vesti kikinda Arhive | Page 6 of 6

Da li znate gde se nalazio prvi bioskop u Kikindi?

Jelena Trifunović December 18, 2022

Prvi bioskop pod nazivom „Uranija“ u Kikindi je otvoren 1911. godine. Nalazio se u velikoj dvorani Hotela „Ejler“ u zgradi Mihaila Bona. Vlasnici su bili braća Ilija i Petar Lisul, istaknuta zemljoradnička porodica, koji su u oštroj konkurenciji sa još nekoliko zainteresovanih, uspeli da dobiju dozvolu od Gradskog veća. U istom objektu radio je i posle Drugog svetskog rata, sve do devedesetih godina prošlog veka pod nazivom „Radnički“.

Prvi film za koji je poznato da je prikazan bio je ruski „Ana Karenjina”, prva ekranizacija poznatog romana Lava Tolstoja. Sledećeg vikenda prikazan je francuski film „Kain i Avelj”, a uskoro i austrougarski „1848, borba za slobodu” -prvo sa mađarskim, a u narednoj projekciji sa srpskim titlom. Bioskop „Uranija” radio je sve vreme tokom Prvog svetskog rata, beleži istoričar Srđan Sivčev u knjizi „Bioskopski život u Velikoj Kikindi 1905-1941″.

Samo godinu dana nakon otvaranja bioskopa „Uranija“ sa radom je počeo i drugi bioskop u Kikindi. Zvao se „Olimpija“. Zgrada u kojoj je otvoren 1912. godine u ulici Kralja Aleksandra (današnjoj Kralja Petra Prvog) građena je namenski, za potrebe bioskopa. Zgradu je projektovao poznati arhitekta Milan Tabaković.

Prvi prikazani filmovi u „Olimpiji” bili su francuske proizvodnje: dokumentarni „Rudnici uglja u Lensu” i kratke serijske komedije „Romeov rival” i „Pali i Rajzen”. Prvoj projekciji prisustvovao je krem kikindskog društva: advokati, profesori, sudije, imućni poljoprivrednici. Štampa je zabeležila da je publika bila zadovoljna, a slike „izuzetno čiste, jasne i odličnog kvaliteta”.

Posle svega nekoliko godina, bioskop „Olimpija” je promenio vlasničku strukturu, a investitori su bili udovica Đorđa Petrovića i Stevan (Ištvan) Petrović sa ženom Justinom. U ruke Artura Hesa, vlasnika fabrike nameštaja, zgrada prelazi 1935. godine, da bi posle Drugog svetskog rata 1946. godine bila konfiskovana. U njoj je, sve do 2005. godine radio bioskop „Zvezda“.

Budžet za 2023. godinu pred odbornicima u utorak

Jelena Trifunović December 17, 2022

Dvadeset šesta sednica gradske skupštine biće održana u utorak 20. decembra. Odbornici će razmatrati predlog odluke o budžetu grada za narednu godinu kao i programe poslovanja javnih preduzeća u 2023. godini.

– Odluka o budžetu je jedan od najvažnijih dokumenata koji se nađe pred odbornicima i po običaju izazove obimniju raspravu- kaže za Kikindski portal Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

– Budžet je pažljivo planiran i na njemu se detaljno radilo. Razgovarali smo svakodnevno sa sugrađanima i trudili se da u najvećoj meri uvažimo njihove zahteve i potrebe. Suština naše politike je da obraćamo pažnju na sve, tako da će i ovaj budžet biti uravnotežen, što bi značilo i razvojni i socijalno odgovoran- ukazuje Bogdan.

– Na dnevnom redu sednice naći će se i programi poslovanja javnih preduzeća i javnost će imati priliku da čuje kakvi su njihovi planovi za narednu godinu. To su sigurno teme koje zanimaju građane, jer se tiču rešavanja bitnih životnih pitanja u gradu. Javna preduzeća postaju pravi servisi građana, a njihove pozitivne reakcije nam pokazuju da smo na pravom putu-navodi predsednik gradske skupštine..

Na dnevnom redu predstojeće sednice biće i izmene osnivačkog akta JP „Kikinda“, statut Narodnog pozorišta, Lokalni akcioni plan za sprovođenje mera i aktivnosti u upravljanju migracijama na teritoriji Kikinde od 2022. do 2027. godine, Lokalni akcioni plan za Rome i Romkinje 2022-2025. godine, kao i između ostalog, odluka o pristupanju izradi plana detaljne regulacije za solarni park „Solar Power Plant Delta” u k.o. Banatska Topola.

Mirović uručio ugovore za infrastrukturno opremanje šest industrijskih zona: Kikindi 54 miliona za izgradnju javnog osvetljenja

Jelena Trifunović December 16, 2022

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore za dodelu bespovratnih sredstava za šest lokalnih samouprava za sufinansiranje infrastrukturnog opremanja industrijsko-poslovnih zona, vredne 310 miliona dinara. Sredstva su dobili Sombor, Zrenjanin, Kikinda, Titel, Kula i Srbobran.

Reč je o radovima na izgradnji, dogradnji, rekonstrukciji i sanaciji u oblastima saobraćajne, komunalne, elektroenergetske, toplotne i telekomunikacione infrastrukture, kao i upravljanja industrijskim otpadom i tretmanom otpadnih voda.

„Ovim sredstvima obezbedićemo infrastrukturu za postojeće i za nove investitore. U proteklim godinama razvijali smo industrijske zone i danas možemo da kažemo da svaka lokalna samouprava ima potencijal da privuče domaće i strane investitore. Radili smo timski, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije, i danas – od 165.000 nezaposlenih, koliko ih je bilo pre šest godina – imamo 89.000 nezaposlenih u Vojvodini“, izjavio je Mirović.

Za izgradnju javnog osvetljenja od industrijske zone „Rasadnik“ do Svetosavske ulice u Kikindi opredeljeno je 54,2 miliona dinara.

Dodeli ugovora prisustvovao je i pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić.

COVID sada ima blažu kliničku sliku od sezonskog gripa – najviše novozaraženih među starijima

Igor Crnogorac December 9, 2022

Situacija sa korona virusom je stabilna – od poslednjeg talasa, koji je trajao od jula do septembra, ne primećuje se ni porast, ali ni pad broja obolelih. Na području celog Severnobanatskog okruga dnevno se registruje od dvoje do 20 novoobolelih, dok je na području Kikinde taj broj jednocifren, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje.

U ambulantama se dnevno testira konstantno oko sto pacijenata. U Kikindi je, recimo, 7. decembra registrovano četvoro obolelih.

– Klinička slika sada je relativno blaga, a većinu obolelih čine stariji od 60 godina. Deca vrlo retko oboljevaju, samo dvoje je bilo zaraženo od 1. decembra. Kod ovog podsoja dominantni su bol u grlu, curenje nosa, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima, često i bez povišene temperature. Nadam se da ovaj virus sada ulazi u periodiku jer u svakom narednom talasu imamo sve blaže simptome – kaže doktorka Pecarski.

U kikindskoj bolnici, na COVID odeljenju, trenutno su hospitalizovana četiri pacijenta. Uglavnom su to stariji i pacijenti sa komorbiditetima, saznajemo od pomoćnika direktora Opšte bolnice, dr Vladimira Prunića.

Preporuka je da stariji i dalje nose maske u prodavnicama i u svim zatvorenim prostorima, ali i na otvorenom, ukoliko je prisutan veliki broj ljudi. Takođe, dovoljno odmora i redovna ishrana ostaju saveti koji se odnose na preventivu i kada su u pitanju sezonski grip i ostale respiratorne infekcije.

Dobra vest je da gripa još uvek nema. Iako je virus tipa A potvrđen na teritoriji Vojvodine, u našem okrugu još uvek nije izolovan, kaže doktorka Pecarski. Ona ističe da je veoma važno da se protiv sezonskog gripa vakcinišu hronični bolesnici, trudnice i zaposleni u javnom sektoru.

Što se tiče vakcine protiv COVID-a, starijima od 60 godina i hroničnim bolesnicima svakako se savetuju i treća i četvrta doza, a period zaštite koji se očekuje je godinu dana i duže, napominje dr Pecarski. Ona dodaje da se očekuje da će uskoro stići nova „Modernina“, bivalentna vakcina, koja će se primati jednom godišnje kao i svaka vakcina protiv gripa, i da će sadržati sve aktuelne sojeve korona virusa.

Pedesetoro sugrađana dalo dragocenu tečnost: Među davaocima i gradonačelnik Lukač

Jelena Trifunović December 5, 2022

U Crvenom krstu Kikinda održana je redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Odazvalo se 52 sugrađana, od kojih je pedesetoro dalo dragocenu tečnost dok su dve osobe odbijene zbog medicinskih razloga. Među davaocima je bilo 17 žena.

Današnjoj akciji dobrovoljnog davalaštva pridružio se i gradonačelnik Nikola Lukač koji je svojim primerom ujedno i apelovao na sugrađane da postanu deo velike humane zajednice dobrovoljnih davalaca. Podsetimo da je naredna akcija u kikindskom Crvenom krstu zakazana za 22. decembar.

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Davanje krvi je korisno osim za one koji primaju transfuziju i za same davaoce krvi jer daje osećaj zadovoljstva da je spasen ili poboljšan kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće bar tri i više, jer se iz date jedinice krvi pripreme (odvoje) i eritrociti, plazma i trombociti koji se mogu primeniti onima kojima su potrebni.

Kikinda i na ovom planu humanosti ima čime da se podiči jer ima bezmalo 1.900 davalaca krvi.

(VIDEO) Od Banke hrane Vojvodine donacije za Narodnu kuhinju i „Kutiju želja“

Jelena Trifunović December 5, 2022

Banka hrane Vojvodine donirala je 240 pakovanja supe u kockama i slane grickalice Crvenom krstu Kikinda za potrebe korisnika Narodne kuhinje. Prvi put priključila se i tradicionalnoj akciji grada „Kutija želja“ kako bi se pripremili novogodišnji paketići za decu. Humanitarna organizacija koja se bavi prikupljanjem viškova hrane i i njenom distribucijom socijalno ugroženima nekoliko meseci ranije, donirala je pakete hrane Narodnoj kuhinji i „Našoj kući“.

-Sarađujemo sa brojnim kompanijama i nismo prvi put u Kikindi. Za narednu godinu planiramo više akcija- rekao je Srđan Budimčić, direktor Banke hrane Vojvodine.

Donacija kikindskom Crvenom krstu namenjena je za 220 porodica korisnika Narodne kuhinje. Sredstva za funkcinisanje Narodne kuhinje obezbeđuju se u gradskom budžetu.

-Izdvajamo značajna sredstva za program Narodne kuhinje. Imamo odličnu saradnju sa Bankom hrane Vojvodine kao i sa Crvenim krstom kako bismo zajednički pomogli socijalno ugroženim građanima. „Kutija želja“ obradovaće mališane evo već deseti put, priključuju nam se brojne kompanije i udruženja, a druge lokalne samouprave uzimaju ovo kao model. Prvi put nam se priključuje i Banka hrane Vojvodine istakao je gradonačelnik Lukač.

Sekretarka Crvenog krsta Danijela Bjeljac navodi da dopunske artikle hrane za pripremu kuvanih jela za Narodnu kuhinju obezbeđuju Crveni krst Srbije i Vojvodine.

-Od velikog značaja su nam i donacije kompanija i pojedinaca kako bi se program odvijao nesmetano- ukazala je Bjeljac.

Međunarodni dan volontera

Peti decembar obeležava se kao Međunarodni dan volontera. Crveni krst je najveća i najstarija volonterska organizacija u zemlji. U Kikindi okuplja 60 starijih i više od stotinu mladih volontera. Čestitke povodom ovog datuma, uputili su volonterima gradonačelnik Nikola Lukač i sekretarka CK Kikinda Danijela Bjeljac.

Lukač Dumitrovu: Bićete u timu

Jelena Trifunović December 5, 2022

Da u Planu razvoj grada do 2030. godine sela nisu zastupljena, ocenio je na protekloj sednici odbornik grupe građana „Naše malo mesto“ Goran Dumitrov. Povod je bio donošenje odluke o pokretanju postupka izrade srednjoročnog plana grada koji će biti donet za period od tri godine i kojim će se konkretizovati Plan razvoja grada kao krovni strateški dokument.

-Znam koliko je važno da se prilikom konkurisanja za sredstva, projekti nalaze u strateškim dokumentima, ide i IPA, a iako sela nisu zastupljena u Planu razvoja, bilo bi dobro da ih provučete da bude barem u srednjeročnom planu. Zalagao sam se da se Obradovićeva bara stavi u neki program i profunkcioniše po ugledu na slične ekološke projekte- napomenuo je, između ostalog, Dumitrov.

Na izlaganje Dumitrova reagovao je Gradskog veća Saša Tanackov obrazlažući više stavki iz Plana razvoja grada.

-Opremanje i izgradnja nove industrije zone nije samo za grad, tu će raditi i stanovnici sela. Pomenuću i podsticaje u poljoprivredi, razvoj agroturizma, prevoz, izgradnju prečistača pijaće vode u selima, rekonstrukciju škola i vrtića, saobraćajnu povezanost, kulturne i sportske sadržaje, sve se to odnosi na seoske mesne zajednice- napomenuo je Tanackov.

Na primedbu Dumitrova da u selima nije izgrađena kanalizacija, odgovorio je Ljuban Sredić, resorni član Gradskog veća.

– Najbitnije je da se reši pitanje pijaće vode, i krenuće se sa selima posle Kikinde. Za izgradnju kanalizacije, imaćemo projektno tehničku dokumentaciju u budžetu za narednu godinu, kako bismo konkurisali za sredstva. Kao neko ko živi na selu, mogu da potvrdim da vodimo računa o seoskim mesnim zajednicama, putnoj mreži, objektima, da se meštanima stvore što bolji uslovi- naglasio je Sredić.

Gradonačelnik Lukač istakao je da je boljitak života za svakog građanina evidentan i pozvao Dumitrova da konkretno učestvuje sa predlozima i idejama.

-Bićete u timu za izradu srednjeročnog plana grada, da nam date konstruktivne ideje i predloge za razvoj sela. Svako ko ima konstruktivnu sugestiju i dobru ideju dobrodošao je da da svoj predlog, da zajednički učinimo Kikindu još boljim mestom za život i rad -istakao je Lukač.

„Zeleni dragstor” uskoro u A naselju

Jelena Trifunović December 4, 2022

Kikindski lanac maloprodajnih objekata „Zeleni dragstor” otvoriće osmu prodavnicu u A naselju. Nov trgovinski objekat počeće sa radom za nedelju dana i nalaziće se kod vrtića “Kolibri”, u ulici Rade Trnića broj 17.

Na 170 kvadratnih metara, kupcima će ponuditi širok asortiman od skoro 5.000 proizvoda: osnovne životne namirnice, povrće i voće, suhomesnate i mlečne proizvode, slatkiše, kafu, bezalkoholna i alkoholna pića, kućnu hemiju, kozmetiku.

Poverenje kupaca stekli su dobrom snabdevenošću i povoljnim cenama.

-Pored sedam postojećih radnji, na sugestiju naših sugrađana iz drugog reona, koji su iskazali potrebu i želju jer im tamo nedostaje prodavnica, odlučili smo da u tom delu grada otvorimo veći objekat. Za one koji do sada nisu pazarili u našim prodavnicama, mogu reći da smo veoma konkurentni sa cenama jer imamo i veleprodaju. Radimo sa malim maržama kako bi cene bile pristupačne za sve- ističe Vladimir Radovanović, vlasnik „Zelenog dragstora”.

Među povoljnim artiklima izdvojićemo samo neke: balon vode od 6 litara za svega 89 dinara, krompir po ceni od 79 dinara za kilogram, jabuke 49 dinara, milka čokolada od 100 grama 116 dinara. Kupce očekuju iznenađenja na dan otvaranja kao i redovne akcije. U novom prodajnom objektu biće zaposleno šest radnika, a taj broj verovatno će vremenom biti proširen.

-Dosta sarađujemo sa lokalnim proizvođačima voća i povrća tako da nam je i to cilj, da ih angažujemo što više kako bi naša lokalna privreda i poljoprivreda rasli zajedno sa nama- kaže Radovanović.

„Zeleni dragstor” radi od 1995. godine i ima četvrdesetak zaposlenih. Maloprodajni objekti nalaze se u ulicama Čanadskoj, Miloša Ostojina, Stevana Sinđelića, Kumanovskoj, Srbobranskoj i dva u ulici Toze Markovića. Datum i satnica otvaranja nove trgovine biće precizirani početkom predstojeće sedmice.