И овог августа у Кикинди је организована шетња корзом, као успомена и сећање на протутњала времена. Суграђани рођени четрдесетих, педесетих и шездесетих година прошлог века, обучени за излазак, прошетали су у два смера, истом трасом. Скуп је, као некада, био код Католичке цркве, а на паноима на изложеним фотографијама присећали су се старих пријатеља из младости, анегдота, љубави. Посебно емотивно је било за Зденку Танацков која је са тугом и сетом гледала у фотографију на којој су она и брат.
-Корзо је био место где су се састајали млади. Уколико се не би прошетало корзом, као да се није ни излазило. Као средњошколка нисам могла да дочекам да се прошетам. Сви из моје генерације 1957, али и старији и они нешто млађи били су тамо. Шетало се од некадашњег Дома ЈНА до продавнице „Нама“, па од Католичке цркве до „Звезда“ биоскопа.Ту су се окупљала друштва, парови корзо је место на ком се одрастало – прича наша саговорница.
Корзо је био место на ком су се препричавале и размењивале вести, место првих састанака и растанака, првих љубави.
-Суботом је корзо био обавезан. Шетало се у пару или по троје. Било нас је пуно, сви смо се знали, али смо знали и ко кога симпатише, ко је заљубљен, ко је пар. После шетње моја генерација је одлазила у дискотеку. Најпре је то била „Микиница“, а потом и диско „Делфин“ где нас је чекао вечити ди џеј Сава. Пуштале су се лонг плеј плоче и то је музика која се не заборавља. Сваке године поново прошетам корзом и сетим се младости и драгих људи. Младост какву смо ми имали, жао ми је што нису доживела моја деца. Тада је било посебно време поштовања, разумевања и љубави – додаје Зденка Танацков.
А.Ђ.
