Тибор Хорват

НЗС-2

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

316219945_710748603714866_1133851849906035372_н

У Кикинди је у порасту број привредних субјеката, показују подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа.

– Више фирми се отвара него што престаје с радом – каже Тибор Хорват, председник РПК. – У Кикинди ради више од 470 привредних друштава и готово 1.500 предузетника. Број предузетника константно расте – у првих десет месеци 2022. већи је за 60 у односу на исти период претходне године. У порасту је и број привредних друштава и предузетника, значи да привреда не стагнира, него се развија.

Истиче да је најјачи део и носилац привреде металски сектор, пре свега производња делова за ауто-индустрију, а прати га хемијска индустрија.

Сналажење у кризи и нова улагања

Хорват наводи да је привреда је, у претходном периоду, имала три основна проблема.

– Први проблем био је пораст цене енергената – овде је држава реаговала и ограничила те цене, затим шокантан скок цена сировина, и проблем радне снаге, посебно сезонске и највише у производњи семенске робе. Уз то, јако је поскупела логистика, односно превоз робе. Свуда у свету очекивао се велики привредни раст после пандемије. Међутим, почео је рат, и уследиле су висока инфлација и енергетска криза које нико није очекивао у тако великој мери. По томе је претходна година била веома тешка, посебно за пољопривреду. Пораст цена сировина и вештачког ђубрива, лоша сезона и временски услови, изазвали су раст цена у пољопривреди и уследила је ланчана реакција.

Predsednik RPK, Tibor Horvat i direktor “Le Belier” Kikinda, Paskal Marmua

Процене су, додаје, да ни ова година неће бити лака. Уз постојеће проблеме са ценама, и даље ће поскупљивати храна јер сировине потичу из прошле године. Најбрже се опоравља и најмање осећа ИТ сектор и, на другом месту, логистика.

– Охрабрује податак да се у многим нашим фирмама планирају инвестиције, посебно у онима са иностраним власницима. Тренд је да ланци снабдевања буду локалног и регионалног карактера и ту су могућности да се наше фирме укључе, да буду снабдевачи већим фирмама.

Као пример, Хорват издваја „Ле Белиер“ који је, како каже, веома позитивно оријентисан према Кикинди. У овој компанији намеравају да у наш град пребаце  више сегмената производње из иностранства. План је да ливење, машинска обрада и монтажа буду у Кикинди у којој ће се, на тај начин, долазити до финалног производа.

Екологија није занемарена

Такође, у фабрици „Ле Белиер“, води се рачуна и о животној средини. Како наводи Хорват, оријентисали су се ка “биг греен” политици и смањењу карбонског отиска – гасова који узрокују ефекат стаклене баште и доприносе глобалном загревању.

Комора

Зараде на подручју града су у порасту, показују најновији подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди. У октобру је просечна нето плата била 66.657 динара.

– У Кикинди је просечна зарада у сталном порасту, последњих година увек за седам до осам одсто. Прошле, 2022, први пут се бележи повећање од девет одсто и то у периоду од само десет месеци – каже Тибор Хорват, председник РПК у Кикинди.

Ико су просечна примања имала већи пораст (9,4, односно 9,8 одсто) у индустријским грдовима – Суботици и Зрењанину, па су и плате у овим местима за две до три хиљаде динара веће него у Кикинди, први пут догодило се и да, у овој категорији, имамо већа примања од оближње општине са јаком индустријом.

– Занимљиво је да је Сента, која је увек била испред Кикинде, сада имала мању нето просечну зараду – 63.857 динара – каже Хорват. – Захваљујући томе што су послодавци подизали плате, просек у Кикинди од 66.657 динара у октобру, био је већи и од зарада у Сомбору. Од почетка године до 1. новембра, до када имамо званичне податке, примања су код нас порасла за око пет хиљада динара.

Просечна зарада у Кикинди у 2020. години била је 54.819, наредне године – 59.035, да би, за првих десет месеци прошле године био забележен износ од 64.372 динара. У двогодишњем салду то даје повећање плата од око 9,5 хиљада динара.

С обзиром на то да се сви подаци односе на номиналне зараде, како би се сагледао реалан ниво повећања, свакако треба узети у обзир инфлацију, а пре свега раст цена хране и енергената. Иако су плате статистички све веће, реалан раст је доста нижи од номиналног.

Седница Парламента привредника, БЛИКПРОДУКТ (4)

У Регионалној привредној комори у Кикинди, на свечаној седници Парламента привредника у среду, уручене су награде привредницима и привредним друштвима за остварене пословне резултате у години на измаку.

У категорији привредних друштава, награђени су „Блик продукт“ ДОО Кикинда у сектору индустрије и, у сектору услуга, Јавно предузеће за комуналну инфраструктуру и услуге Кикинда.

Награда за регионалног лидера отишла је у руке Драгана Драгана, директора ДОО „Агросеме“ и Милана Суботичког, директора и власника ДОО „Суботички“ из Кикинде.

Додељене су и јубиларне награде Привредне коморе Србије за 2022.годину. За 30 година успешног рада добили су их: Трговинско производно предузеће „Шоле“, Привредно друштво за производњу и продају лековитог биља „Мента“ из Чоке, Друштво за производњу, трговину и услуге „Марков“ из Кикинде, „Еталон“ из Кикинде и Грађевинско предузеће „Пемир“, такође из Кикинде.

За две деценије успешног пословања, јубиларне награде уручене су  кикиндским фирмама: Заштитној радионици за радно оспособљавање и запошљавање инвалида „Лира“, Друштву за производњу и услуге „ЈЈ Хера“ и Производно-трговинском предузећу „Биовет“.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера за 2021. годину припала је Витомиру Бјелановићу, директору и сувласнику фирме „Бел кемикалс“ из Банатског Великог Села.

 

 

 

Током 37. Дана лудаје, а поводом 15. Мини сајма предузетништва, у Кикинди су се окупили директори већег броја Регионалних привредних комора: из Београда, Новог Сада, Краљева, Ваљева, Ужица, Пожаревца, Сремске Митровице, Панчева, Зрењанина, Суботице и Кикинде, као и директори и председници Мађарско-српске трговинско-индустријске коморе, Хрватске господарске коморе – Жупанијске коморе Вировитица, Трговинско-индустријске коморе Будимпеште, Привредне коморе Републике Српске – Подручна привредна комора Добој и Трговинско-индустријско аграрне коморе жупаније Тимиш из Темишвара.

-Након отварања и посете 15. Мини сајму предузетништва, у просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа, уприличено је свечано потписивање споразума о сарадњи. Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа Кикинда и Подручна привредна комора Добоја потписали су нови Споразум о сарадњи, на петнаестогодишњицу потписивања претходног споразума. Након тога су председник Мађарско-српске трговинско-индустријске коморе Ђерђ Терек и директор Подручне привредне коморе Добој Срећко Стојаковић потписали Споразум о сарадњи- наводи Тибор Хорват, директор РПК  у Кикинди.

Председник Општег удружења предузетника Кикинда, Синиша Пашић, доделио је захвалнице институцијама и особама које су допринеле организацији Мини сајма предузетништва. Захвалнице су добили Привредна комора Србије – Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа, Нермина Љубовић и Милош Јелић, представници Привредне коморе Србије, као и ПКВ и председник ПКВ-а Бошко Вучуревић, који је због обавеза био одсутан.

Уследили су пословни разговори, током којих су са Трговинско индустријском комором Будимпеште договорене даље активности и сарадња, посебно око промовисања предузетништва.

error: Content is protected !!