saša tanackov Архиве | Кикиндски портал

405909144_1677304386440829_6940407057884326179_n

Прекограничним пројектом Град обезбедио информатичку и ватрогасну опрему

Aleksandra Djuran December 14, 2023

Запосленима у Сектору за ванредне ситуације, Одељењa за ванредне ситуације у Кикинди МУП-а Републике Србије додељена је информатичка, док је члановима Градског ватрогасног савеза уручена различита ватрогасна опрема чиме је завршен прекогранични ИПА пројекат „Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations”, RORS 218.

Председник Градског ватрогасног савеза Ерне Талпаи захвалио је на донацији вредној 20.000 евра која ће помоћи у ванредним ситуацијама.

-Формирали смо Јединицу цивилне заштите коју чини 22-је најобученијих добровољних ватрогасца са територије Града. Опрема која је стигла помоћи ће нам да на прави начин реагујемо у свим потенцијалним ванредним ситуацијама попут поплава, земљотреса, шумских пожара. Добили смо моторну тестеру за сечење бетона, изолационе апарате, специјална заштитна одела, чизме, шлемове, опасаче тако да можемо да помогнемо у свакој ситуацији. Ову опрему не би могли да приуштимо и сада ће наша јединица бити у потпуности спремна за реаговање – рекао је Талпаи.

Начелник Одељења за ванредне ситуације Зоран Будиша додао је да је веома важно што је локална самоуправа препознала потребе да се ово одељење информатички опреми.

-Опрема ће нам помоћи да боље повежемо јединице унутар одељења, али и Министарства унутрашњих послова. Стигло нам је више рачунара и монитора са пратећом опремом и модерним читачима картица. Добили смо и пројектор који ће нам послужити да анализирамо вежбе и догађаје како би реаговање ватрогасаца спасилаца било још ефикасније – казао је Будиша

Пројекат, који је трајао претходних 18 месеци, заједнички су реализовали жупанија Тимиш из Румуније, Кикинда и Зрењанин, подсетио је члан Градског већа Саша Танацков.

-Ово је један од сложенијих пројеката које смо реализовали како због броја партнера, тако и због бројних активности. Организовано је неколико тактичких вежби у Кикинди, Зрењанину и Румунији. Млади из Сајана имали прилику да на обуци у Румунији стекну нова знања, а средњошколци из суседне земље боравили су у Кикинди. Штампано је и упутство како реаговати у ванредним ситуацијама – истакао је Танацков.

Пројекат је омогућио куповину потребне опреме и камиона цистерне капацитета 600 литара која је вишенаменска и може да се користи за пијаћу воду и као испомоћ ватрогасним јединицама у случају великих пожара, када је неопходно допуњавање ватрогасних камиона водом. Она је у ранијем периоду предата на коришћење ЈП „Кикинда“. Граду је овим пројектом припало око 155.000 евра и сав новац утрошен је на различиту опрему.

На Старом језеру постављени аератори- корисни и декоративни

Jelena Trifunović September 19, 2023

Уколико сте протеклих дана посетили Старо језеро, засигурно сте приметили новину – водоскоке који посебно ноћу, јер су осветљени, улепшавају овај простор. Њихова функција, међутим, није првенствено декоративна. Реч је о аераторима који обогаћују воду кисеоником. Постављено их је пет, три у језеру и два на ободном каналу. Непрекидно раде и планирано је да буду укључени од пролећа до касне јесени, док не крену први мразеви. Потом се скидају и на пролеће поново постављају на исто место, сазнајемо од члана Градског већа Саше Танацкова.

– Радом јаких мотора и избацивањем млаза воде долази до веће циркулације кисеоника, вода се меша и делимично постаје проточна, убацују кисеоник у њу. Постављање ових аератора је завршна етапа прекограничног пројекта „Еколејкс” који смо реализовали са партнерима из Румуније – појашњава Танацков.

Бенефит пројекта „Еколејкс” је очигледан. Уместо некадашњег запуштеног трстика између Старог језера и Спортског центар „Језеро”, на радост свих суграђана, добили смо уређену оазу за шетњу и рекреацију. Такође, у оквиру овог пројекта, урађена је темељна анализа квалитета воде у језеру и ободном каналу која пружа смернице за побољшање квалитета воде што је, истиче наш саговорник, дугорочан циљ.

– То није могуће одједном, већ у етапама. У новом циклусу прекограничних пројеката који се финансирају средствима ЕУ, конкурисали смо за наставак пројекта који се односи на квалитет воде. Дугорочан циљ је да језеро преко ободних канала, попречним каналима буде спојено са Великим кикиндским каналом, да добијемо већу проточност воде и да буде чистија. Желимо да искористимо овај велики потенцијал који имамо на Старом језеру – указује Танацков.

На питање о резултатима анализе воде, наш саговорник додаје:

– Квалитет воде у језеру и ободном каналу није на завидном нивоу, то је 5 и 6 категорија. Постоје ту и индивидуални загађивачи, то је део наше недовољне колективне свести, који у део канала убацују отпад. Стручњаци из водопривреде су несумњиво проценили да ако реализујемо идеју повезивања са Великим кикиндским каналом, подигнемо ниво воде тако што ће пумпама бити пребацивана у северни крак око језера, добићемо проточност која би побољшала квалитет воде. Многи Кикинђани не знају да канал који иде око језера и поред вртића „Плави чуперак”, као подземни канал иде до Великог кикиндског канала, и када је водостај нижи у ободном каналу и језеру, вода стоји, па је идеја да се направи кружно кретање – прецизира члан Градског већа.

ЗНАЧАЈНА ПОДРШКА ЈВП „ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ”

– Велику захвалност дугујемо „Водама Војводине”, захваљујући њима додатно је очишћен део канала, чиме су нaм помогли да овај пројекат завршимо на најбољи могући начин. Финансирали су радове, а извођач је било ВПД „Средњи Банат” из Зрењанина- истиче Танацков.

Амбициозни планови за темељну реконструкцију „Бландашa“- слике све говоре

Jelena Trifunović April 5, 2023

Градски парк „Бландаш“ настао је 1896. године. Под заштитом је државе, у трећој категорији заштићених природних добара. Адаптацију и ревитализацију Великог парка, како га Кикинђани још називају, није могуће радити осим у складу са строго прописаним условима Покрајинског завода за заштиту природе. То подразумева захтеване биљне врсте, као и одређени мобилијар што поскупљује потребна улагања у обнову ове парковске целине.

-Вредност радова је изузетно велика и зато је најлогичније да покушамо да та средства обезбедимо изван буџета града- указује Саша Танацков, члан Градског већа.

-Реч је о првом позиву програма прекограничне сарадње са Румунијом за циклус до 2027. године. Разговарали смо са партнером у Жомбољу у контексту наставка сарадње на пројектима „Зелени Банат“ односно „Еколејкс“ како бисмо заједнички конкурисали. Они намеравају да реконструишу парк у Жомбољу- објашњава Танацков.

Због специфичност „Бландаша“ и читавог пројекта, укључене су и друге релевантне институције као партнери: Фонд „Eвропски послови“ АП Војводине и Пољопривредни универзитет у Темишвару са својим Шумарским факултетом.

-Струка нам је потребна ради јасних смерница. Уколико нам буду одобрена средства радићемо реконструкцију у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе и Институтом за низијско шумарство из Новог Сада са којим имамо уговоре на годишњем нивоу у области озелењавања. Реконструкција „Бландаша“ је веома скупа за наше прилике, предрачунска вредност радова износи 90 милиона динара односно 760.000 евра. Финансирање из фонда ЕУ би подразумевало да бисмо од њих добили 85 одсто потребног износа, док би 15 посто обезбедио град- прецизира Танацков.

Слике најбоље дочаравају нови, обновљени изглед „Бландаша“. Део вегетације сада је уништен, шимшир је пре неколико година захватила биљна болест због чега се осушио.

-Пројекат подразумева занављање свих биљних врста, нове клупе, расвету, уређење плочника. Радови адаптације и реконструкције парка планирани су у две фазе. Првом фазом су обухваћени радови реконструкције главне уличне ограде парка, пешачких стаза и платоа, фонтане, расвете и парковског мобилијара. Друга фаза обухвата рушење и изградњу нове југозападне ограде, затим улазне капије у парк поред стадиона, као и капије расадника.

Да ли ће овај заједнички пројекат са партнером из Жомбоља проћи у ужи круг за подршку Европске уније, биће познато на јесен. Конкуренција је велика. Пријављено је чак 128 пројеката укупне вредности 127 милиона евра. Буџет који ће бити опредељен је вишеструко мањи, износи 30 милиона евра.

-Пројекат је рађен озбиљно и студиозно, са респектабилним и стручним партнерима. Надамо се да ће то бити препознато од оцењивача- истиче Танацков.

Зелена плућа града

Велики парк је током историје мењао називе, звао се још и „Варошки врт“ и „Народна башта“. У њему се налази око 700 стабала, 40 врста, форма и варијетета дрвећа. Алеја кестена простире се целом дужином главне стазе. У дну парка је ветрозаштитни појас стабала јавора и црне тополе. Посебно се истичу примерци храста лужњака, платана, софоре, беле и црне тополе импресивних димензија.

„Бландаш“ се простире се на површини од 2,5 хектара и један је од најстаријих јавних паркова у Војводини. Мањи део парка обликован је у француском стилу- са геометријски формираним шимширима унутар којих је цвеће. Већи део је у енглеском стилу, са групама стабала између којих су травњаци. У оквиру парка, некада се налазио угоститељски објекат.

Да ли се одустало од изградње ритејл парка у Дистричкој улици?

Jelena Trifunović February 1, 2023

Да се од најављене изградње ритејл парка у Дистричкој улици, у близини „Ловца”, није одустало, напоменуо је на данашњој седници градске скупштине Саша Танацков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

-Извесни застој је настао због Агенције за реституцију, након информације да тамо можда постоји захтев за враћањем дела парцеле који чини отприлике два посто од укупне површине. Процедура је при крају, проблема нема, али је читав поступак застао док се процедура у потпуности не изведе на чистац. Покушали смо максимално да убрзамо процедуру- истакао је Танацков.

-Неће бити изненађење да имамо два ритејл парка. Ритејл парк у Дистричкој имаће другачије садржаје. У Микронасељу биће мањи објекти, а тамо локали веће квадратуре. Тржиште диктира све. Неки постојећи трговински ланци откупљују парцеле и куће у приватном власништву да би ширили пословање, а неки из других градова како би градили различите трговинске објекте. Неко ко има новац процењује да овде треба улагати и да је Кикинда просперитетно место да се овде инвестира- нагласио је члан ГВ за привреду и инвестиције.

У сусрет стогодишњици железничког граничног прелаза Кикинда-Жомбољ

Jelena Trifunović January 23, 2023

Градоначелник Кикинде Никола Лукач и члан Градског већа Саша Танацков састали су се са начелником сектора Север Управе граничне полиције МУП-а Републике Србије Јездимиром Рачићем, командиром Станице граничне полиције Кикинда Александром Билићем, те представницима Инфраструктуре железнице Србије Миланом Пантошем и Миланом Кебићем поводом 100 година од успостављања железничког граничног прелаза Кикинда – Жомбољ и обележавања значајног датума у историји града.

Свечаност, којој ће осим званичника из Србије присуствовати и представнци државних органа суседне Румуније, биће одржана у фебруару.

Опште удружење предузетника Кикинда обележило славу

Jelena Trifunović January 19, 2023

Опште удружење предузетника Кикинда је, у присуству својих чланова и гостију, црквеним обредом и резањем славског колача обележило своју славу Богојављење. Кум славе био је Стефан Фелбаб.

-Свима бих пожелео најпре здравља, а затим и успеха и још више посла него претходне године. За предузетника је важно да буде одговоран, поштен и да се труди да што боље ради посао који је изабрао- наводи Фелбаб.

Председник ОУП Кикинда Синиша Пашић пожелео је да чланство остане сложно и да се удружење увећа.

-Једно смо од најјачих удружења предузетника у Србији по броју чланова и активностима. Имамо око 80 чланова. Мини сајам предузетника је једна од наших најважнијих манифестација, сваке године одржава се током Дана лудаје. То је одлична прилика за предузетнике да се представе са својим производима. Желим и да дођу млађи нараштаји и да успешно стварају у овим кризним временима, доћи ће и боља. Трудимо се и да анимирамо младе предузетнике који нису наши чланови, да то постану- указује Пашић.

На територији Града Кикинде има више од 1.300 регистрованих предузетничких радњи што је значајан привредни потенцијал, напомиње члан Градског већа Саша Танацков.

-Не можемо да се ослањамо само на велику привреду. Јако нам је важно да постоји снажан и развијен сектор предузетништва и мале привреде јер су они компатибилни. Шо је јача велика привреда, има већу потребу за услугама и подршком мале привреде и предузетника. У овој години, у градској каси опредељено је три милиона динара као подршка гранта за набавку машина и опреме, подсетићу да је то до сада било два милиона. Рад ОУП Кикинда финансиран је кроз конкурсе града, а град такође финансијски подржава манифестацију Мини сајам предузетника. Важно је да предузетници буду организованиsaša tanacko, као удружење, али и у смислу секторског удруживања зато што ће на тај начин бити способни да узимају веће послове и да заједнички раде, што појединачно не би могли. То је и најважнија порука нашим предузетницима, да једни друге не доживљавају увек као конкуренцију, него као партнере у освајању нових тржишта и већих послова, поручио је Танацков.

Лукач Думитрову: Бићете у тиму

Jelena Trifunović December 5, 2022

Да у Плану развој града до 2030. године села нису заступљена, оценио је на протеклој седници одборник групе грађана „Наше мало место“ Горан Думитров. Повод је био доношење одлуке о покретању поступка израде средњорочног плана града који ће бити донет за период од три године и којим ће се конкретизовати План развоја града као кровни стратешки документ.

-Знам колико је важно да се приликом конкурисања за средства, пројекти налазе у стратешким документима, иде и ИПА, а иако села нису заступљена у Плану развоја, било би добро да их провучете да буде барем у средњерочном плану. Залагао сам се да се Обрадовићева бара стави у неки програм и профункционише по угледу на сличне еколошке пројекте- напоменуо је, између осталог, Думитров.

На излагање Думитрова реаговао је Градског већа Саша Танацков образлажући више ставки из Плана развоја града.

-Опремање и изградња нове индустрије зоне није само за град, ту ће радити и становници села. Поменућу и подстицаје у пољопривреди, развој агротуризма, превоз, изградњу пречистача пијаће воде у селима, реконструкцију школа и вртића, саобраћајну повезаност, културне и спортске садржаје, све се то односи на сеоске месне заједнице- напоменуо је Танацков.

На примедбу Думитрова да у селима није изграђена канализација, одговорио је Љубан Средић, ресорни члан Градског већа.

– Најбитније је да се реши питање пијаће воде, и кренуће се са селима после Кикинде. За изградњу канализације, имаћемо пројектно техничку документацију у буџету за наредну годину, како бисмо конкурисали за средства. Као неко ко живи на селу, могу да потврдим да водимо рачуна о сеоским месним заједницама, путној мрежи, објектима, да се мештанима створе што бољи услови- нагласио је Средић.

Градоначелник Лукач истакао је да је бољитак живота за сваког грађанина евидентан и позвао Думитрова да конкретно учествује са предлозима и идејама.

-Бићете у тиму за израду средњерочног плана града, да нам дате конструктивне идеје и предлоге за развој села. Свако ко има конструктивну сугестију и добру идеју добродошао је да да свој предлог, да заједнички учинимо Кикинду још бољим местом за живот и рад -истакао је Лукач.