May 29, 2026

Монтх: Ф 2023

преврнут аутобус

(ФОТО) Преврнуо се аутобус код Иђоша: Шест путника превезено у болницу

Jelena Trifunović Марцх 10, 2023

Аутобус Јавног предузећа „Аутопревоз“ који је саобраћао на линији Кикинда- Падеј, преврнуо се јутрос, око 6.30 сати, у атару Иђоша. Шесторо путника превезено је на преглед у Општу болницу у Кикинди. На срећу, њихово стање није указивало на теже телесне повреде, што је лекарским прегледима и потврђено.

-Примили смо шесторо путника из аутобуса. Сви су стабилно, нема тежих повреда, сви су ушли овде на ногама. Прегледани су, опсервирани и урађена је потребна дијагностика како бисмо их пропратили- наводе на пријемном одељењу Опште болнице Кикинда.

У аутобусу је било 16 путника и возач. Како сазнајемо, већина путника се враћала с посла или путовала до радног места. Приликом слетања с пута, аутобус није био у контакту са другим возилом нити је био у великој брзини. Разлог због кога је возач изгубио контролу над аутобусом, утврдиће истрага.

-Аутобус је, из за сада непознатих околности, слетео с коловоза и преврнуо се на бок у канал. Истрагом ће се утврдити узрок због којег је дошло до ове саобраћајне незгоде- наводе у Полицијској управи у Кикинди.

Због извлачења аутобуса, саобраћај је на овом делу пута повремено био у прекиду.

 

 

 

 

 

 

П1130619 (2)

Симонида Милојковић представила нови роман о сектама и „њу ејџу“

Igor Crnogorac Марцх 10, 2023

Свој најновији роман „У загрљају принца таме“, књижевница Симонида Милојковић прво је представила у Кикинди, у којој има бројну читалачку публику. Књижевно вече одржано је синоћ у пуној сали Културног центра.

– Ово ми је најтежи роман у животу, све су приче истините и све је требало истражити, разговарати са тим људима и учествовати у ужасу кроз који су прошли. Ради се о тинејџерима, ученицима једне београдске гимназије, који су оформили сатанистичку групу са вођом много старијим од њих. Језиве ствари се дешавају у сектама, нарочито сатанистичким. Младе наговарају да убију члана породице или их наводе на самоубиство како би „откупили“ живот члана своје породице – каже Милојковић.

Истраживање дуго годину дана обухватило је, поред изучавања литературе, и волонтирање у Организацији за стабилизацију младих ЗИД.

– Још увек помажем у рехабилитацији и спасавању двадесетак тинејџера који су, махом, у сатанистичкој секти. Има и припадника „њу ејџа“ који промовише  технике саморазвоја, а у суштини је секта. У питању су веома млади људи, најмлађи имају само 12 година, и многи су већ покушавали самоубиство и лечили се у душевним болницама.

Стечено искуство и знање ауторка сада жели да преточи у стручну књигу на ову тему. Такође, волела би да буде косценариста серије „У загрљају принца таме“ јер, како каже, домаћој кинематографији недостаје добар хорор.

Симонида Милојковић члан је Удружења књижевника Србије и један је од најчитанијих српских писаца. Њена прва књига, „Грабљивица“, издата 2007. године, најпродаванији је роман на Балкану у последње три деценије.

Издавачка кућа „Пегасус“ из Велике Британије прогласила ју је врхунским делом савремене светске књижевности и објављује је за цело енглеско говорно подручје.

Бестселер „Љубав у доба кокаина“ доживео је и своју позоришну верзију. Живот трансродних особа тема је романа „Жена“, док се у роману-психотрилеру  „Дијагноза: љубав“, ауторка бави питањем да ли је заљубљеност врста психозе и да ли, попут наркотика, ствара зависност.

концерт музичка 3

Најлепше ноте класичне музике суграђанима на дар

Igor Crnogorac Марцх 9, 2023

Посебно уживање љубитељима класичне музике вечерас су приредили ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. У сали Народног позоришта приредили су традиционални осмомартовски концерт. Разноврстан програм  извело је чак 40 ученика Школе.

– Наши ђаци свих узраста и са свих осам одсека извели су композиције великог броја аутора. Уложен је озбиљан труд и са великом вољом припремали смо концерт који смо поклонили кикиндској публици – каже директорица, Маргита Детари.

У 33 тачке програма учествовали су солисти и камерни састави, а публика је уживала у свим музичким облицима – валцерима, етидама, баркаролама…

У години у којој Музичка школа обележава 70 година постојања, ова установа има 310 ученика, од тога осморо ђака похађа два одсека. У најави је, каже директорица Детари, и одсек за саксофон, који ће моћи да се упише од наредне школске године.

Следећи концерт за суграђане биће приређен у септембру, поводом јубилеја Школе.

Др Јовица Тркуља пише нову књигу. У повести српског фудбала незаобилазно је име Бошка Бурсаћа

Др Јовица Тркуља пише нову књигу: У повести српског фудбала незаобилазно је име Бошка Бурсаћа

Dejan Panić Марцх 9, 2023

Др Јовица Тркуља, наш Београђанин, у пензији је од пре три године па често борави у свом завичају, Кикинди и Накову, а низу књига о заборављеним Кикинђанима: проф. Мирку Косићу (2014.), сликару Радивоју Бербакову (2015.), проф. Спасоју Граховцу (2021.), уз фељтоне у „Новим кикиндским новинама” о Миливоју Југину (2019.) и сликару Ђури Радловићу (2022.), од данас у поменутом недељнику, придодаје и фељтон о Бошку Бурсаћу о којем је и књига у припреми.

Прва помисао када се спомене име Наковчанина Бошка Бурсаћа, онима који солидно познају историју југословенског фудбала, јесте да је он, још увек, најбољи стрелац свих времена Фудбалског клуба Ријека (Хрватска) те Витесеа (Холандија). Међутим, прича, коју ће од заборава заувек отргнути и у корицама књиге сачувати други Наковчанин, др Тркуља, наравно, много је шира и слојевитија.

– У повести српског фудбала незаобилазно је име Бошка Бурсаћа. Он је био и остао најпознатији Наковчанин у богатој фудбалској историји овог села на северу Баната. Нема становника Накова који не познаје Бошка или који није чуо за његове успехе у фудбалу. Нама старијима био је и идол, спортиста коме смо се дивили, човек става и принципа у кога смо веровали и поштовали га – прича Тркуља – После колонизације 1945. године и доласка Крајишника у Банат, Наковчани су се тешко привикавали притиснути бројним фрустрацијама. У таквој ситуацији тежили су да се докажу и приближе богатим банатским селима у којима су по највишим европским стандардима обрађивали земљу, гајили стоку, обављали бројне занате, бавили се спортом, културно-уметничким радом и сл. Нама Наковчанима то је омогућио фудбал, поносни на талентоване момке, који су доживљавани као „нови витезови без страха и мане”, а један од њих, међу првима и највећима био је Бошко Бурсаћ.

Као играч Бурсаћ је кренуо с банатских терена, из наковачког Полета, преко кикиндског Одреда и зрењанинског Пролетера, стигавши до престоница европског фудбала: Немачке, Италије, Француске… НК Ријека под стенама легендарне Кантриде, била му је други дом, од 1964. до 1972. године. Значајан траг оставио је затим и у НК Загребу (1972-1974.), а завршио је овенчан славом у Витесеу у Холандији од 1974. до 1980.

– Уз то, Бошко је био и талентовани сликар. Насликао је галерију слика на којима доминирају мотиви из његовог завичаја. Поносили смо се његовим изузетним фудбалским талентом, врхунском техником, борбеношћу, али изузетним кавалитетима спортисте и човека. Као убојити и непредвидиви центарфор био је нерешива енигма за одбране противничких тимова. Њихови тренери и капитени стварали су специјалне тактике да сачувају мрежу од Бошка. О Бошковој верности Накову и његовом ФК Полет најбоље говоре подаци да је до краја живота остао везан за њих. У Накову је преуредио стару швапску кућу и у њој проводио са породицом неколико месеци годишње, а младе фудбалере Полета помагао је стручним искуством и финансијски. Зато је књига о Бошку Бурсаћу израз поштовања и захвалности за све лепе тренутке, победе и незаборавне голове које нам је приуштио.

Записи о Бошку Бурсаћу настали су непланирано, стицајем неколико околности, напомиње аутор.

– Прво, упустио сам се у овај посао зато што се, упркос значајним резултатима које је остварио као врхунски фудблер и менаџер, о Бошку Бурсаћу мало зна. Бошко је био тема неколико стотина новинских чланака, репортажа и интервјуа у листовима и часописима који су излазили на територији ондашње Југославије и Холандије. О њему су снимане и телевизијске и радијске емисије, у Холандији и документарни филм. Међутим, то су све краћи чланци, махом пригодни текстови објављени у спортским листвима који су били тешко доступни широј јавности и који су данас или прекривени наслагама прашине или су уништени. Они су данас тешко доступни и не садрже грађу неопходну за склапање мозаика о Бошку Бурсаћу. Под таквим околностима његова личност и каријера остали су прекривени велом заборава. Зато постоји потреба да се та неправда према Бошку Бурсаћу исправи.

Пре 15 година на Тркуљин предлог установљена је Годишња награда Накова, а тако се наш саговорник подробније упознао с биографијама, личностима и делом лауреата.

– Том приликом посебно ме је заинтересовала и импресионирала личност Бошка Бурсаћа. Почео сам да прикупљам грађу, бележим сведочења о њему и његовој каријери. И треће, Бошко Бурсаћ, пре три године у јеку короне 8. априла 2020. године, у својој кући у Холандији преминуо је у 75. години. По његовој жељи сахрањен је у Накову, на гробљу где су сахрањени његови родитељи и најближи рођаци. У условима пандемије обред је обављен у уском кругу породице и најближих пријатеља прво у Холандији, а потом и у Накову. Ипак, вест о његовој смрти пренело је преко 50 електронских и штампаних медија у Србији, Хрватској и Холандији. Наслови тих написа били су: Играч ван серије, Драгуљ српског фудбала, Истински фудбалски ас, Наковачка фудбалска икона, Спортиста од става и принципа и сл. Из тих написа многи су схватили о каквом изузетном фудбалеру и човеку је реч.

Читајући и гледајући те написе поводом смрти Бошка Бурсаћа, схватио сам да је неопходно да се о једном од највећих наковачких спортиста свих времена напише књига достојна његовог имена и значаја за развој фудбала у Накову и Кикинди.

И на крају, др Јовица Тркуља поручује:

– Хвала Бошку и свим његовим саиграчима и тренерима који су нам донели величанствену фудбалску игру, а она је многим генерацијама Наковчана значила безмало све и била више од игре. Она нам је у мрачним и смутним врменима, у годинама посртања, беде и безнађа будила наду да нису порушени сви мостови ка нормалном, витешком и цивилизованом свету. Подарио нам је илузију да је скрајнуто Наково са далеке „периферије периферије” – „Мали Париз“, а његов фудбалски клуб Полет – популарна „Барцелона“. 

 

Видео-записи о Бошку Бурсаћу

Доступни су на интернетским адресама:

https://www.youtbe.com/watch?v=qISF4YaPjM

хттпс:/www.yоутубе.цом/wатцх?в=Т6НдфИцбмЗw

Витессе-супортерс ерен цлубицоон Боско Бурсац

Афцхеид ван Боско Бурсац ин беелд Витессе

 

Белешка о Јовици Тркуљи

Јовица Тркуља (Кикинда, 1952.) дипломирао је (1975.) , магистрирао (1980.) и докторирао (1986.) на Правном факултету Универзитета у Београду. На истом факултету радио је од 1976. године и биран је у сва универзитетска звања за предмет Политички систем. Био је шеф Катедре за јавно право Правног факултета, председник Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду и члан Сената Републике Српске. Главни је и одговорни уредник часописа „Херетикус”.

 

ФОТО: Архива др Јовице Тркуље

Јелена Митровић (Ларге)

Послодавцима представљени јавни позиви Националне службе за запошљавање

Igor Crnogorac Марцх 9, 2023

Овогодишње јавне позиве за доделу финансијске помоћи незапосленима и послодавцима, Национална служба за запошљавање (НСЗ) расписала је 20. фебруара.  У кикиндској филијали данас је организовано њихово представљање потенцијалним корисницима-послодавцима.

– Пракса је показала да оваква представљања дају резултате јер тако отклањамо евентуалне недоумице и смањујемо број одбијених захтева – каже директорица кикиндске филијале НСЗ, Јелена Митровић. – Позвали смо, углавном, послодавце из приватног сектора јер се на њих односи највећи број јавних позива, као и нове послодавце, како бисмо их упознали са бенефитима које могу да остваре и што више их укључили у коришћење помоћи.

Представљању програма присуствовало је тридесетак позваних послодаваца. Јавни позиви имају различите рокове и веома је важно да потенцијални корисници аплицирају на време.

– Кикиндска Служба има одређену квоту за сваки јавни позив, па се заинтересованима препоручује да се што пре пријаве за коришћење средстава. Прошле године имали смо 14 јавних позива и потрошена је целокупна квота, чак смо тражили и проширење. Финансирано је 389 особа, што је допринело смањењу броја незапослених на евиденцији. На крају децембра 2022, у односу на исти месец 2021. године, незапосленост је у граду смањена за 19 одсто – каже Јелена Митровић.

Како су јавни позиви доступни већ дуже од две седмице, према показаном интересовању послодаваца процена је да ће и ове године бити много корисника.

Сваки позив има одређене циљне групе незапослених на које се односи. То су, углавном, старији од 50 година, млађи од 30 година без средње стручне спреме, незапослени дуже од годину дана, Роми, инвалиди, корисници социјалне помоћи и млади у домском смештају или у хранитељским породицама.

У Националној служби очекују да ће, и ове године, јавни позиви допринети смањењу незапослености. Поред већ активних мера подстицања запошљавања, очекује се и објављивање покрајинских и јавних позива Градске управе Кикинда.

Еразмус Ђура 2

У Основној школи „Ђура Јакшић“ започели сарадњу са школом у Марибору

Igor Crnogorac Марцх 9, 2023

У оквиру програма „Еразмус плус“ ђаци и наставници Основне школе „Ђура Јакшић“ били су на петодневној размени у Марибору. Координатор пројекта „Повежи вештине“ је наставница енглеског језика, Добрислава Ружић.

– Суштина пројекта је повезивање и унапређење мултикултуралности. Учестовало је десет ученика и две наставнице. Колеге су посматрале часове и усавршиле се у новим наставним методама – каже Добрислава Ружић.

Партнерска школа у пројекту је „Табор 1“ у Марибору. Посета је остварена захваљујући подршци родитеља, колега, Туристичке организације и Града Кикинде, каже наставница географије, Биљана Радујко.

– Деца су присуствовала настави са трећим и седмим разредом, била су смештена у интернату и пратила су организацију својих вршњака – каже Радујко. – Обилазили смо културно-историјске знаменитости, санкали се на Похорју. Са колегама смо разменили искуства, што је било веома корисно. Њихов облик рада је сасвим друкчији, али много тога можемо да применимо. Када је географија у питању, занимљиво је да они своју државу увек стављају на прво место и све остале пореде са њом. Искуства из Словеније сада преносимо својим колегама.

Кикиндски ђаци су, чини се, из Марибора понели још интензивније утиске.

– Град је диван, а наставни програм забаван. Учење се своди на гледање филмова и ученици сами проналазе оно што им је потребно за рад – каже Теодора Ћурчин, ученица седмог разреда.

Страхиња Стојановић, ученик шестог разреда, импресиониран је еколошким аспектима у школи-домаћину.

– Оброци се састоје од здраве хране и све је веома чисто, у школи су сви у папучама. Мислим да бисмо то могли да применимо и код нас.

Ђаци су стекли нове пријатеље са којима су, кажу, остали у контакту.

– Пратили смо наставу, али смо тешко разумели. Школа је лепа и велика. Свиђа ми се што смо имали доручак и што смо сви били у папучама – каже Владан Ковачевић из ИИИ-1.

У пројекту су учестовали и ученици: Јована Живојинов, Уна Коњик, Сара Јочић, Милица Кришан, Огњен Добросављев, Сергеј Богосављев и Огњен Ђомпарин.

Своје домаћине кикиндски ђаци позвали су да им буду гости на јесен, у току програма „Совембар“. У међувремену, у наставку пројекта, четворо наставника из школе „Ђура Јакшић“ похађаће у Италији семинар о унапређењу интегративне наставе.

„Еразмус плус“, као један од највећих програма Европске уније, финансира пројекте мобилности и сарадње у области образовања, обуке младих и спорта, путем целоживотног учења. Приступ фондовима ЕУ у „Еразмусу“ имају државе чланице Уније и треће земље, делимично или у пуној мери придружене Програму.

субнор

СУБНОР Кикинда: Предано негују ослободилачку традицију

Jelena Trifunović Марцх 9, 2023

На другој редовној годишњој скупштини Градског одбора СУБНОР-а, председник тог одбора Саво Орељ поднео је извештај о прошлогодишњем раду и предложио план активности у овој години.

-Присуствовало је 64 делегата и двадесетак гостију из других борачких организација и удружења, као и центра Министарства одбране. Скупштини је присуствовао и генерал Милорад Ступар који се надахнутим говором обратио присутнима, као и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за друштвене делатност Градске управе. Град нам пружа значајну подршку у раду и аншим активностима. Градски одбор СУБНОР-а са реализованих 52 активности у прошлој години један је од најбољих у Војводини, највише захваљујући ангажовању чланова месних одбора, добрим међуљудским односима и решености да негујемо културу сећања на светле примере ослободилачких ратова које је водила Србија. У прошлој години смо формирали секцију Посебних јединица полиције, што нам је веома важно. Похвалне су и активности Актива жена, секције породица погинулих у ратовима деведесетих и других- указује Орељ.

За ангажовање, уручене су захвалнице месним одборима Банатско Велико Село и Мокрин, док је Плакету добио Бранимир Марковић, председник скупштине Градског одбора СУБНОР-а.

У плану Градског одбора СУБНОР-а за наредни период је, између осталог, и обилазак свих 13 месних одбора, колико их је укупно на територији Града Кикинде и попис свих спомен обележја као и стања у ком се налазе.

-Желимо да урадимо евиденцију свих спомен обележја. Намера нам је да се  у Мокрину изгради нови споменик жртвама фашизма јер је стари уништен приликом реконструкције трга 1985. године. Стрељани Мокринчани су сахрањени у центру села у заједничкој гробници – наводи Орељ.

Градски одбор СУБНОР-а има 345 чланова.

Освајачи 12

(ВИДЕО) „Освајачи“ први пут у Кикинди – концерт „Женама с љубављу“

Igor Crnogorac Марцх 8, 2023

Пок-група “Освајачи” наступила је вечерас у Спортском центру „Језеро“ на концерту под називом „Женама с љубављу“ који, за Дан жена, традиционално организују Туристичка организација и Град Кикинда.

Концерту је присуствовао и градоначелник, Никола Лукач, који је суграђанкама честитао празник.

– Честитам Дан жена свим мојим Кикинђанкама и свим женама. Град им сваке године, поводом њиховог празника, приреди изненађење и добру музику. Овога пута дошли су „Освајачи“, изузетно квалитетан бенд, и надам се да ће и даме и мушкарци уживати и присетити се хитова ове групе. Жене су боља половина друштва и драго ми је што све више њих укључује у одлучивање. То ће и нама бити мотив да будемо још квалитетнији и бољи и да заједнички градимо још боље услове за живот и рад у нашој Кикинди и у нашој Србији.

Познати рок и хеви-метал бенд „Освајачи“ препознатљив је по свом „тврђем“ звуку, одличним мелодијама и, свакако, по сјајном вокалу фронтмена Звонка Пантовића Чипија.

– Први пут смо у Кикинди и много нам је драго због тога. Видим да је публика расположена, сигуран сам да ћемо уживати. Свираћемо песме са свих наших албума и плоча. Не мењамо се много, музика еволуира, али ми остајемо „Освајачи“ до краја. Код нас је криза аутора, многи нови млади људи личе једни на друге. Ми смо своји све ове године, можда је то рецепт за успех трајање хитова. Много радимо, свирамо, па не стижемо да завршимо нови албум, али песме су спремне и представићемо га ускоро – рекао је Чипи.

„Освајачи“ су кикиндској публици приредили прави рок-спектакл. Концерт су отворили великим хитом „Крв и лед“ са свог првог албума из 1990. године. Уследиле су добро познате песме: „Никад више с тобом“, „Марија“, „С ким чекаш дан“, али и хитови „Смака“ и „Бијелог дугмета“.

Одличан концерт правих музичких професионалаца неке Кикинђане вратио је у младост, а новим генерацијама свакако представио прави хард-рок звук живог наступа на најбољи могући начин.

Клара Цеткин

На Дан жена – суграђанке о свом статусу

Igor Crnogorac Марцх 8, 2023

Обележавање Међународног дана жена свој зачетак има у протесту радница у индустрији одеће и текстила, одржаном 1857. године у Њујорку. Оне су  демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата.

Протести су настављени и наредних година. У Њујорку је, 1908. године, 15.000 жена захтевало краће радно време, већу плату и право гласа.

Идеја да се установи међународни празник потекла је од жене по имену Клара Цеткин, комунисткиње и боркиње за права жена која је овај предлог изнела на Међународној конференцији жена у Копенхагену 1910. године.иде

Дан жена први пут је обележен 1911. у Аустрији, Данској и Немачкој.

Шта жене данас мисле о овом празнику, односно свом положају у друштву, питали смо наше суграђанке.

Станислава Хрњак, посланица у Скупштини АП Војводине и повереница Градског одбора СНС

-Жене су ослонац не само српског друштва и породице, већ целе земље. Осми март је дан који има историјску симболику и важно је да то буде дан који је за сваку даму посебан. Често кажемо да би сваки дан требало да буде Дан жена узимајући у обзир колико оне улажу у породицу, посао, колико су предузимљиве, колико су покретачи свега, то се  у свакодневном животу да видети. О томе треба да причамо чешће него једном годишње. Не смемо да занемаримо ни жене жртве насиља, и о томе треба да говоримо значајније и храбрије, да заштитимо жене у сваком смислу. Такође, да их изједначимо у друштву у контексту зарада, јер оне улажу далеко већи напор. Посебно жене које се баве јавним послом имају вишеструку одговорност која се ослања на дом, пријатеље, родитеље, посао. Оне не знају да буду површне, када преузму на себе одговорност, гурају до циља. И зато мислим да је свака жена посебна, да је треба подржати, да друштво треба да стане иза њих. Пажња која се женама указује данас јесте обавеза да бисмо им показали колико су посебне, али да се потрудимо сви заједно да пажњу и награду за свој труд и рад добијају и у осталим данима током године.

Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника

–Важан ми је овај празник из више разлога. Треба да истакнемо суштину и симболику, а то је, од Розе Луксембург па надаље, борба да се оствари бољи положај жена. Упорношћу и храброшћу су се бориле за политичка и економска права и слободе, и за пуно уважавање у друштву. Волим овај празник зато што ме је још као дете асоцирао на мајку, баку, тетке и увек је био у знаку радости и лепог расположења. Нека и буде у симболици ружа и цвећа, али заиста се осећала емоција, поклањате нешто и тиме изражавате љубав и поштовање према тој особи. Али ако и поред борбе за права жена постоји било какав покушај маргинализовања и оспоравања улоге и значаја жена у друштву, онда сваки такав поклон и обележавање празника је само ритуал и празна прича. Нека данашњи поклон- ружа или други знак пажње чини срећном жену током целе године, то је израз захвалности, поштовања и признања улоге жена у друштву без обзира на то да ли говоримо о домаћици или жени која се остварила у одређеном послу, или на било који други начин. Битно је да се улога жене поштује и освести, јер је она велика.

Јасмина Дрињак Малогајски, васпитачица у Берлину

– Осми март у целој Немачкој је веома битан празник и сви се некако труде да своје жене, мајке обрадују неким пригодним поклоном, изласком на вечеру, цвећем.. Велики број билборда има за тему честитку женама. Овде у Берлину конкретно, то је можда један од најважнијих празника јер је од пре неколико година уврштен у празнике који су нерадни дани. По клубовима су организоване свирке на којима наступају жене,  данас  се играју тематски стендапови о женама-који представљају жену као супер хероја, што и јесмо. Оне које данас морају да раде, на плату ће добити 100%  на дневницу јер је државни нерадни дан.

Татјана Кором, Удружење жена Кикинде

-Радујем се том дану зато што су се жене избориле за своја права, која и данас имају. Удружење жена Кикинде традиционално обележава тај дан. Ми смо га прославиле заједничким окупљањем у петак у Ресторану „Белавила“. Када је о поклонима реч, сматрам да нису важни. Битна је пажња и честитка од срца.

Даринка Маљугић, библиотекарка

– За мене је Осми март веома важан, жене су заборавиле зашто га прослављају. Ако смо се бориле за равноправност, не значи да смо себи само још натовариле додатни посао и да треба да имитирамо мушкарце, то ме јако иритира. Нисам феминисткиња, али јесам за равноправност.

Снежана Попесков, технички секретар у Народном позоришту

– Овај дан се обележава у знак сећања на борбу за женска права и зато мислим да је веома значајан. Жена има посебан сензибилитет и посебно место друштву, то не сме да се заборави.

Наталија Богосављев, предузетница

-Није ми важан овај празник. Сматрам да свакодневно и према свима треба да се односимо као према себи равнима и са поштовањем јер смо сви равноправни.

Јована Мишковић, наставница немачког језика у Новом Саду

-Празник је значајан да бисмо се подсетили да су жене једнако важне, чак и важније од мушкараца. и да је потребно да вуду цењене. Треба подсетити мајке, сестре, жене да су вољене, али није лоше и да добију неки поклон.

Гусани Дан жена 1

Поводом Дана жена – наградни квиз за мушкарце

Igor Crnogorac Марцх 8, 2023

Чланови „Гусана у магли“ данас су, поводом Дана жена, организовали акцију на тргу. Супротно очекиваном, разговарали су са мушкарцима.

– У овој акцији замислили смо да пронађемо мушкарце којима постављамо питања о женама. Они који тачно одговоре добијају пакетић како би га поклонили њима драгим женама – каже Јелена Ердељан.

Суграђани, бар они мање стидљиви, радо су се одазвали и тако „зарадили“ пажљиво припремљене и лепе поклоне.