Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju Badnji dan i Badnje veče, uoči Božića, praznika rođenja Isusa Hrista.
Badnji dan je porodični praznik i provodi se u pripremama za Ponoćnu misu. Pre odlaska u crkvu, uz mnoštvo različitih običaja, porodica se okuplja za prazničnim stolom. Večera je posna i na njoj se okuplja porodica . U našim krajevima zadržao se običaj korinđanja, pa tako deca na Badnje veče obilaze kuće i šaljivim pesmica požele domaćinima srećno Badnje veče i Božić, a zauzvrat ih oni daruju jabukama, orasima, slatkišima .
Katolički vernici dolaze na poklon jaslama Bogomladenca koje se, tradicionalno, postavljaju u svim hramovima, podsećajući na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlejem prateći 40 dana najsjajniju zvezdu koja se zaustavila tačno iznad pećine Rođenja.
U kućama je postavljan venac-advent, ispleten od slame i borovih grančica, sa četiri crvene sveće koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića. Tako će na Badnje veče biti upaljena poslednja, četvrta sveća.
