Правилна исхрана и како намиренице које уносимо утичу на здравље, теме су којима је неопходно стално посвећивати пажњу, речено је, између осталог, на данашњем предавању у Економско-трговинској школи, уприличеном на Светски дан хране, 16. октобар.
Под слоганом „Право на храну за бољи живот и будућност – да нико не буде гладан“, активности су организовали Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе и Завод за јавно здравље. Презентација је уприличена у медијатеци Економско-трговинске школе, за ученике који се школују за куваре.
У Месецу правилне исхране, истичу се теме доступности и безбедности хране, рекла је један од предавача, др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене, начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу.
– У свету имамо више од 700 милиона људи који гладују а, с друге стране, 20 одсто популације је гојазно, посебно на западној хемисфери, у Европи и у Северној Америци, где чак више од половине одрасле популације има неки од видова гојазности, што је фактор ризика за све масовне незаразне болести – рекла је др Брусин Белош.
Мирослава Наранчић секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града ђацима је, такође, говорила о здравој исхрани, и о навикама које је потребно стицати од најранијег доба.
– Начин исхране у вези је и са гастрономијом и са мултикултуралношћу – навела је Наранчићева. – Причамо и о праву на довољну количину здравствено исправне хране која нутритивно одговара свим потребама човека. Такође, начин исхране не зависи само од наших могућности, него и од навика, и зато је потребно здраве рутине уводити деци од најранијег узраста.
Ена Ћирилов, ученица другог разреда која се школује за кувара, каже да је ова тема део и теорије и праксе
– На пракси, такође, припремамо здраву храну – каже Ена. – Ипак, мислим да су, када је правилна исхрана у питању, старији дисциплинованији од нас младих.
На још један важан аспект ове теме пажњу је скренуо њен друг из разреда, Кристијан Прељевић.
– Школујемо се за специфичан посао на којем се, приликом термичке обраде хране, строго води рачуна о исправности сваке намирнице посебно. Кувари стриктно воде рачуна, пре свега, о својој хигијени и о хигијени простора у којем се храна припрема, како би она била здравствено безбедна. Мислим да брза храна са штетним мастима, која стиже са Запада, највише доприноси гојазности – рекао је Кристијан.
У Војводини је 51 одсто одрасле популације гојазно, а посебно забрињава чињеница да вишак килограма има и 24 одсто деце, напоменула је докторка Брусин Белош. Она је подсетила да у Завод за јавно здравље, у амбуланту за дијететику, могу да дођу сви којима је потребно да се изради индивидуална дијета. Са упутом лекара опште праксе ова здравствена услуга се не наплаћује.
У Месецу правилне исхране Завод је, и ове године, организовао ликовни конкурс за основце и предшколце, а најбољи радови на ову тему биће награђени.
С. В. О.

– Имамо јако мали одзив, иако је ХПВ инфекција веома распрострањена – рекла је др Ружица Цветићанин, епидемиолог у ЗЗЈЗ. – Већина људи се, у току живота, пре или касније, сретне са ХПВ вирусом, неки се излече, прођу са благим последицама, а код неких, посебно перзистентних инфекција, то може да прогредира у малигне промене, најчешће у карцином грлића материце, пениса, вулве ануса и орофарингеалне регије. Зато апелујемо на све да дођу са својом децом код изабраног лекара, како би извршили имунизацију.
Бесплатна имунизација односи се на девојчице и дечаке од 9 до 19 година. У читавом Севернобанатском округу, од када је започета вакцинација, 2022, до средине ове године, вакцинисано је само 6,7 одсто наведене узрасне категорије, односно 5,6 одсто на територији града. У Округу је дато укупно 1.576 доза, навела је др Цветићанин.
– То значи да вакцина даје добар имунитет. Она штити од девет најчешћих онкогених сојева, оних типова ХПВ који изазивају карциноме гениталија и уста и усне дупље. Препорука је да се деци до 15 година даје у две дозе, са размаком од шест месеци, а старијима од 15 година у три дозе, у периоду од осам месеци – рекла је др Грујић. – Вакцина има мало нежељених ефеката, најчешће благих: црвенило на месту убода, повишену температуру, грозницу и малаксалост, они су и једини забележени. Контраиндикације за давање вакцине су акутно обољење, као и за све друге вакцине, и алергија на кваснице.
Др Грујић је додала да се хумани папилома вирус преноси искључиво са човека на човека и то директним контактом. Најбоље је да се вакцина прими пре ступања у сексуални однос, посебна препорука је да то буде до 26 године, али се сматра да треба да се вакцинишу и старији, приликом промене партнера.
Акција бесплатне вакцинације против ХПВ инфекције почиње идуће седмице и биће стална. Вакцина се добија у Школском диспанзеру, у делу за превенцију болести, без заказивања, од понедељка до петка, од 12 до 18 сати.












