najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na osnovu sprovedenog Javnog konkursa za dodelu studentskih stipendija i studentskih podsticaja Grada Kikinde za školsku 2025/2026 godinu, Gradska uprava obaveštava studente da će u utorak, 21. aprila u 10 sati, u Svečanoj sali Gradske kuće, sprovesti potpisivanje ugovora o dodeljenim studentskim stipendijama i studentskim podsticajima.
Ove godine stipendije i podsticaje dobiće 365 studenata. Stipendija ove godine iznosi 10.000 dinara, dok je podsticaj 5.000 dinara.
Studenti generacije Z sve češće dolaze na američke univerzitete bez veštine čitanja dužih tekstova, pokazuju najnoviji podaci. Činjenica da mladi ne čitaju i nemaju sposobnost razumevanja složenih tekstova u akademskom okruženju pokreće pitanja o budućnosti visokog obrazovanja i stručnosti novih diplomaca.
Na američkim fakultetima, mladi rođeni između 1997. i 2012. godine sve češće ne ispunjavaju očekivane standarde u čitanju i razumevanju akademskih tekstova. Prema izveštaju časopisa Fortune, skoro polovina Amerikanaca nije pročitala ni jednu knjigu tokom 2025. godine, a čitanje knjiga u SAD palo je za oko 40 odsto u poslednjih deset godina. Mladi od 18 do 29 godina godišnje pročitaju u proseku 5,8 knjiga, što je značajno manje u odnosu na starije generacije.
U akademskom kontekstu, profesori sa različitih univerziteta u SAD ukazuju da studenti imaju teškoće sa čitanjem i razumevanjem složenijih tekstova i zadataka. Neki predavači su svedočili da su primorani da uključe čitanje naglas u nastavu i posvećuju više vremena objašnjavanju osnovnih pojmova, jer studenti nemaju naviku ili sposobnost da samostalno analiziraju pisane sadržaje.
Pad nivoa čitanja dovodi i do prilagođavanja nastavnih metoda. Neki univerziteti uvode interaktivnije pristupe, uključujući analizu teksta „reč po reč“, grupne diskusije i češće provere razumevanja. Cilj je da se podrži razvoj čitanja sa razumevanjem, ali kritičari upozoravaju da ove mere mogu rezultirati smanjenjem očekivanih akademskih standarda.
Uzrok problema pripisuje se generalnom smanjenju interesovanja za čitanje knjiga u čitavoj populaciji i dominaciji digitalnih formata koji favorizuju brzo skeniranje umesto dubokog čitanja. Neke studije ukazuju da digitalne platforme i fokus na kratke forme većinu vremena zamenjuju tradicionalno čitanje, što utiče i na sposobnosti neophodne za akademski uspeh.
Stručnjaci upozoravaju da nedostatak veština dubinskog čitanja može imati posledice i van univerzitetskih klupa — od smanjene kritičke analize informacija do izazova u profesionalnom okruženju gde je sposobnost čitanja i tumačenja pisanih materijala ključna.
Ovo pitanje je deo šireg razgovora o obrazovnim navikama i kulturi čitanja u digitalno doba, a nastavnici, istraživači i institucije traže načine da podstaknu studenata da ponovo usvoje navike koje podržavaju dublje razumevanje i kritičko razmišljanje.
Izvor: Srpski ugao
Studenti Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača su danas uručili paketiće prikupljene u okviru humanitarne akcije Studentskog parlamenta „Humanitarni paketić“ deci na dečjem odeljenju Opšte bolnice u Kikindi. Akcija je organizovana s ciljem da se najmlađim pacijentima, koji praznike provode u bolnici, ulepša boravak i bar nakratko odvrate misli od lečenja.
Ina Maglovski, studentkinja treće godine i predsednica parlamenta, istakla je da se akcija organizuje već nekoliko godina unazad.
-Drago nam je što možemo da donesemo osmeh deci, posebno onoj koja praznike ne mogu da provedu kod kuće sa porodicom. Inicijator akcije je Studentski parlament, a paketići se prave isključivo na bazi donacija koje prikupljamo oko dve nedelje – rekla je Maglovski. – Ove godine pripremljeno je oko 80 paketića, koje smo spakovali za samo jedan dan. U akciji je učestvovalo osam studenata – dodala je ona.
Prema rečima dr Slobodana Lazara, lekara specijaliste na dečjem odeljenju, ovakve akcije mnogo znače.
– Deci boravak u bolnici predstavlja stresno i često traumatično iskustvo, a jedan ovakav gest im makar na kratko skrene misli i ulepša dan – naglašava dr Lazar.
Sa dečjeg odeljenja poručuju da će paketići biti podeljeni deci koja budu primljena tokom praznika.
-Ulepšali ste boravak i doneli lepe uspomene onima kojima je bolnica tokom praznika jedno teško iskustvo. Za ovakvu akciju bio je potreban veliki trud i mi to iskreno cenimo – poručili su lekari sa odeljenja.
Trenutno se na odeljenju nalazi mali broj pacijenata, što je uobičajeno za praznični period.
Dr Lazar ističe da je sezona gripa u punom jeku i da se veliki broj dece javlja sa visokom temperaturom, najčešće najmlađi pacijenti, ali da u većini slučajeva nema potrebe za bolničkim lečenjem.
-Deca i roditelji, ako nema preke potrebe, ne ostaju u bolnici tokom praznika. Zadržavaju se samo oni pacijenti kod kojih je hospitalizacija neophodna – navodi dr Lazar.
Studentski parlament Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi pokrenuo je humanitarnu akciju „Humanitarni paketić“, sa ciljem da se prikupe donacije za one kojima je pomoć najpotrebnija uoči praznika. Akcija je otvorena za sve građane koji žele da se uključe i doprinesu.
U okviru ove inicijative prikupljaju se donacije u vidu slatkiša, igračaka, školskog pribora, higijenskih proizvoda i drugih sličnih artikala. Namera organizatora je da zajedničkim učešćem učine praznike lepšim onima koji se nalaze u težoj životnoj situaciji.
Mesto za prikupljanje donacija su prostorije VŠSSOV, a rok za dostavljanje priloga je 25. decembar 2025. godine.
Iz Studentskog parlamenta VŠSSOV u Kikindi zahvalili su se svima koji učestvuju u akciji i na taj način doprinose širenju solidarnosti i dobrote u lokalnoj zajednici.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će sutra biti nastavljena isplata povraćaja 50 odsto školarine studentima i zamolio fakultete da ubrzaju slanje spiskova na osnovu kojih država može da refundira novac.
-Prošle nedelje smo započeli tu isplatu i imali 20 institucija. Za sutra imamo 31 instituciju koja je poslala spiskove i tu je nešto više od 5.000 studenata – izjavioje Mali.
On je zamolio studente koji nemaju studentsku karticu da je izvade, jer se novac uplaćuje isključivo na te kartice.
-Novac za isplatu imamo, studenti ne moraju nigde da se prijavljuju, prijavljuju ih fakulteti, ali molim i studente i fakultete da odrade svoj deo posla kako bismo novac refundirali – preciizirao je Siniša Mali.
Dodao je da će isplata biti nastavljena iz nedelje u nedelju, kako budu pristizali neophodni podaci sa fakulteta.
Ministar finansija Siniša Mali objavio je da je počela procedura isplate polovine uplaćene školarine za studente.
Prema njegovim rečima, nakon izmene Zakona o visokom obrazovanju u martu, država je odlučila da će pokriti 50% školarine. Oko 16.000 studenata u novembru će dobiti povrat sredstava za školarinu koju su već uplatili. Na primer, na fakultetima gde školarina doseže čak 150.000, povrat će iznositi oko 75.000 dinara.
Studenti ne moraju da se prijavljuju – sredstva će biti uplaćena putem studentskih kartica, u saradnji sa Upravom za trezor. Lista korisnika se formira na osnovu podataka koje dostavljaju visokoškolske ustanove.
U petak, 31. oktobra počinje povrat 50 odsto školarina studentima, na osnovu izmena Zakona o visokom obrazovanju, izjavio je danas prvi potpredsenik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.
On je istakao da će svim studentima novac preko studentskih kartica leći tokom novembra, saopštilo je Ministarstvo finansija. Poručio je da nije potrebno prijavljivanje za isplatu, već se ona obavlja preko spiskova koje dostavljaju visokoškolske ustanove.
Pravo na povrat školarine imaju svi samofinansirajući studenti koji studiraju na visokoškolskim ustanovama za prvi put upisane bodove, odnosno predmete. Refundacija će biti rađena sukcesivno.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da će, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, isplata sredstava za pokriće 50 odsto plaćene školarine u školskoj 2024/2025. godini biti izvršena preko studentske kartice, na račun koji je otvoren uz studentsku karticu, najkasnije do 30. aprila za deo školarine plaćen do 28. februara, odnosno do 30. septembra za preostali iznos plaćene školarine.
“Studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika, ako su državljani Republike Srbije, ostvaruju pravo na pokriće 50 odsto svojih troškova po osnovu referentne školarine koju su platili u tekućoj školskoj godini. Pravo na pokriće troškova student ostvaruje po osnovu ukupnog iznosa plaćene školarine, za svaku godinu studija koju je student prvi put upisao i može ostvariti samo za jedan studijski program na istom stepenu studija”, navedeno je u saopštenju.
Podatke o studentima koji ostvaruju pravo na pokriće 50 odsto troškova školarine Ministarstvu prosvete dostaviće visokoškolske ustanove.
Studenti koji nemaju studentsku karticu nepohodno je da se za nju prijave putem portala Uprave za trezor, na adresi https://zsk.trezor.gov.rs/ .
Studenti koji već imaju studentske kartice nije potrebno da se prijavljuju ponovo, jer će njima isplata sredstava biti izvršena na račun koji je otvoren uz studentsku karticu.
Skupština Srbije usvojila je 6. marta izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje predviđaju umanjenje školarina za 50 odsto direktnom refundacijom sredstava iz budžeta samofinansirajućim studentima državnih visokoškolskih ustanova.
Studenti koji su korisnici porodične penzije treba Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) do utorka, 22. oktobra, da dostave potvrde o školovanju, kako im ne bi bila privremeno obustavljena isplata.
Potvrde se mogu predati lično, na šalteru filijale koja isplaćuje porodičnu penziju ili se mogu poslati poštom, na adresu filijale, kao preporučena pošiljka.
Kako se navodi na sajtu PIO, potvrde moraju da sadrže podatak o identitetu studenta, podatak o školi koja izdaje potvrdu, na koju školsku godinu se odnosi, i status koji student ima u toj školskoj godini. Na potvrdama je potrebno navesti i jedinstveni matični broj roditelja po kome se koristi pravo na porodičnu penziju.
PIO fond podseća da studenti visokoškolskih ustanova imaju pravo na porodičnu penziju do završetka školovanja, a najkasnije do 26. godine života. Dodaje se da Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ne pravi razliku između redovnog i vanrednog školovanja, kao ni između privatnih i državnih visokoškolskih ustanova.
Ističe se i da studenti visokoškolskih ustanova, ukoliko, osim porodične penzije ostvarene po domaćim propisima, koriste i inostranu porodičnu penziju, i tim inostranim institucijama treba da dostave potvrde o školovanju, ako je to predviđeno propisima druge države.
(Izvor: RTV)
Ministarstvo prosvete dodeliće stipendije u iznosu od 19.800 dinara za narednih 12 meseci studentima koji se školuju za nastavnika matematike, fizike, informatike, engleskog jezika, nemačkog jezika i srpskog jezika i književnosti.
Rok za prijave je do kraja oktobra, a od ove godine stipendiju dobijaju i budući učitelji i vaspitači.
Stipendije se dodeljuju studentima koji su upisali školovanje na teret budžeta, a isplaćuju se studentima druge i treće godine studija na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Prištini.
Korisnici stipendija se obavezuju da će, u roku od dve godine od diplomiranja, prihvatiti posao u školi na teritoriji Srbije, kao i da će ostati da rade u školi najmanje onoliko koliko su primali stipendiju.
U suprotnom, stipendista se obavezuje da će, u celosti, u dvostruko dužem roku od vremena u kojem je primao stipendiju, vratiti ukupan iznos stipendije koji je primao, uvećan za referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije i uvećan za još tri odsto.
Stipendija se isplaćuje u 12 jednakih mesečnih rata, preko studentskog tekućeg računa otvorenog kod ovlašćene banke.
Pravo da se prijave na Konkurs za dodelu stipendija imaju studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Srbija ili autonomna pokrajina, koji su upisani prvi put u tekućoj školskoj godini u drugu ili treću godinu studija prvog stepena jednog od navedenih studijskih programa, čije se školovanje finansira iz budžeta Srbije, koji nisu u radnom odnosu, koji imaju državljanstvo Srbije, koji nisu gubili nijednu godinu tokom studija, uz maksimalnu efikasnost tokom studiranja.
Uslovi su i da su položeni svi ispiti iz prethodnih godina studija i da su postigli prosečnu ocenu najmanje 7,50 (sedam i po), kao i da imaju prebivalište na teritoriji Srbije.
Akademci su ranije dobijali 16.200 dinara mesečno, a Ministarstvo je uvećalo iznos stipendije za 3.600 dinara.
(Izvor: RTV)
