povelja

aandrej-matica-srpska-(2)

Суграђанин Андреј Поповић, студент прве године примењене математике на београдском Математичком факултету, добитник је повеље „Мирослав Петричевић“ која му је вечерас додељена у Матици српској у Новом Саду. За ову нагрaду предложили су га Привредна комора Србије и Унија послодаваца Србије, а поводом успеха које је остварио на пољу науке.  Повеља је утемељена у знак захвалности и поштовања према Мирославу Петричевићу, рано преминулом младом привреднику и утемељивачу награде „Планетарни Тесла”.

У образложењу се, између осталог, наглашава Андрејев „немерљив ментални и стваралачки допринос унапређењу просперитета, доказујући да је стваралаштво и верност отаџбини, једнaко видљиво и складно са моралном вертикалом коју је успоставио велики Никола Тесла“.

У оквиру пројекта „Пут ка успеху“ најбољим актерима привредног и друштвеног стваралаштва уручена су и признања „Капетан Миша Анастасијевић”.

А.Ђ.

pozoriste-20

Народно позориште Кикинда 2. децембра обележило је 75 година постојања свечаним програмом који је публика дочекала са много емоција. У препуној сали сусрели су се садашњи и бивши глумци, редитељи, техничари и сарадници, као и бројни поштоваоци позоришта, стварајући атмосферу испуњену сећањима, смехом и искреним сузама.

Вече је започело изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је приредила костимографкиња Татјана Радишић. Изложба је представила својеврсни време­плов сценског стваралаштва, укључујући и најстарији сачувани костим из представе „Ујка Вања“.

-Ово је мали омаж позоришном костиму и кући у којој сам направила своју прву представу – рекла је Радишић.

Уследила је пројекција кратког филма с архивским снимцима и фотографијама, а потом и необичан и емотиван разговор са глумачким ансамблом. Глумица Тања Марков Крижан водила је присутне кроз анегдоте и успомене које су руковођене аплаузима и смехом публике.

Директор позоришта Бране Марјановић истакао је да је циљ овог програма био да се oда почаст свима који су градили позориште — онима пред публиком, али и онима који стоје иза сцене.

-Позориште је атрибут града, а вечерас смо желели да се сетимо и оних који нису више са нама – поручио је.

У име Града Кикинде, чланица Градског већа за културу Маријана Мирков истакла је да је позориште „срце и душа града“, док је градоначелник Младен Богдан подсетио да „позориште ствара заједницу, враћа нас једне другима и чува дух Кикинде“. Присутне је поздравила и Невена Баштовановић, помоћница покрајинског секретара за културу, која је поручила да „ништа у позоришту није безначајно, јер свака улога гради слику нашег разумевања света“.

Врхунац вечери била је додела Повеља заслужним појединцима. Повељу за животно дело понео је дугогодишњи глумац и управник Бранислав Шибул, чији је рад обележио читаве епохе кикиндског театра. Публика га је поздравила стојећим аплаузом.

Поред Шибула, признања су добили и бројни сарадници, редитељи и глумци који су деценијама стварали репертоар позоришта и чували његов професионални статус.

Свечаност је завршена поруком која се најгласније чула кроз ову посвећену публику — да је кикиндско позориште много више од зграде и сцене: оно је заједничка прича града, чувана и преношена 75 година.

 

pozoriste-1

Поводом великог јубилеја – 75 година од оснивања, Народно позориште Кикинда 2. децембра приређује богат програм којим ће обележити свој вишедеценијски рад, уметнички развој и дугу традицију аматерског и професионалног театра у нашем граду.

Вршилац дужности директора, Бране Марјновић, подсетио је да је 2. децембра 1950. године Скупштина општине донела одлуку о оснивању аматерског позоришта, као и да је кикиндска сцена 1992. године добила статус професионалног театра. Он је истакао да хронолози бележе изузетно богат позоришни живот у Кикинди и пре званичног оснивања, те да су још крајем 18. века немачки студенти на овим просторима извели прве представе.

-Срећа је што наша кућа води озбиљну архиву о представама и људима који су својим радом обележили позориште. Од осамдесетих година имамо и аудио-визуелне записе, што је драгоцен материјал за обележавање овог јубилеја – рекао је Марјановић. Он је нагласио да је постојање професионалног позоришта у граду величине Кикинде привилегија коју треба чувати, јер она сведочи о трајном улагању у културу.

Како истичу у позоришту, за јубилеј пажљиво је осмишљен програм који ће окупити публику, глумце и сараднике у вечери посвећеној времену, стварању и људима који су градили кикиндску сцену.

Из маркетинг службе позоришта, Милена Живков представила је детаљан програм.

-Почињемо у 18 часова изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је припремила позната костимографкиња Татјана Радишић, која ће уједно и отворити изложбу. Од 19.30 часова, следи пројекција кратког филма са избором најзначајнијих сцена из претходних представа, док ће од 20 часова публику очекивати јединствен програм – разговор са свим глумцима ансамбла на великој сцени. Разговор ће модерирати глумица Тања Марков Крижан, која ће са колегама поделити анегдоте и приче „иза сцене“. Свечано вече биће заокружено у 21 час доделом признања и повеља Народног позоришта заслужним појединцима, сарадницима, члановима ансамбла и особљу које не видимо на сцени, али чији је рад од суштинског значаја – објаснила је Живков.

Марјановић je открио и да ће бити додељена повеља за животно дело – личности која је дала немерљив допринос развоју позоришта, најпре у аматерском, а затим и у професионалном периоду.

-Ово позориште је годинама било једно од најбољих у Југославији, награђивано на фестивалу у Хвару а касније и у Требињу. Да није било снажне аматерске екипе, не би било основа ни за каснији професионални статус – истакао је Марјановић, напомињући да се имена добитника за сада држе у тајности.

Улаз на све програме је бесплатан, а из позоришта поручују да желе да 2. децембар буде дан када ће се грађани Кикинде окупити око своје сцене и заједно прославити важан јубилеј.

Т. Д.

image-2025-11-07-105104114

Четврти пут, у Културном центру, вечерас од 18 часова, на рођендан Николе Васића Тополовачког, биће додељена Повеља која носи његово име. Повељу додељују Културни центар, у којем је овај сликар и песник био запослен и Клуб књижевника „Душко Трифуновић”, чији је Васић био оснивач и први председник.

Признање су ове године заслужили кикиндски песник Миодраг Бркин и зрењанинска поетеса Маја Пандуров. Бркин, садашњи председник Књижевног клуба „Душко Трифуновић”, објавио је четири поетске књиге, а у припреми је пета.

Маја Пандуров, зрењанинска новинарка и књижевница, осим писаном речју, успешно се бави и фотографијом и према речима Ружице Васић, Николине супруге, управо је она својевремено Николи одшкринула врата зрењанинске књижевне сцене, на којој је оставио значајан траг. Њихова књижевна сарадња била је изузетно плодотворна и Маја је била чест гост овдашњег Клуба.

Подсетимо, Васић (1956-2013) је за живота објавио десетак поетских књига за децу и одрасле, као сликар је имао више десетина самосталних и групних изложби, а покренуо је и књижевно гласило „Наша реч”. Повеља се традиционално додељује по једном уметнику из северног и средњег Баната, дакле с подручја за која је Васић пореклом и стваралаштвом највише био везан.

Н. С.

HDA-004

Историјски архив Кикинда је, захваљујући сарадњи са Хрватским државним архивом из Загреба, дошао у посед дигиталних фотокопија повеље коју је цар Франц I Хабзбуршки издао 1817. године Великокикиндском привилегованом дистрикту. Повеља се до октобра 1944. године налазила у Кикинди, а тада су је немачке окупационе трупе у повлачењу понеле са собом. Повеља из 1817. године потврђује и проширује права Дистрикта и наслања се на повељу Марије Терезије из 1774. године, којом је установљен Дистрикт.

– Прича да постоји повеља у Загребу овим је потврђена. Захваљујемо се Хрватском државном архиву, јер се после готово осам деценија повеља обрела у Кикинди, макар и у дигиталном облику. Наредене године је 250 године од успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, тако да је у  плану да се изда монографија која ће на једном месту окупити све повеље, дипломе, значајна документа која се чувају у Историјском архиву. О сваком документу биће исписана и историјска позадина – истакао је Срђан Сивчев, в.д. директора Историјског архива.

Повеља је писана латинским језиком, превод на српски урадио је још 1868. године Александар Стојачковић, а архивиста Владимир Дудић га је објавио у новом, 19. броју часописа “Атендите”, уз извесна прилагођавања модерном српском језику.

 

20230421095614_CDA_2435 (1)

Целодневним активностима и свечаним потписивањем Повеље братимљења са Основном школом „Славко Родић“ из Банатског Великог Села, школа „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима прославила је Дан школе.

-Срећни смо што дан школе можемо да прославимо заједно са другарима из Банатског Великог Села и из Руског Села са којима смо прошле године потписали Повељу другарства и пријатељства. Дружења желимо да наставимо и у другим приликама, не само када је Дан школе. Ученици су данас имали такмичење на полигонима, ученице од петог до осмог разреда такмичење у одбојци, а дечаци у фудбалу. После тога, и наставници учествују у бацању пикада, стоном фудбалу и стоном тенису, верујем да је то деци занимљиво- каже директорица школе Драгана Радујко.

Честитке деци и колективу, у име локалне самоуправе, упутила је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је заједно са Богданом Тасовцем, секретаром Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе посетила ову образовну установу.

-Нека им Повеља о пријатељству и другарству значи у даљем раду и школовању, нека траје ово пријатељство, да међусобно размењују знања и искуства, раде на заједничким пројектима и свему што може да допринесе подизању квалитета наставе.  Два села су један до другог и логично је да се деца и школе повезују-рекла је Јакшић Киурски.

-Школа „Иво Лола Рибар“ постоји већ 123 године и ово је прилика и да се школа обиђе. Зграда захтева одређене реконструкције и адаптације и са тим у вези Град који брине о квалитетном школовању деце, определио је одређена средства у буџету. Ове године, 42 милиона је опредељено за капитална улагања у свим школама, од чега је 33 милиона за основне школе. У првом тромесечју реализовали смо више од 17 милиона динара инвестиција, конкретно у овој школи је приоритет санација крова за шта је издвојено седам милиона динара и то ће бити реализовано- указала је заменица градоначелника.

Школа у Новим Козарцима има 85 ђака и тридесеторо запослених. Припремни радови за реконструкцију крова су почели.

 

error: Content is protected !!