Iako je odavno jasno da ni med nije kao što je nekada bio, odnosno da je tržište preplavljeno falsifikatima, najnovija analiza ovog proizvoda na našem tržištu pokazala je da, od 25 uzoraka, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.
Različite metode testiranja meda u kuhinjskim uslovima ne mogu da daju pouzdane rezultate, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.
– Kad vidite kristalno proziran med, ne kupujte ga – napominje Čolak. – Moja preporuka je da med kupujete od svojih komšija pčelara kojih u Kikindi ima mnogo. U krugu od najviše 500 metara ovde možete naći pčelara, jer se svi poznajemo. Kod nas je takav mentalitet da teško da bi neko od pčelara bio sklon takvoj prevari. Kada med kupujete u prodavnici, dobro pročitajte šta piše sitnim slovima na etiketi, da li piše „sa dodatkom glukozno-fruktoznog sirupa“, na primer, i u kom procentu. Ovaj dodatak nije štetan, ali je u pitanju prevara.
Čolak dodaje da je problem u pravilniku u kojem piše da se u med mogu staviti dodaci.
– Neki su to shvatili kao rupu u propisima, pa su dodaci različiti šećerni i fruktozni sirupi. A kada to i napišu na deklaraciji, onda nije kažnjivo – izričit je Čolak.
U Kikindi ima oko 250 do 300 pčelara. Cena za kilogram meda je 700 dinara sa tendencijom pada, dok su imputi za pčelare poskupeli. Cene na veliko su pale, organizovanog otkupa kakvog je nekada bilo u Srbiji sada nema. Ljudi su očajni, nemaju kome da prodaju, a mnogi žive od toga, objašnjava Saša Čolak.
U Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića.
U Savezu pčelarskih organizacija (SPOS) koji je i objavio rezultate, kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“ radi suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.
– Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza – PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep – rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, a prenosi „Politika“.
