vera Архиве | Кикиндски портал

Кикинђани пред Појасом Пресвете Богородице: Тренуци које ће памтити заувек

Jelena Trifunović June 12, 2026

Часном појасу Пресвете Богородице, једној од најпоштованијих реликвија у православном свету, поклонило се више од милион верника у Храму Светог Саве у Београду, где је био изложен 16 дана.

У вишекилометарским колонама људи из целе земље и иностранства, који су стрпљиво чекали прилику да се поклоне светињи, били су и Кикинђани. Своје незаборавне утиске, који сведоче о посебној атмосфери заједништва, вере и мира, поделили су са читаоцима „Комуне“ и КИКИНДСКОГ портала.

Незаборавно и посебно емотивно искуство пренела нам је суграђанка Јелена Средић, која је у Храму Светог Саве била са својим једногодишњим сином Стефаном.
– У Београду смо били од раног јутра, а светињи смо пришли тек увече. Чекали смо више од 10 сати, али ми то није тешко пало. Стефан је био изненађујуће миран. Тај тренутак када уђете у Храм, тај мир и топлина, то се не може описати. Када смо целивали појас, осетила сам велику радост и захвалност што смо имали ту прилику- прича Јелена.

– Искрено, имала сам мало страх како ће све изгледати, али смо се ипак одлучили да кренемо. Породица је била уз мене, знала сам да ће све бити у реду. Стефан је успео и да одспава у колицима. Било је лепо организовано и све је прошло у миру и најбољем реду- преноси нам своје искуство млада суграђанка.

Даринка Маљугић из Мокрина истиче да је цео доживљај био изузетан.
– Утисак је био невероватан, достојанствен, миран, испуњен неким блаженством и спокојем. Нико није био нервозан, нико није правио проблеме, чак ни породице са малом децом нису желеле да иду преко реда, иако им је то било омогућено- истиче она.

Додаје да се овакво искуство не може лако описати речима.
– То једноставно мора да се доживи. То је заиста нешто што се памти и јединствена прилика. Ми жене, на пример, не можемо да одемо на Свету Гору, али је зато светиња дошла нама. Тај мали напор који смо уложили уопште није био терет, већ благословена прилика коју нисам желела да пропустим- каже Даринка Маљугић.

Посебне утиске у дану који је протекао у дугом чекању, али и у стрпљењу и разумевању међу верницима, има и Тања Ножица.
– Ми смо чекали 12 сати. Стали смо у ред у пола девет ујутру, а светињи смо се поклонили око пола девет увече. Утисак је заиста невероватан. Посебно ме је дотакло то стрпљење, јер се у Храму задржиш можда 10–15 минута, а толико сати чекаш да би ушао и целивао појас Пресвете Богородице. Људи су долазили из Подгорице, Лознице, Сремске Митровице, Македоније… Сви смо били као једно- наводи Тања Ножица.

Истиче да је читава организација била одлична и да су понели утисак општег реда и мира.
– Сви смо дошли са истим циљем, да уђемо у Храм, да се поклонимо и целивамо светињу. Тај осећај јединства и заједништва се заиста осетио на сваком кораку. Сви су били стрпљиви и достојанствени- прича Ножица.

Према предању, Појас Пресвете Богородице једина је сачувана реликвија која је припадала Богородици, због чега има посебно место у православној традицији. Верници му се вековима обраћају у молитвама, посебно за здравље, пород и духовни мир.

Богородичин појас чува се у манастиру Ватопед на Светој Гори, где представља изузетно важан део духовне баштине и традиције православног света.

Ј. Ц.

Ускоро обележавамо Побусани понедељак: дан сећања, молитве и живе везе са прецима

Redakcija Kikindski April 18, 2026

Побусани понедељак, који се обележава првог понедељка после Васкрса, један је од значајних дана у традицији Српске православне цркве. Посвећен је молитвеном сећању на упокојене, а верници тог дана обилазе гробове својих најмилијих, носећи са собом васкршњу радост и наду у живот вечни.

Овај дан дубоко је укорењен у хришћанском учењу о Васкрсењу. Према православном веровању, Васкрс представља победу живота над смрћу, те се управо у данима након празника посебно наглашава вера да смрт није крај, већ прелаз у вечност. Побусани понедељак зато није дан туге, већ тихе радости и сећања, када се молитвом повезују живи и упокојени.

Назив „побусани“ потиче од старог обичаја „побусања“ гробова – односно њиховог уређивања и кићења свежом травом, цвећем и гранчицама. Овај чин има симболично значење обнове живота, у духу пролећа и васкршње поруке.

Обичаји који прате Побусани понедељак разликују се од краја до краја, али суштина је иста. Верници излазе на гробља, пале свеће и приносе молитве за душе преминулих. Свештеници често служе парастосе, а породице доносе и васкршња јаја, која симболизују нови живот. У појединим срединама задржао се и обичај да се део хране подели са сиромашнима, као чин милосрђа у име покојника.

Важно је нагласити да Српска православна црква позива на достојанствено обележавање овог дана, без претераног задржавања на гробљима и без обичаја који немају духовно утемељење. У фокусу је молитва, сећање и вера у васкрсење, а не спољашњи ритуали.

Побусани понедељак подсећа да веза са онима који су нас напустили не престаје. У светлости Васкрса, та веза добија ново значење – као нада да ћемо се поново срести у заједници љубави и живота који нема краја.

Теодорова субота – дан молитве, традиције и наде у благостање

Redakcija Kikindski February 28, 2026

Православни верници данас обележавају Теодорову суботу, у народу познату и као Тодорица – празник који се слави прве суботе Васкршњег поста и посвећен је Светом Теодору Тирону, ранохришћанском мученику и заштитнику вере.

Овај дан у народној традицији прати низ обичаја и веровања који симболично призивају здравље, плодност и благостање домаћинства.

Свети Теодор Тирон – симбол вере и храбрости

Свети Теодор Тирон живео је у 3. веку као војник римске војске. Остао је упамћен по непоколебљивој вери у хришћанство, због које је био мучен и погубљен. Његова жртва учинила га је једним од поштованих светитеља у православљу.

Обичаји који се поштују широм Србије

Теодорова субота има снажан обредни карактер. У многим домовима припремају се посна јела, погаче и колачи, у складу са постом. У појединим крајевима праве се и фигуре од теста у облику коња, јер се Свети Теодор сматра њиховим заштитником.

Посебан обичај је да домаћице ујутру припреме жито са медом и орасима и однесу га у цркву на освећење, док се у храмовима пале свеће за покој душе преминулих.

У народу је празник познат и као „коњски дан“, јер се верује да Свети Теодор штити коње и стоку. Тог дана коњи се не користе за рад, већ се благосиљају како би били здрави и снажни током године.

Према народним веровањима, молитве упућене светитељу могу допринети доброј жетви и здрављу стоке, па се празник повезује са жељом за плодношћу и благостањем домаћинства.

Теодорова субота сматра се и даном заштите од несреће и злих сила. У народу постоји веровање да се тог дана не обављају тешки послови и да се избегава излазак после заласка сунца.

Такође, распрострањено је сујеверје да жене не треба да перу косу како их током године не би болела глава, иако ово правило нема утемељење у црквеном учењу.

У појединим срединама организују се обредне игре и песме у част светитеља, док се обичаји преносе са генерације на генерацију. Иако су многи ритуали прилагођени савременом животу, суштина празника остаје иста — очување вере, породичне слоге и поштовање традиције.

Теодорова субота тако и данас подсећа на духовне вредности и дубоку везу народа са природом, заједницом и вековним обичајима.

Почео Васкршњи пост – седам недеља припреме за највећи хришћански празник

Redakcija Kikindski February 23, 2026

Велики васкршњи пост, најдужи и најстрожи пост у години за православне хришћане, почиње данас и траје до празника Васкрс, 12. априла. Овај пост припрема вернике за прославу Христовог васкрсења и представља време духовног преиспитивања, молитве и уздржања.

Васкршњи пост уведен је у раном хришћанству и током векова је добио свој садашњи облик у оквиру богослужбене праксе. Пост траје седам недеља, укључујући Чисту недељу на почетку и Страсну седмицу уочи Васкрса, када се верници посебно сећају Христовог страдања.

Верници се уздржавају од меса, млека, јаја и других намирница животињског порекла. У већини дана пости се „на води“, док је у појединим данима дозвољена употреба уља и вина. Риба је дозвољена само на празнике Благовести и Цвети.

Међутим, пост није само уздржавање од одређене хране, већ свеобухватни духовни подвиг. Црква учи да је суштина поста духовно очишћење. То подразумева: појачану молитву и учешће у богослужењима, покајање и исповест, праштање и помирење са ближњима, као и уздржавање од лоших мисли, речи и дела.

Исто тако, пост је време доброчинства, помагања сиромашнима и показивања милосрђа, што се сматра једнако важним као и уздржавање од хране.

Свештенство наглашава да правила поста могу бити прилагођена здравственом стању, узрасту и животним околностима верника. Деца, труднице, болесни и особе са тешким физичким пословима посте у складу са благословом духовника.

Васкршњи пост представља позив на унутрашњу промену и духовну обнову. За вернике, то је период тишине, смирења и припреме за највећи хришћански празник – радост Христовог васкрсења.