ВШССОВ

VSSSOV-(12)

За дипломце који су, ове школске године, уписали мастер студије у ВШССОВ данас је одржан свечани пријем.

– Уписали смо 50 студената, од тога су два студента на буџету и 48 је самофинансирајућих, и тиме смо попунили квоту предвиђену акредитацијом. Данас ће имати и упознавање са наставницима и уводна предавања – навела је директорица Школе, Ангела Месарош Живков.

Мастер-студије трају две године, после чега васпитачи добијају звање струковни мастер-васпитач. Уна Родић из Зрењанина ове године је завршила основне студије на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста.– Уписала сам даље школовање због личног усавршавања. Запослила сам се у Предшколској установи у Зрењанину као васпитач. Важно ми је да се надограђујем и прикупљам нова знања, како бих што више тога могла да пренесем малишанима са којима радим – рекла је Уна.  У амфитеатру Школе свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала чланица Градског већа Мелита Гомбар. У програму су учествовали студенти са смера васпитач за традиционалне игре и малишани из вртића „Мики“ и из вртића установе „Никола Тесла“ у Дески у Мађарској, са којим је високошколска установа у Кикинди недавно успоставила сарадњу.

С. В. О.

Ugovor-Pedagoska-(2)

Представници српске предшколске установе и локалне управе места Деска у Мађарској данас су у посети Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ). Потписивањем уговора о пословно-техничкој сарадњи започиње размена активности, искустава и знања, рекла је директорица ВШССОВ, др Ангела Месарош Живков.

– У плану је реализација стручних предавања наших професора из области педагогије, психологије и методике, то је оно што су васпитачи из Деска исказали као потребу. Уз то, нашим студентима је понуђено да стручну праксу раде у њиховом вртићу, што ће бити корисно јер ће моћи да виде како се то ради у другој држави. Организоваћемо и размену гостовања са њиховим културно-уметничким друштвом – навела је др Месарош Живков.

До контакта и договора о сарадњи, што је резултирало потписивањем уговора између ВШССОВ и предшколске установе која припада Српском образовном и културном центру „Никола Тесла“ у Будимпешти, дошло је на иницијативу васпитачице из Кикинде која ради у Дески и студира у Високој школи, рекла је директорица предшколске установе у Дески, Споменка Ђукин Брцан.

– Имамо васпитаче који су завршили школу на мађарском, а ми радимо са децом на српском језику, и њима је потребна стручна помоћ коју до сада нису имали – истакла је директорица. – Ово нам даје могућност да се едукујемо, а други циљ је да омогућимо нашој деци да се друже са децом из Србије.

Тим поводом, на свечаном потписивању уговора била је и директорица Предшколске установе “Драгоњуб Удицки” из Кикинде, Кристина Дрљић, која је позвала госте из Мађарске да посете вртиће у Кикинди и да разговарају о будућој сарадњи.

Озваничењу сарадње присуствовао је и градоначелник Кикинде, Никола Лукач сса сарадницима. Он је подсетио да је ово само једна у низу значајних веза које остварује Висока школа у Кикинди.

– Врло смо задовољни због будуће размене кадрова и искустава ради очувања културе, традиције и обичаја српског народа у Мађарској. Ово је важно и за предшколске установе Деске и Кикинде које ће, у сарадњи, моћи да унапређују квалитет предшколског образовања – рекао је Лукач.

Кристифор Брцан, председник Српске самоуправе у месту Деска нагласио је да је ово велики помак јер су до сада њихове везе са матицом биле само у области културе.

– Први пут потписујемо овакав уговор, што нам је веома важно – указао је Брцан. – Када су наша школа и забавиште постали подружница установе „Никола Тесла“ у Будимпешти, схватили смо да нам је потребна ова врста сарадње због опстанка наше културе и вере.

Ово место са 4.100 становника, некада је називано српским селом, а сада је у њему остало само  80 Срба. У предшколској установи је 49 деце, не само Срба, већ и оних којима су далеки преци српског порекла, и она су у већини – има их чак 80 до 90 одсто, навео је Брцан. Он је додао да је, после изградње нове зграде и стварања лепог амбијента, за овај вртић порасла заинтересованост и већинског становништва.

И малишани из вртића били су део делегације из Мађарске и наступили су на приредби, свечаном пријему 47 студената прве године која је одржана у амфитеатру Школе. Они су, са својим васпитачима, извели српске песме и игре.

С. В. О.

 

 

 

 

 

 

 

 

Pedagoska 7

Висока школа струковних студија за образовање васпитача започеће пословно-техничку сарадњу са Српским образовним и културним центром „Никола Тесла“ из Будимпеште, одељењем у Дески. Ова установа обухвата српско забавиште, основну школу, гимназију, колегијум и библиотеку.

Уговор ће бити потписан у Високој школи у Кикинди у уторак, 1. октобра, када ће, од 10 сати, у амфитеатру, бити одржан и свечани пријем студената прве године. На свечаности ће наступити и деца из Мађарске.

ples

Висока школа струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) и Плесни студио „Step Up“ Тијане Левнајић организују у уторак, 11. јуна, од 18.30, Музичко-плесно вече.

У амфитеатру Високе школе наступиће, поред студената и полазника Плесног студија, и: Хорић Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Оркестар предшколаца ВШССОВ и Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Ена Гогић, Хор ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, Школа плеса „Dance N Soul – Ritmik“, Fitness centar „Red Gym“, Плесни студио „Jessy“ и АДЗНМ „Гусле“.

vssov-dekan

Ректор Универзитета у Новом Саду и редовни професор Факултета спорта и физичког васпитања др Дејан Мадић био је у радној посети Високе школе струковних студија за образовање васпитача. Овом приликом састао се са менаџментом школе, професорима и  студентима како би им представио пројекат чији је циљ унапређење моторичких способности и физичког раста и развоја деце и омладине.

-Наш циљ су деца  и њихов развој. Већ две деценије бавимо се пројектом који нам даје одговор на питање у ком периоду живота морамо да имамо активну децу. Моторички програми који иницирају велики број способности најважнији су од четврте до седме године живота. Уз прави приступ можемо да променимо чињенице које говоре да је свако треће дете у Србији гојазно, а свако друго је у пред гојазном стању. Имамо мноштво деце са кривом кичмом, равним табанима, лошим држањем. Једини лек је игра. На нама је да обликујемо игру која ће донети добробит како физичку, тако и когнитивну, да деца науче да размишљају и потпуно искористе генетске потенцијале. На тај начин добићемо здраве младе и одрасле људе, као и старије који имају квалитетан живот – истакао је др Мадић.

Директорица Ангела Месарош Живков истакла је примере добре праксе које школа има у образовању будућих васпитача.

 

-Упознали смо га са студијским програмима и начином рада. Добили смо и предлог да се укључимо у пројекат који ће кроз школице спорта обухватити што више деце предшколског и деце млађег школског узраста. Пројекат Спин лаб већ 20 година примењује се на Факултету спорта и физичког васпитања и циљ је да се прошири и у нашем граду – рекла је Ангела Месарош Живков.

Радном састанку присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски. Запослени у јединој високошколској установи упознали су госта са чињеницом да се ове године обележава 70 година рада и постојања, као и са капацитетима школе.

А.Ђ.

Pedagoska-jubilej-(2)

Значајан јубилеј прославља се данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) – Дан школе, основане пре тачно 70 година. Програм је почео одавањем поште Зори Крџалић Заги, професорици, учесници НОБ-а, друштвено-политичком раднику чије је име носила Школа. Венац је, са студентима, на бисту чији је аутор, положила академска вајарка Мирослава Којић, некадашња професорица у Високој школи, редовни члан Европске академије наука у Београду.

Поред студената и запослених у Високој школи, свечаности доделе диплома студентима основних и мастер студија који су, у овој школској години, одбранили завршни рад, присуствовао је велики број званица, бивших студената и професора. Школу је, овим поводом, посетио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић.

– Ово је јубилеј за поштовање, посебно зато што Школа израста у средини која брине о образовању – рекао је проф. др Милошевић. – Присуство градоначелника говори о томе да Град брине о њој. Дуга историја низа културних институција и  манифестација некако се уградила у дугогодишњу традицију Високе школе. Брига о васпитању тада и сада једнака је и имамо задовољство да израстају генерације које нису само оријентисане на новац, на материјално остварење, него и на морална, естетска и културна начела. Мислим да су нам васпитачи потребни више него икада и ова школа са осталих пет у Војводини, показује нам где је фокус нашег друштва.

Подсећајући на чињеницу да је ВШССОВ једина високошколска установа у граду и Округу, градоначелник Никола Лукач честитао је јубилеј студентима и запосленима.

– Град апсолутно подржава рад Високе школе и њене пројекте да, уз помоћ покрајинске и републичке администрације, унапредимо услове рада јер професори, сви запослени и студенти то, својом посвећеношћу, заслужују. Размишљамо о новим профилима које треба отворити и још више унапредити квалитет ове високообразовне установе – изјавио је Лукач.

Поред градоначелника, локалну самоуправу представљале су и чланице Градског већа Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Мелита Гомбар.

У години јубилеја, овом дану и свечаности претходили су различити образовни, културни и хуманитарни програми и акције, истакла је директорица школе, проф. др Ангела Месарош Живков.

– Програми ће се одвијати се све до краја школске године – додала је директорица. – На данашњој свечаности доделићемо 90 диплома и две посебне награде – студенту генерације и најбољем студенту мастер струковних студија, који ће добити признање са именом прерано преминуле професорке наше школе, др Јелене Мићевић Карановић.

На сцени амфитеатра у програму су наступили студенти, садашњи и бивши, деца из Предшколске установе и Основне музичке школе.

Студент генерације, двадесетдеветогодишња Јелена Даљев, послала је важну поруку младима.

– Волела бих да мој пример подстакне све који нису уписали школу са својим вршњацима, да то учине, да им поручим да никад није касно и да могу да остваре све што желе. Волим своју земљу и свој град и волела бих да останем овде – рекла је Јелена која се, после студија у Београду и боравка у Немачкој, на Тајланду и у Кини, вратила у свој град и са оценом десет одбранила дипломски рад на смеру васпитач деце предшколског узраста.

Плакету „Проф. др Јелена Мићевић Карановић“ добио је Никола Халаи који је био најбољи на мастер студијама Школе.

– Срећан сам што сам баш ја добио награду која носи назив моје менторке, професорице коју сам веома поштовао – рекао је Никола приликом преузимања награде. – Ја знам да ме она сада види и да је поносна на мене.

Награду су уручили сестра и супруг професорице др Мићевић Карановић.

На ВШССОВ наставу тренутно похађа 300 студената на два смера: васпитач деце предшколског узраста и васпитач за традиционалне игре. Укупно 90 студената данас је добило дипломе – 44 на основним и 46 на мастер студијама. Први пут од Школе су добили и капе за дипломце које су, на крају свечаности, полетеле у вис, заједно са жељама за срећну и мирну будућност у васпитавању младих нараштаја.

С. В. О.

bista

Висока школа струковних студија за образовање васпитача у четвртак, 4. априла, од 12 сати, обележава Дан школе, Дан студената и јубилеј – 70 година постојања.

После полагања цвећа на бисту Зоре Крџалић Заге, професорке и учеснице Народноослободилачке борбе, чије је име носила Школа, биће одржана свечаност у амфитеатру.

Студентима који су у овој школској години одбранили завршне радове биће уручене дипломе, а први пут ће најбољем студенту мастер струковних студија бити додељено признање које носи име прерано преминуле професорке др Јелене Мићевић Карановић.

У години јубилеја, прослави су претходили различити програми: изложбе, промоције, предавања и хуманитарне акције.

Profesor-Madjarev-(3)

Књига „Заборављене приче“ др Милана Мађарева, професора Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) представљена је вечерас у библиотеци Школе. Последњи део трилогије о Ивану Исакову из Новог Бечеја, за разлику од прва два дела која је издао Банатски културни центар, постоји једино у аудио и електронском издању.

– Бавим се писањем критика, театролошким писањем, повремено режирам, и моја прва књига прича настала је доста касно, пре пет, шест година – каже Мађарев. – Сматрао сам да нисам за писца, међутим, после објављивања прича у важним књижевним часописима и мишљења еминентних људи да то ваља, био сам подстакнут да објавим прву књигу – „Приче“.

Уследиће „Нове приче“, а затим и „Заборављене приче“ о којима је на промоцији говорио и Никола Халаи, струковни мастер васпитач, бивши студент ВШССОВ.

– Писац нас води кроз заборављене кутке живота главног лика Ивана Исакова и, као што сам јунак књиге каже: свака изгубљена прича, после много лутања, нађе свог трагача, само ако он покаже да му је и даље стало до ње. Зато мислим да ове приче нису заборављене, него су само чекале своје право време и своје уживаоце – рекао је Халаи.

Студенти Високе школе читали су приче професора Мађарева и публици пружили прилику да се упознају са симпатичним и необичним човеком Иваном Исаковим.

Професор Мађарев предаје драмске и аудио-визуелне уметности у Високој школи. На Факултету драмских уметности у Београду магистрирао је на тему креативна драма и докторирао с радом „Театар покрета Јожефа Нађа“ за који је добио Награду за театарску критику и публицистику „Марко Ковачевић“ на 52. МЕСС-у у Сарајеву 2012. Објавио је и „Креативну драму у Шкозоришту“. Са Марином Миливојевић Мађарев и Иваном Правдићем написао је „Паралелну историју театра/Алтернативни театар у аматеризму Србије 1980-2000. године“, затим „Примењено позориште у Војводини од 2000. до данас“ и превео књигу „Вера у лутку“ Едија Мајарона са словеначког језика. Иницирао је покретање импро-сцене у Војводини 2003. године. У ВШССОВ води Импро-студио.

„Заборављене приче“ прво је његово дело у аудио и електронском издању, мада је професор оставио могућност да добију и своје штампано издање.

– Сада је право време за ову књигу јер сматрам да ми патимо од неке врсте колективне амнезије. Ако се сетимо неких ствари које су остале у прошлости, можда нађемо неки курс за садашњост и за будућност – рекао је аутор.

У међувремену, већ је најављено још једно представљање Заборављених прича“ – у Мокрину, у Дому културе, 9. маја, од 19 сати.

С. В. О.

1711479360295

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача одржано је хуманитарно музичко вече. На иницијативу професорице клавирa Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ Иване Стражмештер циљ је био прикупљање средстава, али и средстава за хигијену за социјалне установе и појединце.

-Дугогодишњу сарадњу са Високом школом решили смо да унапредимо. На радост наших ученика и студената надамо се да ћемо и у будућности организовати више оваквих концерата – напоменула је Ивана Стражмештер.

 

Идеју су радо прихватили у Високој школи где су се прикључили запослени и студенти.

-Након почетне иницијативе дошли смо на идеју да позовемо још учесника како бисмо употпунили музички угођај суграђанима који су се одазвали и пружили и осталима прилику да учествују у овом хуманом чину. Хвала свима који су подржали наше музичко вече – додао је Александар Митревски, асистент из области музичке уметности ВШССОВ.

Ово није први пут да су студенти показали да су великог срца, подсетила је студенткиња прве године Виолета Грубор.

-Позната је наша акција за Нову годину током које прикупљамо слаткише и сланише за децу која у време празника бораве на Дечијем одељењу Опште болнице, али и за децу оштећеног слуха, Народне кухиње, ђаке ОШ „6. октобар“ – казала је Валентина Грубор.

У програму су учествовали ученици и наставници ОМШ „Слободан Малбашки“, студенти ВШССОВ, полазници плесног студија „Тијане Левнајић“ и корисници центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“.

 

А.Ђ.

 

 

Pedagoska 7

У сусрет обележавању јубилеја, 70 година рада Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ), у уторак, 26. марта, у 18 сати, у амфитеатру Школе, биће одржано Хуманитарно музичко вече.

У програму ће учествовати студенти Школе, ученици и наставници Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, полазници Плесног студија Тијане Левнајић и корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите “Наша кућа”.

На улазу ће се прикупљати хуманитарна помоћ – новчана и хигијенска средства која ће бити упућена социјалним установама и појединцима.

С. В. О.