Руско Село

rusko-selo-crkvajpg

Месна заједница Руско Село од сутра, 23. до недеље 31. августа обележава Великогоспојинске дане.

Првог дана манифестације у организацији Удружења грађана „Завичај мој“ биће организована Пасуљијада у 15 сати на стадиону ФК Црвена звезда, а од 21 сата на истом месту је концерт групе „Рок диносауруси“. У недељу у 9 часова почиње 20. Међународни Великогоспојински стонотениски турнир у сали Основне школе „Глигорије Попов“. Очекују се екипе из Румуније, Мађарске и читаве Војводине. Истог дана, у 17.30 сати, на стадиону је и локални дерби између фудбалских клубова Црвене звезде и Козаре из Банатског Великог Села.

У уторак, 26. августа у 19 сати у холу Дома културе је отварање изложбе слика насталих на ликовној колонији „Џев“ у Банатском Великом Селу, а већ наредног дана на истом месу и у исто време биће отворена изложба слика Браце Азарића.

На сам дан славе, 28. августа у 9 часова у цркви Успења Пресвете Богородице биће служена Света Литургија. Субота је дан када ће бити организовано такмичење у пуцању глинених голубова на стрелишту у организацији Ловачког удружења „Зец“ са почетком у 17 сати.

Последњег дана обележавања славе села, у недељу, 31. августа, у сали ОШ „Глигорије Попов“ у 18 сати је Великогоспојински концерт плеса, док у 19.30 сати почиње Великогоспојински концерт фолклора у организацији Удружења жена „Јефимија“.

А.Ђ.

 

 

Torontal-(4)

Крајем јула и почетком августа, у Руском Селу биће одржане две традиционалне манифестације у организацији Мађарског образовног, културног и омладинског центра „Торонтал“ – 24. Камп старих заната и 22. Фестивал гулаша.

Како је најавио председник „Торонтала“, Шандор Талпаи, овогодишњи камп почиње у понедељак, 28. јула, и трајаће до петка.

– Сваке године у кампу учествује између 80 и 100 деце, а пријаве за ову сезону већ пристижу. Деца се кроз свакодневне радионице упознају са старим занатима – грнчаријом, плетењем, везом, ткањем и везивањем перлица. Новина ове године биће радионице израде дрвених играчака и пиштаљки од трске, које ће водити специјални гости-предавачи. Програм обухвата и старе игре у поподневним сатима. Свим учесницима су обезбеђени ручак и две ужине, а учешће кошта 3.500 динара. Камп је намењен деци основношколског узраста. Пријаве се могу извршити на бројеве 064 280 62 38 и 064 193 04 29, као и на сам дан почетка – навео је Талпаи.

Он је додао да је интересовање велико, већ се пријавило 70 деце из Кикинде, Нове Црње, Житишта и из иностранства, односно деца која распуст проводе код бака и дека у Србији. Радови настали током Кампа биће изложени у суботу, а публика ће моћи да их види и у недељу, 3. августа, када ће се, од 13 сати, одржати Фестивал гулаша.

– Фестивал је прилика да и одрасли проведу леп дан у пријатном амбијенту. Више од 25 екипа из Кикинде и Нове Црње такмичиће се у кувању гулаша, а све ће пратити музика и добро дружење. За посетиоце ће се припремати гулаш у великом баграчу, а у понуди ће бити и чувени куртош колач. Котизација по екипи износи 500 динара, а пријаве су могуће на број телефона 064 89 68 050, као и на сам дан манифестације. Екипе саме доносе намирнице и опрему, а најбоље очекују награде из грнчарске радионице „Торонтал“ – најавио је Талпаи.

Децу очекује недеља испуњена учењем и забавом, а породице и пријатељи имаће прилику да уживају у недељном дружењу уз добар гулаш. Центар „Торонтал“ наставиће да негује културну баштину кроз овакве програме и у наредним годинама.

С. В. О.

stoni-tenis

Рускоселски Стонотениски клуб Чарнојевић уприличио је трећи Меморијални турнир „Имре Кабок”, у знак сећања на некадашњег друштвеног и политичког делатника, а отворио га је Младен Богдан.
– Важно је да и ове године имамо овај турнир у знак поштовања нашег Рускоселаца Имре Кабока који је много урадио и за ваше село и за град Кикинду. На нама је да се трудимо да ово траје годинама и да сваки турнир следеће године буде још успешнији. Велика ми је част што су овде чланови његове породице, који настављају да се боре и за ово село и за град Кикинду, као и Имре у свом животу. Деци треба да оваквим турнирима унесемо што више спортског духа, а ми као град ћемо да подржимо сваки развој спорта и у граду и на селима – рекао је Богдан.
Скупу се, на мађарском и српском језику, обратио и Кабоков син Роланд.
– Мој отац није се никада бавио стоним тенисом, али постоји нешто заједничко између њега и овде окупљених, а то је размишљање и рад за заједницу, не штедећи своју нергију и време него их несебично трошећи на ову децу. Сви ви, на врућини, одабрали сте долазак на турнир, иако су неки морали возити чак и неколико стотина километара, јер носите у себи нешто вредно, а то је рад с децом и рад за друштво. И мој отац много је учинио за заједницу, као што и ви чините и тако се постаје још боља особа, а ту су и ови изванредни људи с којима је мој отац годинама па чак и деценијама сарађивао.
Градски већник за спорт Александар Аћимов надовезао се.
– Чарнојевић окупља велики број деце и то је оно што ћа град да подржи поготово у селима и као ресорни већник у градској управи желео бих да клуб настави традицију и да овај Меморијал настави неговање традиције играња стоног тениса у овако малим срединама и да окупља што већи број такмичара, а и све је на високом нивоу организовано.
Игор Радић, председник и тренер СТК Чарнојевић, додао је:
– Окупило се око 90 малих такмичара из десетак, углавном војвођанских, клубова, иако је сезона годишњих одмора. Наш клуб има тридесетак чланова, женска екипа такмичи се у трећем рангу, а мушка у четвртом.
Д. П. 

struja-radovi

Због радова на електричној мрежи у петак, 13. јуна, од 9 до 10 сати без струје ће бити следеће улице у Руском Селу: Братства – јединства парна страна од кућног броја 164 до улице Солунских добровољаца и Братства – јединства непарна страна од кућног броја 169 до улице Солунских добровољаца.

Истог дана електричне енергије неће бити од 11 до  11.30 часова у Кикинди у улицама Чанадска од Цара Душана до Шабачке и Шабачка од почетка до првог скретања.

jefimija-(14)-w1024

Поводом Светског дана плеса, Удружење „Јефимија“ из Руског Села синоћ је организовало други Фестивал плеса „За ђака првака“ у сали Основне школе „Глигорије Попов“. Овом донаторском акцијом сакупљан је новац за куповину школског прибора за будуће прваке рускоселске школе.

Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

– Послали смо дивну слику из Руског Села, где славимо плес, младост, љубав и хуманост. Ово није само фестивал музике и игре, већ и једна друштвено-одговорна и хумана прича. Град Кикинда увек подржава први аплауз и лепу енергију коју деца доносе на сцену, као и овакве хуманитарне иницијативе – рекла ја Маријана Мирков.

Публика је уживала у наступима малишана из рускоселског вртића „Бубамара“, Плесног клуба „Идеал“ из Српске Црње, Гимнастичарског клуба из Кикинде, као и чланова културно-уметничких друштава „Петар Кочић“ из Нових Козараца и „Мокрин“.

– Наш студио тренутно броји 23 члана, а новост је да смо основали и фолклорну секцију –  додала је Снежана Аћамовић, председница Удружења „Јефимија“.

Иако младо, Удружење „Јефимија“ већ је забележило значајне успехе на девет међународних такмичења, освојивши 22 прва места, као и бројне друге награде, међу којима и ваучер за учешће у плесном кампу у Темишвару овог августа.

С. В. О.

(Фото: Чедомир Вујанић)

 

stonoteniserii-(1)

Стонотениски клуб „Чарнојевић“, који окупља углавном основце, захваљујући ентузијазму појединаца подупртог разумевању и подршци друштвене заједнице, већ 16 година истрајава у афирмацији пинг-понга, колективно и  појединачно у континуитету нижући запажене резултате и на – државном нивоу

Рускоселци су до пре нешто више од деценију и по, љубав исказивали само према  месној фудбалској „Црвеној звезди”, до тада једином спортском колективу у селу. А потом се, у опсегу њиховог интересовања, изненада нашао стони тенис. Група ентузијаста, наиме, основала је СТК „Чарнојевић“, за трен окупила основце и започела не баш лаган ход ка потпуној афирмацији.

Марљив приступ тренинзима и вежбању, уз стручан тренерски ангажман адекватно дозиран исправним педагошким приступом – без вике и галаме, поступно је давао жељене резултате. Игор Радић тренер је у клубу од основања, а помоћник му је његов син Бранко (21), који је и играч.  Поносно казује да се стартовало од овладавања почетничким стонотениским елементима, да би се временом,  тачније 2017. године, стигло до – прволигашког статуса.

-Кренули смо суочени с мноштвом непознаница, размишљајући шта нам је чинити,  одлучни у намери да се ни по коју цену клуб не угаси, односно да постане стално свратиште овдашње млађарије – вели Игор. – Временом се, на срећу, дешавало нешто лепо. Укључили смо се у надметање на најнижем ниво, па из године у годину све више напредовали. Сада смо, у женској конкуренцији у друголигашком, а у мушкој у војвођанском рангу, с надом да нећемо дуго чекати повратак у елитну лигу државе, у којој смо, иначе, били четири године. Тренутно имамо око 30 регистрованих играча и играчица свих узраста…

Окосница такмичарских  састава су дечаци из девојчице из месне ОШ „Глигорије Попов“. Ту је и средњошколка Бианка Берта, као и студенткиња Рита Киш. Најбоље су играчице. Импонује њихова приврженост клубу.

У „Арсенију Чарнојевићу“ су поносни и на појединачне резултате својих чланова. Лана Фехер освојила  је треће место на Републичком основношколском  надметању. Десетогодишња Маријана Молнар је трећа на листи мини-кадеткиња Србије, док је у истом рангу годину дана млађа Ана Амановић четврта. Симона Ђурасовић (11) је међу дванаесторо најдаровитијих стонотенисерки у држави. Упоредо стасавају нови даровити пингпонгаши. Поменимо сестре Сару и Сању Божић, Петра Кецмана…Радић каже да је милина радити са малишанима, јер су савесни, лепо васпитани…

– Деца упијају сваку сугестију, а ако је потребно стотину пута ће поновити одређени потез само да њиме потпуно овладају – објашњава Радић – Видим да их је очарала целулоидна лоптица. Стиче се утисак да без пинг-понга не могу. Радује ме чињеница да су уз клинце на тренинзима и њихови родитељи, који су тако и неформални чланови клуба.

Присуствовали смо једном у од пет недељних тренинга у вечерњим часовима у сали сеоске основне школе. Маме и тате на трибини. Пажљиво прате шта се дешава на паркету, стрпљиво ишчекујући завршетак тренинга, па да децу поведу кући. У публици је  и „гост“ из Банатског Великог Села, Борислав Кецман, чији је син Петар заљубљеник у стони тенис, а тата не може а да не услиши наследникову жељу, све више и – потребу да буде активан стонотенисер. Разговарамо са Милицом и Миланом Амановић. Њихово троје деце – Јован (12), поменута Ана и седмогодишња Миа, будућност су клуба.Ту су и њихова браћа од стрица Александар (10) и Милан (11). Илдико Јојат је на тренинг довела седмогодишњу ћерку Лару, а уз њу је и четворогодишња Наталија, која ће се, поручује мама, чим мало ојача, латити рекета. Петнаестогодишња Лана Фехер је изузетно талентована, на понос оца Петера, који верује да ће и његов осмогодишњи син Андреј наставити сестриним стопама.

Игор Радић и његови сарадници наглашавају да надлежни у Кикинди, као и у Месној заједници, адекватно брину о клубу. Помиње у том смислу  и месну школу, у  чијој сали се одржавају тренинзи и мечеви. Помажу, у великој мери, и родитељи деце, чији су ентузијазам и пожртвованост – без граница.

ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ РУСКО СЕЛО У ДОГЛЕДНО ВРЕМЕ ЗА ПИНГ-ПОНГ БИТИ ОНО ШТО ЈЕ КЛЕК БИО И ОСТАО ЗА НАШУ ОДБОЈКУ – УБЕЂЕН ЈЕ НЕКАДАШЊИ ОДБОЈКАШ ПЕТАР ПЕРО НИКОЛИЋ, ЧЛАН УПРАВЕ СТК „АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ“                                                                                                         

ДА ИХ ДРУГИ СЛЕДЕ

Рађање и опстанак овог узорног спортског колектива, закључујемо, поучан је пример како се и у другим сеоским срединама, а за добробит превасходно  младих, може покренути и усталити одређена спортска активност.Треба само да неко  осмисли, а потом и у потпуности реализује иницијативу, као што што су то пре 16 година учинили рускоселски прегаоци Јово Раичковић и Имре Кабок. Обојица су у међувремену преминули, а у њихову част у Руском Селу сваке године одржавају се два меморијална  стонотениска турнира.

ТРЕНЕР И ПРЕДСЕДНИК

Игор Радић је не само тренер, него и председник „Чарнојевића“. Око њега се, дакле, врти све у клубу. Један је, иначе, од најдаровитијих пулена чувеног стонотениског стручњака из Чоке Иштвана Сабоа. Из Остојићева је пореклом. Супруга му је Рускоселка, па отуд разлог зашто је породично гнездо свио у Руском Селу. Запослен је, на НИС-овој пумпи у Кикинди.

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

D.-Belovic-4-(1)
Без задршке радан и одговоран. Озбиљан, тих и ненаметљив. У казивању прибран, приметно уздржан. Задојен чојством, увек брижан за друге, мотивисан за опште добро.Човек од карактера. У два наврата наш кнез. Ловац који толико брине о природи. Уметник, добротвор. Зато га сви ми овде поштујемо и волимо…
Тако у најкраћем Радован Војводић беседи од свом комшији Душану Беловићу. Идеологизација или збиља? Стамени Радован, уз смешак, малопређашњу тврдњу допуњује констатацијом  – да је мало људи са толико узвишених особина у животу срео. А шта то конкретно нагони Радована и остале мештане с којима смо причали  да ласкавим епитетима дефинишу лик и дело и за локалну јавност мало познатог Душана?
Седамдесетогодишњи Беловић, с дипломом професора разредне наставе, већи део радног века провео је у просвети. Школског дневника латио се 1984. године и одмах постао омиљени уча. Деценију  после, под налетом  заводљивог транзиционог изазова, подупртог, и сам ће касније закључити, нереалним уверењем у бољитак, окушао се у приватлуку.
-Није ми, бићу искрен, била намера да се преко ноћи обогатим – присећа се Душан сопствене бизнис-одисеје деведесетих година, која се свела на малу пољопривреду засновану на ратарству и млекарству. – Амбициозно сам кренуо, уложио пуно новца у куповину ораница, набавку крава и изградњу пратећих објеката. Понукала ме младалачка маштарија да ћу  једног дана, бавећи се аграром, свакодневно битисати, да се песнички изразим, у ритму годишњих доба. Нисам себе налазио у том послу, који у делању и понашању  намеће свакојаке, па и оне ружне, мени непримерене, манире. А ја од поштења не могу да утекнем. Тек након таквог, не баш пријатног, али поучног,  искушења схватио сам да је „живот у ритму годишњих доба“ био мој заводљиви умишљај. Уједно сам, када сам се пресабрао, спознао све угодности рада у просвети, којој сам се, с огромним олакшањем, вратио.
Те по њега судбоносне прве године новог миленијума Душан Беловић је постао директор рускоселске школе. Наредног лета обрео се у матичној ОШ „Жарко Зрењанин“, у којој је остао до пензионисања.
-Ту паузу, када нисам био у просвети, доживљавам и као нешто поучно, односно корисно – наглашава наш саговорник. – Сагледао сам, наиме, школу у другачијем, много позитивнијем, смислу него остале професије.  Рад са децом  био ми је окрепљујућа, стваралачка радост. Какав  диван осећај када после наставе кући не идеш уморан и потиштен, већ крепак и весео. Па се сутрадан будиш оран, закорачујући у сусрет новим радним изазовима и поновном сусрету с малишанима, које  учиш како да пишу,  читају, рачунају, да упознају свет око себе, али и како да се понашају да би исправно стасавали да би израсли у образоване и честите особе…
Беловић је, пре неколико година, након, како његове колеге кажу, као суза чисте учитељске каријере, отишао у пензију. Не дангуби, попут многих умировљеника, већ се бави оним што, уз просвету, највише воли. Сада је,  наиме, с вишком слободног времена, додатно заокупљен личном преокупацијом, која га без задршке не напушта још од основне школе, па се временом претворила у насушну потребу. Уметност је његова опсесија. С покрићем. Супруга Момирка, некада запослена у Ливничиној администрацији, а сада пензионерка, десна му је рука у свему. То му, наглашава, пуно значи.
Душан је скоро  свакодневно у атару, често и на свом коњу, којег годинама седла у потрази за сликарским мотивом. ,У некадашњој кухињи од двадесетак квадрата, претвореној у атеље уочавамо неколико урађених слика у уљу. На зидовима урамљене графике, уметникови рани радови. На штафелају затегнуто платно ишчекује боје и потезе кичицом. Ту је и скулпторски алат. На  радном столу „брдо“ глине, којом ће Душан „замесити“ калупе за будуће, као камен постојане, бетонске скулптуре. Шкрт је на речима наш домаћин када збори о сопственом уметничком опусу:
-Почео сам да цртам чим сам, као основац, уочио да оловка оставља траг. Корице свески и уџбеника сам шарао, сваки чист папир из тих разлога носио кући да бих на њему чуда исцртавао. Потреба за цртањем, а онда и сликањем  и вајањем, појачала се у гимназији и с годинама снажно надирала. Све те радове, сматрајући их небитним, да бих се истакао, приложио сам у  средњошколској акцији сакупљања старог папира. Сад ми је жао. После гимназије пао сам на испиту за упис на Ликовну академију у Београду, те одустао од академског звања, али не и од сликања и вајања –   присећа се јунак наше приче почетака сопственог стваралачког ангажмана.
 Душан Беловић је у суштини самоуки уметник. Посредно је, међутим, сусрећући се с познатим ликовњацима, упоредо марљиво листајући одговарајућу стручну литературу, до финеса докучио ликовњачке тајне. До сада је реализовао импозантан број слика, рађених углавном у уљу. Већину је поклонио пријатељима, рођацима и онима који  у пригодним ситуацијама походе његов дом укотвљен, иначе, у идиличном амбијенту на ободу села.
Никада није учествовао на некој изложби. Нуђено му, али није хтео. Одбија и појављивање на ликовним колонијама, правдајући се да му тај, како га назива, брзопотезни начин стварања не одговара. За ваљано дело потребно је време, некад и пауза, да се поново  сједине адреналин и идеја.
ДАРОВИ РОДНОМ СЕЛУ
Стиче се утисак да је Душан Беловић превише скроман, па и неамбициозан, када је његова афирмација у питању. Маркетинг му је – нула. О њему се, као уметнику, у јавности нешто више чуло тек када је прошлог лета у порти Српске православне цркве у Руском Селу, у оквиру обележавања 100 година од досељавања Солунаца у ово место, никла грандиозна скулптура Арсенија Трећег Чарнојевића – његових руку дело. Родном селу Беловић је подарио и бисту „Солунац“, посвећену српским борцима који су након Првог светског рата пристигли на север Баната.
С ДВА ЗАВИЧАЈА
Душан и брат му Јован синови су Стеве и Радојке Беловић. Стеву су, као дете, у Руско Село 1932. године довели родитељи, Јово, иначе, солунац, и мајка Цвијета. Душанов прадеда Ристо такође има биографију на понос потомцима, јер се прославио у Херцеговачком устанку. Беловићи, иначе, потичу из села Хргуд изнад Стоца, па Душан, не без разлога, каже да има два завичаја. Оба бескрајно воли, с тим да у креативном смислу, у односу на херцеговачка брда, предност даје равници, је је у њој рођен, а и свакодневно га као сликара ход  непрегледним пространством надахњује и гони у нови уметнички изазов. Херцеговина му је у мислима, а равница у оку и срцу.
М. Иветић
glass-475451_640

Због најављених радова на електродистрибутивној мрежи у Руском Селу у суботу, 15. марта, ЈП „Кикинда“ обавештава своје потрошаче да ће од 8.30 до 9. 30 и од 14.30 до 15.30 часова, доћи до смањеног притиска воде у водоводном систему.

ЈП „Кикинда“ захваљује на стрпљењу и разумевању.

 

7a4148d5-dda4-4d6e-bedb-1f7e5f86be18

У Руском Селу у току је санација Дома омладине. Зграда у центру села значајно је место окупљања мештана свих узраста. Спроведена је јавна набавка за куповину опреме, сазнајемо од Душана Марјановића, председника Света МЗ Руско Село.

-Купљени су нови столови и столице, као и нова аудио опрема: озвучење, звучници, носачи и миксета. Стигло је укупно 180 столица и 50 столова, а у току је санација унутар објекта – сазнајемо од Марјановића.

Пре шест година 2021. санирана је сала у којој се организују прославе.

-Сада се простор глетује, поправљају се оштећења, након чега ће се приступити кречењу. Решили смо да зидове оплеменимо новим, модерним молерским техникама, а боја је усклађена са намештајем. Преостаје и спуштање плафона и спровођење нових струјних инсталација у помоћним просторијама које користе удружења за своје потребе и састанке. У њој се састају и представници и чланови фудбалског и стонотениског клуба, али и сви становници, не само Руског Села, него и околних села. Ретко које село може да се похвали оваквим простором – прецизирао је Душан Марјановић.

Поред поменутог замениће се део прозора и врата, међу којима су и улазна, а адаптираће се и санитарни чворови.

-Салу, која ће ускоро добити нови изглед, користе сви, од чланова Месне заједнице, гостију до удружења грађана која раде у селу. У њој организујемо све значајне догађаје за село. За одржавање су задужене чланице удружења жена „Јединство“ – прецизирао је наш саговорник.

Неопходна средства, 5,1 милион динара, за поменуте радове определило је Министарство за бригу о селу.

– Неопходно је да уредимо кров и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање овог објекта – закључио је Душан Марјановић и захвалио се локалној самоуправи која је препознала потребе и помогла да се пројекат уређења сале Дома културе реализује.

А.Ђ.

rusko-selo-1

У Месној заједници Руско Село задовољни су урађеним у прошлој години. Живот у селу функционише без икаквих проблема, а настављени су и важни пројекти. Пуно тога урађено је на будућем парку у центру села. Засађено је око 200 младица лишћарских и четинарских садница на површини од два хектара.

– Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове. Надамо се да ће игралишта наредне године имати своју намену – истакао је председник Савета МЗ Душан Марјановић.

 

У ОШ „Глигорије Попов“ санирана је котларница и замењен је котао за грејање за шта су средства, 12,5 милиона обезбедили Министарство за заштиту животне средине и локална самоуправа.

-Овим је решен озбиљан проблем који је школа имала. Котао који је постављен је аутоматизован и умногоме су бољи услови за одвијање наставе. Адаптиран је и бунар на стадиону клуба „Црвена звезда“, постављене је нови систем за заливање, а добијене су и нове столице на трибинама у чему нам је помагао Фудбалски савез Србије – додао је наш саговорник.

Искрчени су канали у улици Соње Маринковић према магистралном путу, а уређен је и ободни канал, важан за одводњавање вишка воде и подземних вода. Очишћена и дивља депонија која деценијама уназад ствара проблеме јер се више пута током године чисти.

 

 

-Санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, треба да започне од уређења крова и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање значајног објекта у центру села. Потрудићемо се и да асфалтирамо најлошије саобраћајнице у селу, али и да се заложимо за адаптацију наше школе – закључио је Душан Марјановић.

Министарство за бригу о селу обезбедило је 5,1 милион динара за сређивање омладинске сале Дома омладине. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. Биће купљена нова аудио опрема: звучници, носачи и миксета. Осим тога, купиће се нови столови и столице.

А.Ђ.

error: Content is protected !!