zzjz Arhive | Page 3 of 4 | Kikindski portal

Predavanjem o pravilnoj ishrani i zdravlju, u Ekonomsko-trgovinskoj školi obeležen Svetski dan hrane

Igor Crnogorac October 16, 2024

Pravilna ishrana i kako namirenice koje unosimo utiču na zdravlje, teme su kojima je neophodno stalno posvećivati pažnju, rečeno je, između ostalog, na današnjem predavanju u Ekonomsko-trgovinskoj školi, upriličenom na Svetski dan hrane, 16. oktobar.

Pod sloganom „Pravo na hranu za bolji život i budućnost – da niko ne bude gladan“, aktivnosti su organizovali Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave i Zavod za javno zdravlje. Prezentacija je upriličena u medijateci Ekonomsko-trgovinske škole, za učenike koji se školuju za kuvare.

U Mesecu pravilne ishrane, ističu se teme dostupnosti i bezbednosti hrane, rekla je jedan od predavača, dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu.

– U svetu imamo više od 700 miliona ljudi koji gladuju a, s druge strane, 20 odsto populacije je gojazno, posebno na zapadnoj hemisferi, u Evropi i u Severnoj Americi, gde čak više od polovine odrasle populacije ima neki od vidova gojaznosti, što je faktor rizika za sve masovne nezarazne bolesti – rekla je dr Brusin Beloš.

Miroslava Narančić sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada đacima je, takođe, govorila o zdravoj ishrani, i o navikama koje je potrebno sticati od najranijeg doba.

– Način ishrane u vezi je i sa gastronomijom i sa multikulturalnošću – navela je Narančićeva. – Pričamo i o pravu na dovoljnu količinu zdravstveno ispravne hrane koja nutritivno odgovara svim potrebama čoveka. Takođe, način ishrane ne zavisi samo od naših mogućnosti, nego i od navika, i zato je potrebno zdrave rutine uvoditi deci od najranijeg uzrasta.

Ena Ćirilov, učenica drugog razreda koja se školuje za kuvara, kaže da je ova tema deo i teorije i prakse

– Na praksi, takođe, pripremamo zdravu hranu – kaže Ena. – Ipak, mislim da su, kada je pravilna ishrana u pitanju, stariji disciplinovaniji od nas mladih.

Na još jedan važan aspekt ove teme pažnju je skrenuo njen drug iz razreda, Kristijan Preljević.

– Školujemo se za specifičan posao na kojem se, prilikom termičke obrade hrane, strogo vodi računa o ispravnosti svake namirnice posebno. Kuvari striktno vode računa, pre svega, o svojoj higijeni i o higijeni prostora u kojem se hrana priprema, kako bi ona bila zdravstveno bezbedna. Mislim da brza hrana sa štetnim mastima, koja stiže sa Zapada, najviše doprinosi gojaznosti – rekao je Kristijan.

U Vojvodini je 51 odsto odrasle populacije gojazno, a posebno zabrinjava činjenica da višak kilograma ima i 24 odsto dece, napomenula je doktorka Brusin Beloš. Ona je podsetila da u Zavod za javno zdravlje, u ambulantu za dijetetiku, mogu da dođu svi kojima je potrebno da se izradi individualna dijeta. Sa uputom lekara opšte prakse ova zdravstvena usluga se ne naplaćuje.

U Mesecu pravilne ishrane Zavod je, i ove godine, organizovao likovni konkurs za osnovce i predškolce, a najbolji radovi na ovu temu biće nagrađeni.

S. V. O.

Počela vakcinacija protiv sezonskog gripa: Na raspolaganju dve vakcine

Aleksandra Djuran October 7, 2024

U domovima zdravlja na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga od danas, 7. oktobra, počela je vakcinacija protiv sezonskog gripa. Ambulante imaju na raspolaganju dve vakcine „influvak“ i domaću koju je proizveo Institut „Torlak“.

-Iz Zavoda za javno zdravlje pozivamo sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronični bolesnici sa poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetom, deca koja su imuno kompromitovana, stariji od 65 godina. Imunizacijom je potrebno obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku – istakla je istakla epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ.

Vakcine sadrže virus tip H3 H1N1 i tip B virusa gripa. U okrugu je podeljeno 5.700 doza od čega je 3.500 pripalo Kikindi.

Vakcinacija protiv gripa ima za cilj smanjenje širenja gripa među stanovništvom i zaštitu građana, posebno rizičnih grupa, od potencijalno ozbiljnih komplikacija koje grip može da izazove. Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci .

Od sledeće nedelje besplatna vakcinacija protiv HPV infekcije – do sada veoma mali odziv dece i mladih

Igor Crnogorac October 4, 2024

Akcija besplatne vakcinacije “Zajedno u borbi protiv HPV infekcije” počinje sledeće sedmice i sprovodi se u saradnji Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ), Doma zdravlja i Saveta za zdravlje Grada. Tim povodom, u Zavodu je danas održana konferencija za novinare na kojoj je apelovano na decu i mlade od 9 do 19 godina da se vakcinišu protiv humanog papiloma virusa (HPV).

– Imamo jako mali odziv, iako je HPV infekcija veoma rasprostranjena – rekla je dr Ružica Cvetićanin, epidemiolog u ZZJZ. – Većina ljudi se, u toku života, pre ili kasnije, sretne sa HPV virusom, neki se izleče, prođu sa blagim posledicama, a kod nekih, posebno perzistentnih infekcija, to može da progredira u maligne promene, najčešće u karcinom grlića materice, penisa, vulve anusa i orofaringealne regije. Zato apelujemo na sve da dođu sa svojom decom kod izabranog lekara, kako bi izvršili imunizaciju.

Besplatna imunizacija odnosi se na devojčice i dečake od 9 do 19 godina. U čitavom Severnobanatskom okrugu, od kada je započeta vakcinacija, 2022, do sredine ove godine, vakcinisano je samo 6,7 odsto navedene uzrasne kategorije, odnosno 5,6 odsto na teritoriji grada. U Okrugu je dato ukupno 1.576 doza, navela je dr Cvetićanin.

Vakcina je u upotrebi od 2014. i Svetska zdravstvena organizacija je smatra izrazito bezbednom i efikasnom, sa visokom imunogenošću, naglasila je dr Dragana Grujić, pedijatar Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Doma zdravlja.

– To znači da vakcina daje dobar imunitet. Ona štiti od devet najčešćih onkogenih sojeva, onih tipova HPV koji izazivaju karcinome genitalija i usta i usne duplje. Preporuka je da se deci do 15 godina daje u dve doze, sa razmakom od šest meseci, a starijima od 15 godina u tri doze, u periodu od osam meseci – rekla je dr Grujić. – Vakcina ima malo neželjenih efekata, najčešće blagih: crvenilo na mestu uboda, povišenu temperaturu, groznicu i malaksalost, oni su i jedini zabeleženi. Kontraindikacije za davanje vakcine su akutno oboljenje, kao i za sve druge vakcine, i alergija na kvasnice.

Dr Grujić je dodala da se humani papiloma virus prenosi isključivo sa čoveka na čoveka i to direktnim kontaktom. Najbolje je da se vakcina primi pre stupanja u seksualni odnos, posebna preporuka je da to bude do 26 godine, ali se smatra da treba da se vakcinišu i stariji, prilikom promene partnera.

Zaštita od svih izazivača bolesti koja se stiče vakcinacijom, je čak 90 odsto. Za ovu vakcinu je karakteristično da daje bolji imunogeni odgovor od preležane bolesti koji vrlo kratko traje i moguća je reinfekcija. Dvadesetogodišnje ispitivanje pokazalo je da se nivo antitela održao u toku čitavog tog perioda, navela je dr Grujić.

Akcija besplatne vakcinacije protiv HPV infekcije počinje iduće sedmice i biće stalna. Vakcina se dobija u Školskom dispanzeru, u delu za prevenciju bolesti, bez zakazivanja, od ponedeljka do petka, od 12 do 18 sati.

S. V. O.

Konačno: Voda za piće hemijski i mikrobiološki ispravna

Aleksandra Djuran July 16, 2024

Voda u Kikindi je konačno ispravna za piće, istaknuto je u JP „Kikinda“. Dr Sanja Brusin Beloš, načelnica odeljenja higijene i humane ekologije Zavoda za javno zdravlje saopštila je da je 30. maja započeta takozvana velika analiza iz rezervoara fabrike vode i da su rezultati pokazali da je voda iz česme bezbedna za upotrebu.

-Analiza je obuhvatila više od 100 hemijskih i mikrobioloških parametara, a uključeno je bilo i radiološko ispitivanje. Sve ono što Zakon propisuje je i analizirano je i zaključak je da je voda ispravna. To što se oseti na hlor je normalno. Do sada ga nismo osećali, iako ga je bilo, jer čim se ubaci u vodu vezivao se za amonijak i organske materije tako da je bio neprimetan. Sada je amonijak eliminisan iz vode, a organske materije su u granicama dozvoljenih tako da hlor, koji je takođe u granicama normale, nema za šta da se veže i zbog toga se i oseća. Tehnologija odabrana za prečišćavanje vode je dobra i dokazano je da ona može da se prečisti i da je ispravna za piće – dodala je dr Brusin Beloš.

U prethodnom periodu testirana je i hidraulika na svoj opremi postrojenja za preradu vode, a u proteklih sedam dana u gradu je trošena rekordna količina vode, naveo je v.d. direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero.

-Potrošnja je bila 170 litara u sekundi što je prevazišlo sve dosadašnje statistike. Zimski prosek je 30 litara u sekundi, a letnji je od 90 do 110 litara u sekundi. Najvažniji parametar je da nije bilo iskakanja sistema tako da smo dokazali da oprema i postrojenja može da zadovolji ekstremne uslove. Od 15. jula testiramo opremu na maksimalnom kapacitetu rada i na osnovu dobijenih analiza podnećemo zahtev za sanitarnu saglasnost i upotrebnu dozvolu. U toku je i normiranje u pogonu za preradu i na nama je da sve uradimo kako bi imali najbolji optimum proizvodnje. Dobijanje upotrebne dozvole očekuje se u narednih 45 dana – precizirao je Gvero.

Već u junu, kada se na slavina pojavila znatno čistija voda, ona je bila puno kvalitetnija nego do tada. Sa informacijama se nije izlazilo kako bi se izbegla politizacija.

-Želeli smo da završimo projekat upotpunosti i da tada izađemo pred građane sa konkretnim informacijama – napomenuo je Gvero.

Planirano je i opremanje još dva bunara neophodnih za povećanje kapaciteta vode. Maksimalni kapacitet biće 220 litara vode u sekundi i neće biti problema u snabdevanju.

A.Đ.

Svetski dan bez duvanskog dima – kampanja na trgu

Igor Crnogorac May 31, 2024

U organizaciji Zavoda za javno zdravlje, Doma zdravlja i Crvenog krsta, i uz podršku Grada, sutra (petak, 31. maj) će, na Gradskom trgu, od 10 do 12 sati, biti obeležen Svetski dan bez duvanskog dima. Slogan ovogodišnje akcije je “Donesi odluku, ostavi duvan”, a tema Svetskog dana bez duvana je „Zaštitimo decu od uticaja duvanske industrije“.

Ovogodišnja kampanja sprovodi se radi informisanja javnosti o opasnostima upotrebe duvana, kao i o poslovnim praksama duvanskih kompanija usmerenim na mlade, s obzirom na to da se procenjuje da 37 miliona mladih uzrasta od 13 do 15 godina u svetu koristi duvan.

Takođe, kampanja je usmerena na aktivnosti koje treba preduzeti kako bi ljudi širom sveta mogli da ostvare svoje pravo na zdravlje i zdrav život i da bi se zaštite buduće generacije.

Ispiranje vodovodne mreže od 13. do 23. maja: Poslednji korak pred puštanje fabrike vode u rad

Aleksandra Djuran May 10, 2024

Ispiranje vodovodne mreže na teritoriji Grada počinje u ponedeljak, 13. maja i trajaće deset dana. Apel građanima je da se još malo strpe jer je to poslednji korak pre puštanja samog postrojenja za preradu pijaće vode u rad. Ovom prilikom može doći do pojačanog mirisa i izmene boje vode, istaknuto u JP „Kikinda“. Dezinfekcija će biti obavljena hlor dioksidom, kaže dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju ZZJZ.

-Hlor dioksid je malo jače sredstvo u odnosu na natrijum hipohlorid koji se do sada koristio za ispiranje vodovodne mreže. Dezinfekcija pred početak puštanja prečišćene vode u distributivni sistem je važna higijenska mera i mora se obaviti – pojasnila je dr Brusin Beloš.

Da li će se pojaviti nus pojave zavisi od starosti vodovodne mreže i individualnih vodovodnih instalacija u samom domaćinstvu.

-Ukoliko su instalacije stare mogu da se pojave zamućenje ili čestice. U tom slučaju treba ispustiti određenu količinu vode iz kućnog sistema i tek je onda koristiti. Kod novijih instalacija ne očekujem pojavu čestica nego će se osetiti pojačan miris – navela je dr Sanja Brusin Beloš.

Koncentracija rezidualnog hlora održavaće se u dozvoljenim granicama, a Zavod za javno zdravlje će u nekoliko navrata, četiri do pet puta, kontrolisati vodu. Zakonska obaveza je da se pre puštanja prečišćene vode u sistem uradi velika analiza da se dokaže da je ona higijenski ispravna i da može da se koristi za ljudsku upotrebu.

Građanima će na raspolaganju biti kol centar JP „Kikinda“ čiji brojevi telefona su 0230/422-760 i 062/88 44 891 za sve eventualne probleme.

A.Đ.

Predstavljamo dr Sanju Brusin Beloš, dobitnicu nagrade Grada

Aleksandra Djuran February 25, 2024

Dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije Zavoda za javno zdravlje za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana dobila je nagradu Grada. Tokom svečane dodele zahvalila se u ime nagrađenih dobitnika i tom prilikom kazala je da nije očekivala nagradu, i dodala:

-Za mene je ovo priznanje došlo potpuno neočekivano. Više od 30 godina radim u zdravstvu i trudim se da doprinesem dobrobiti svih nas. Drago mi je što je to prepoznato i nagrađeno. Ujedno to je i obaveza da budem još bolja u svom poslu.

Rođena i odrasla u susednom Zrenjaninu, dr Sanja, nam je otkrila da je 31. godinu u Kikindi i da se oseća kao Kikinđanka jer je više vremena provela u našem gradu u odnosu na rodni Zrenjanin gde je završila osnovnu i srednju Medicinsku školu. Studirala je medicinu u Novom Sadu.

-Specijalista higijene sam od 1998. godine i smatram da je ova delatnost izuzetno važna s obzirom na to da se bavi ispitivanjem vode, vazduha, hrane. Sve su to faktori životne sredine koji utiču na zdravlje svih stanovnika i nemerljivo su važni. Nije fraza kada kažem da sam iznenađena nagradom i veoma sam počastvovana jer je ona zapravo potvrda mog rada . Posvećeno radim od prvog dana – dodala je naša sagovornica.

Oko upisa fakulteta nije imala dileme. Oduvek je, veli, želela da bude lekar jer je čitav život pomagala ljudima.

-Samo u jednom momentu imala sam manju dilemu da li da odaberem medicinu ili fiziku, ali prevagnula je moja želja da pružam pomoć. U Kikindu sam došla 1992. godine zahvaljujući udaji i odmah sam počela da radim. Prvo radno mesto mi je bilo u Medicini rada kao lekar opšte prakse, nakon čega sam prošla sve ambulante. Krajem 1994. bio je konkurs u Zavodu za javno zdravlje na koji sam se prijavila i već naredne godine odobrena mi je specijalizacija iz higijene. Iskrena da budem, to mi nije bila želja, međutim na specijalizaciji i nakon nje kada sam počela da radim uvidela sam koliko je to važno – otkriva dr Brusin Beloš.

Dr Sanja voli da kaže da je specijalistima higijene pacijent čitava populacija te da je odgovornost koju ima velika. Kako voli rad sa pacijentima i kliničku medicinu vodi ambulantu za dijetetiku.

-Uporna sam u tome da ljudima ukažem na zdravu ishranu i zdrave stilove života. Promovišem ih jer je uvek bolje prevenirati određene bolesti – zaključuje dr Brusin Beloš.

Zrenjanin je vezan za mladost, a Kikinda za najbolje godine života tako da poređenje nije moguće. Život u malom gradu je prednost i nema ambicija da ode iz našeg grada.

A.Đ.

Ambulanta za dijetetiku

Gojaznost je bolest modernog doba i naročito je izražena u našoj sredini. Gojazna deca imaju ogromne šanse da obolevaju u kasnijem dobu i značajno je usmeriti ih da se zdravo hrane.

-U ambulanti za dijetetiku većina mojih pacijenata su deca i mladi. Od prošle godine imamo ugovor sa Republičkim Fondom za zdravstveno osiguranje tako da se može doći i sa uputom izabranog lekara, te pozivam sugrađane koji imaju problema u vezi sa ishranom da se jave. U osnovi najrasprostranjenijih nezaraznih bolesti upravo loša ishrana – poručila je dr Sanja Brusin Beloš i dodala da je potrebno da se pacijenti jave radi dogovora.

U Kikindi i Okrugu nije zabeležen nijedan slučaj malih boginja

Igor Crnogorac February 23, 2024

Dok je u Beogradu, pre nekoliko dana, već sa 11 evidentiranih slučajeva, proglašena epidemija morbila, odnosno malih boginja, u Severnobanatskom okrugu nije zabeležen nijedan slučaj, saznajemo u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ).

– Naš okrug se uzima kao primer u državi sa najvišim obuhvatom vakcinacijom – kaže epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u ZZJZ. – MMR vakcinom, protiv malih boginja, zaušaka i rubeole u Okrugu je imunizovano blizu 97 odsto, a u Kikindi oko 98 odsto. Da bi se dostigao kolektivni imunitet potreban je obuhvat veći od 95 odsto.

Dr Pecarski dodaje da epidemije ovih bolesti nigde ne bi smelo da bude jer je vakcinacija svima dostupna. U Beogradu je proglašena epidemija sa samo 11 slučajeva malih boginja jer se epidemije ne proglašavaju samo kada su veliki brojevi u pitanju, nego, kao u ovom slučaju, kada se pojavljuju bolesti i događa zaražavanje koje ne bi trebalo ni da bude, navodi dr Pecarski.

Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubeole sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom MMR vakcine i treba je sprovesti pravovremeno do navršenih 15 meseci života. Revakcinacija (druga doza) sprovodi se pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda.

Naš grad i okrug, inače se navode kao primer dobre prakse i kada je u pitanju obuhvat drugim vakcinama – po vakcinalnim izveštajima, broj je uvek znatno iznad 95 odsto.

Evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice-POSTER-GZZJZ-2024-1-732x1024

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: Slogan kampanje „Zajedno protiv raka grlića materice“

Aleksandra Djuran January 26, 2024

Od 22. do 28. januara obeležava se 18. Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Cilj je podizanja svesti žena o ovoj bolesti, kao i promocija značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije, istakla je epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

-Želimo da pošaljemo poruku da se rak grlića materice može sprečiti tako da je ovogodišnji slogan kampanje „Zajedno protiv raka grlića materice“. Važno je da svaka žena odvoji vreme i da bar jednom godišnje ode na preventivni pregled. Rana dijagnostika ima ogromnu ulogu u lečenju i sprečavanju mortaliteta – rekla je dr Pecarski.

Primarna prevencija je odgovorno seksualno ponašanje i HPV imunizacija, dok je sekundarna prevencija ranog otkrivanja karcinoma grlića materice putem Papanikolau testa i redovne posete ginekologu.

-Na žalost Severnobanatski okrug spada u sredine sa visokom stopom obolevanja od karcinoma grlića materice i iznad je proseka u Srbiji. Moratalite je u nivou proseka u zemlji. Apelujem na sve žene da vode računa o svom zdravlju jer se ova bolest može sprečiti. U Srbiji oko 500 žena umre od raka grlića materice, a oboli oko 1.500 – dodala je naša sagovornica.

Skoro svi slučajevi raka grlića materice, 99 odsto procenata, povezani su sa infekcijom visokorizičnim humanim papiloma virusom (HPV), izuzetno čestim virusom koji se prenosi seksualnim kontaktom. Iako se većina infekcija HPV-om spontano povlači i ne izaziva nikakve simptome, uporna infekcija može izazvati rak grlića materice kod žena.

U Kikindi izolovan grip i potvrđen veliki kašalj

Aleksandra Djuran January 25, 2024

U Kikindi i severnom Banatu je potvrđena cirkulacija virusa gripa. Kako je istakla epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u laboratoriji Zavoda za javno zdravlje ispitivanje na grip počelo je 1. septembra.

-Do sada smo uradili 176 uzoraka na grip, od kojih je u našoj laboratoriji potvrđeno šest pozitivnih i to početkom januara. Jedan je tip B kod meštanina Čoke, dok je preostalih pet potvrđeno kod Kikinđana među kojima je četiri tip A i jedan nije identifikovan. Uzorke tipa A poslali smo i na Institut „Torlak“ gde je potvrđeno da su dva tip AH3, a jedan je tip AH1, dok je jedan ostao neidentifikovan – saznajemo od dr Pecarski.

Stanovnik Čoke oboleo od tipa B je stariji od 50 godina, dok su svi oboleli Kikinđani od tipa A uzrasta od četiri do 15 godina.

-Dete od četiri godine zbog virusa je bilo hospitalizovano u Opštoj bolnici. Kod njega je potvrđen tip AH3, ali je juče pušteno sa bolničkog na kućno lečenje. I obolenja slična gripu i akutne respiratorne infekcije u najvećoj meri registruju se kod dece od pet do 14 godina. Kasnije imamo grip u odnosu na prošlu godinu registrovali smo u decembru 2022. i tek sada počinje sezona – dodala je naša sagovornica.

Grip je tek počeo i još uvek nije kasno za vakcinaciju. Na teritoriji okruga u domove zdravlja distribuirano je 7.000 doza, a u vakcinisano je 5.074 osobe. Kikindi je pripalo 3.800 doza i 2.800 je utrošeno.

-Za vakcinaciju još uvek nije kasno. Preporuka je da se vakcinišu svi hronični bolesnici, zaposleni u javnim službama, ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim ustanovama – kaže dr Pecarski.

U Kikindi je i tri potvrđena slučaja velikog kašlja, dve osobe imaju više od 50 godina, kod kojih je vakcinalni status nepoznat i jedno je dete od četiri meseca koje nije stasalo za vakcinaciju.

-Dete je bilo u Bolnici i nakon lečenja pušteno je kući i sada se dobro oseća. Svake godine mi registrujemo do četiri osobe obolele od velikog kašlja i ovo nije novina. Od 2013. postoji nadzor nad velikim kašljem – pojašnjava dr Tatjana Pecarski.

Protiv pertusisa odnosno velikog kašlja vakciniše se sa 2,5 meseca, kada se prima prva doza, revakcina je sa 15 meseci i treća doza daje se pre polaska u školu. Reč je o zaraznom oboljenju izazvano bakterijom.

U ovom momentu nešto je manji broj obolelih od kovida do 15 dnevno u Severnobanatskom okrugu, dok ih je u novembru i decembru bilo više. Tada je bilo i do 50 odsto pozitivnih u odnosu na broj testiranih na ovaj virus u toku jednog dana.