Muhamed Kasif Darinaufaldi, za svoje prijatelje Ifal, iz Indonezije, u našem gradu boraviće godinu dana u okviru programa „Interkultura“. Pre dva meseca stigao je iz dvomilionskog grada Surabaja, u kako kaže, mirnu i lepu Kikindu. U četvrtom je razredu prirodno – matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a njegovi domaćini su porodica Raca iz Nakova.

-Grad je manji nego što sam očekivao, ali ono što je moj prvi utisak su ljubazni i gostoprimljivi ljudi. Svi se puno druže i posećuju, a ono što sam primetio je da su glasniji u odnosu na sredinu u kojoj živim. Često se grle, udaraju po ramenima i leđima, dodirom se ovde pokazuje puno emocija. Vreme je puno hladnije u odnosu na klimu iz koje dolazim, a kažu mi da tek predstoji prava zima. Na to tek treba da se priviknem – otkrio nam je Ifal.

Razlika u načinu života, kulturi, tradiciji je puno, ali je cilj ovih razmena razumeti zemlju u kojoj ste na razmeni i lokalnom stanovništvu, pre svega mladima, preneti deo svoje kulture.

-U Indoneziji ne koristimo nadimke nego se oslovljavamo punim imenom. Većina stanovnika Indonezije su muslimani, a u Srbiji su pravoslavne vere. Molim se pet puta na dan, a ovde se to ne radi. Isto tako u mojoj kulturi ne koristi se leva ruka kako bi se nekom nešto dalo, to je kod nas nepristojno, a razlozi leže u religiji –  dodaje naš sagovornik.

Razlike u obrazovnom sistemu postoje, ali u načinu kako se primenjuje. Sa druge strane predmeti koji se izučavaju su manje više slični. U Indoneziji deca osnovni nivo obrazovanja stiču u osnovnim školama koje traju šest godina. Nakon toga upisuju srednju školu koja je dvosmerna. Učenici koji imaju ambicija da studiraju pripremaju se za fakultet, a oni koji ne žele na fakultet uče jedan ili dva zanata.

-Isto tako u Srbiji učenici jednog meseca idu pre podne, a drugog posle podne u školu. Kod nas škola za sve traje od 7 do 16 sati, nakon čega smo slobodni. Razlika je i što imamo takozvane skaut časove odnosno nastavu u prirodi. Tada kampujemo u prirodi i učimo puno toga o životnoj sredini. Najviše razlika je u hrani. U Indoneziji jedemo ljutu hranu i puno povrća, u Srbiji toga nema. Naša hrana je jaka i začinjena. Do sada sam probao puno srpske hrane i burek sa sirom je moj favorit – istakao je Muhamed Kasif.

Noćni život takođe je nešto na šta naš gost nije navikao.

-Mladi u Indoneziji ne izlaze noću u kafiće i diskoteke. Uglavnom se družimo tokom dana u tržnim centrima, a uveče i noću smo kod svojih kuća. Ovde se mladi potpuno drugačije zabavljaju. Moji vršnjaci koji žive u gradovima oblače se isto kao i svi drugi mladi širom sveta. Za mlade koji žive u selima i ruralnim sredinama svakodnevna odeća je ujedno i tradicionalna. Svako selo u Indoneziji ima drugačiju tradiciju i u skladu sa njom je i odeća – dodaje Ifal.

U Evropi je prvi put bio pre desetak godina. Boravio je u Velikoj Britaniji kod brata koji je tamo bio na studijama.

-Od tada je moj san bio da istražim Evropu i kada mi ukazala prilika da dođem u Srbiju na razmenu nisam se puno dvoumio. Od kompanije koja radi u mojoj zemlji dobio sam školarinu tako da sam zadovoljan što sam ovde – napominje mladi Indonežanin.

Srpski jezik, napominje, težak je za pamćenje, ali se nada da će ga pre odlaska dobro savladati.

-Naučiću više o drugim kulturama, a steći ću i nove prijatelje. Veoma mi se svideo folklor, naročito kolo jer je veselo, kao i vaša tradicionalna muzika. Moj cilj je da mojim novim drugarima prenesem deo svoje kulture, da im pripremim tradicionalnu hranu i da im pokažem naš tradicionalni ples – otkrio nam je Muhamed Kasif Darinaufaldi.

Program Interkultura spaja učenike

Od 2011. godine Gimnazija „Dušan Vasiljev” deo je programa Interkultura koji podrazumeva razmenu đaka iz čitavog sveta.

– Cilj ovih razmena je da se mladi upoznaju sa kulturom, običajima, tradicijom naše zemlje, da nauče srpski jezik i steknu nova prijateljstva. Desetak naših učenika takođe je bilo na razmeni, a do kraja ove školske godine, u okviru Interkulture, planiramo razmenu odeljenja sa školom iz Turske  – otkrila nam je profesorica Miljana Kitanović.

Do sada je na jednogodišnjoj razmeni u našem gradu boravilo tridesetak učenika iz Brazila, Rusije,Nemačke, Paragvaja, Belgije, Kalifornije, Italije, Turske, Grčke, Italije i sa Tajlanda.