шетња

корзо-(14)

И овог августа у Кикинди је организована шетња корзом, као успомена и сећање на протутњала времена. Суграђани рођени четрдесетих, педесетих и шездесетих година прошлог века, обучени за излазак, прошетали су у два смера, истом трасом. Скуп је, као некада, био код Католичке цркве, а на паноима на изложеним  фотографијама присећали су се старих пријатеља из младости, анегдота, љубави. Посебно емотивно је било за Зденку Танацков која је са тугом и сетом гледала у фотографију на којој су она и брат.

-Корзо је био место где су се састајали млади. Уколико се не би прошетало корзом, као да се није ни излазило. Као средњошколка нисам могла да дочекам да се прошетам. Сви из моје генерације 1957, али и старији и они нешто млађи били су тамо. Шетало се од некадашњег Дома ЈНА до продавнице „Нама“, па од Католичке цркве до „Звезда“ биоскопа.Ту су се окупљала друштва, парови корзо је место на ком се одрастало – прича наша саговорница.

 

Корзо је био место на ком су се препричавале и размењивале вести, место првих састанака и растанака, првих љубави.

-Суботом је корзо био обавезан. Шетало се у пару или по троје. Било нас је пуно, сви смо се знали, али смо знали и ко кога симпатише, ко је заљубљен, ко је пар. После шетње моја генерација је одлазила у дискотеку. Најпре је то била „Микиница“, а потом и диско „Делфин“ где нас је чекао вечити ди џеј Сава. Пуштале су се лонг плеј плоче и то је музика која се не заборавља. Сваке године поново прошетам корзом и сетим се младости и драгих људи. Младост какву смо ми имали, жао ми је што нису доживела моја деца. Тада је било посебно време поштовања, разумевања и љубави – додаје Зденка Танацков.

А.Ђ.

 

делфин-(4)

Корзо ће поново оживети сутра, 9. августа,  у 19 сати испред Католичке цркве. Кикинда је једина која свој корзо оживљава сваког лета и тако не да времену ни забораву да отму успомене на драге људе, на младост, на љубав. На паноима ће се наћи фотографије које сведоче о педестим, шездестим и седамдесетим годинама прошлог века.

Дружење ће бити настављено на простору некадашње дискотеке „Делфин“, на Старом језеру у 21 час. Ди џеј Сава Грабић ће, баш као некад, пуштати диско музику која је била популарна у време када је дискотека била култно место за излазак.

Догађаје организује Туристичка организација града у оквиру Кикиндског лета.

корзо-(4)

Евоцирање успомена кроз шетњу корзом окупио је суграђане рођене четрдесетих, педесетих, шездесетих година прошлог века. Скуп је, као некада био код Католичке цркве где су на паноима изложене фотографије када је корзо био место где су се састајали млади. Уколико се не би прошетало корзом, као да се није ни излазило. Ту су се окупљала друштва, парови корзо је место на ком се одрастало. Веру Рош корзо асоцира на младост и лепе успомене.

-Шетало се од некадашњег Дома ЈНА до продавнице „Нама“. Прелепо је било и не можеш да дочекаш да се вратиш и да поново видиш два плава ока. Свако вече смо се шеткали бар мало, а  суботом је корзо био обавезан. Радујем ме што поново, макар једном годишње, имамо корзо, да се присетимо младости која брзо прође, а да тога нисмо ни свесни – рекла нам је Вера Рош.

Зорица Вујић са собом је повела унуку Галину. Како каже често јој прича о својој младости и како је некада било, а сада из прве руке и сама може да види како је изгледао корзо.

-Нисам могла да дочекам да се заврше часови у средњој школи и да са другарицама направимо који круг. Знао се ред девојке су шетале, а момци су стајали и гледали. Шетало се у пару или по троје, и био је гушт када се угледа симпатија и тада се обавезно успоравао корак. Било нас је пуно, сви смо се знали, али смо знали и ко кога симпатише, ко је заљубљен, ко је пар. И дан данас заједно са супругом волим да прошетам и то баш корзом – открила је Зорица Вујић.

Млади су након шетње одлазили у дискотеку „Делфин“ која је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Тако је било и са Јулијаном и Тугомиром Јонићем.

-Имали смо „Авалу“, „Микиницу“, Дом ЈНА и диско „Делфин“ где је увек било најлепше. нисам заборавила твист и рокенрол и речи песама и ђускаћу као некада  – додала је Јулијана Јонић.

У дискотеку се одлазило у 21 сат и забава је била без премца рекао нам је Тугомир Јонић који је из Пирота, одмах по одслужењу војног рока дошао у Кикинду и запослио се у Ливници.

-У „Делфину“ сам упознао Кикинђане и стекао пријатеље. Тада су била лепша времена, сви смо се знали, а знао се и ред. Сигуран сам да су наше вечери у дискотеци биле и лепше и садржајније, иако су кратко трајале, у односу на оно како млади данас проводе време – убеђен је Тугомир Јонић.

Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Колико је она значила показује да се окупио велики број суграђана који су уз  диско хитове уживали до јутра.

Као и тада и сада је музику, стране диско хитове седамдесетих и осамдесетих, пуштао ДЈ Сава Грабић.

А.Ђ.

дан-победе-венци-(2)

Полагањем венаца и шетњом  Бесмртног пука у Кикинди је обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом. Венци су положени на Руском гробљу и споменику „Туга“ одакле је кренула шетња представника Града, амбасаде Русије, борачких организација и грађана Градским тргом. Дужна почаст одата је и на споменику жртвама фашизма, а венац је положен и на спомен плочу бригадиру Драгутину Ристићу. У име локалне самоуправе венце су положили градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине Града Младен Богдан, док је испред амбасаде Руске Федерације у Србији то учинио први секретар Јуриј Бутков који се Кикинђанима захвалио на организацији и напоменуо да је заједничка борба савезника против фашизма у Другом светском рату донела победу. Градоначелник Лукач честитао је Дан победе и напоменуо да је фашизам највеће зло 20. века.

-На жалост, и у 21. веку, тиња ова идеологија која је довела до бројних страдања. Кикинда и Србија увек су били на страни истине и правде. Одабрали смо страну победника и наш народ, који је пуно пропатио, увек се борио против неправде и у Првом и у Другом светском рату, али и у ратовима деведесетих. Дан победе за све нас је посебан јер се са пијететом сећамо свих жртава и хероја који су дали своје животе како би ми данас живели у слободи. Није увек било лако, ни једноставно, а и сада су нови изазови пред нама, а наш град је увек био слободарског духа,  поштује сваку жртву и сваког суграђанина који се борио за нашу слободу. Морамо истрајати и у најновијим изазовима, али и послати јасну поруку да смо против сваке неправде и да смо увек на страни Кикинде и државе Србије. Уз наше пријатеље и дугогодишње савезнике обележаваћемо достојанствено овај дан – рекао је Лукач.

Догађај је организовало удружење Српски ратни ветерани јер не постоји породица у Кикинди која нема некога ко није страдао у сукобима током Другог светског рата.

-Шетњом Бесмртног пука Дан победе обележава се од 2019. године. Ово је прилика да се поклонимо сенима наших предака и укажемо младим нараштајима на важност чувања културе сећања – рекао је Владимир Радојчић испред организације Српски ратни ветерани.

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године Немачка је потписала безусловну капитулацију. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор. У Југославији је то потрајало до 15. маја.

Данашњи дан се од 1950. године слави и као Дан Европе.

А.Ђ.

Поред уравнотежене исхране и избегавања пушења и стреса, редовне шетње, чак и кратке, могу значајно да утичу на снижавање шећера у крви, показала су нова истраживања.

Швајцарски часопис “Спортска медицина” („Спортс Медицине“), објавио је да шетње у трајању од два до пет минута, одмах након оброка, могу да смање ризик од дијабетеса типа два јер помажу у контроли нивоа шећера у крви. Како се наводи, и кратка шетња након пола сата седења помаже да ниво шећера у крви расте и пада постепенијим темпом.

„Ходање или вежбање могу да помогну у снижавању шећера у крви након оброка“, каже дијететичарка Ејми Гудсон. Она напомиње да кардио-вежбе могу да имају дуготрајан ефекат.

Истраживање је значајно јер је устаљено мишљење да мора да се вежба дуго или интензивно како би се ниво шећера у крви одржао на ниском нивоу, преноси Индеx.хр. Уз то, остаје препорука да оброци буду мањи и чешћи, и да садрже угљене хидрате и протеине богате влакнима.

error: Content is protected !!