Pravoslavni vernici danas obeležavaju Teodorovu subotu, u narodu poznatu i kao Todorica – praznik koji se slavi prve subote Vaskršnjeg posta i posvećen je Svetom Teodoru Tironu, ranohrišćanskom mučeniku i zaštitniku vere.
Ovaj dan u narodnoj tradiciji prati niz običaja i verovanja koji simbolično prizivaju zdravlje, plodnost i blagostanje domaćinstva.
Sveti Teodor Tiron – simbol vere i hrabrosti
Sveti Teodor Tiron živeo je u 3. veku kao vojnik rimske vojske. Ostao je upamćen po nepokolebljivoj veri u hrišćanstvo, zbog koje je bio mučen i pogubljen. Njegova žrtva učinila ga je jednim od poštovanih svetitelja u pravoslavlju.
Običaji koji se poštuju širom Srbije
Teodorova subota ima snažan obredni karakter. U mnogim domovima pripremaju se posna jela, pogače i kolači, u skladu sa postom. U pojedinim krajevima prave se i figure od testa u obliku konja, jer se Sveti Teodor smatra njihovim zaštitnikom.
Poseban običaj je da domaćice ujutru pripreme žito sa medom i orasima i odnesu ga u crkvu na osvećenje, dok se u hramovima pale sveće za pokoj duše preminulih.
U narodu je praznik poznat i kao „konjski dan“, jer se veruje da Sveti Teodor štiti konje i stoku. Tog dana konji se ne koriste za rad, već se blagosiljaju kako bi bili zdravi i snažni tokom godine.
Prema narodnim verovanjima, molitve upućene svetitelju mogu doprineti dobroj žetvi i zdravlju stoke, pa se praznik povezuje sa željom za plodnošću i blagostanjem domaćinstva.
Teodorova subota smatra se i danom zaštite od nesreće i zlih sila. U narodu postoji verovanje da se tog dana ne obavljaju teški poslovi i da se izbegava izlazak posle zalaska sunca.
Takođe, rasprostranjeno je sujeverje da žene ne treba da peru kosu kako ih tokom godine ne bi bolela glava, iako ovo pravilo nema utemeljenje u crkvenom učenju.
U pojedinim sredinama organizuju se obredne igre i pesme u čast svetitelja, dok se običaji prenose sa generacije na generaciju. Iako su mnogi rituali prilagođeni savremenom životu, suština praznika ostaje ista — očuvanje vere, porodične sloge i poštovanje tradicije.
Teodorova subota tako i danas podseća na duhovne vrednosti i duboku vezu naroda sa prirodom, zajednicom i vekovnim običajima.
– Ovo je jedna od akcija Organizacije „Srbi za Srbe“ i prva koju organizujemo u Kikindi. Prodajemo krofne, odnosno ljudi daju koliko žele, kao prilog za porodicu Mijucin kako bi im se kupila kuća i obezbedili normalni uslovi za život. Danas se upravo ova akcija – „Krofne iz bloka“, održava u više gradova u Srbiji, i novac se uplaćuje na račun Organizacije za porodice koje odrede lokalni ogranci. Imamo 200 krofni, spremale su ih naše majke, supruge i sestre – kaže Borislav Naumović, jedan od organizatora i dodaje da se krofne dobro prodaju i da Kikinđani rado podržavaju ovu akciju sa humanim ciljem.
Porodica Mijucin: Milan i Anđelija, i njihovo petoro dece, žive u trošnoj kući bez struje, a njih petoro ima ozbiljnih zdravstvenih problema. Dvogodišnja Biljana, Ognjen (7), Nevena (16), Branislava (17) i Sanja (19) nemaju uslova za zdravo odrastanje.
Zato je Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ koja je već pomogla i pomaže mnogim porodicama zahvaljujući prilozima dobrih ljudi, i Mijucine uvrstila u porodice kojima je hitno potrebna pomoć.
Procenjeno je da im je za normalne uslove stanovanja potrebno 54 hiljade evra, od čega je već sakupljeno 39 hiljada, stoji na sajtu Organizacije. Pomoć se može uputiti i slanjem SMS-a na 7763 (200 dinara) uplatom na račun 160-279491-71 (Banca Intesa – svrha uplate: za porodicu Mijucin), a na sajtu Organizacije mogu se pronaći i podaci o ostalim načinima uplate pomoći.
Ukoliko ste danas na Vrbici, možete doći i po „krofnu iz bloka“ i na taj način učiniti humano delo.
