Кикинда је и ове године имала запажене резултате на Националној географској олимпијади, а шесторо ученика изборило се за пласман на републички ниво такмичења. Успех доноси и прилику за пласман на Европску географску олимпијаду. Такмичење је одржано у недељу на Географском факултету Универзитета у Београду у Земуну.
Град су представљали ученици три основне школе — „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“ и „Вук Караџић“. На регионалном нивоу такмичили су се Филип Родић, ученик седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Јана Ињац, ученица осмог разреда ОШ „Вук Караџић“, као и једанаесторо ученика ОШ „Свети Сава“.
Међу такмичарима из ОШ „Свети Сава“ били су седмаци Никола Родић, Стефан Ступар, Вукашин Илић и Урош Вујадинов, као и осмаци Вања Дербакова, Уна Угрешић, Николина Пилиповић, Вукашин Ћирић, Лука Баба, Вук Матијевић и Никола Томић.
Пласман на републички ниво изборили су Јана Ињац, Филип Родић, Никола Томић, Вукашин Ћирић, Вукашин Илић и Стефан Ступар.
Такмичење обухвата проверу теоријског знања и практичну примену географије, укључујући сналажење у простору и решавање задатака ван оквира школског градива.
Ментори ученицима су Александра Остојић, Наташа Шуљан и Мирослав Грујић.
Светосавска академија у Кикинди окупила је учеснике из културног и образовног живота града кроз хорске наступе, беседе и доделу награда ученицима који су се истакли на ликовном и литерарном конкурсу. Програм је имао за циљ да, кроз пример Светог Саве, подстакне децу и младе на вредности знања, одговорности и заједништва.
Програм су обогатили хор „Атендите“, Женски црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, Академско друштво за неговање музике „Гусле“, ученици одељења II1 Економско-трговинске школе и Дечији хор „Свети Јован Шангајски“.
Након предавање на тему Светог Саве које је одржао вероучитељ Бранислав Јесић, наступила је свечана додела награда деци која су се истакла на литерарном и ликовном конкурсу.
Највећи број пристиглих радова био је из области ликовног стваралаштва – око 200 радова, од којих је награђено 36, док су у категорији литерарних радова најзаступљенији били ученици средњих школа.
Специјална награда за креативни приступ додељена је ученици Гимназије „Душан Васиљев“, Анђели Батански, која је рад реализовала у видео-формату.
-Моја идеја је била да то буде креативни задатак, а не класичан литерарни рад. Направила сам видео у којем говорим о Светом Сави, са специјалним ефектима који дају посебан утисак. За такмичење нас је припремао разредни старешина Бранислав Јесић – рекла је Батански.
Јереј Мирослав Бубало истакао је да је Светосавска академија начин да се културни потенцијал града усмери ка младима и очувању вредности.
-Свети Сава је својим примером учио људе шта значи не бити егоиста, имати љубав и пожртвовање за свој народ. Желели смо да подсетимо одрасле, а пре свега децу, какав темељ имамо и да ту заједничку кућу сачувају и очувају – поручио је Бубало.
О значају Светог Саве за идентитет и образовање говорио је и градоначелник Младен Богдан.
-Данас смо се окупили да бисмо схватили ко смо и одакле долазимо. Свети Сава није само историјска личност, већ путоказ и тихо светло које вековима води српски народ кроз веру, знање и достојанство. Он је разумео да се снага државе не мери мачем, већ књигом и знањем. Светосавље нас учи миру, дијалогу и заједништву и да су деца највећа светиња – истакао је Богдан.
Протојереј Бобан Петровић захвалио је Градској управи на подршци организацији и указао на раст интересовања ученика.
-Мало је личности у нашој историји каква је био Свети Сава. Захваљујемо свима који су учествовали у конкурсу. Ове године стигао је највећи број радова, што нам је био и циљ када смо конкурс покренули. Пoнoсни смо на то како наша деца мисле и пишу о Светом Сави – јер светосавље није само сећање, већ и начин живота – нагласио је Петровић.
Међу добитницима првих награда за литерарне радове су ученици средњих и основних школа из Кикинде и околних места: Ивана Влачић (ученица 4 разреда Средње стручне школе „Милош црњански“), Дуња Адамовић (VII3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Петра Суботин (VII3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Андреј Сандић (ОШ „Петар Kочић“ из Накова).
Прва места на ликовном конкурсу припала су следећим ученицима основних и средњих школа: Николина Миркоњ (ОШ „Миливој Оморац“ из Иђоша), Филип Граховац (ОШ „Жарко Зрењанин“), Селена Суботић (ОШ „Вук Караџић“), Владимир Бадрљица (ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина), Огњен Терзин и Матија Видач (ОШ „Жарко Зрењанин“), Сања Давидовић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Дуња Милечић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Теодора Томић (ОШ „Свети Сава“), Драган Мекичић („Шести октобар“), и Марина Ковачевић (Средња стручна школа „Милош Црњански“).
Поводом Дана Светог Саве и Дана школе, у ОШ „Свети Сава“ у Кикинди одржана је свечана приредба, уз резање славског колача и доделу диплома најуспешнијим ученицима. У програму су учествовали ђаци различитих разреда, а свечаности су присуствовали наставници, родитељи и гости.
Директорка школе Гордана Рацков истакла је да је програм припремљен у складу са школском традицијом обележавања школске славе и Дана установе.
-Припремили смо кратак, пригодан програм, уз резање колача заједно са вероучитељем и плакеташима, а на крају смо доделили дипломе ученицима који су остварили запажене резултате на ликовним конкурсима, у лепом писању и на школским такмичењима – укупно 55 диплома – навела је Рацков.
Посебну радост изазвао је билборд са фотографијама носилаца плакете „Свети Сава“ – четворо ученика који су остварили изузетне резултате у учењу и на такмичењима. Како је објаснила директорка, ова пракса уведена је као подстицај ученицима да имају скроз одличан успех или освоје једно од прва три места на републичким такмичењима.
Међу награђеним ученицима били су и близанци Андрија и Вукашин Дукић из одељења V3, који су освојили по две дипломе са такмичења: из српског језика и математике.
-Није нам било тешко, припремали смо се кратко. Андрија више воли математику, а ја српски – навео је Вукашин.
Урош Вујадинов (VII 2) освојио је прва места на такмичењима из српског и математике и треће место на ликовном конкурсу.
-Дуго сам се припремао, а највише волим математику – казао је Урош.7
У уметничком делу програма наступила је ученица четвртог разреда Милица Лињачки, која је са хором извела песму „Све што расте, хтело би да расте“ и рецитовала стихове посвећене Светом Сави.
-Ово ми је први пут да учествујем у приредби и била сам веома узбуђена – рекла је Милица.
Свештеник Мирослав Бубало подсетио је на значај Светог Саве као првог архиепископа и на духовно и државотворно наслеђе које је оставио. Он је објаснио симболику славског колача као знака јединства и заједништва и поручио да је „дух Светог Саве дух заједништва и љубави према свом народу“.
Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.
Једна је од најзначајнијих личности српске историје, утемељивач Српске православне цркве и просветитељ. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Верује се и да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину. Грмљавина на овај дан се, за разлику од сунца, сматра лошим знаком. Још једно веровање каже и да се пред овај дан стока не сме терати у шуму јер ће иначе све пострадати од вукова. Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Веровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку.
Верује се и да деца на Савиндан треба да науче нешто ново, како би током године напредовала и стицала нова знања.
Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш посетили су ученике Основне школе „Глигорије Попов“ и уручили им пригодне поклоне у оквиру акције „Поклон за дечји осмех“. Акција се реализује поводом обележавања школске славе Светог Саве.
У име ученика и запослених, директорица Александра Фелбаб упутила је захвалност локалној самоуправи на, како је истакла, лепом гесту даривања, као и градоначелнику Богдану и члану Градског већа Фаркашу на издвојеном времену, уз очекивање да ће се сарадња наставити и убудуће.
Планира се да поклоне добију сви ђаци на територији Града Кикинда, чиме локална самоуправа наставља активности усмерене на подршку ученицима и школама.
Српска православна црквена општина Наково и Основна школа „Петар Кочић“ позивају грађане на Светосавску академију, која ће бити одржана у уторак, 27. јануара, са почетком у 19 часова. Програм ће бити уприличен у биоскопској сали у Накову.
Светосавска академија организује се поводом обележавања празника посвећеног Светом Сави, утемељивачу српске духовности, писмености и школства. Позив је упућен свим заинтересованим грађанима, укључујући и посетиоце из Кикинде и околних места.
Школску славу, Светог Саву, први пут су обележили и малишани у вртићу „Полетарац“. Деца из све четири васпитно – образовне групе и њихови васпитачи потрудили су се да овај дан у вртићу буде свечан.
-Програм смо започели химном Светом Сави, коју су извела деца из старије и припремне групе, након чега су наши најмлађи, који су били публика, могли да чују и песмице о нашем просветитељу. Имали смо и „Светосавски бал“, припремили смо и славски колач и жито којима смо се сви почастили. Организовали смо и изложбу ликовних радова на тему „Светог Саве“, а од материјала смо израдили манастир. Жеља нам је да свих 108 малишана у нашем вртићу науче више о једној од најзначајнијих личности наше историје, али и начину како се прославља слава – истакла је Сандра Ивановић Лазаров, главни васпитач.
Свети Сава био је духовни градитеља српске државе, просвете и културе.
Дан Светог Саве, слава Српске православне цркве и школска слава обележава се у знак сећања на једну од највећих личности српске историје, просветитеља, првог српског архиепископа, утемељивача српске цркве, државности и школства.
У његову част широм Србије, региона и света сваке године организују се прославе и академије при црквама, манастирима, школама и клубовима. Свети Сава је утемељитељ аутокефалне, самосталне, српске архиепископије, и прави творац култа династије Немањић, што је донело велику добробит његовом народу и земљи.
Ове године обележава се и 850 година од његовог рођења. Растко, у монаштву Сава, рођен је око 1175, као најмлађе дете, трећи син, Ане и Стефана Немање, родоначелника династије Немањић.
Као петнаестогодишњак, што је по стандардима средњег века, значило да је мушкарац који је досегао зрелост, добио је на управу област Хум, којом је претходно управљао његов стриц Мирослав. Са седамнаест година се запутио на Свету Гору где се замонашио у манастиру Свети Пантелејмон. Као монах био је оличење подвижништва, толико да је изазивао извесну забринутост.
Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар (1198-1199), први и једини српски манастир на Светој гори.
Манастир Хиландар
У Србији је 1202. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање. После измирења, 1204. године, велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године.
Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски у Никеји је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава је остао архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац.
Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1235. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Сава је оставио више писаних дела, био је један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.
Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете.
Храм Светог Саве у Београду
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару, вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве, сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.
Заслуге Светог Саве, како на пољу духовности и устројства Цркве, тако и на пољу правног нормирања или државности Срба, немају премца.
Покрајинска влада је на данашњој седници донела решење да се за Гимназију „Душан Васиљев” у Кикинди издвоји 12,5 милиона динара за обнову фасаде на објекту те установе који има својство културног добра. Такође, у кикиндској Основној школи „Свети Сава” са 11,2 милиона динара биће финансирана санација тоалета.
Председник Игор Мировић и чланови Покрајинске владе пред почетак данашње седнице минутом ћутања одали су пошту настрадалим Србима у Бањској на Косову и Метохији.
Православни верници данас обележавају Светог Саву, првог архиепископа српског, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Свети Сава, просветитељ и творац законодавства, зачетник је српске средњовековне књижевности и заштитник просветних установа.
Рођен је 1169. године, као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио се веома млад, на Светој Гори. У Србију се вратио 1208. године, да измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом, преносећи основне верске и световне поуке.
У Студеници је 1209. године основао болницу, прву на подручју српске државе. Изборио се за аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа.
Његова најзначајнија дела су: “Житије Светог Симеона”, “Kарејски типик”, “Хиландарски типик” и “Студенички типик”, и “Законоправило”.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су, из Трнова, пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Свети Сава снатра се заштитником свих пастира и стоке, па се на његов празник она некад пуштала сама на испашу.
Савиндан се обележава у свим школама у Србији као радни, али ненаставни дан – школска слава. Прва прослава Светог Саве као школског заштитника одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину. Свети Сава је установљен као школска слава 1840. године.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су, из Трнова, пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.