Руско Село Архиве | Page 4 of 9 | Кикиндски портал

Поучан рускоселски пример како да заживи спорт у малом месту: Чаролија целулоидне лоптице

Jelena Trifunović April 14, 2025

Стонотениски клуб „Чарнојевић“, који окупља углавном основце, захваљујући ентузијазму појединаца подупртог разумевању и подршци друштвене заједнице, већ 16 година истрајава у афирмацији пинг-понга, колективно и појединачно у континуитету нижући запажене резултате и на – државном нивоу

Рускоселци су до пре нешто више од деценију и по, љубав исказивали само према месној фудбалској „Црвеној звезди”, до тада једином спортском колективу у селу. А потом се, у опсегу њиховог интересовања, изненада нашао стони тенис. Група ентузијаста, наиме, основала је СТК „Чарнојевић“, за трен окупила основце и започела не баш лаган ход ка потпуној афирмацији.

Марљив приступ тренинзима и вежбању, уз стручан тренерски ангажман адекватно дозиран исправним педагошким приступом – без вике и галаме, поступно је давао жељене резултате. Игор Радић тренер је у клубу од основања, а помоћник му је његов син Бранко (21), који је и играч. Поносно казује да се стартовало од овладавања почетничким стонотениским елементима, да би се временом, тачније 2017. године, стигло до – прволигашког статуса.

-Кренули смо суочени с мноштвом непознаница, размишљајући шта нам је чинити, одлучни у намери да се ни по коју цену клуб не угаси, односно да постане стално свратиште овдашње млађарије – вели Игор. – Временом се, на срећу, дешавало нешто лепо. Укључили смо се у надметање на најнижем ниво, па из године у годину све више напредовали. Сада смо, у женској конкуренцији у друголигашком, а у мушкој у војвођанском рангу, с надом да нећемо дуго чекати повратак у елитну лигу државе, у којој смо, иначе, били четири године. Тренутно имамо око 30 регистрованих играча и играчица свих узраста…

Окосница такмичарских састава су дечаци из девојчице из месне ОШ „Глигорије Попов“. Ту је и средњошколка Бианка Берта, као и студенткиња Рита Киш. Најбоље су играчице. Импонује њихова приврженост клубу.

У „Арсенију Чарнојевићу“ су поносни и на појединачне резултате својих чланова. Лана Фехер освојила је треће место на Републичком основношколском надметању. Десетогодишња Маријана Молнар је трећа на листи мини-кадеткиња Србије, док је у истом рангу годину дана млађа Ана Амановић четврта. Симона Ђурасовић (11) је међу дванаесторо најдаровитијих стонотенисерки у држави. Упоредо стасавају нови даровити пингпонгаши. Поменимо сестре Сару и Сању Божић, Петра Кецмана…Радић каже да је милина радити са малишанима, јер су савесни, лепо васпитани…

– Деца упијају сваку сугестију, а ако је потребно стотину пута ће поновити одређени потез само да њиме потпуно овладају – објашњава Радић – Видим да их је очарала целулоидна лоптица. Стиче се утисак да без пинг-понга не могу. Радује ме чињеница да су уз клинце на тренинзима и њихови родитељи, који су тако и неформални чланови клуба.

Присуствовали смо једном у од пет недељних тренинга у вечерњим часовима у сали сеоске основне школе. Маме и тате на трибини. Пажљиво прате шта се дешава на паркету, стрпљиво ишчекујући завршетак тренинга, па да децу поведу кући. У публици је и „гост“ из Банатског Великог Села, Борислав Кецман, чији је син Петар заљубљеник у стони тенис, а тата не може а да не услиши наследникову жељу, све више и – потребу да буде активан стонотенисер. Разговарамо са Милицом и Миланом Амановић. Њихово троје деце – Јован (12), поменута Ана и седмогодишња Миа, будућност су клуба.Ту су и њихова браћа од стрица Александар (10) и Милан (11). Илдико Јојат је на тренинг довела седмогодишњу ћерку Лару, а уз њу је и четворогодишња Наталија, која ће се, поручује мама, чим мало ојача, латити рекета. Петнаестогодишња Лана Фехер је изузетно талентована, на понос оца Петера, који верује да ће и његов осмогодишњи син Андреј наставити сестриним стопама.

Игор Радић и његови сарадници наглашавају да надлежни у Кикинди, као и у Месној заједници, адекватно брину о клубу. Помиње у том смислу и месну школу, у чијој сали се одржавају тренинзи и мечеви. Помажу, у великој мери, и родитељи деце, чији су ентузијазам и пожртвованост – без граница.

ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ РУСКО СЕЛО У ДОГЛЕДНО ВРЕМЕ ЗА ПИНГ-ПОНГ БИТИ ОНО ШТО ЈЕ КЛЕК БИО И ОСТАО ЗА НАШУ ОДБОЈКУ – УБЕЂЕН ЈЕ НЕКАДАШЊИ ОДБОЈКАШ ПЕТАР ПЕРО НИКОЛИЋ, ЧЛАН УПРАВЕ СТК „АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ“

ДА ИХ ДРУГИ СЛЕДЕ

Рађање и опстанак овог узорног спортског колектива, закључујемо, поучан је пример како се и у другим сеоским срединама, а за добробит превасходно младих, може покренути и усталити одређена спортска активност.Треба само да неко осмисли, а потом и у потпуности реализује иницијативу, као што што су то пре 16 година учинили рускоселски прегаоци Јово Раичковић и Имре Кабок. Обојица су у међувремену преминули, а у њихову част у Руском Селу сваке године одржавају се два меморијална стонотениска турнира.

ТРЕНЕР И ПРЕДСЕДНИК

Игор Радић је не само тренер, него и председник „Чарнојевића“. Око њега се, дакле, врти све у клубу. Један је, иначе, од најдаровитијих пулена чувеног стонотениског стручњака из Чоке Иштвана Сабоа. Из Остојићева је пореклом. Супруга му је Рускоселка, па отуд разлог зашто је породично гнездо свио у Руском Селу. Запослен је, на НИС-овој пумпи у Кикинди.

М. Иветић

–

Животопис просветара и изузетно даровитог уметника: У оку равница у мислима брда

Aleksandra Djuran March 23, 2025

Без задршке радан и одговоран. Озбиљан, тих и ненаметљив. У казивању прибран, приметно уздржан. Задојен чојством, увек брижан за друге, мотивисан за опште добро.Човек од карактера. У два наврата наш кнез. Ловац који толико брине о природи. Уметник, добротвор. Зато га сви ми овде поштујемо и волимо…

Тако у најкраћем Радован Војводић беседи од свом комшији Душану Беловићу. Идеологизација или збиља? Стамени Радован, уз смешак, малопређашњу тврдњу допуњује констатацијом – да је мало људи са толико узвишених особина у животу срео. А шта то конкретно нагони Радована и остале мештане с којима смо причали да ласкавим епитетима дефинишу лик и дело и за локалну јавност мало познатог Душана?

Седамдесетогодишњи Беловић, с дипломом професора разредне наставе, већи део радног века провео је у просвети. Школског дневника латио се 1984. године и одмах постао омиљени уча. Деценију после, под налетом заводљивог транзиционог изазова, подупртог, и сам ће касније закључити, нереалним уверењем у бољитак, окушао се у приватлуку.

-Није ми, бићу искрен, била намера да се преко ноћи обогатим – присећа се Душан сопствене бизнис-одисеје деведесетих година, која се свела на малу пољопривреду засновану на ратарству и млекарству. – Амбициозно сам кренуо, уложио пуно новца у куповину ораница, набавку крава и изградњу пратећих објеката. Понукала ме младалачка маштарија да ћу једног дана, бавећи се аграром, свакодневно битисати, да се песнички изразим, у ритму годишњих доба. Нисам себе налазио у том послу, који у делању и понашању намеће свакојаке, па и оне ружне, мени непримерене, манире. А ја од поштења не могу да утекнем. Тек након таквог, не баш пријатног, али поучног, искушења схватио сам да је „живот у ритму годишњих доба“ био мој заводљиви умишљај. Уједно сам, када сам се пресабрао, спознао све угодности рада у просвети, којој сам се, с огромним олакшањем, вратио.

Те по њега судбоносне прве године новог миленијума Душан Беловић је постао директор рускоселске школе. Наредног лета обрео се у матичној ОШ „Жарко Зрењанин“, у којој је остао до пензионисања.

-Ту паузу, када нисам био у просвети, доживљавам и као нешто поучно, односно корисно – наглашава наш саговорник. – Сагледао сам, наиме, школу у другачијем, много позитивнијем, смислу него остале професије. Рад са децом био ми је окрепљујућа, стваралачка радост. Какав диван осећај када после наставе кући не идеш уморан и потиштен, већ крепак и весео. Па се сутрадан будиш оран, закорачујући у сусрет новим радним изазовима и поновном сусрету с малишанима, које учиш како да пишу, читају, рачунају, да упознају свет око себе, али и како да се понашају да би исправно стасавали да би израсли у образоване и честите особе…

Беловић је, пре неколико година, након, како његове колеге кажу, као суза чисте учитељске каријере, отишао у пензију. Не дангуби, попут многих умировљеника, већ се бави оним што, уз просвету, највише воли. Сада је, наиме, с вишком слободног времена, додатно заокупљен личном преокупацијом, која га без задршке не напушта још од основне школе, па се временом претворила у насушну потребу. Уметност је његова опсесија. С покрићем. Супруга Момирка, некада запослена у Ливничиној администрацији, а сада пензионерка, десна му је рука у свему. То му, наглашава, пуно значи.

Душан је скоро свакодневно у атару, често и на свом коњу, којег годинама седла у потрази за сликарским мотивом. ,У некадашњој кухињи од двадесетак квадрата, претвореној у атеље уочавамо неколико урађених слика у уљу. На зидовима урамљене графике, уметникови рани радови. На штафелају затегнуто платно ишчекује боје и потезе кичицом. Ту је и скулпторски алат. На радном столу „брдо“ глине, којом ће Душан „замесити“ калупе за будуће, као камен постојане, бетонске скулптуре. Шкрт је на речима наш домаћин када збори о сопственом уметничком опусу:

-Почео сам да цртам чим сам, као основац, уочио да оловка оставља траг. Корице свески и уџбеника сам шарао, сваки чист папир из тих разлога носио кући да бих на њему чуда исцртавао. Потреба за цртањем, а онда и сликањем и вајањем, појачала се у гимназији и с годинама снажно надирала. Све те радове, сматрајући их небитним, да бих се истакао, приложио сам у средњошколској акцији сакупљања старог папира. Сад ми је жао. После гимназије пао сам на испиту за упис на Ликовну академију у Београду, те одустао од академског звања, али не и од сликања и вајања – присећа се јунак наше приче почетака сопственог стваралачког ангажмана.

Душан Беловић је у суштини самоуки уметник. Посредно је, међутим, сусрећући се с познатим ликовњацима, упоредо марљиво листајући одговарајућу стручну литературу, до финеса докучио ликовњачке тајне. До сада је реализовао импозантан број слика, рађених углавном у уљу. Већину је поклонио пријатељима, рођацима и онима који у пригодним ситуацијама походе његов дом укотвљен, иначе, у идиличном амбијенту на ободу села.

Никада није учествовао на некој изложби. Нуђено му, али није хтео. Одбија и појављивање на ликовним колонијама, правдајући се да му тај, како га назива, брзопотезни начин стварања не одговара. За ваљано дело потребно је време, некад и пауза, да се поново сједине адреналин и идеја.

ДАРОВИ РОДНОМ СЕЛУ

Стиче се утисак да је Душан Беловић превише скроман, па и неамбициозан, када је његова афирмација у питању. Маркетинг му је – нула. О њему се, као уметнику, у јавности нешто више чуло тек када је прошлог лета у порти Српске православне цркве у Руском Селу, у оквиру обележавања 100 година од досељавања Солунаца у ово место, никла грандиозна скулптура Арсенија Трећег Чарнојевића – његових руку дело. Родном селу Беловић је подарио и бисту „Солунац“, посвећену српским борцима који су након Првог светског рата пристигли на север Баната.

С ДВА ЗАВИЧАЈА

Душан и брат му Јован синови су Стеве и Радојке Беловић. Стеву су, као дете, у Руско Село 1932. године довели родитељи, Јово, иначе, солунац, и мајка Цвијета. Душанов прадеда Ристо такође има биографију на понос потомцима, јер се прославио у Херцеговачком устанку. Беловићи, иначе, потичу из села Хргуд изнад Стоца, па Душан, не без разлога, каже да има два завичаја. Оба бескрајно воли, с тим да у креативном смислу, у односу на херцеговачка брда, предност даје равници, је је у њој рођен, а и свакодневно га као сликара ход непрегледним пространством надахњује и гони у нови уметнички изазов. Херцеговина му је у мислима, а равница у оку и срцу.

М. Иветић

Смањен притисак у водоводној мрежи у суботу у Руском Селу

Aleksandra Djuran March 12, 2025

Због најављених радова на електродистрибутивној мрежи у Руском Селу у суботу, 15. марта, ЈП „Кикинда“ обавештава своје потрошаче да ће од 8.30 до 9. 30 и од 14.30 до 15.30 часова, доћи до смањеног притиска воде у водоводном систему.

ЈП „Кикинда“ захваљује на стрпљењу и разумевању.

У Руском Селу: Санира се Дом омладине, место окупљања свих мештана

Aleksandra Djuran March 3, 2025

У Руском Селу у току је санација Дома омладине. Зграда у центру села значајно је место окупљања мештана свих узраста. Спроведена је јавна набавка за куповину опреме, сазнајемо од Душана Марјановића, председника Света МЗ Руско Село.

-Купљени су нови столови и столице, као и нова аудио опрема: озвучење, звучници, носачи и миксета. Стигло је укупно 180 столица и 50 столова, а у току је санација унутар објекта – сазнајемо од Марјановића.

Пре шест година 2021. санирана је сала у којој се организују прославе.

-Сада се простор глетује, поправљају се оштећења, након чега ће се приступити кречењу. Решили смо да зидове оплеменимо новим, модерним молерским техникама, а боја је усклађена са намештајем. Преостаје и спуштање плафона и спровођење нових струјних инсталација у помоћним просторијама које користе удружења за своје потребе и састанке. У њој се састају и представници и чланови фудбалског и стонотениског клуба, али и сви становници, не само Руског Села, него и околних села. Ретко које село може да се похвали оваквим простором – прецизирао је Душан Марјановић.

Поред поменутог замениће се део прозора и врата, међу којима су и улазна, а адаптираће се и санитарни чворови.

-Салу, која ће ускоро добити нови изглед, користе сви, од чланова Месне заједнице, гостију до удружења грађана која раде у селу. У њој организујемо све значајне догађаје за село. За одржавање су задужене чланице удружења жена „Јединство“ – прецизирао је наш саговорник.

Неопходна средства, 5,1 милион динара, за поменуте радове определило је Министарство за бригу о селу.

– Неопходно је да уредимо кров и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање овог објекта – закључио је Душан Марјановић и захвалио се локалној самоуправи која је препознала потребе и помогла да се пројекат уређења сале Дома културе реализује.

А.Ђ.

Значајна улагања у Руско Село: Помоћ стигла и од министарстава

Aleksandra Djuran January 8, 2025

У Месној заједници Руско Село задовољни су урађеним у прошлој години. Живот у селу функционише без икаквих проблема, а настављени су и важни пројекти. Пуно тога урађено је на будућем парку у центру села. Засађено је око 200 младица лишћарских и четинарских садница на површини од два хектара.

– Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове. Надамо се да ће игралишта наредне године имати своју намену – истакао је председник Савета МЗ Душан Марјановић.

У ОШ „Глигорије Попов“ санирана је котларница и замењен је котао за грејање за шта су средства, 12,5 милиона обезбедили Министарство за заштиту животне средине и локална самоуправа.

-Овим је решен озбиљан проблем који је школа имала. Котао који је постављен је аутоматизован и умногоме су бољи услови за одвијање наставе. Адаптиран је и бунар на стадиону клуба „Црвена звезда“, постављене је нови систем за заливање, а добијене су и нове столице на трибинама у чему нам је помагао Фудбалски савез Србије – додао је наш саговорник.

Искрчени су канали у улици Соње Маринковић према магистралном путу, а уређен је и ободни канал, важан за одводњавање вишка воде и подземних вода. Очишћена и дивља депонија која деценијама уназад ствара проблеме јер се више пута током године чисти.

-Санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, треба да започне од уређења крова и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање значајног објекта у центру села. Потрудићемо се и да асфалтирамо најлошије саобраћајнице у селу, али и да се заложимо за адаптацију наше школе – закључио је Душан Марјановић.

Министарство за бригу о селу обезбедило је 5,1 милион динара за сређивање омладинске сале Дома омладине. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. Биће купљена нова аудио опрема: звучници, носачи и миксета. Осим тога, купиће се нови столови и столице.

А.Ђ.

Ђацима рускоселске школе додељени пакетићи које су обезбедили наши људи у Немачкој

Aleksandra Djuran December 20, 2024

Ђацима Основне школе „Глигорије Попов“ у Руском Селу уручени су новогодишњи пакетићи. Дарови су обезбеђени захваљујући Момчилу Иванчевићу из Дрездена, Хуманитарној организацији „28. јун“, Српском културном центру, као и нашим људима на раду у Немачкој. Иницијатива да се пакетићи доделе баш овој школи потекла је од новинарке Драгане Старчевић Иванић, која је некада била ђак у Руском Селу, а сада живи и ради у Дрездену.

Пакетићима је обрадовано 160 ученика ,а директорица школе Александра Фелбаб захвалила је дародавцима на диваном гесту.

-Даривањем желимо да искажемо захвалност, љубав и осећај заједништва- истакла је Александра Фелбаб.

А.Ђ.

У Руском Селу најслађе село: Медене кућице украс Божића

Aleksandra Djuran December 17, 2024

У Руском Селу, у удружењу „Торонтал“ отворено je „медено“ село. Направљено од јестивих кућица, слатко село изазива велико интересовање читаву деценију. Све кућице су ручно израђене и свакој је поклоњена велика пажња приликом украшавања. Прављењу кућице од медењака прикључили су се и основци који ће једног дана наставити ову традицију. Велику помоћ имали су од чланица удружења жена „Торонтал“.

Настале са пуно љубави свака кућица представља реплику кућа и најважнијих објеката у самом селу. Централно место села од медењака зазузима црква, реплика сеоске, а ту је и објекат удружења. У протеклих неколико придружили су се и мештани, тако да у изради кућа од медењака учествују сви, каже Тимеа Кором из удружења жена „Торонтал“.

-Деца из села показала су колико су маштовитиа, добро су се забавила и научила нешто ново. Израдили су двадесетак кућица. Наш циљ је да свака породица направи медену кућу која ће им укасити сто током Божића. Није тешко напарвити тесто за медењаке и није ни најважније да кућице буду перфектно украшене. Најважније је да се осликавају са пуно љубави и да су укусне – каже Тимеа Кором.

На самом почетку било је пет, шест кућица, и сваке године има их све више.

-За једну кућицу потребно је пола килограма брашна, 100 грама меда и 200 грама шећера. Када се замеси тесто, тада треба пустити машти на вољу. Делови се лепе са беланцима, а шећер у праху је ту да их учврсти. Последњих година трудимо се да направимо кућице какве су некада биле у селу. Радимо по сећању и желимо да сачувамо аутентичност – додала је наша саговорница.
„Медено“ село моћи ће да се види до Божића, 25. децембра.

Удружење „Торонтал“ жели да сачува обичаје, тако да се и ове године сваке недеље, до Божића, у кругу удружења пали адвентска свеће.

-Остало је да се упали још једна, следеће недеље и то свећа која представља љубав – рекао је је председник „Торонтала“ Шандор Талпаи.

А.Ђ.

„Новогодишњи фестивал плеса“ у Руском Селу: Плесали за вртић „Бубамару“

Aleksandra Djuran December 15, 2024

Удружење жена и плесни студио „Јефимија“ из Руског Села организовали су „Новогодишњи фестивал плеса“. У Основној школи „Глигорије Попов“ поред чланова „Јефимије“, учествовали су и малишани из вртића „Бубамара“, КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као и плесне школе „Dance and soul“.

-Концерт је и донаторски. Сва прикупљена средства усмерићемо нашем вртићу „Бубамара“ за куповину најнеопходнијег за рад са децом. На концерту се представило шездесетак плесача -истакла је Снежана Аћимовић, председница удружења „Јефимија“.

Догађају су присуствовали Младен Богдан, градоначелник и Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника.

-Руско Село је пример како се поштују и воле мештани који живе у мултинационалној средини. Хвала свима који, заједно са представницима Месне заједнице, свакодневно раде на томе да нам деца живе бољим животом и да ово место буде још боље и лепше – истакао је градоначелник Богдан обраћајући се окупљенима.

Студио плеса „Јефимија“ ради у Кикинди, а прошле године отворено је и одељење у Руском Селу.

А.Ђ.

Доделом средстава младима за куповину кућа мења се слика Руског Села: Конкурс и наредне године

Aleksandra Djuran December 14, 2024

У наредној години биће новца за наставак програма Министарства за бригу о селу којим се младима бесплатно додељују куће на селу. Од јануара сви имају права да конкуришу. Колико год да је интересовање младих људи за овакве програме биће новца, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић .

-Програм Министарства за бригу о селу већ даје видљиве резултате у Руском Селу и Кикинди где 50 младих становника, добило куће на конкурсу и они полако мењају демографску слику. На овај начин постиже се опулациона мера подмлађивања села радно активним становништвом јер је просек старости у селима око 60 година – напоменуо је Кркобабић и додао да се

До сада је Национални програм за препород села Србије обухватио готово 16.000 жена, мушкараца и деце, а издвојено је средстава за 3.520 кућа. Пун демографски ефекат биће видљив кроз 15 година.

Бесповратна средства за Руско Село: Адаптирају Омладински дом место окупљања мештана

Aleksandra Djuran December 9, 2024

У Палати Србија потписан je уговор у оквиру програма доделе бесповратних средстава за опремање и уређење Дома омладине у Руском Селу. Укупна вредност уговора је 5.1 милиона динара, а потписали су га градоначелник Младен Богдан и министар за бригу о селу Милан Кркобабић. Средства ће бити утрошена за грађевинске радове, опремање објекта и набавку техничке опреме.

– Мештани Руског Села добиће модерно уређен простор Дома омладине које је и сада, а након уређења биће једно од важнијих места окупљања. Посебно желим да нагласим значај који ће овај простор имати, јер је Руско Село вишенационална средина, а објекат ће бити доступан свим мештанима. Захваљујем на досадашњој сарадњи Министарству за бригу о селу, јер смо до сада потписали преко 120 уговора за куповину кућа на селу, и тиме заједнички допринели да нам села живе и да се развијају – рекао је градоначелник Богдан.

Део простора у Омладинском дому адаптиран је у претходном периоду, а овим пројектом биће обухваћене две просторије које нису сређене. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. За салу коју користе сва удружења грађана и мештани, али и комшије из Нових Козараца и која може да прими између 150 и 180 биће купљена нова аудио опрема озвучење: звучници, носачи и миксета. Осим тога, Купиће се нови столови и столице. људи.

Удружење жена користи просторије Омладинског дома у оквиру ког имају и етно собу.

А.Ђ.