субнор

dan-pobede-(2)

Шетњом „Бесмртног пука“ градским тргом, полагањем венаца и окупљањем потомака бораца, Кикинђани и њихови гости данас су обележили Дан победе над фашизмом, шаљући снажну поруку да се жртве предака не смеју заборавити.

Колона учесника најпре је положила венац на спомен-плочу Драгутину Ристићу у холу Градске куће, а потом прошла до спомен-обележја „Туга“, да би се зауставила код монументалног споменика жртвама фашизма, подигнутог 1961. године, који се сматра првим апстрактним спомеником на простору некадашње Југославије. Тамо је, поред полагања венаца, уприличен и програм за окупљене.

Обележавању су присуствовали саветник председника Владе Републике Србије генерал-мајор Милорад Ступар, градоначелник Кикинде Младен Богдан, заменица градоначелника Биљана Кикић, представници амбасаде Русије, Гарнизона Бачка Топола, Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, потомци бораца и бројни грађани.

Посебно емотивни били су тренуци када су учесници у рукама носили фотографије својих очева, дедова и прадедова, људи који су преживели ратове или у њима страдали.

Душан Чипчић понео је фотографију свог оца Милана, артиљерца који је мобилисан 1941. године и ратовао до краја Другог светског рата.

– Ово на слици ми је тата. Имао је 22 године када је мобилисан. Био је артиљерац и борио се до краја рата. И ја сам 1991. године био у Вуковару. Хвала Богу, остао сам жив. Не би било лепо да се рат понови, да друга генерација поново ратује. Најлепше је бити у миру – поручио је Чипчић.

Своје сећање на оца поделио је и Раде Ступар.

– Мој покојни отац рођен је у Мркоњићу и учествовао је у рату од 1941. до 1945. године. После рата колонизован је у Нове Козарце. Овај дан за мене представља успомену на њега и док сам жив носићу га у срцу и поносити се њиме – казао је Ступар.

Генерал-мајор Милорад Ступар нагласио је да је српски народ међу првима у Европи устао против фашизма и поднео огромне жртве у борби за слободу.

– Српски народ положио је више од милион живота у Другом светском рату. Банаћани су 9. мај 1945. године дочекали ослобађајући словеначко приморје, Трст и Сплит. Ту жртву су нам заборавили. Зато морамо бити довољно јаки да сачувамо своју државу и мир. Српски народ ако не буде војно спреман и привредно јак, неће моћи да опстане. Ми морамо бити спремни да одбранимо сваки педаљ наше државе а то је немогуће без враћања обавезног служења војног рока.  – рекао је Ступар.

Председник СУБНОР-а Сава Орељ подсетио је на огромне жртве које је српски народ поднео током Другог светског рата и нагласио да је Дан победе један од најзначајнијих датума европске историје.

– Капитулацијом Немачке стављена је тачка на најкрвавији сукоб који је свет видео. Страдало је више од 70 милиона људи. Кикинда је дала више од хиљаду жртава. Овај дан је и опомена у времену када се покушава ревизија историје. Наша улога је да негујемо културу сећања – рекао је Орељ.

Градоначелник Младен Богдан истакао је да „Бесмртни пук“ симболизује борбу за слободу и мир.

– Када „Бесмртни пук“ пролази нашим градом, показује за шта су се борили наши преци, али и ми са њима свих ових година, а то су слобода, мир и будућност. Наш народ је много страдао, поготово у 20. веку. Србија више нема људи за нове погибије и зато је важно да чувамо мир – поручио је Богдан.

Т. Д.

 

dan-pobede-(3)

Поводом обележавања 9. маја – Дана победе, Градска управа и СУБНОР Града Кикинде позивају грађане, као и потомке учесника ратова, да се придруже шетњи „Бесмртног пука“ и програму који ће бити организован тим поводом.

Овај значајан датум биће обележен свечаним програмом који почиње у 10.30 часова окупљањем испред просторија СУБНОР-а, где ће бити формирана колона „Бесмртног пука“. У 11 часова предвиђено је полагање венца на Спомен-плочу бригадиру Ристићу у холу Градске управе, након чега ће колона кренути у шетњу ка споменику „Туга“.

Полагање венца код споменика „Туга“ планирано је у 11.30 часова, а десет минута касније колона наставља кретање ка споменику посвећеном жртвама Другог светског рата 1941–1945.

Централни програм код овог споменика почиње у 12 часова, када је предвиђено полагање венаца, извођење химне, обраћања и пригодан уметнички програм.

Организатори позивају грађане да понесу фотографије својих предака – учесника ратова, како би на симболичан начин одали почаст њиховој жртви и доприносу слободи. Потомци који желе да увећају фотографије својих предака, могу то учинити без надокнаде у фото-радњи „Сретеновић“.

Председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ, упутио је позив свим суграђанима да својим присуством увеличају обележавање Дана победе.

Т. Д.

 

kosta-sredojev-sljuka-1

Код Опште болнице данас је обележена годишњица погибије кикиндског револуционара и студента права Косте Средојева „Шљуке“. Комеморацију је организовао СУБНОР Кикинда, уз полагање венаца и одавање поште страдалим борцима.

Венац су положили директорка болнице Весна Томин и представник СУБНОР-а Бела Терек, док су скупу присуствовали представници организације, специјалних јединица полиције, Опште болнице и Извиђачког удружења „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Председник СУБНОР-а Саво Орeљ подсетио је да је на том месту пре 82 године трагично страдао Коста Средојев „Шљука“, један од покретача Великокикиндског партизанског одреда.

-Након напада на одред 4. августа 1941. на Симићевом салашу, Коста Средојев је наставио илегални рад, делујући као веза између партијске ћелије и партизанског одреда. Био међу најтраженијим револуционарима, али се, упркос томе, слободно кретао градом – нагласио је Орељ.

Чланица СУБНОР-а Весна Балабан истакла је да се сваког 13. фебруара одаје пошта палим борцима и револуционарима који су дали живот за слободу. Она је подсетила да је Шљука, рођен 1919. године, активно учествовао у илегалном раду — држао предавања, преносио писма и делио летке — у настојању да пробуди свест народа о борби за слободу.

Организатори су поручили да је неговање културе сећања на страдале борце важно како би се разумело време рата и очувало историјско памћење за будуће генерације.

Т. Д.

krvavi-januar

Поводом 84 године од страдања недужних грађана у такозваном Крвавом јануару, у Кикинди су данас положени венци и служен парастос на месту сећања. Окупљању су присуствовали представници града, борачких организација, свештенство и потомци страдалих.

Комеморативни скуп одржан је уз присуство већег броја суграђана, упркос хладном времену, а након верског обреда присутнима су се обратили представници организатора и званичници. Парастос су служили свештеници Српске православне цркве Бобан Петровић и Мирослав Бубало.

Потресно сведочанство изнела је Анђелија Ранков, потомак страдалог Жарка Трећаковог, која је подсетила на личну и породичну трагедију.

-Имала сам девет година када су ми убили оца. Сваког деветог јануара ми је тешко. Нас троје деце је остало без оца. Имао је само 44 године – рекла је Ранков.

У име организатора, председник СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је на историјски значај догађаја и околности у којима су грађани страдали.

-Окупили смо се да обележимо један од најтрагичнијих догађаја у историји нашег града. Недужни грађани Кикинде и околине страдали су без кривице и суђења од стране окупатора – изјавио је Орељ, додајући да су њихова страдања „уграђена у темеље слободе коју данас живимо“.

Председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић нагласио је да је сећање на страдале део шире борбе против заборава.

-На свиреп начин непријатељ је побио младе људе само зато што су били Срби и родољуби. Историју морамо да учимо и да не заборавимо њихову жртву – нагласио је Барошевчић.

Свештеник Бобан Петровић је у обраћању истакао значај личне и заједничке одговорности у очувању успомене на жртве.

-Ако ми не будемо поштовали друге, ни нас неће поштовати. Морамо показати нашој деци да се вечне вредности не смеју заборавити – поручио је он.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је обавеза заједнице да негује културу сећања и да жртве фашистичке окупације не смеју бити заборављене.

-Овај зид плача треба да буде светилник и споменик нашег страдања. Прошло је 84 године, а ми се овде окупљамо сваке године да овај трагичан догађај не би био заборављен – рекао је Богдан, захваливши се потомцима страдалих и представницима борачких удружења на очувању сећања.

Комеморација поводом Крвавог јануара у Кикинди организује се сваке године и има за циљ да подсети јавност на страдање цивила током Другог светског рата, као и на значај очувања историјског памћења у локалној заједници.

subnor

У организацији СУБНОР-а и Града Кикинде, у просторијама Удружења пензионера одржана је традиционална подела новогодишњих пакетића деци чланова СУБНОР-а, ветерана и припадника Посебних јединица полиције. Програму су присуствовала и деца из руских породица из Кикинде, околних места и Сомбора, уз учешће гостију и сарадника из више удружења.

Подела пакетића одржана је 30. децембра у 17 часова, а укупно је уручено око 180 новогодишњих пакета. Међу њима је било око 160 пакетића за децу из Кикинде, 11 за децу из руских породица из Кикинде и околине, као и девет пакетића за руску децу која су у Кикинду дошла из Сомбора.

Поред СУБНОР-а, у реализацији програма учествовало је и Удружење „Свет без граница“ из Сомбора, које је организовало дечји програм и долазак Деда Мраза у руској народној ношњи. Овом приликом у Кикинди су боравили и представници организације „Бојево братство“, која је, како је истакнуто, дала значајан допринос повезивању удружења и градова.

Председница сверуске организације „Бојево братство“ у Србији и Републици Српској, Олга Литвина, нагласила је значај заједништва и неговања пријатељства.

-У овој години урадили смо много за ширење нашег пријатељства и љубави. Најактивнији су били наши извиђачи и људи из СУБНОР-а, јер чувају сећање на хероје, без којих нас данас не би било. Наше срце је увек уз ветеране – поручила је Литвина.

О сарадњи и пријатељству Кикинде и Сомбора говорила је и Елена Горновић из Удружења грађана „Свет без граница“, истичући да је организација за кратко време окупила велики број чланова различитих националности и да се бави образовним, културним и хуманитарним пројектима.

-Наши градови су се повезали душом. Сада смо пријатељи, а подршка коју смо добили из града Сомбора, доказ је те сарадње. Наш градоначелник, Антонио Ратковић, кад је чуо да идемо за Кикинду, одмах је послао пакетиће за вас – рекла је Горновић.

Председник СУБНОР-а Сава Орељ подсетио је да се подела пакетића организује сваке године уз подршку Града Кикинде.

-Хвала граду Кикинди и „Този Марковић“ за подршку и пакетиће. Део поклона намењен и деци из породица слабијег материјалног стања, чиме је акција добила и хуманитарни карактер – нагласио је Орељ.

zeleznicka-stanica-1

Први пут у историји Кикинде обележено је страдање суграђана у бомбардовању железничке станице и насеља Бедем 22. новембра 1944. године. Венац је данас у 11 часова положен испред спомен плоче четрнаесторици железничара погинулих у Народноослободилачкој борби, њима у част и у знак сећања на 51 суграђанина који су изгубили животе тог дана.

 

Полагању венца присуствовало је двадесетак чланова СУБНОР-а Кикинда, два потомка страдалих и један очевидац догађаја. Венац је положио Саво Орељ, председник СУБНОР-а и покретач иницијативе да се овај датум по први пут званично обележи. Покренута је и иницијатива да се у холу Железничке станице постави посебна спомен-плоча посвећена жртвама бомбардовања.

Т. Д.

subnor

Председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ, упућује позив свим потомцима жртава бомбардовања Железничке станице и насеља Бедем, које се догодило 22. новембра 1944. године, да се јаве и учествују у припреми обележавања овог трагичног догађаја.

Састанак са потомцима биће одржан у просторијама СУБНОР-а у Кикинди, 11. новембра 2025. године у 10 часова, како би се договорили детаљи око обележавања историјског датума.

Ове године, по први пут од завршетка Другог светског рата, планирано је да се 22. новембра у просторијама Железничке станице постави спомен-обележје и положи венац у част страдалих цивила.

Сви потомци жртава бомбардовaња позивају се да се јаве на број телефона 064/5855957 ради додатних информација и пријаве учешћа.

subnor

У знак поштовања према борцима који су се пре осамдесет и једну годину из ових крајева упутили у борбу за слободу, обележена је годишњица формирања 13. Војвођанске ударне бригаде. Управо 14. октобра 1944. године, у вароши која је већ дисала духом ослобођења, настала је једна од најзначајнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије.

Професор Милован Ћурчић подсетио је да су окосницу бригаде чинили искусни борци партизанских одреда из Кикинде и околних места, којима су се придружили бројни млади и старији добровољци.

– Према подацима из књиге Ђорђа Момчиловића, бригада је бројала 2.872 борца и одмах по формирању ушла у састав Корпуса народне одбране Југославије, добивши посебне задатке на територији Војводине. Бригада је у Кикинди прошла обуку за сложене операције, а задатак јој је био обезбеђење важних објеката и заштита имовине грађана. Крајем октобра 1944. по наређењу Главног штаба, добила је задатак да у Банату очисти терен од фашистичких снага, а потом је прешла у Суботицу, ради обезбеђења границе и војних објеката. У завршним операцијама ослобођења Бачке и у чувеној Батинској бици код Бездана, борци 13. бригаде дали су изузетан допринос. Многи су страдали, а бројни после рата одликовани медаљама за заслуге – рекао је Ћурчић.

Председник кикиндског СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је да је бригада настала од добровољаца из северног и средњег Баната, поред Кикинде и околине – из Српске Црње, Војводе Степе, Карађорђева, Кумана, Меленаца, Драгутинова, Чоке и других места.
– Најмлађи учесник имао је свега 14 година, Милан Пецеј из Војводе Степе, а међу најстаријима били су браћа Вуковић из Руског Села, ветерани Првог светског рата. Бригада је била мешовитог националног састава – Срби, Мађари, Румуни, Словенци и други борили су се раме уз раме, без подела. После кратке обуке јединице су упућиване на различите задатке: једна у Петровград, друга ка Српској Црњи ради обезбеђења границе, трећа у Суботицу и на мађарску територију. Припадници бригаде учествовали су у чишћењу терена од непријатељских банди и у разоткривању шпијунских група које су деловале након ослобођења- – навео је Орељ.

Свечаност у Кикинди била је прилика да се још једном ода почаст храбрим људима који су у тешким временима изнели борбу за слободу. Њихово дело подсећа да је цена мира била висока, али да су темељи достојанства управо у пожртвованости оних који су за слободу дали све.

 

subnor-nato-(1)

Чланови кикиндског СУБНОР-а  обележили су 26-то годишњицу, од бомбардовања Кикинде 1999. године. Овом приликом, заједно са извиђачима одреда „Прока С.Плави“ и припадницима ПЈП, посетили су некадашњу касарну „Серво Михаљ“ која је била на мети НАТО Алијансе.

Ноћи између 31. маја и 1. јуна присетили су се Саво Орељ, тада активан старешина и Неда Миладинов, старешина у резерви. Те ноћи, непосредно после поноћи 1.јуна, одјекнуле су четири разарајуће експлозије, два пројектила погодила су магацин за минско-експлозивна средства, а друга два разрушила  су Центар за обуку паса. Оба објекта су правовремено била испражњена. Пети пројектил, је имао за мету железничко чвориште Румунија – Београд, али је завршила у њиви, не неексплодирана. На срећу, и присебности стражара у непосредно близини експлозија, није било људских жртава. Агресију је извршила ескадрила шпанске авијације, при НАТО алијанси.

Овим поводом на споменику „Туга“ положено је цвеће и упаљене су свеће.

„Наша је дужност и обавеза, да негујемо културу сећања, на догађаје и појединце из наших ослободилачким ратова, као и да млађим генерацијама преносимо, све оно, због чега су положени животи, а то је слобода у којој данас живимо“, поручили су из СУБНОР-а.

besmrtni-puk-1

Град Кикинда позива суграђане да узму учешће у манифестацији „Бесмртни пук“, која ће се одржати у петак, 9. маја, на Дан победе, поводом свечаног обележавања 80 година од завршетка Другог светског рата.

Окупљање учесника почиње у 9 сати, на Тргу српских добровољаца испред Градске куће, а „Бесмртни пук“ ће се кретати трасом од Градске куће, до споменика „Туга“, да би се, након тога, поворка завршила испред Споменика жртвама фашизма 1941 – 1945. где ће бити обележено 80 година победе над фашизмом.

„Бесмртни пук“ окупља потомке и поштоваоце оних који су дали допринос у ослободилачким ратовима у којима је учествовао наш народ, са посебним нагласком на борце Првог и Другог светског рата.

Учесници у поворци носе фотографије својих предака – војника, бораца, страдалника и хероја – у знак сећања и поштовања.

Позивамо све заинтересоване грађане да се пријаве и преузму упутства за учешће у „Бесмртном пуку“ Кикинде у просторијама СУБНОР-а Кикинда, на адреси Трг српских добровољаца 10.

Сачувајмо сећање – нека њихова имена не избледе, наводи се у позиву који је потписао градоначелник Младен Богдан.

error: Content is protected !!