купиле су 33 породице. Међу суграђанима који су путем овог конкурса решили стамбено питање је и четворочлана породица Остојић из Нових Козараца.
-Живели смо у заједници и одлучили да се осамосталимо. Теже је било пронаћи адекватну кућу у селу, лоше су биле понуде, али ова је била идеална за нас. Сада смо кренули да је реновирамо. План је да се до лета заврше радови и да се уселимо. Иза куће је башта где ћемо посадити воће- причају Лидија (23) и Крстан (30) Остојић, родитељи двогодишње Таре и осмомесечног Боже.
Чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици Мелита Гомбар посетила је породицу Остојић и истакла да Град Кикинда учествује на конкурсу тако што заинтересованим лицима помаже у прикупљању документације и изјавом потврђује тачност података које се односе на некретнину.
– Циљ програма је ревитализација села и подстицање младих да остану да живе на селу односно да се враћају на села и ту заснивају породице. Колико се ова мера показала успешном, сведоче подаци. Путем конкурса, стамбено питање у Србији решило је 5.000 грађана, а само током прошле године продато је 980 кућа. Право учешћа на конкурсу имају пунолетни држављани до 45 година старости- појединци, самохрани родитељи, брачни односно ванбрачни партнери. Важно је да немају непокретност на свом имену, осим пољопривредног земљишта, да немају дуговања за порез. Сеоске куће које се купују морају бити безбедне и функционалне и да задовољавају основне услове за становање. Највиши износ средстава који се додељује је 1,2 милиона динара -прецизирала је Гомбар.
Мини промоција спорта за девојчице одржана је данас, уочи Дана жена, у фискултурној дворани ОШ „Свети Сава”. Гошће су биле гимнастичарке КГСУ , каратисткиње Феникса и џудисткиње Партизана. Девојчице које тренирају ове спортове представиле су вештину ученицима нижих разреда, а догађају су присуствовали градски већник за спорт Драган Пецарски и председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов док је Светлана Мирчић Вукобрат, наставница у физичког васпитања у поменутој школи, рекла:
– Циљ нам је да се традиција борбе за женски спорт одржи и да нашим ђацима прикажемо спортове који им нису познати, најпре на настави. Сваке године пред 8. март ми ставимо акценат на женску страну спорта, а за следећи пут планирамо да нам у госте дођу девојчице из спортова у води и на води, што ће бити мало компликованије, јер у нашем граду немамо ватерполисткиње и веслачице. Кроз наставу и рад са децом примећујемо да има талентоване деце за све спортове, само им треба пружити прилику, а наш задатак је да их подстакнемо и објаснимо да је спорт важан.
Цене пољопривредног земљишта у Војводини бележе раст. Квалитет земље, величина и положај парцеле- само су неки од параметара који утичу на цену. И даље су најскупље оранице на територији Јужнобачког округа.
Пољопривредно земљиште на територији Града Кикинде у 2022. години продавано је по ценама од 1.250 евра по хектару па до 21.000 евра, колико је плаћен најскупљи хектар. Просечна цена износила је 8.800 евра.
Приближно толико новца у просеку, требало је издвојити и за хектар земље у Житишту (8.500евра), Ковину (8.700 евра) и Шиду (8.800 евра).
Највише цене забележене су на подручју oпштина Стара Пазова, Нови Сад, Бачка Паланка, Бечеј, Жабаљ, Кула, Оџаци, Рума, Суботица, Ковачица. Тако се у Старој Пазови цена кретала у просеку 15.600 евра- од 3.750 евра, колико је по хектару плаћено најјефтиније пољопривредно замљиште па до чак 39.500 евра за хектар.
Просечна цена ораница у Бачкој Паланци износила је 13.500 евра, у Бечеју 13.650 евра, у Кули 12.000 евра, Сомбору 9.600 евра, а у Кањижи 7.150 евра за хектар.
У оближњем Зрењанину, парцеле су продаване до нешто нижим ценама него у Кикинди- од 1.000 до 17.000 евра по хектару односно у просеку за 7.650 евра.
Према подацима РГЗ, у односу на 2020. годину, цена пољопривредног земљишта у Севернобанатском округу порасла је у просеку за 15 одсто.
У 2022. години најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је у Каћу по цени од 40 евра за m2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у прошлој години прометовано је у општини Чока по цени од 2,36 милиона евра за 163 хектара, показују подаци Републичког геодетског завода.
