субнор

Kosta-Sredojev-Sljuka-(5)

Кикиндски Савез удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР) и ове године је, са ветеранима Посебних јединица полиције, члановима Извиђачког одреда “Прока С. Плави” и представницима Опште болнице, одао почаст Кости Средојеву Шљуки. Комеморација и полагање венца одржани су код спомен-плоче постављене на зиду Болнице, на месту где је овај млади револуционар изгубио живот, чиме је, још једном, потврђена важност неговања културе сећања.

– Данас обележавамо 81 годину од погибије овог храброг револуционара. Коста Средојев Шљука је студентске књиге заменио борбом за слободу, коју и данас имамо захваљујући њему и његовим саборцима. Његов пример и херојска борба обавезују нас да поштујемо и следимо његову жртву, јер је показао како се воли и брани отаџбина – истакао је председник кикиндског СУБНОР-а, Саво Орељ.

Коста Средојев Шљука био је један од оснивача Великокикиндског партизанског одреда. Иако је преживео напад фашистичке војске на Одред на Симићевом салашу, судбина му није била наклоњена. Заробљени саборац, под мукама, издао га је непријатељу. Хапшењем и његовим погубљењем лично је руководио озлоглашени немачки полицајац Јурај Шпилер, познат по својим злоделима на овим просторима.

– Сваке године одајемо пошту борцу Кости Средојеву Шљуки и његовим борачким сарадницима, који су заједно дали своје младе животе за слободу свог народа, борећи се против окупатора и осталих издајника. Срби су у вековима били тлачени, малтретирани, убијани и прогањани са својих вековних огњишта. Коста и његови саборци су знали да се народ може ослободити само оружаном борбом. Две и по године су истрајавали – организовали су предавања и демонстрације, делили летке, и скривајући се од окупатора. Нажалост, Немци су били јачи материјално, оружано и организационо, и, потпомогнути издајницима Пете колоне, Косту су намамили и мучки га убили на овом месту. И сви његови саборци ухапшени су и поубијани – рекла је Весна Балабан, чланица СУБНОР-а.

На спомен-плочу положен је венац, а у част храбрих партизана, присутни су имали прилику да чују извођење песме “Bella ciao” у интерпретацији младе флаутисткиње Маше Орељ, ученице Основне Музичке школе.

Коста Средојев Шљука рођен је 17. фебруара 1919. године у Кикинди, као син Димитрија и Јеле. Погинуо је не дочекавши свој 25. рођендан.

С. В. О.

SUBNOR-(5)

Обележавање дана формирања 13. Војвођанске ударне бригаде сећање је на храбре људе, на њихов изузетни патриотизам и спремност да дају и живот за своју земљу. Као и сваког 14. септембра, венац на спомен-обележје испред просторија борачких организација положили су чланови Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР-а) и Ветерана посебних јединица полиције (ПЈП) који припадају овој организацији. Скупу су присуствовали и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Спомен на пале борце Бригаде посебно је значајан данас јер се ове године навршава 80 година од овог значајног догађаја. Бригада је формирана Указом Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије осам дана по ослобођењу Кикинде и имала је 2.725 бораца, речено је на скупу.

– Дат је знак свим родољубима да се удруже, да из илегале пређу у борбу у једној војној формацији, да би се супротставили непријатељу и задали му последње ударце – рекао је председник кикиндског СУБНОР-а, Саво Орељ. – Слободарски дух је тада био на високом нивоу, што нам је потребно и данас, с обзиром на војну и политичку ситуацију у целом свету.

Бригада је формирана из састава најуспешнијих партизанских одреда из северног и средњег Баната и чинили су је проверени борци и родољуби Великокикиндског партизанског одреда, затим мокринског, меленачког, кумановског, петровградског (зрењанинског), као и већине месних одреда из зрењанинског среза, све до Вишњићева, подсетио је професор Милован Ћурчић.

– Оформљена је са задатком да, уз помоћ Црвене армије, ослободи цео Банат и Бачку од фашистичке војске. У походу од Кикинде до Суботице прво је ослобођен простор Баната, затим је Бригада кренула према Суботици, где су Немци протерани у Мађарску – испричао је професор Ћурчић. – На Дунаву је и добијена чувена и последња борба на овим просторима, Батинска битка. Вођена је крајем 1944. године по веома хладном времену, када су санте леда пловиле Дунавом који је тада и однео многе од бораца. Овај податак говори о њиховој храбрости и одлучности да се народ ослободи од највећег зла. Зато им пред овим спомеником одајемо највећу почаст и захвалност.

Професор Ћурчић је додао да је важно да се зна да су борци били, за оно време, веома писмени – доктори, адвокати, стручњаци, студенти, ученици, занатлије, а допринос су дали и изузетно имућни домаћини који су им, на својим салашима, обезбеђивали смештај и храну.

С. В. О.

 

SUBNOR-JUL

СУБНОР града Кикинде, заједно са Ветеранима ПЈП, уз подршку савета месне заједнице обележио је 4.јул Дан борца, у Банатској Тополи, Мокрину и Накову.Такође једна делегација одазвала се позиву и присуствовала обележавању на „Јанушевцу“ у општина Нова Црња.

Поводом обележавања 7.јула Дана устанка у Србији 1941.године, чланови СУБНОР-а су на Иришком Венцу код споменика „Слободе“ под покровитељством Владе АПВ. Такође,на позив СУБНОР-а Житиште, у Банатском Вишњићеву положили су венац и обишли гробно место погинулог Црвеноармејца Ивана Сергејевича- Евке,положили цвеће и ивандански венац.

Чланови удружења ветерана ПЈП из Кикинде, имали су част да буду део државне делегације РС на обележавању места страдања српског народа на подручју Козаре и Братунца у Републици Српској.

 

 

1707824387571

Дан погибије Косте Средојева Шљуке, познатог кикиндског револуционара, обележен je комеморативним скупом и полагањем венца крај спомен плоче испред Опште болнице. Коста Средојев Шљука погинуо је 13. фебруара 1944. године. Убили су га немачки окупатори, а он је дао живот за слободу.

-Коста Средојев убијен је пре 80 година, а био је веза између партизанског одреда и партијских организација у граду. Одржавао је контакте са свим кикиндским револуционарима. Као један од оснивача, успео је да преживи страдање главнине Великокикиндског партизанског одреда након чега је наставио илегално да ради. Био је поштован и цењен, а онда је мучки убијен 1944. године. Симбол је херојства, јунаштва и патриотизма – истакао је Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

 

Поред припадника поменуте борачке организације, полагању венца присуствовали су и представници Опште болнице заједно са в.д. директорицом др Весном Томин.

A.Ђ.

Dan ustanka Fruska gora

Дан устанка народа Србије, 7. јул, обележили су чланови кикиндског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата и чланови њихове секције Ветерана Посебних јединица полиције (ПЈП).

Делегација СУБНОР-а присуствовала је свечаности обележавања овог празника у Банатском Вишњићеву. Положени су венци на споменик борцима НОР-а и на споменик погинулом црвеноармејцу, Ивану Андрејевичу Евки.

Обележавању сећања на пале борце Другог светског рата присуствовао је представник Амбасаде Русије, Јуриј Бутков а венце су, поред чланова кикиндског Градског одбора, положили и представници СУБНОР-а Савски венац, Дедиње и  Житиште, представници Општине Житиште и Општинског одбора СПС-а овог места, као и Месне заједнице Банатско Вишњићево. Делегацију из Кикинде предводио је председник Градског одбора и члан Извршног одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

– Истрајаћемо у неговању културе сећања на славне догађаје и личности из наше светле прошлости – рекао је, између осталог, Орељ.

Друга делегација ове организације, уз чланове Ветерана ПЈП присуствовала је обележавању Дана устанка на Фрушкој Гори. Положен је венац на спомен-обележје „Слобода“ и одата почаст жртвама рата и борцима против фашиста.

Дан устанка народа Србије

Дан устанка био је државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, од 1945. године. Обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац, jедан од организатора устанка у западној Србији и касније народни херој Југославије убио два жандарма на сеоском вашару.

Дан устанка се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после распада СФР Југославије и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају СУБНОР, Ветерани ПЈП, Социјалистичка партија Србије и Општина Крупањ.

СУБНОР и Ветерани полиције обележили и Дан борца

Чланови Градског одбора СУБНОР-а и секције Ветерана ПЈП су, подељени у четири делегације, на Дан борца, 4. јула, положили венце и поклонили се сенима погинулих у Банаткој Тополи, Накову, Мокрину и на спомен обележју на Јанушевцу”, у организацији СУБНОР-а Житиште и Нова Црња. Како су навели у свом саопштењу, овим чином су, још једном, исказали поштовање према борцима Народноослободилачког рата.

Дан борца

Дан борца, 4. јул, био је државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији. Називан је и „празником устанка народа Југославије“ и славио се у знак сећања на седницу Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Кућа у којој је одржана ова седница после рата је претворена у Mузеј „4. јули“.

За државни празник проглашен је 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају само чланови СУБНОР-а и Ветерани ПЈП.

 

 

 

subnor

На другој редовној годишњој скупштини Градског одбора СУБНОР-а, председник тог одбора Саво Орељ поднео је извештај о прошлогодишњем раду и предложио план активности у овој години.

-Присуствовало је 64 делегата и двадесетак гостију из других борачких организација и удружења, као и центра Министарства одбране. Скупштини је присуствовао и генерал Милорад Ступар који се надахнутим говором обратио присутнима, као и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за друштвене делатност Градске управе. Град нам пружа значајну подршку у раду и аншим активностима. Градски одбор СУБНОР-а са реализованих 52 активности у прошлој години један је од најбољих у Војводини, највише захваљујући ангажовању чланова месних одбора, добрим међуљудским односима и решености да негујемо културу сећања на светле примере ослободилачких ратова које је водила Србија. У прошлој години смо формирали секцију Посебних јединица полиције, што нам је веома важно. Похвалне су и активности Актива жена, секције породица погинулих у ратовима деведесетих и других- указује Орељ.

За ангажовање, уручене су захвалнице месним одборима Банатско Велико Село и Мокрин, док је Плакету добио Бранимир Марковић, председник скупштине Градског одбора СУБНОР-а.

У плану Градског одбора СУБНОР-а за наредни период је, између осталог, и обилазак свих 13 месних одбора, колико их је укупно на територији Града Кикинде и попис свих спомен обележја као и стања у ком се налазе.

-Желимо да урадимо евиденцију свих спомен обележја. Намера нам је да се  у Мокрину изгради нови споменик жртвама фашизма јер је стари уништен приликом реконструкције трга 1985. године. Стрељани Мокринчани су сахрањени у центру села у заједничкој гробници – наводи Орељ.

Градски одбор СУБНОР-а има 345 чланова.

Šljuka 2

Сећање на истакнуту личност Народоноослободилачког покрета у Кикинди, Косту Средојева Шљуку, обележено је данас на месту његове погибије. На данашњи дан, 1944. године Средојев, секретар Среског комитета КПЈ, убијен код зида кикиндске болнице. На спомен плочу, на том месту, венац су, и ове године, положили чланови СУБНОР-а.

У пригодном програму, прочитан је проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 12. јуна 1941. Био је то позив омладини и родољубима да се укључе у Народноослободилачки покрет.

– Овај проглас је у Кикинду донео Жарко Зрењанин Уча. Коста Средојев одмах је започео акцију придобијања бораца. Убрзо затим, формиран је Великокикиндски партизански одред. Нажалост, главнина Одреда је, 4. августа исте године, опкољена са више од хиљаду немачких војника и побијена. Средојев је успео да се спаси и склони на слободну територију. У илегали је наставио да шири револуционарну идеју, мотивишући грађане да се прикључе Народноослободилачком покрету. Немачка полиција желела га је живог, што говори о његовом великом утицају међу становништвом – рекао је председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ.

Помену је присуствовао и потомак овог родољуба, Војислав Средојев, који је подсетио на Шљукину погибију.

– Испред болнице договорио је састанак са Стојаном Грујићем за којег кажу да је му је био пријатељ, како би од њега добио пиштољ. Није знао да је Грујића врбовала немачка полиција и да му је замку поставио лично командант Гестапоа у Банату, Јурај Шпилер. На Грујићев знак, појавили су се Немци. Шљука је покушао да прескочи зид болнице, али је био покошен рафалима. Имао је само 25 година.

Наша је дужност да негујемо сећање на Средојева и његове саборце. Много храбрих Кикинђана дало је живот за нашу слободу. То је и нашим потомцима за наук како се воли и брани своја отаџбина, рекао је Орељ.

Почаст Кости Средојеву Шљуки својим присуством одали су и припадници Удружења бораца ратова деведесетих, директорица Болнице, др Весна Томин са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

IMG-24649a7b1defd115f80d0e1f4c913e99-V

Удружење ветерана Посебне јединице полиције (ПЈП) формирано је 2020. године са седиштем у Београду, док сваки град у Србији који је у свом саставу имао припаднике ове јединице има своју локалну базу. Годишњицу оснивања обележили су 2. фебруара.

-Окупили смо се у просторијама СУБНОР-а Кикинде како бисмо обележили овај дан са кровном организацијом СУБНОР-а и братским удружењем 72. специјалне бригаде, 63. падобранске бригаде и уједно промовисали секцију ветерана ПЈП која функционише при СУБНОР-у Кикинда.  Окупља 52 ветерана припадника ПЈП са циљем да негујемо сећање на погинуле и рањене припаднике кикиндске ПЈП, помажемо њиховим породицама и пружамо подршку и помоћ свим нашим борцима. Погинуло је девет, а рањено 17 припадника- рекао је председник секције ПЈП Никола Марјановић.

Командант Обрад Стевановић предводио је јединицу од оснивања па до њеног расформирања. Припадници кикиндске ПЈП  учествовали су у свим борбеним операцијама током деведетих година, а нарочито се истицали у борбама против албанских терориста 1998. и 1999. године током НАТО агресије на простору Косова и Метохије.

Ветеранима Посебних јединица полиције подршку је пружио градски одбор СУБНОР-а, помогао им у формирању секције, а током прошле године посетили су породице погинулих припадника и одали им почаст.

-Ове године нашим планом и програмом обухватили смо и секцију ПЈП како би интезивирали активности усмерене на њих и радили заједно на промоцији ове херојске јединице која је понос овог града и пружили помоћ њиховим борцима. Част ми је као неко ко је био део оружаних снага и сад као председник СУБНОР-а Кикинде да кикиндски ПЈП буду саставни део СУБНОР-а, а њихови борци наши чланови- истакао је председник Градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

СУБНОР 1

Обележавање некадашњег празника, 29. новембра, уприличили су чланови СУБНОР-а у месном одбору у Банатском Великом Селу. Том приликом додељене су и захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора ове борачке организације: постхумно Ђури Дотлићу, секретару МО Бранку Марчети, Миодрагу Обрадовићу и савету Месне заједнице Банатско Велико Село.

– Некадашњи Дан Републике био је понос и традиција заснован на НОБ-у и другом заседању АВНОЈ-а. Традиција да се овај дан у име Градског одбора СУБНОР-а Кикинда обележава у Месном одбору у Банатском Великом Селуа, наставила се и ове године уз пригодну вечеру и обраћање председника великоселског одбора  Драгана Бранковића и председника Градског одбора СУБНОР-а  Саве  Ореља који је и уручио захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора- наводе у  кикиндском СУБНОР-у.

После завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у Југославији. Распадом СФРЈ престаје обележавање овог празника који је званично укинут тек 2002. године одлуком Савезне скупштине СРЈ.

error: Content is protected !!