Православни верници данас обележавају Теодорову суботу, у народу познату и као Тодорица – празник који се слави прве суботе Васкршњег поста и посвећен је Светом Теодору Тирону, ранохришћанском мученику и заштитнику вере.
Овај дан у народној традицији прати низ обичаја и веровања који симболично призивају здравље, плодност и благостање домаћинства.
Свети Теодор Тирон – симбол вере и храбрости
Свети Теодор Тирон живео је у 3. веку као војник римске војске. Остао је упамћен по непоколебљивој вери у хришћанство, због које је био мучен и погубљен. Његова жртва учинила га је једним од поштованих светитеља у православљу.
Обичаји који се поштују широм Србије
Теодорова субота има снажан обредни карактер. У многим домовима припремају се посна јела, погаче и колачи, у складу са постом. У појединим крајевима праве се и фигуре од теста у облику коња, јер се Свети Теодор сматра њиховим заштитником.
Посебан обичај је да домаћице ујутру припреме жито са медом и орасима и однесу га у цркву на освећење, док се у храмовима пале свеће за покој душе преминулих.
У народу је празник познат и као „коњски дан“, јер се верује да Свети Теодор штити коње и стоку. Тог дана коњи се не користе за рад, већ се благосиљају како би били здрави и снажни током године.
Према народним веровањима, молитве упућене светитељу могу допринети доброј жетви и здрављу стоке, па се празник повезује са жељом за плодношћу и благостањем домаћинства.
Теодорова субота сматра се и даном заштите од несреће и злих сила. У народу постоји веровање да се тог дана не обављају тешки послови и да се избегава излазак после заласка сунца.
Такође, распрострањено је сујеверје да жене не треба да перу косу како их током године не би болела глава, иако ово правило нема утемељење у црквеном учењу.
У појединим срединама организују се обредне игре и песме у част светитеља, док се обичаји преносе са генерације на генерацију. Иако су многи ритуали прилагођени савременом животу, суштина празника остаје иста — очување вере, породичне слоге и поштовање традиције.
Теодорова субота тако и данас подсећа на духовне вредности и дубоку везу народа са природом, заједницом и вековним обичајима.
– Ово је једна од акција Организације „Срби за Србе“ и прва коју организујемо у Кикинди. Продајемо крофне, односно људи дају колико желе, као прилог за породицу Мијуцин како би им се купила кућа и обезбедили нормални услови за живот. Данас се управо ова акција – „Крофне из блока“, одржава у више градова у Србији, и новац се уплаћује на рачун Организације за породице које одреде локални огранци. Имамо 200 крофни, спремале су их наше мајке, супруге и сестре – каже Борислав Наумовић, један од организатора и додаје да се крофне добро продају и да Кикинђани радо подржавају ову акцију са хуманим циљем.
Породица Мијуцин: Милан и Анђелија, и њихово петоро деце, живе у трошној кући без струје, а њих петоро има озбиљних здравствених проблема. Двогодишња Биљана, Огњен (7), Невена (16), Бранислава (17) и Сања (19) немају услова за здраво одрастање.
Зато је Хуманитарна организација „Срби за Србе“ која је већ помогла и помаже многим породицама захваљујући прилозима добрих људи, и Мијуцине уврстила у породице којима је хитно потребна помоћ.
Процењено је да им је за нормалне услове становања потребно 54 хиљаде евра, од чега је већ сакупљено 39 хиљада, стоји на сајту Организације. Помоћ се може упутити и слањем СМС-а на 7763 (200 динара) уплатом на рачун 160-279491-71 (Банца Интеса – сврха уплате: за породицу Мијуцин), а на сајту Организације могу се пронаћи и подаци о осталим начинима уплате помоћи.
Уколико сте данас на Врбици, можете доћи и по „крофну из блока“ и на тај начин учинити хумано дело.
