saša tanackov Arhive | Kikindski portal

405909144_1677304386440829_6940407057884326179_n

Prekograničnim projektom Grad obezbedio informatičku i vatrogasnu opremu

Aleksandra Djuran December 14, 2023

Zaposlenima u Sektoru za vanredne situacije, Odeljenja za vanredne situacije u Kikindi MUP-a Republike Srbije dodeljena je informatička, dok je članovima Gradskog vatrogasnog saveza uručena različita vatrogasna oprema čime je završen prekogranični IPA projekat „Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations”, RORS 218.

Predsednik Gradskog vatrogasnog saveza Erne Talpai zahvalio je na donaciji vrednoj 20.000 evra koja će pomoći u vanrednim situacijama.

-Formirali smo Jedinicu civilne zaštite koju čini 22-je najobučenijih dobrovoljnih vatrogasca sa teritorije Grada. Oprema koja je stigla pomoći će nam da na pravi način reagujemo u svim potencijalnim vanrednim situacijama poput poplava, zemljotresa, šumskih požara. Dobili smo motornu testeru za sečenje betona, izolacione aparate, specijalna zaštitna odela, čizme, šlemove, opasače tako da možemo da pomognemo u svakoj situaciji. Ovu opremu ne bi mogli da priuštimo i sada će naša jedinica biti u potpunosti spremna za reagovanje – rekao je Talpai.

Načelnik Odeljenja za vanredne situacije Zoran Budiša dodao je da je veoma važno što je lokalna samouprava prepoznala potrebe da se ovo odeljenje informatički opremi.

-Oprema će nam pomoći da bolje povežemo jedinice unutar odeljenja, ali i Ministarstva unutrašnjih poslova. Stiglo nam je više računara i monitora sa pratećom opremom i modernim čitačima kartica. Dobili smo i projektor koji će nam poslužiti da analiziramo vežbe i događaje kako bi reagovanje vatrogasaca spasilaca bilo još efikasnije – kazao je Budiša

Projekat, koji je trajao prethodnih 18 meseci, zajednički su realizovali županija Timiš iz Rumunije, Kikinda i Zrenjanin, podsetio je član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Ovo je jedan od složenijih projekata koje smo realizovali kako zbog broja partnera, tako i zbog brojnih aktivnosti. Organizovano je nekoliko taktičkih vežbi u Kikindi, Zrenjaninu i Rumuniji. Mladi iz Sajana imali priliku da na obuci u Rumuniji steknu nova znanja, a srednjoškolci iz susedne zemlje boravili su u Kikindi. Štampano je i uputstvo kako reagovati u vanrednim situacijama – istakao je Tanackov.

Projekat je omogućio kupovinu potrebne opreme i kamiona cisterne kapaciteta 600 litara koja je višenamenska i može da se koristi za pijaću vodu i kao ispomoć vatrogasnim jedinicama u slučaju velikih požara, kada je neophodno dopunjavanje vatrogasnih kamiona vodom. Ona je u ranijem periodu predata na korišćenje JP „Kikinda“. Gradu je ovim projektom pripalo oko 155.000 evra i sav novac utrošen je na različitu opremu.

Na Starom jezeru postavljeni aeratori- korisni i dekorativni

Jelena Trifunović September 19, 2023

Ukoliko ste proteklih dana posetili Staro jezero, zasigurno ste primetili novinu – vodoskoke koji posebno noću, jer su osvetljeni, ulepšavaju ovaj prostor. Njihova funkcija, međutim, nije prvenstveno dekorativna. Reč je o aeratorima koji obogaćuju vodu kiseonikom. Postavljeno ih je pet, tri u jezeru i dva na obodnom kanalu. Neprekidno rade i planirano je da budu uključeni od proleća do kasne jeseni, dok ne krenu prvi mrazevi. Potom se skidaju i na proleće ponovo postavljaju na isto mesto, saznajemo od člana Gradskog veća Saše Tanackova.

– Radom jakih motora i izbacivanjem mlaza vode dolazi do veće cirkulacije kiseonika, voda se meša i delimično postaje protočna, ubacuju kiseonik u nju. Postavljanje ovih aeratora je završna etapa prekograničnog projekta „Ekolejks” koji smo realizovali sa partnerima iz Rumunije – pojašnjava Tanackov.

Benefit projekta „Ekolejks” je očigledan. Umesto nekadašnjeg zapuštenog trstika između Starog jezera i Sportskog centar „Jezero”, na radost svih sugrađana, dobili smo uređenu oazu za šetnju i rekreaciju. Takođe, u okviru ovog projekta, urađena je temeljna analiza kvaliteta vode u jezeru i obodnom kanalu koja pruža smernice za poboljšanje kvaliteta vode što je, ističe naš sagovornik, dugoročan cilj.

– To nije moguće odjednom, već u etapama. U novom ciklusu prekograničnih projekata koji se finansiraju sredstvima EU, konkurisali smo za nastavak projekta koji se odnosi na kvalitet vode. Dugoročan cilj je da jezero preko obodnih kanala, poprečnim kanalima bude spojeno sa Velikim kikindskim kanalom, da dobijemo veću protočnost vode i da bude čistija. Želimo da iskoristimo ovaj veliki potencijal koji imamo na Starom jezeru – ukazuje Tanackov.

Na pitanje o rezultatima analize vode, naš sagovornik dodaje:

– Kvalitet vode u jezeru i obodnom kanalu nije na zavidnom nivou, to je 5 i 6 kategorija. Postoje tu i individualni zagađivači, to je deo naše nedovoljne kolektivne svesti, koji u deo kanala ubacuju otpad. Stručnjaci iz vodoprivrede su nesumnjivo procenili da ako realizujemo ideju povezivanja sa Velikim kikindskim kanalom, podignemo nivo vode tako što će pumpama biti prebacivana u severni krak oko jezera, dobićemo protočnost koja bi poboljšala kvalitet vode. Mnogi Kikinđani ne znaju da kanal koji ide oko jezera i pored vrtića „Plavi čuperak”, kao podzemni kanal ide do Velikog kikindskog kanala, i kada je vodostaj niži u obodnom kanalu i jezeru, voda stoji, pa je ideja da se napravi kružno kretanje – precizira član Gradskog veća.

ZNAČAJNA PODRŠKA JVP „VODE VOJVODINE”

– Veliku zahvalnost dugujemo „Vodama Vojvodine”, zahvaljujući njima dodatno je očišćen deo kanala, čime su nam pomogli da ovaj projekat završimo na najbolji mogući način. Finansirali su radove, a izvođač je bilo VPD „Srednji Banat” iz Zrenjanina- ističe Tanackov.

Ambiciozni planovi za temeljnu rekonstrukciju „Blandaša“- slike sve govore

Jelena Trifunović April 5, 2023

Gradski park „Blandaš“ nastao je 1896. godine. Pod zaštitom je države, u trećoj kategoriji zaštićenih prirodnih dobara. Adaptaciju i revitalizaciju Velikog parka, kako ga Kikinđani još nazivaju, nije moguće raditi osim u skladu sa strogo propisanim uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. To podrazumeva zahtevane biljne vrste, kao i određeni mobilijar što poskupljuje potrebna ulaganja u obnovu ove parkovske celine.

-Vrednost radova je izuzetno velika i zato je najlogičnije da pokušamo da ta sredstva obezbedimo izvan budžeta grada- ukazuje Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Reč je o prvom pozivu programa prekogranične saradnje sa Rumunijom za ciklus do 2027. godine. Razgovarali smo sa partnerom u Žombolju u kontekstu nastavka saradnje na projektima „Zeleni Banat“ odnosno „Ekolejks“ kako bismo zajednički konkurisali. Oni nameravaju da rekonstruišu park u Žombolju- objašnjava Tanackov.

Zbog specifičnost „Blandaša“ i čitavog projekta, uključene su i druge relevantne institucije kao partneri: Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine i Poljoprivredni univerzitet u Temišvaru sa svojim Šumarskim fakultetom.

-Struka nam je potrebna radi jasnih smernica. Ukoliko nam budu odobrena sredstva radićemo rekonstrukciju u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Institutom za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada sa kojim imamo ugovore na godišnjem nivou u oblasti ozelenjavanja. Rekonstrukcija „Blandaša“ je veoma skupa za naše prilike, predračunska vrednost radova iznosi 90 miliona dinara odnosno 760.000 evra. Finansiranje iz fonda EU bi podrazumevalo da bismo od njih dobili 85 odsto potrebnog iznosa, dok bi 15 posto obezbedio grad- precizira Tanackov.

Slike najbolje dočaravaju novi, obnovljeni izgled „Blandaša“. Deo vegetacije sada je uništen, šimšir je pre nekoliko godina zahvatila biljna bolest zbog čega se osušio.

-Projekat podrazumeva zanavljanje svih biljnih vrsta, nove klupe, rasvetu, uređenje pločnika. Radovi adaptacije i rekonstrukcije parka planirani su u dve faze. Prvom fazom su obuhvaćeni radovi rekonstrukcije glavne ulične ograde parka, pešačkih staza i platoa, fontane, rasvete i parkovskog mobilijara. Druga faza obuhvata rušenje i izgradnju nove jugozapadne ograde, zatim ulazne kapije u park pored stadiona, kao i kapije rasadnika.

Da li će ovaj zajednički projekat sa partnerom iz Žombolja proći u uži krug za podršku Evropske unije, biće poznato na jesen. Konkurencija je velika. Prijavljeno je čak 128 projekata ukupne vrednosti 127 miliona evra. Budžet koji će biti opredeljen je višestruko manji, iznosi 30 miliona evra.

-Projekat je rađen ozbiljno i studiozno, sa respektabilnim i stručnim partnerima. Nadamo se da će to biti prepoznato od ocenjivača- ističe Tanackov.

Zelena pluća grada

Veliki park je tokom istorije menjao nazive, zvao se još i „Varoški vrt“ i „Narodna bašta“. U njemu se nalazi oko 700 stabala, 40 vrsta, forma i varijeteta drveća. Aleja kestena prostire se celom dužinom glavne staze. U dnu parka je vetrozaštitni pojas stabala javora i crne topole. Posebno se ističu primerci hrasta lužnjaka, platana, sofore, bele i crne topole impresivnih dimenzija.

„Blandaš“ se prostire se na površini od 2,5 hektara i jedan je od najstarijih javnih parkova u Vojvodini. Manji deo parka oblikovan je u francuskom stilu- sa geometrijski formiranim šimširima unutar kojih je cveće. Veći deo je u engleskom stilu, sa grupama stabala između kojih su travnjaci. U okviru parka, nekada se nalazio ugostiteljski objekat.

Da li se odustalo od izgradnje ritejl parka u Distričkoj ulici?

Jelena Trifunović February 1, 2023

Da se od najavljene izgradnje ritejl parka u Distričkoj ulici, u blizini „Lovca”, nije odustalo, napomenuo je na današnjoj sednici gradske skupštine Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije.

-Izvesni zastoj je nastao zbog Agencije za restituciju, nakon informacije da tamo možda postoji zahtev za vraćanjem dela parcele koji čini otprilike dva posto od ukupne površine. Procedura je pri kraju, problema nema, ali je čitav postupak zastao dok se procedura u potpunosti ne izvede na čistac. Pokušali smo maksimalno da ubrzamo proceduru- istakao je Tanackov.

-Neće biti iznenađenje da imamo dva ritejl parka. Ritejl park u Distričkoj imaće drugačije sadržaje. U Mikronaselju biće manji objekti, a tamo lokali veće kvadrature. Tržište diktira sve. Neki postojeći trgovinski lanci otkupljuju parcele i kuće u privatnom vlasništvu da bi širili poslovanje, a neki iz drugih gradova kako bi gradili različite trgovinske objekte. Neko ko ima novac procenjuje da ovde treba ulagati i da je Kikinda prosperitetno mesto da se ovde investira- naglasio je član GV za privredu i investicije.

U susret stogodišnjici železničkog graničnog prelaza Kikinda-Žombolj

Jelena Trifunović January 23, 2023

Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač i član Gradskog veća Saša Tanackov sastali su se sa načelnikom sektora Sever Uprave granične policije MUP-a Republike Srbije Jezdimirom Račićem, komandirom Stanice granične policije Kikinda Aleksandrom Bilićem, te predstavnicima Infrastrukture železnice Srbije Milanom Pantošem i Milanom Kebićem povodom 100 godina od uspostavljanja železničkog graničnog prelaza Kikinda – Žombolj i obeležavanja značajnog datuma u istoriji grada.

Svečanost, kojoj će osim zvaničnika iz Srbije prisustvovati i predstavnci državnih organa susedne Rumunije, biće održana u februaru.

Opšte udruženje preduzetnika Kikinda obeležilo slavu

Jelena Trifunović January 19, 2023

Opšte udruženje preduzetnika Kikinda je, u prisustvu svojih članova i gostiju, crkvenim obredom i rezanjem slavskog kolača obeležilo svoju slavu Bogojavljenje. Kum slave bio je Stefan Felbab.

-Svima bih poželeo najpre zdravlja, a zatim i uspeha i još više posla nego prethodne godine. Za preduzetnika je važno da bude odgovoran, pošten i da se trudi da što bolje radi posao koji je izabrao- navodi Felbab.

Predsednik OUP Kikinda Siniša Pašić poželeo je da članstvo ostane složno i da se udruženje uveća.

-Jedno smo od najjačih udruženja preduzetnika u Srbiji po broju članova i aktivnostima. Imamo oko 80 članova. Mini sajam preduzetnika je jedna od naših najvažnijih manifestacija, svake godine održava se tokom Dana ludaje. To je odlična prilika za preduzetnike da se predstave sa svojim proizvodima. Želim i da dođu mlađi naraštaji i da uspešno stvaraju u ovim kriznim vremenima, doći će i bolja. Trudimo se i da animiramo mlade preduzetnike koji nisu naši članovi, da to postanu- ukazuje Pašić.

Na teritoriji Grada Kikinde ima više od 1.300 registrovanih preduzetničkih radnji što je značajan privredni potencijal, napominje član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Ne možemo da se oslanjamo samo na veliku privredu. Jako nam je važno da postoji snažan i razvijen sektor preduzetništva i male privrede jer su oni kompatibilni. Šo je jača velika privreda, ima veću potrebu za uslugama i podrškom male privrede i preduzetnika. U ovoj godini, u gradskoj kasi opredeljeno je tri miliona dinara kao podrška granta za nabavku mašina i opreme, podsetiću da je to do sada bilo dva miliona. Rad OUP Kikinda finansiran je kroz konkurse grada, a grad takođe finansijski podržava manifestaciju Mini sajam preduzetnika. Važno je da preduzetnici budu organizovanisaša tanacko, kao udruženje, ali i u smislu sektorskog udruživanja zato što će na taj način biti sposobni da uzimaju veće poslove i da zajednički rade, što pojedinačno ne bi mogli. To je i najvažnija poruka našim preduzetnicima, da jedni druge ne doživljavaju uvek kao konkurenciju, nego kao partnere u osvajanju novih tržišta i većih poslova, poručio je Tanackov.

Lukač Dumitrovu: Bićete u timu

Jelena Trifunović December 5, 2022

Da u Planu razvoj grada do 2030. godine sela nisu zastupljena, ocenio je na protekloj sednici odbornik grupe građana „Naše malo mesto“ Goran Dumitrov. Povod je bio donošenje odluke o pokretanju postupka izrade srednjoročnog plana grada koji će biti donet za period od tri godine i kojim će se konkretizovati Plan razvoja grada kao krovni strateški dokument.

-Znam koliko je važno da se prilikom konkurisanja za sredstva, projekti nalaze u strateškim dokumentima, ide i IPA, a iako sela nisu zastupljena u Planu razvoja, bilo bi dobro da ih provučete da bude barem u srednjeročnom planu. Zalagao sam se da se Obradovićeva bara stavi u neki program i profunkcioniše po ugledu na slične ekološke projekte- napomenuo je, između ostalog, Dumitrov.

Na izlaganje Dumitrova reagovao je Gradskog veća Saša Tanackov obrazlažući više stavki iz Plana razvoja grada.

-Opremanje i izgradnja nove industrije zone nije samo za grad, tu će raditi i stanovnici sela. Pomenuću i podsticaje u poljoprivredi, razvoj agroturizma, prevoz, izgradnju prečistača pijaće vode u selima, rekonstrukciju škola i vrtića, saobraćajnu povezanost, kulturne i sportske sadržaje, sve se to odnosi na seoske mesne zajednice- napomenuo je Tanackov.

Na primedbu Dumitrova da u selima nije izgrađena kanalizacija, odgovorio je Ljuban Sredić, resorni član Gradskog veća.

– Najbitnije je da se reši pitanje pijaće vode, i krenuće se sa selima posle Kikinde. Za izgradnju kanalizacije, imaćemo projektno tehničku dokumentaciju u budžetu za narednu godinu, kako bismo konkurisali za sredstva. Kao neko ko živi na selu, mogu da potvrdim da vodimo računa o seoskim mesnim zajednicama, putnoj mreži, objektima, da se meštanima stvore što bolji uslovi- naglasio je Sredić.

Gradonačelnik Lukač istakao je da je boljitak života za svakog građanina evidentan i pozvao Dumitrova da konkretno učestvuje sa predlozima i idejama.

-Bićete u timu za izradu srednjeročnog plana grada, da nam date konstruktivne ideje i predloge za razvoj sela. Svako ko ima konstruktivnu sugestiju i dobru ideju dobrodošao je da da svoj predlog, da zajednički učinimo Kikindu još boljim mestom za život i rad -istakao je Lukač.