Kikinda je i ove godine imala zapažene rezultate na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi, a šestoro učenika izborilo se za plasman na republički nivo takmičenja. Uspeh donosi i priliku za plasman na Evropsku geografsku olimpijadu. Takmičenje je održano u nedelju na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u Zemunu.
Grad su predstavljali učenici tri osnovne škole — „Sveti Sava“, „Žarko Zrenjanin“ i „Vuk Karadžić“. Na regionalnom nivou takmičili su se Filip Rodić, učenik sedmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“, Jana Injac, učenica osmog razreda OŠ „Vuk Karadžić“, kao i jedanaestoro učenika OŠ „Sveti Sava“.
Među takmičarima iz OŠ „Sveti Sava“ bili su sedmaci Nikola Rodić, Stefan Stupar, Vukašin Ilić i Uroš Vujadinov, kao i osmaci Vanja Derbakova, Una Ugrešić, Nikolina Pilipović, Vukašin Ćirić, Luka Baba, Vuk Matijević i Nikola Tomić.
Plasman na republički nivo izborili su Jana Injac, Filip Rodić, Nikola Tomić, Vukašin Ćirić, Vukašin Ilić i Stefan Stupar.
Takmičenje obuhvata proveru teorijskog znanja i praktičnu primenu geografije, uključujući snalaženje u prostoru i rešavanje zadataka van okvira školskog gradiva.
Mentori učenicima su Aleksandra Ostojić, Nataša Šuljan i Miroslav Grujić.
Svetosavska akademija u Kikindi okupila je učesnike iz kulturnog i obrazovnog života grada kroz horske nastupe, besede i dodelu nagrada učenicima koji su se istakli na likovnom i literarnom konkursu. Program je imao za cilj da, kroz primer Svetog Save, podstakne decu i mlade na vrednosti znanja, odgovornosti i zajedništva.
Program su obogatili hor „Atendite“, Ženski crkveni hor „Sveti Josif Temišvarski“, Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“, učenici odeljenja II1 Ekonomsko-trgovinske škole i Dečiji hor „Sveti Jovan Šangajski“.
Nakon predavanje na temu Svetog Save koje je održao veroučitelj Branislav Jesić, nastupila je svečana dodela nagrada deci koja su se istakla na literarnom i likovnom konkursu.
Najveći broj pristiglih radova bio je iz oblasti likovnog stvaralaštva – oko 200 radova, od kojih je nagrađeno 36, dok su u kategoriji literarnih radova najzastupljeniji bili učenici srednjih škola.
Specijalna nagrada za kreativni pristup dodeljena je učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Anđeli Batanski, koja je rad realizovala u video-formatu.
-Moja ideja je bila da to bude kreativni zadatak, a ne klasičan literarni rad. Napravila sam video u kojem govorim o Svetom Savi, sa specijalnim efektima koji daju poseban utisak. Za takmičenje nas je pripremao razredni starešina Branislav Jesić – rekla je Batanski.
Jerej Miroslav Bubalo istakao je da je Svetosavska akademija način da se kulturni potencijal grada usmeri ka mladima i očuvanju vrednosti.
-Sveti Sava je svojim primerom učio ljude šta znači ne biti egoista, imati ljubav i požrtvovanje za svoj narod. Želeli smo da podsetimo odrasle, a pre svega decu, kakav temelj imamo i da tu zajedničku kuću sačuvaju i očuvaju – poručio je Bubalo.
O značaju Svetog Save za identitet i obrazovanje govorio je i gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Danas smo se okupili da bismo shvatili ko smo i odakle dolazimo. Sveti Sava nije samo istorijska ličnost, već putokaz i tiho svetlo koje vekovima vodi srpski narod kroz veru, znanje i dostojanstvo. On je razumeo da se snaga države ne meri mačem, već knjigom i znanjem. Svetosavlje nas uči miru, dijalogu i zajedništvu i da su deca najveća svetinja – istakao je Bogdan.
Protojerej Boban Petrović zahvalio je Gradskoj upravi na podršci organizaciji i ukazao na rast interesovanja učenika.
-Malo je ličnosti u našoj istoriji kakva je bio Sveti Sava. Zahvaljujemo svima koji su učestvovali u konkursu. Ove godine stigao je najveći broj radova, što nam je bio i cilj kada smo konkurs pokrenuli. Ponosni smo na to kako naša deca misle i pišu o Svetom Savi – jer svetosavlje nije samo sećanje, već i način života – naglasio je Petrović.
Među dobitnicima prvih nagrada za literarne radove su učenici srednjih i osnovnih škola iz Kikinde i okolnih mesta: Ivana Vlačić (učenica 4 razreda Srednje stručne škole „Miloš crnjanski“), Dunja Adamović (VII3 OŠ „Žarko Zrenjanin“), Petra Subotin (VII3 OŠ „Žarko Zrenjanin“), Andrej Sandić (OŠ „Petar Kočić“ iz Nakova).
Prva mesta na likovnom konkursu pripala su sledećim učenicima osnovnih i srednjih škola: Nikolina Mirkonj (OŠ „Milivoj Omorac“ iz Iđoša), Filip Grahovac (OŠ „Žarko Zrenjanin“), Selena Subotić (OŠ „Vuk Karadžić“), Vladimir Badrljica (OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina), Ognjen Terzin i Matija Vidač (OŠ „Žarko Zrenjanin“), Sanja Davidović (OŠ „Žarko Zrenjanin“), Dunja Milečić (OŠ „Žarko Zrenjanin“), Teodora Tomić (OŠ „Sveti Sava“), Dragan Mekičić („Šesti oktobar“), i Marina Kovačević (Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“).
Povodom Dana Svetog Save i Dana škole, u OŠ „Sveti Sava“ u Kikindi održana je svečana priredba, uz rezanje slavskog kolača i dodelu diploma najuspešnijim učenicima. U programu su učestvovali đaci različitih razreda, a svečanosti su prisustvovali nastavnici, roditelji i gosti.
Direktorka škole Gordana Rackov istakla je da je program pripremljen u skladu sa školskom tradicijom obeležavanja školske slave i Dana ustanove.
-Pripremili smo kratak, prigodan program, uz rezanje kolača zajedno sa veroučiteljem i plaketašima, a na kraju smo dodelili diplome učenicima koji su ostvarili zapažene rezultate na likovnim konkursima, u lepom pisanju i na školskim takmičenjima – ukupno 55 diploma – navela je Rackov.
Posebnu radost izazvao je bilbord sa fotografijama nosilaca plakete „Sveti Sava“ – četvoro učenika koji su ostvarili izuzetne rezultate u učenju i na takmičenjima. Kako je objasnila direktorka, ova praksa uvedena je kao podsticaj učenicima da imaju skroz odličan uspeh ili osvoje jedno od prva tri mesta na republičkim takmičenjima.
Među nagrađenim učenicima bili su i blizanci Andrija i Vukašin Dukić iz odeljenja V3, koji su osvojili po dve diplome sa takmičenja: iz srpskog jezika i matematike.
-Nije nam bilo teško, pripremali smo se kratko. Andrija više voli matematiku, a ja srpski – naveo je Vukašin.
Uroš Vujadinov (VII 2) osvojio je prva mesta na takmičenjima iz srpskog i matematike i treće mesto na likovnom konkursu.
-Dugo sam se pripremao, a najviše volim matematiku – kazao je Uroš.7
U umetničkom delu programa nastupila je učenica četvrtog razreda Milica Linjački, koja je sa horom izvela pesmu „Sve što raste, htelo bi da raste“ i recitovala stihove posvećene Svetom Savi.
-Ovo mi je prvi put da učestvujem u priredbi i bila sam veoma uzbuđena – rekla je Milica.
Sveštenik Miroslav Bubalo podsetio je na značaj Svetog Save kao prvog arhiepiskopa i na duhovno i državotvorno nasleđe koje je ostavio. On je objasnio simboliku slavskog kolača kao znaka jedinstva i zajedništva i poručio da je „duh Svetog Save duh zajedništva i ljubavi prema svom narodu“.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Savu, u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.
Sveti Sava rođen je kao Rastko Nemanjić. Bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.
Jedna je od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, utemeljivač Srpske pravoslavne crkve i prosvetitelj. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.
Veruje se i da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu. Grmljavina na ovaj dan se, za razliku od sunca, smatra lošim znakom. Još jedno verovanje kaže i da se pred ovaj dan stoka ne sme terati u šumu jer će inače sve postradati od vukova. Uz to, danas ništa ne bi trebalo raditi oštricama i sečivom kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. Verovanje nalaže i da žene danas ništa ne treba da boje u crveno kako vukovi ne bi poklali stoku.
Veruje se i da deca na Savindan treba da nauče nešto novo, kako bi tokom godine napredovala i sticala nova znanja.
Gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Tihomir Farkaš posetili su učenike Osnovne škole „Gligorije Popov“ i uručili im prigodne poklone u okviru akcije „Poklon za dečji osmeh“. Akcija se realizuje povodom obeležavanja školske slave Svetog Save.
U ime učenika i zaposlenih, direktorica Aleksandra Felbab uputila je zahvalnost lokalnoj samoupravi na, kako je istakla, lepom gestu darivanja, kao i gradonačelniku Bogdanu i članu Gradskog veća Farkašu na izdvojenom vremenu, uz očekivanje da će se saradnja nastaviti i ubuduće.
Planira se da poklone dobiju svi đaci na teritoriji Grada Kikinda, čime lokalna samouprava nastavlja aktivnosti usmerene na podršku učenicima i školama.
Srpska pravoslavna crkvena opština Nakovo i Osnovna škola „Petar Kočić“ pozivaju građane na Svetosavsku akademiju, koja će biti održana u utorak, 27. januara, sa početkom u 19 časova. Program će biti upriličen u bioskopskoj sali u Nakovu.
Svetosavska akademija organizuje se povodom obeležavanja praznika posvećenog Svetom Savi, utemeljivaču srpske duhovnosti, pismenosti i školstva. Poziv je upućen svim zainteresovanim građanima, uključujući i posetioce iz Kikinde i okolnih mesta.
Školsku slavu, Svetog Savu, prvi put su obeležili i mališani u vrtiću „Poletarac“. Deca iz sve četiri vaspitno – obrazovne grupe i njihovi vaspitači potrudili su se da ovaj dan u vrtiću bude svečan.
-Program smo započeli himnom Svetom Savi, koju su izvela deca iz starije i pripremne grupe, nakon čega su naši najmlađi, koji su bili publika, mogli da čuju i pesmice o našem prosvetitelju. Imali smo i „Svetosavski bal“, pripremili smo i slavski kolač i žito kojima smo se svi počastili. Organizovali smo i izložbu likovnih radova na temu „Svetog Save“, a od materijala smo izradili manastir. Želja nam je da svih 108 mališana u našem vrtiću nauče više o jednoj od najznačajnijih ličnosti naše istorije, ali i načinu kako se proslavlja slava – istakla je Sandra Ivanović Lazarov, glavni vaspitač.
Sveti Sava bio je duhovni graditelja srpske države, prosvete i kulture.
Dan Svetog Save, slava Srpske pravoslavne crkve i školska slava obeležava se u znak sećanja na jednu od najvećih ličnosti srpske istorije, prosvetitelja, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske crkve, državnosti i školstva.
U njegovu čast širom Srbije, regiona i sveta svake godine organizuju se proslave i akademije pri crkvama, manastirima, školama i klubovima. Sveti Sava je utemeljitelj autokefalne, samostalne, srpske arhiepiskopije, i pravi tvorac kulta dinastije Nemanjić, što je donelo veliku dobrobit njegovom narodu i zemlji.
Ove godine obeležava se i 850 godina od njegovog rođenja. Rastko, u monaštvu Sava, rođen je oko 1175, kao najmlađe dete, treći sin, Ane i Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić.
Kao petnaestogodišnjak, što je po standardima srednjeg veka, značilo da je muškarac koji je dosegao zrelost, dobio je na upravu oblast Hum, kojom je prethodno upravljao njegov stric Miroslav. Sa sedamnaest godina se zaputio na Svetu Goru gde se zamonašio u manastiru Sveti Pantelejmon. Kao monah bio je oličenje podvižništva, toliko da je izazivao izvesnu zabrinutost.
Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar (1198-1199), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.
Manastir Hilandar
U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje. Posle izmirenja, 1204. godine, veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. godine.
Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava I Srpski je ubedio Vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije. Vaseljenski patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji je imenovao Savu I za prvog arhiepiskopa Srbije. Sava je ostao arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac.
Dva puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1235. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Stefan Vladislav I.
Sava je ostavio više pisanih dela, bio je jedan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su „Žitije Svetog Simeona“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, kao i „Zakonopravilo“.
Obrazujući buduće službenike pravoslavne crkve stekao je velike zasluge za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku. U Srbiji i Republici Srpskoj se dan njegove smrti (27. januar po novom kalendaru) obeležava kao Dan prosvete.
Hram Svetog Save u Beogradu
Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru, verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save, sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba.
Zasluge Svetog Save, kako na polju duhovnosti i ustrojstva Crkve, tako i na polju pravnog normiranja ili državnosti Srba, nemaju premca.
Pokrajinska vlada je na današnjoj sednici donela rešenje da se za Gimnaziju „Dušan Vasiljev” u Kikindi izdvoji 12,5 miliona dinara za obnovu fasade na objektu te ustanove koji ima svojstvo kulturnog dobra. Takođe, u kikindskoj Osnovnoj školi „Sveti Sava” sa 11,2 miliona dinara biće finansirana sanacija toaleta.
Predsednik Igor Mirović i članovi Pokrajinske vlade pred početak današnje sednice minutom ćutanja odali su poštu nastradalim Srbima u Banjskoj na Kosovu i Metohiji.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Savu, prvog arhiepiskopa srpskog, koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Sveti Sava, prosvetitelj i tvorac zakonodavstva, začetnik je srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnik prosvetnih ustanova.
Rođen je 1169. godine, kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Odrekao se svetovnog života i zamonašio se veoma mlad, na Svetoj Gori. U Srbiju se vratio 1208. godine, da izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom, prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.
U Studenici je 1209. godine osnovao bolnicu, prvu na području srpske države. Izborio se za autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa.
Njegova najznačajnija dela su: “Žitije Svetog Simeona”, “Karejski tipik”, “Hilandarski tipik” i “Studenički tipik”, i “Zakonopravilo”.
Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su, iz Trnova, prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.
Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan-paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.
Sveti Sava snatra se zaštitnikom svih pastira i stoke, pa se na njegov praznik ona nekad puštala sama na ispašu.
Savindan se obeležava u svim školama u Srbiji kao radni, ali nenastavni dan – školska slava. Prva proslava Svetog Save kao školskog zaštitnika održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu. Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava 1840. godine.
Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su, iz Trnova, prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.