July 1, 2026

србија

migrant

Migranti uništavaju „belu“ Evropu: Taker Karlson objavio film o najopasnijoj ruti

Redakcija Kikindski January 30, 2026

Američki konzervativni novinar Taker Karlson objavio je 20. januara 2026. dokumentarni film „Kako se menja Evropa: Putem najsmrtonosnije migrantske rute na svetu“ na svojoj platformi Tucker Carlson Network. Film se bavi jednom od najrizičnijih migracionih putanja ka Evropi, koja prema autorima, počinje na atlantskoj obali Zapadne Afrike u Mauritaniji, prelazi okean do Kanarskih ostrva – španske teritorije u Atlantiku, uključujući ostrvo „El Hijero“, a zatim se nastavlja ka kontinentalnoj Španiji, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

U filmu se ova ruta opisuje kao organizovani kanal masovne migracije u kojem najvažniju ulogu imaju krijumčarske mreže. Karlson navodi da se prevoz naplaćuje desetine hiljada evra po plovilu i da je reč o opasnom putovanju koje svake godine odnosi veliki broj života. Poseban akcenat stavljen je na strukturu migranata i na bezbednosne i socijalne posledice po zemlje prijema.

Dokumentarac prati kretanje migranata iz regiona Sahela i Magreba, kao i iz pojedinih delova Zapadne Afrike i Bliskog istoka. Karlson iznosi tvrdnje da zapadne vlade, kao i pojedine međunarodne organizacije i nevladine strukture, ne samo da ne sprečavaju ilegalne prelaze, već da ih, prema njegovoj interpretaciji, logistički i finansijski olakšavaju. U tom kontekstu pominje se „International Organisation for Migration“ (Međunarodna organizacija za migracije – IOM), agencija sistema Ujedinjenih nacija koja se bavi migracionim pitanjima, kao i druge humanitarne organizacije aktivne duž rute.

Film sadrži snimke sa terena, intervjue sa migrantima i izjave sagovornika koji govore o motivima odlaska, načinu prelaska i ulozi posrednika. Karlson ove iskaze tumači kao dokaz da migracije nisu isključivo humanitarni fenomen, već deo šireg političkog i ekonomskog procesa koji, kako tvrdi, ima duboke posledice po socijalnu koheziju, tržište rada i bezbednost evropskih društava.

Autori filma navode da su tokom snimanja nailazili na pritiske i incidente, uključujući i napad na članove ekipe u Parizu. Ovi događaji u filmu služe kao ilustracija, kako Karlson ocenjuje, narušenog javnog reda i ograničenog delovanja institucija u pojedinim zapadnoevropskim gradovima.

Kao bivši dugogodišnji voditelj Fox News-a, Karlson nastavlja kritiku migracione politike i debate o identitetu i integraciji. Posebno se osvrće na Španiju, Francusku i Nemačku i ističe nizak natalitet domaćeg stanovništva, izazove integracije i rastuće tenzije u urbanim sredinama. Kritičari filma upozoravaju da Karlson koristi selektivne podatke i dramatizaciju, dok njegove pristalice tvrde da dokumentarac otvara teme koje su, po njihovom mišljenju, potisnute iz glavnih medija.

Film je dostupan isključivo putem pretplate na sajtu tuckercarlson.com i od objavljivanja je izazvao snažne reakcije na društvenim mrežama, naročito na platformi X, gde se vode intenzivne rasprave o migracionoj politici i budućnosti Evrope.

Dokumentarac Takera Karlsona predstavlja jasan politički stav i upozorenje. Bez obzira na kontroverze, film otvara pitanje koje evropske elite često izbegavaju – da li masovne migracije u sadašnjem obliku doprinose stabilnosti ili dugoročno potkopavaju društvenu koheziju i identitet država. Karlsonov rad afirmiše potrebu za otvorenom raspravom o granicama, suverenitetu i odgovornosti država prema sopstvenim građanima. U tom smislu, ovaj film nije poziv na strah, već na političko preispitivanje pravca u kojem se Zapad kreće.

Izvor: Nina Stojanović / Srpski ugao

saobracajci-droga

Alkohol i volan: nema izgovora

Redakcija Kikindski January 30, 2026

Tokom prethodnog dana u Srbiji dogodile su se 83 saobraćajne nezgode, bez poginulih, a 34 lica su povređena. Na području Policijske uprave u Kikindi zabeležena je jedna saobraćajna nezgoda, bez povređenih, saopšteno je iz policije.

Povodom predstojećeg vikenda, kada se češće konzumira alkohol, Policijska uprava u Kikindi uputila je apel svim vozačima da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola.

Kako se navodi, alkohol i vožnja i dalje su među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama, posebno tokom noćnih sati i vikendom.

„Ako ste pili alkohol – ne sedajte za volan. Izaberite bezbednu alternativu“, poručili su iz Policijske uprave Kikinda, uz poziv na odgovorno ponašanje u saobraćaju kako bi se sačuvali sopstveni životi i bezbednost drugih učesnika.

osmaci

Danas poslednji dan za promenu izbora trećeg predmeta na završnom ispitu

Redakcija Kikindski January 29, 2026

Učenicima osmog razreda danas ističe rok za podnošenje zahteva u svojoj osnovnoj školi za promenu predmeta koji će polagati kao treći na završnom ispitu. Nakon današnjeg roka, sledeća mogućnost za izmenu biće tek posle probnog završnog.

Učenici su tokom decembra mogli da izaberu jedan od pet predmeta – biologija, geografija, istorija, fizika ili hemija – koji će raditi kao treći test u okviru završnog ispita. Njihova izborna prijava dostupna je za proveru na portalu Moja srednja škola ili direktno u školi.

Ukoliko učenik želi da promeni taj izbor, može to još danas učiniti u školi. Nakon toga, prva sledeća šansa za promenu biće 1. i 2. aprila 2026., odmah nakon probnog završnog ispita koji se održava 27. i 28. marta 2026. Konačna rešenja o izboru predmeta biće zaključena posle tog termina.

Završni ispit za osmake u školskoj 2025/2026. godini zakazan je za 15, 16. i 17. jun 2026.

-Za sada je najveći broj učenika kao treći test izabrao da polaže geografiju, biologiju, istoriju, a potom hemiju i fiziku – rekao je pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Ivan Ćilerdžić.

Izvor: Dnevnik

 

frilenser

Frilenseri imaju rok do sutra – evo kako i gde da prijavite i platite porez

Redakcija Kikindski January 29, 2026

Rok za prijavu i plaćanje poreza za četvrti kvartal 2025. godine za fizička lica koja rade kao frilenseri ističe u petak, 30. januara. Porez se podnosi elektronski preko portala Poreske uprave ili „Frilenseri“.

Rok za podnošenje poreske prijave na obrazac PP OPO-K i izvršenje uplate poreza na prihoda ostvarene ugovorenim naknadama, uključujući autorska i srodna prava, ističe 30. januara 2026. godine. Poreska uprava Srbije podsetila je obveznike da obavezu mogu ispuniti elektronskim putem preko portala ePorezi ili posebnog portala Frilenseri.

Poreski obveznik koji ne podnese prijavu na vreme rizikuje da propusti zakonski rok za plaćanje kvartalnog poreza, što može dovesti do administrativnih posledica. Detaljna uputstva za popunjavanje prijave i obračun poreza dostupna su na sajtu Poreske uprave i na portalu za frilensere.

Izvor: Dnevnik

casne-verige

Časne verige apostola Petra — praznik sećanja na oslobođenje i verige koje se poštuju u Pravoslavnoj crkvi

Redakcija Kikindski January 29, 2026

Danas, 29. januara, Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Časne verige svetog apostola Petra, praznik koji podseća na događaj iz apostolskih vremena kada je apostol Petar bio okovan, a potom čudesno oslobođen. Ovaj dan u kalendaru označava sećanje na njegove verige i njihovo poštivanje u crkvenoj tradiciji.

Pravoslavne crkve koje koriste novi (gregorijanski) kalendar obeležavaju ovaj praznik 29. januara, što je u crkvenom kalendaru 16. januar po starom (julijanskom) kalendaru.

Praznik se zasniva na događaju opisanom u Delima apostolskim (12:1–11), kada je car Irod Agripa, starajući se da ugodi jevrejskom narodu, bacio apostola Petra u tamnicu okovanog lancima. Tokom noći, kako tekst svedoči, anđeo Gospodnji je došao, probudio Petra i njegove lance čuda radi oslobodio.

Na ovaj dan u mnogim pravoslavnim crkvama vernici se u crkvama okupljaju na bogosluženjima gde se sećaju ovog događaja. Istorijski, delovi verigi koje su služile kao okovi apostolu Petru čuvani su i poštovani u ranohrišćanskim zajednicama i postali su objekti posebnog poklonjenja.

Časne verige ostaju u crkvenoj tradiciji simbol sećanja na veru, zatvaranje i oslobođenje apostola Petra, kao i na važnost čuvanja sećanja na događaje koji su uticali na razvoj rane Crkve.

Slika: Print skrin Blic Žena

ginekolog-4

Vakcina postoji, pregled spašava: Kikinda može da smanji rizik od raka grlića materice

Redakcija Kikindski January 23, 2026

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice podseća da se ova bolest u velikoj meri može sprečiti redovnim ginekološkim pregledima i vakcinacijom protiv humanog papiloma virusa (HPV). Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u Severnobanatskom okrugu do sada je više od 1.100 dece primilo prvu dozu HPV vakcine.

Rak grlića materice najčešće se javlja kod žena nakon 35. godine, dok je najveća učestalost zabeležena u uzrastu od 55 do 59 godina. Stopa smrtnosti iznosi oko 12 odsto, što ovaj malignitet svrstava među značajne javno-zdravstvene probleme.

Načelnica Odeljenja za kontrolu i prevenciju bolesti dr Tatjana Pecarski ističe da su preventivni pregledi i rano otkrivanje ključni za očuvanje zdravlja žena.

-Rak grlića materice može se sprečiti redovnim odlascima kod ginekologa i pravovremenom dijagnostikom. Na taj način može se spasiti život – naglašava dr Pecarski.

U Srbiji se od juna 2022. godine sprovodi besplatna preporučena vakcinacija devetovalentnom HPV vakcinom, kao mera primarne prevencije. Vakcina je namenjena deci i mladima uzrasta od 9 do 19 godina, primenjuje se u dve do tri doze, a mogu se vakcinisati i dečaci i devojčice.

Prema podacima od 12. januara, u Severnobanatskom okrugu prvu dozu vakcine primilo je 637 dece uzrasta od 9 do 14 godina i 456 mladih od 15 do 19 godina, što je ukupno oko 1.100 vakcinisanih. Kompletnu vakcinaciju do sada je završilo 912 dece, od čega je 306 dečaka.

-Pozivam roditelje da zajedno sa decom donesu odluku o vakcinaciji. Osim što štiti od raka grlića materice, vakcina štiti i od drugih oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima, uključujući i benigne promene kao što su kondilomi, čije lečenje može biti dugotrajno i uporno – navodi dr Pecarski.

Ona dodaje da je vakcina u upotrebi već oko dvadeset godina i da zemlje koje su rano uvele sistemsku vakcinaciju, poput Kanade, danas beleže izuzetno nizak broj obolelih i smrtnih ishoda od ovog karcinoma.

Kao mera sekundarne prevencije, preporučuje se redovno obavljanje Papanikolau testa, jednostavnog i neinvazivnog pregleda koji omogućava rano otkrivanje premalignih i malignih promena na grliću materice.

T. D.

saobracaj-teretna-vozila-(6)

Dva sudara u Kikindi u toku jednog dana

Redakcija Kikindski January 23, 2026

U prethodna 24 časa u Srbiji je zabeležena 91 saobraćajna nezgoda, sa jednim poginulim i 28 povređenih lica. Na području Policijske uprave Kikinda dogodile su se dve nezgode, u kojima je jedna osoba povređena.

Iz policije podsećaju da i mala količina alkohola u krvi značajno utiče na sposobnost bezbedne vožnje. Pod dejstvom alkohola usporavaju se reakcije, smanjuje koncentracija i sužava vidno polje, dok se kod vozača često javlja lažan osećaj sigurnosti, što dovodi do pogrešne procene brzine i udaljenosti i donošenja rizičnih odluka.

Naglašeno je da čak i minimalna količina alkohola produžava zaustavni put vozila i povećava verovatnoću nastanka saobraćajne nezgode, čime se ugrožavaju ne samo vozači, već i putnici, pešaci i drugi učesnici u saobraćaju. Vožnja pod dejstvom alkohola i dalje spada među najčešće uzroke najtežih saobraćajnih posledica.

Iz Policijske uprave Kikinda upućen je apel vozačima da, ukoliko su konzumirali alkohol, ne upravljaju vozilom i da izaberu bezbednu alternativu prevoza, uz poruku da je bezbednost u saobraćaju zajednička odgovornost svih učesnika.

 

saobracajna-policija-mup-2

Put do škole počinje od odgovornosti: pojačane kontrole u zonama škola u Kikindi

Redakcija Kikindski January 21, 2026

Početkom drugog polugodišta, saobraćajna policija uputila je apel vozačima i roditeljima da bezbednost dece bude prioritet u saobraćaju. Najavljene su pojačane kontrole u zonama škola, uz podsećanje na obaveznu upotrebu dečijih sedišta i poštovanje pravila parkiranja.

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji evidentirano je 77 saobraćajnih nezgoda, u kojima su povređene 33 osobe. Upravo zbog ovakvih podataka, saobraćajna policija posebno apeluje na oprez u blizini obrazovnih ustanova.

Iz Policijske uprave u Kikindi podsećaju da prevoz dece u propisanim dečijim sedištima nije samo zakonska obaveza, već i najvažnija mera zaštite najmlađih putnika, jer pravilno postavljeno sedište značajno smanjuje rizik od povreda u slučaju saobraćajne nezgode.

Poseban apel upućen je vozačima u zonama škola i vrtića, gde nepropisno parkiranje i zaustavljanje na pešačkim prelazima ili trotoarima direktno ugrožava bezbednost dece i smanjuje njihovu vidljivost u saobraćaju. Vozačima se preporučuje da brzinu prilagode uslovima na putu i da poštuju saobraćajnu signalizaciju, naročito u blizini škola.

Saobraćajna policija najavljuje da će u narednom periodu pojačati kontrolu poštovanja propisa u zonama škola, sa ciljem povećanja bezbednosti dece i svih učesnika u saobraćaju.

voz-(2)

Nova nesreća na šinama u Španiji: U Kataloniji najmanje 20 povređenih

Redakcija Kikindski January 21, 2026

Putnički voz prigradske mreže Rodalies (linija R4) izleteo je sa šina u utorak uveče 20. januara 2026. godine, između stanica Sant Sadurni d’Anoia i Gelida, nedaleko od Barselone, nakon što se na prugu urušio potporni (kontencioni) zid. Prema prvim informacijama u nesreći nema poginulih, ali je povređeno najmanje 15 osoba, među kojima i mašinovođa, dok pojedini izvori navode da je broj povređenih nešto veći.

Incident se dogodio oko 21 čas po lokalnom vremenu, u trenutku kada je voz saobraćao u pravcu unutrašnjosti (Manresa). Pretpostavlja se da je urušavanje zida povezano sa jakim padavinama i nepogodama koje su prethodnih dana pogodile Kataloniju, ali će tačan uzrok biti poznat tek nakon uviđaja i tehničke istrage.

Na teren su odmah izašle ekipe hitne pomoći, vatrogasci i policija, a aktiviran je i plan za vanredne situacije u železničkom saobraćaju. Putnici su evakuisani, a na pojedinim mestima bilo je kratkotrajnog zastoja i panike zbog zadržavanja u vagonima dok se nije obezbedio pristup i organizovao izlazak. Saobraćaj na deonici je u potpunosti obustavljen, što je izazvalo ozbiljne poremećaje na jednoj od najprometnijih prigradskih linija u regionu.

Ovo nije bio jedini problem tog dana na katalonskoj železnici. Na liniji R1, na području između Blanesa i Maćaneta, još jedan voz je iskočio sa šina nakon što je naleteo na kamenje na pruzi, srećom bez povređenih.

Posebnu težinu ovoj vesti daje činjenica da nesreća u Kataloniji dolazi samo nekoliko dana nakon velike železničke katastrofe u Španiji, kada su se 18. januara 2026. godine kod Adamuza (provincija Kordoba) sudarila dva voza, a život izgubile najmanje 42 osobe. Iako su okolnosti drugačije, vremenski razmak između tragedije i novog iskakanja iz šina ponovo je otvorio pitanje bezbednosti, nadzora i održavanja železničke mreže.

Stručnjaci upozoravaju da ekstremne padavine i erozija tla, sve češće povezane sa klimatskim promenama, mogu ubrzati propadanje potpornih konstrukcija, kosina i zidova duž pruga, ali naglašavaju da vreme ne sme biti izgovor za propuste u održavanju.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Kada se u jednoj evropskoj zemlji u razmaku od nekoliko dana dogode dve železničke nesreće – jedna sa mnogo stradalih, druga sa povređenima na prigradskoj mreži – to prestaje da bude „izolovan incident“ i postaje upozorenje na moguće propuste u obnavljanju infrastrukture.

Izvor: Srpski Ugao

nafta-2

MOL se sprema da kupi većinski paket u NIS-u — ugovor pred odobrenjem SAD

Redakcija Kikindski January 20, 2026

Mađarska energetska kompanija MOL Group potpisala je obavezujući okvirni sporazum sa Gazprom Neft o kupovini 56,15 % akcija u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Kompanije ciljaju da zaključe ugovor o kupoprodaji do 31. marta 2026., uz obavezno dobijanje saglasnosti Office of Foreign Assets Control (OFAC) američkog Ministarstva finansija, koja je neophodna zbog sankcija nametnutih NIS-u u sklopu mera protiv ruske energetske industrije.

Prema saopštenju MOL-a, nakon realizacije transakcije ova kompanija će preuzeti značajna prava upravljanja i odlučivanja u NIS-u, čime će ojačati poziciju na energetskom tržištu Centralne i Jugoistočne Evrope.

MOL takođe pregovara sa ADNOC-om iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o mogućem ulasku kao manjinskog akcionara, dok je Vlada Srbije najavila nameru da poveća svoj udeo za 5 % u NIS-u u okviru pregovora.

Do sada nije obelodanjuta finalna kupoprodajna cena, a sporazum ostaje predmet daljih regulatornih odobrenja u SAD i Srbiji.

error: Content is protected !!