April 17, 2026

Day: February 9, 2023

jovan popovic 8

Књига „Сабране приче“ књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, представљена је у Народној библиотеци која носи његово име. „Сабране приче“ је објавила „Партизанска књига“ у едицији „Стари мајстори“, у којој су објављена и сабрана дела Душана Васиљева и Ђуре Ђуканова. Књига садржи три прозне збирке: „Реда мора да буде“ из 1932, „Лица у пролазу“ из 1941. и „Истините легенде“ из 1944. године. Поговор је писао издавач, књижевник др Срђан Срдић, који је и представио књигу кикиндској публици.

– Текстови Јована Поповића су у читанкама за средње школе, али није било књиге, посебно не сабраних дела. Схватили смо да га нема 40 година, ни као књижевника, ни као историјске личности. Никада није било организованих напора да његова заоставштина буде сабрана. Преживљавало је само оно чега је било у школској лектири. Од нечега смо морали да почнемо и најједноставније је било доћи до његових прича.

Трећа књига, „Истините легенде“, посвећена је људима који су биле историјске личности и од којих је направљен мит, али ће људи у њој и препознати приче „Пинки је видео Тита“ и „Бриле“, рекао је Срдић. Приче о животу Поповића у Кикинди, до 1930-е, када је имао 25 година, налазе се у првој и другој књизи.

– Ове књиге су израз његовог експресионизма и чак подсећају на Душана Васиљева. Из прича може доста да се научи, не само о књижевности тог времена, већ и о животу људи овде. То је доста комплексан и невесео приказ живота у Кикинди између Првог и Другог светског рата, са свим политичким, сталешким и осталим раслојавањима која су била присутна у локалном животу и ми неки јаснији траг о томе немамо, ни у прози Душана Васиљева која је преживела, ни у драмама.

Очекивања издавача су да ће „Сабране приче“ изазвати ново интересовање за дело овог књижевника. У „Партизанској књизи“ намеравају да објаве и његове сабране песме.

– За свој једини избор поезије, објављен 1951. године, Јован Поповић сам је написао поговор у којем каже да чак није ни у поседу одређених текстова које је објављивао у току рата, тога нема. И ми сада, сакупљајући материјал за ту књигу сабраних песама имамо проблем. Он није имао директне наследнике, а од 1930. године живео је у Београду.

Срдић истиче да је овај књижевник био личност од непојмљивог утицаја: био је шеф делегације Југославије на оснивању UNESCO-а у Њујорку, једини је Кикинђанин који је сахрањен у Алеји великана, његов ковчег носио је Иво Андрић.

Књига „Сабране приче“ већ је у књижарама. Њено објављивање финансијски су подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије.

Готово вршњаци, Поповић и Васиљев, никада се нису срели

Јован Поповић и Душан Васиљев, иако обојица рођени у Кикинди, Поповић 1905-е, а Васиљев пет година раније, никада се нису срели јер су припадали потпуно супротним социјалним сталежима – испричао је Срдић. – Јован Поповић је потицао из угледне грађанске породице, Душан Васиљев је био пука сиротиња. Касније ће се сретати брат Душана Васиљева и Јован Поповић, али двојица књижевника се нису никада видели, нити постоји информација да је Поповић било шта знао о Душану Васиљеву.

Vino

Манифестација по којој се Иђош препознаје међу љубитељима вина биће одржана у суботу, 11. фебруара, 23. пут. „Дани вина“ почеће тачно у подне, отварањем сале за дегустацију у центру села.

– Ове године стигло је 214 узорака из Војводине, Београда и Македоније. Поред медаља у свим категоријама, биће додељени и пехари – Јелени Степанов из Иђоша као месном и победнику на територији Града, и „Тарашким виноградима“ – најбољима у Војводини – каже Бранислав Бројчин, председник Управног одбора Удружења виноградара и винара „Шасла“, организатора такмичења.

После освештавања вина, учесници и гости ће, фијакерима, отићи на симболично орезивање винограда. У холу Дома културе, у 14 сати, почеће додела награда. Организатори кажу да, и ове године, очекују долазак неколико стотина гостију.

 

 

 

 

 

roy3

Својеврсан музички времеплов, али и премијерно извођење своје нове песме „Shadows in the night” за коју припремају спот, рокенрол четворка звана „Рој” припрема за суботу 11. фебруар. Тада ће наступити у кикиндском клубу „Макс”. Радост пред наступ уочи Дана заљубљених и то баш у клубу за који кажу да је храм добре музике, поделили су са читаоцима Кикиндског портала.

-Ми смо хипи бенд који прославља лепоту, живе боје, љубав, па ће и наш репертоар бити у том колориту топлих боја и нота. Посетиоци ће имати прилику да слушају песме од раних шездесетих до данас: Лед Цепелина, Џимија Хендрикса, Чак Берија, Џеферсон Ерплејна, Џенис Џоплин, као и поп и џез нумере Полис, Шаде, Аха, Мајка Олдфилда, Арете Френклин, Адел и наравно наше ауторске песме-кажу у групи „Рој”.

Млади рокери постали су познати по особеном винтиџ звуку, занимљивом и интригантном. Прошла година била је „Роj” маратон.

-Били смо скоро буквално викендом на точковима.Кад нисмо наступали, радили смо на својим песмама,Била је баш луда година,а ова изгледа да ће бити и већ јесте ништа мање од тога. Планови су велики, идеја има,наступи су букирани. Идемо, свирамо. Најскорији наступ је био у Београду, у култном клубу „Фест” где је заиста ретка привилегија наступати. Побрали смо овације правих београдских поклоника рокенрола. Враћали су нас два пута на бис што по речима власника клуба није уопште чест случај. Диван осећај- пуни су утисака чланови бенда.

Настављају да снимају нове песме, пишу текстове, праве аранжмане. Сложни су у ставу да је сваки дан дан љубави, али да је „сјајно подвући бар један дан у календару који ће обавезати свет да будемо драги једни другима”.

Рокенрол као бунт и порука љубави

-Филозофија нашег бенда је музички времеплов, развој рокенрол бунта једне дивне генерације. Да ли је музика била боље или не, можда…Али имала је већу улогу и важност међу људима. Поруке љубави су биле основа музичке поруке што данас није случај, музика је позивала свет на прославу живота, а данас….тешко да је тако.

Arhiv akcija 2

У Историјском архиву започели су акцију „Књига на дар“ како би своја издања учинили доступним младим суграђанима. Поклони су прво уручени Основној школи „Јован Поповић“.

– Наша идеја је да се Архив представи јавности и да дарујемо школске библиотеке, како би наставници могли да користе ове књиге у наставном процесу. То су, углавном, издања са историографским и социолошко-географским садржајем о Кикинди и Северном Банату. Један од мотива је да приближимо ђацима локалну историју и олакшамо наставницима креирање наставе. Као историчар стално апелујем на то да се ђаци што више упознају са локалном историјом јер од тога све почиње – рекао је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

Лепу иницијативу из Архива продржала је и локална самоуправа.

– Ово је заиста великодушна иницијатива поклањања књига на српском и на мађарском језику, што ме веома радује. Циљ је да се негује љубав према историји и књижевности у деци. Драго ми је да је Архив започео ову сарадњу и надам се да ће бити настављена – изјавила је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, која је присуствовала акцији.

Издања Архива значајно ће допринети раду јер је много деце заинтересовано за изучавање историје града и околине, рекла је наставница српског језика, Рената Вујадинов, захваљујући на поклону.

– Наши ученици нису имали прилике да читају ове књиге. Користићемо их и на секцијама и у редовној настави јер више предмета има додира са историјом. Такође и на часовима српског језика на којима учимо о књижевницима са наших простора.

После школе „Јован Поповић“, запослени у Архиву поклоне су однели и у Основну школу „Свети Сава“. Акција „Књига на дар“ наставља се наредних дана, како би сви основци и средњошколци на територији Града добили вредна и капитална издања еминентних истраживача локалне историје.

melizmići

У окружењу доступног, лаког и пријемчивог у музици, па и уметности, право је освежење и велика вредност када неко потражи дубље значење, а уз то има и вољу и енергију да наслеђе представи, унапреди и преда новим генерацијама. Управо то је мисија чланица Женске певачке групе „Мелизми“.

– Од заборава чувамо банатске и песме свих народа, колико год их има у нашој Кикинди и околини. Трудимо се да певамо на што више језика, да се, на тај начин,  приближимо другим културама. То нам је веома важно јер наша деца расту заједно. Певамо на 11 језика и поносни смо на то. Ово је наш хоби, ми представљамо публици оно што је нама дато, а то је да сачувамо обичаје – каже Биљана Мандић, оснивачица „Мелизми“ и менторка млађој певачкох групи.

Ова аматерска певачка група већ 17 година опстаје захваљујући чистом ентузијазму. Окупљају се у просторијама Културног центра Кикинда, а од пре три године имају и подмладак.

– Своју децу смо успављивале старим песмама, доводиле смо их на пробе, певала су уз нас и тако је, постепено, настала млађа група, “Мелизмићи” – каже Биљана. – Девојчице и дечаци су узраста од осам до 13 година. Већ су имали солистички наступ на Кикиндском лету и снимили два видео-спота – „Ивандан“ и „Оче наш“.

Чланице певачке групе труде се да, на својим наступима, представе и обичаје из свог краја. Тако је настало музичко-сценско дело „Мајка као бајка“ ауторке етномузиколога, Гордане Рогановић, које представља живот жене и њену традиционалну улогу у друштву, све засновано на старим обичајима из Баната и других делова Србије.

„Мелизми“ имају и Секцију за очување банатских ношњи, рецепата и обичаја. Много наступају и радују се сваком сусрету са публиком, а труд је често и награђен.

Најновија признања добиле су на Сусрету КУД-ова у Врњачкој Бањи и на Сабору изворног народног стваралаштва на Опленцу. Сада се спремају за наступе у Београду и у новосадској Синагоги.

У трагању за изворним, за суштином традиције и њеним опстанком, ове предане жене неће посустати јер је њихова потреба за смислом већа од свега новокомпонованог. Док се материјално умножава, али и обезвређује, „Мелизмице“ и “Мелизмићи” чувају дух и заједништво. Захвални смо им на томе.

pruga

О реконструкцији пруга у Србији, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић разговарао је крајем прошлог месеца у Бриселу са европским комесаром за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем. Најављено је да ће за реконструкцију брзе пруге Београд-Ниш Европска унија дати грант од 600 милиона евра.

Министар Весић је на састанку изнео и предлог да Европска унија уђе у пројекат реконструкције 588 километара регионалних пруга у Србији. Он је указао на значај обнове мањих регионалних пруга, поред изградње и реконструкције главних железничких праваца. Међу те мање пруге убројао је две које спајају Србију и Румунију.

-Једна пруга је од Београда према Панчеву и Вршцу, друга је Београд, Зрењанин, Кикинда према Румунији. Затим Врбас- Сомбор, Лапово-Краљево- Лешак и Рума- Шабац према граници Босни и Херцеговини – нагласио је Весић и истакао очекивање да се у наредном периоду уђе у тај пројекат и настави сарадња.